Παρασκευή, 8 Σεπτεμβρίου 2017

Корејска криза може довести до рата у САД, Русији и Кини, чак и ако то не жели

09.08.2017 Н. БАБИЋ
 "Суочавање између Русије и Сједињених Држава несумњиво представља велику опасност. Парадоксално, али се то дешава управо зато што нема, или су готово неприметни, механизми контроле и управљања кризним ситуацијама који су током пола века Хладног рата смањивали напетости између два блока, преовлађујући могућност сукоба и који су често доводили до обнове дијалога.



 Свака криза током Хладног рата је довела до поновног успостављања односа између Кремља и Беле куће ", за Цорриере делла Сера пише Паоло Валентино. "Међутим, хладни рат се неће вратити. Путин јест ауторитарни вођа, али нема хегемонијске глобалне амбиције с идеологијом бивших челника Совјетског Савеза ", додаје Паоло Валентино. За њега је сукоб између Москве и Вашингтона "маргиналан", јер није то поље на којем се "одлучује будућа светска равнотежа и велико питање мира и рата". 

 Наиме, према италијанском аналитичару, Путин не жели владати светом, стога се питање рата и мира сели на Далеки исток, где корејска криза прети да се претвори прави сукоб у којем ће се рјешавати питање светске хегемоније, а он ће се водити између Сједињених Америчких Држава и Кина.

 То је оно што Грахам Аллисон зове "Тукдидова замку", у коју, као у Пелопонеском рату између Атине и Спарте, сила у успону и она афирмисана често улазе у сукоб, чак и ако то не желе. Ова мисао не треба лако одбацити. Корејска криза заиста може довести Кину и Сједињене Државе у рат, чак иако ниједан рат не би донио ништа добро.

 Гордон Луболд и Јереми Паге пре недељу дана за Тхе Валл Стреет Јоурнал пишу: "Пентагон је по први пут покренуо поморски патролни програм у Јужном кинеском мору како би се супротставио кинеским поморским захтевима, чиме је закомпликовао у све напетије односе између двије власти." Наиме, Кина тврди да има суверено право на том делу. 

 Али може ли Русија имати "маргиналну улогу" у сукобу између Кине и Сједињених Држава. Пекинг је данас у савезу са Москвом, управо због тога што се у војном сукобу још увек сам не може носити с Вашингтоном. Русија то може учинити, али повлачи логичне и мудре потезе како би избјегла конфронтацију. На почетку Трумповог председавања се чак говорило о договору између Вашингтона и Москве којим би се "решили Пекинга", што би био обрнути процес од онога којег је успео да спроведе Кисинџер у време Хладног рата, када је успео да подели Кину и Совјетски Савез. Ако је Трумп успео, то би био шах мат за "Кинески змај". Међутим, Трумп нема Кисинџера за државној секретара, а Кина, као ни Русија, данас немају никакву намеру да извози своје "идеологије" по свету. 

У том троуглу су само америчке државе посвећене извозу западне "либералне демократије". Стога у свом предвиђању Паоло Валентино прави кардиналну грешку, јер не примећује да је нови Хладни рат, којег снажно заговарају амерички неоконзервативци, једнако усмерен против Москве и против Пекинга. С обзиром на ситуацију, лако је разумети зашто Кина не може приуштити колапс Русије.

 Због тога је последњих година партнера и савезника подржавала на разне начине, омогућујући Русији да без икаквих сметњи живи под санкцијама које јој је наметнуо Запад, али и да релативно безболно пролази период ниских цена нафте.

 Још увек није јасно да ли ће и у којој мери Кина подупријети Русију у сукобу са Сједињеним Америчким Државама и његовим савезницима на Блиском истоку, где је тренутно жив само савез између Москве, Дамаска и Техерана. Пекинг је управо отворио војну базу у Џибутију, што му обезбеђује да надгледа своја улагања у Африку и да одбрани пројекат Новог Пута свиле, који ће бити осовина глобалног развоја Кине. 

Последњих година није било знакова већег ангажмана Кине на Блиском истоку, где се такође налази Џибути, али је Кина недавно са својом флотом упловила чак у Балтичко море, где је с Русијом одржала заједничке поморске вежбе. Као што је рекао Грахам Аллисон, Кина као сила у успону и САД као афирмисана сила би због корејске кризе могли пасти у "Тукдидову замку" и заратити, чак и ако то заправо не желе. --

 Предвиђање војних стручњака говоре како се на Корејском полуострву вуку потези као у покеру, али је улог трагично висок, јер би само првог дана рата у Сеулу било 64.000 жртава. --

 Упркос чињеници да су Јапан и Јужна Кореја наводно заштићени америчким војним кишобраном, двије земље, ако се нађу на удару Пјонгјанга, морају рачунати и на непредвидљивост ове америчке управе. --- Ратни криминалац, амерички сенатор Линдсаи Грахам, јасно је рекао током недавног разговора са Трумпом -- 

"Ако рата мора бити, нека се покољ догоди тамо доле, а не у нашој кући", рекао је Грахам, што је прилично узнемирило Токио и Сеул, који у америчкој заштити виде мач са две оштрице. --

 Линдсаи Грахам, неоконзервативна џунгла, такође је рекао да га је Трумп обавијестио да је спреман објавити рат у Пјонгјангу и да ће војна опција планирати уништавање ракете и нуклеарног програма Сјеверне Кореје. Ове врло алармантне изјаве накнадно су одбацили државни секретар Рек Тиллерсон. -- 

Ипак, проблем је и даље присутан. Политика САД-а за изазивање Ким Јонга такође треба да узме у обзир последице сукоба на Далеком истоку у земљама региона. Али то је ризик од интереса Сједињених Држава " -- Дакле, ратна опција, која треба да буде а приори која би требало одбацити, вероватно је и даље на столу. --

 И изнова се враћамо на истинску природу кризе, која произлази из недостатка озбиљног дијалога између Русије, Кине и Сједињених Држава, јер је очигледно да би се у случају договора 03:00 силе проблем Ким Јонг-уна решио без проблема. -- 

Али дијалог је био немогућ јер је Васхингтон прекинуо односе са Москвом. Што се тиче Кине, САД ову земљу не сматрају за равноправног саговорника, него за обичног посредника у односима са Северном Корејом. За Вашингтон, Пекинг мора бити ограничен на испуњавање задатка који му је доделио господар свијета. -- 

Америка је глува на позиве из Пекинга, који дуго од Вашингтона тражи да избегава иницијативе које у Пјонгјангу сматрају за директну претњу. 

-- Након што су Јужна Кореја, Јапан и Сједињене Америчке Државе одлучили границама земље проводити заједничке војне маневре, Северна Кореја је одговорила на претњу. -- 

Осим тога, Кина одавно тражи од Сједињених Америчких Држава да се одрекну распоређивања система ТХААД у Јужној Кореји, који ће пореметити стратешку равнотежу целе регије. -- 

Чак је и нови председник Јужне Кореје више пута изразио своје противљење овом ратном пројекту, али га је Вашингтон брзо убедио у супротно. -- 

Укратко, Сједињене Државе крију ову кризу као рурални шериф, са свим ризицима свог понашања. -

- Руси и Кинези су показали једноставан начин да се реши проблем: да оба изазивача врате своје оружје у футроле. Другим речима, Ким Јонг-ун треба престати бацати ракете уоколо, а његови противници зауставити војне маневре које симулирају напад на Северну Кореју. Нажалост, из очигледних разлога, ми не живимо у једноставним временима и тешко је предвидети развој ситуације. ---

 Наравно, САД представљају последњу забринутост цивилних жртава у Јужној Кореји и Јапану, а невероватне процене броја погинулих цивила да тај сукоб доведу у Сјеверну Кореју потврђује да у Вашингтону превладава мишљење да људи који се одлуче да буду рођени у погрешној земљи. Они за САД нису људска бића, већ "обични Севернокорејци".

Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου