Република Српска

Република Српска

Friday, April 21, 2017

ФЕД, руско злато и рат у Сирији

21.04.2017 Н. БАБИЋ
 У свом говору пред америчким Конгресом 1912. је Ј. П. Морган рекао да је новац само злато, а све остало је само кредит.



  Под "све остало" је мислио на папирни новац, којег, за разлику од злата, било која влада може одштампати у количини коју жели. Већ 1913. године су америчке Федералне резерве, или приватни банкарски картел познатији као ФЕД, на себе преузеле улогу издавања новца. Један од главних власника тог приватног банкарског картела постаје банка ЈП Морган. --------

 Царска Русија је у то време поседовала невероватних 1400 тона злата и према неким историчарима је то био разлог због којег је Валл Стреет организовао, финансирао и спровео револуцију у Русији. Резултат је да је након Октобарске револуције територију Русије знатно смањен, а руска државна ризница изгубила већи део свог злата. -----------

 Совјетски Савез 1928. године има само 150 тона злата и тада почиње опоравак, да би СССР 1940. досегао запис и имао 2800 тона злата. Остављајући по страни начин владања, поразе на једној страни и победе на другој, Јосиф Висарионович Стаљин умире 1953. и СССР оставља са 2500 тоне злата у ризници. Од тада почиње топљење златних резерви и Русија досеже дно 1991. године, када јој остаје само 229 тона. Владимир Путин земљу преузима са 414 тона и данас у државној ризници Русија има 1615 тона злата, иако је у период санкција 2014. ушла са 1094 тоне. ---------- 

Занимљиво, ФЕД убрзано почиње штампати доларе и давати их као државни дуг отприлике у исто време када је Октобарска револуција почела "јести" своје злато, а Велике депресија се догодила када је Стаљин одлучио гомилати племените метале. Може се радити о "случају", а можда и не, како тврде неки историчари у Русији и свету. ----

 Након Другог светског рата, када су Европа и Русија били у рушевинама, америчка индустрија и пољопривреда је буквално процвјетала. Америчке златне резерве су у периоду од Другог светског рата, према службеним подацима, порасле за 60%, иако многи постављају питање стварних резерви физичког злата у трезорима федералних резерви. ---------- 

4. јуна 1963. амерички председник Јохн Ф. Кеннеди потписује декрет према којем је америчка влада себи враћа уставно право на издавање долара, чиме практично укида монопол приватном банкарском картелу Федералних резерви. Кеннеди је заправо укинуо ФЕД. Он се јавно обраћа нацији и држи говор у којем каже како земља не може бити власништво некаквих тајних друштвава, јер је то у супротности са истинском демократијом. Кеннеди је рекао да као патриот и човек који воли своју земљу више не жели подржати такав систем. --------

 Након тога, 22 новембра 1963. године, Јохн Ф. Кеннеди је убијен под мистериозним и још увек неразјашњеним околностима. Након атентата на Кенедија, власници приватног банкарског картела ФЕД постају највећи огранак власти у Сједињеним Државама и финансијска сила која заправо влада земљом. ------- 

Такозвани "међународни", али у ствари приватни систем СВИФТ за банкарске трансакције, даје Федералним резервама неограничену моћ и ФЕД де факто постаје власник целокупног глобалног банкарског система. Свака банка која одбија пословати у складу са захтевима америчког ФЕД-а може бити кажњена и искључена из система СВИФТ. То јест, било која банка у свету може бити уништена на захтев власника Федералних резерви у било којем тренутку. Истина, ФЕД некој страној банци не може изрећи новчану казну, али јој може прекинути активности, што је још горе. --------

 Огроман посао којег је у својој књизи "Велика шаховска табла" описао Збигњев Бжежински је уродио плодом. Баш као 1917. Руско царство, Русија је доживела колапс 1991. Отприлике исте ствари су се догађале Русији након распада Совјетског Савеза, као што су се догађале након распада Руског царства. -----

 Територија Русије је опет знатно смањен. Чак и ако изузмемо државе које је "прогутао" Совјетски Савез, које су само вратиле изгубљену државност, на територији Русије су нове, које никада у историји нису постојале. --------- 

Дакле, данас када траје глобално сучељавање Вашингтона и Москве и када кажемо "Сједињене Америчке Државе" врло је важно разумети што при томе мислимо. Говоримо ли о америчком народу и свим америчким грађанима, украс у облику политичких странака, Конгреса, Сената и председника или стварним владарима Сједињених Држава, односно власницима приватног банкарског картела, такозваног Система Федералних Резерви? ------- 

Без да бесмислено одуговлачимо, када кажемо САД, онда говоримо о власницима Федералних резерви, који су једини и прави владари у Америци. ----------- 

У настојању да прошире своју неограничену финансијску моћ широм света, амерички власници, делујући у име Сједињених Држава, преотимају власт у другим земљама, а све с циљем њихове финансијске и економске колонизације.

 У неким земљама се за то користе војне методе, а другде ненасилне или политичка узурпација власти, кроз Обојене револуције, институционалне државне ударе или директним утјецањем на изборе. За ФЕД је најбоља опција када су на вишестраначким демократским изборима сви кандидати њихови, тако да је потпуно свеједно ко ће победити. САД као држава учествују у организовању, финансирању и укупном надзору свих процеса свргавања легитимних власт у некој земљи. --------- 

У свим тим војним или невојним превратима у другим земљама постоји једно изненађујуће правило. Из ризнице земаља којима завлада Васхингтон начин, увек местом марионетске владе на један или други начин, злато редовно нестаје. Само протеклих неколико година су нестале златне резерве Ирака, Либије и Украјине. Амерички савезници су одузели злато где год су то могли учинити, на било који начин. --------

 На пример, кроз размену златних резерви земље за свеже штампане доларе, што се догодило у многим земљама, укључујући чак и малу Јерменију, или извлачењем злата из земље под изговором његовог сигурног складиштења, као што је то био случај са златним резервама многих земаља, укључујући Азербејџан, чије се злато данас налази британској банци ЈПМорган Цхасе & Цо.

 Некада се то дешава по моделу преноса злата које остаје у земљи, али у ствари власништво западних корпорација, што је случај у многим земљама. На крају се злато земљама одузима према захтевним прописима Међународног монетарног фонда, јер све земље које чланице ове међународне организације плаћају допринос за учешће у раду ММФ-а, али не у националним валутама, него само физичким златом. ---------

 Треба ли подсетити да је ММФ у бити само огранак Федералних резерви, задужен за рад картела са другим земљама. ММФ је по структури задужен за ненасилно одузимање златних резерви земаља ван Сједињених Држава. ММФ због тога нема право продати злато земаља чланица без пристанка америчког Конгреса, који у овом случају служи као декор америчке власти и привид да су САД слободна и суверена држава америчког народа, независна о вољи власника Федералних резерви. ----------

 Дакле, врло је тешко говорити о америчким златним резервама, јер њима треба додати оне које држи ММФ. У супротном случају, односно, приче о америчким златним резервама као таквима нас доводе у заблуду. ---------- 

Тренутно, међународна заједница већим делом обрачунава трансакције у такозваном америчком долару, којег штампе амерички ФЕД, а који не вреди ништа. -----

 У Кини, многи економисти, независно један од другог, почињу питати Владу и КП Кине што земља мисли учинити за свој развој и које ће од две варијанте одабрати? ------------

- Хоће ли Кина и даље настављати давати своје производе САД-у у замену за ништа и тима повећавати амерички дуг који никада не може бити враћен или ће обуставити испоруку својих производа у Америку, која јој свеједно неће моћи вратити дуг, а производе продавати сопственом становништву. -------

 Пекинг схвата да је у ситуацији у којој му САД не могу вратити дуг друга опција пуно логичнија од прве. Наиме, пласманом роба унутар сопствених граница Кина ће повећати животни стандард сопственог становништва. Пекинг је схватио и да трговинском разменом, односно узајамном разменом роба, прехрамбених производа, сировина и енергије, у оквиру саме Кине, али и са великим трговинским партнерима, лако може одустати од "зелених папирних долара", потпуно непотребне карике у ланцу израчуна роба и услуга. ------

 Кина се понаша врло пажљиво, како не би обезвриједила дуг на тржишту хартија од вредности у Сједињеним Државама, али убрзано повећава своје златне резерве, које у структури удела имовине деноминиране у америчким доларима постепено замењује са златом. У последњих неколико година исто чини и Русија. ------------

 У Вашингтону све то виде и разумеју. Како би спречили пропаст у тренутку када су постигли глобалну финансијску хегемонију, амерички владарима хитно треба рат, а циљ је не допустити да Кина и Русија створе сопствену алтернативу систему СВИФТ који ће се заснивати на злату. ---------- 

Међутим, нуклеарни рат значи свеопште уништење, стога је једино могуће покренути рат исцрпљивања, против Русије или Кине, а могуће и против обе земље одједном. -------

- Да то неће бити нуклеарни рат се види у сучељавању са Русијом. Барем за сада, против које се рат исцрпљивања води једним делом и Донбас, а највећим на удаљеном ратишту у Сирији. -------- 

Наредбу да се придруже америчкој коалицији су добили бројни службени амерички савезници, а Јапан, Турска, Грузија, Пољска и Украјина су кључне земље са директним утицајем на руски териториј. ---------- 

У Вашингтону су апсолутно сигурни да ће Русија изгубити овај ненуклеарни рат исцрпљивања. По њиховом мишљењу, први је разлог тај што Русија на начина за несметане испоруке војног терета, особља и опреме на удаљено ратиште. А друго, зато што Русија, за разлику од Сједињених Држава, нема начина да штампа новац којег је остатак света дужан прихватити као прави новац. ------

- САД у томе виде велику прилику и рачунају на постојећи систем изграђен од стране америчких власника глобалног финансијског модела, који би Вашингтону требао бити довољан за победу у рату исцрпљивања. Ако буде требало, покренут ће се и нова трка у наоружању, која је Москви гутати велике ресурсе. ----------- 

Али је Васхингтон заборавио чињеницу да Сирија не само да је суверена држава са својим легитимним властима, него и држава која је главни војни савезник Русије на Блиском истоку. Једина ствар због које се САД устручава од директне војне интервенције у Сирији по опробаном моделу је непознаница какав ће бити одговор Русије и може ли он чак бити нуклеарни? Због тога су одабрали дуготрајни рат исцрпљивања у којем је, по њиховом мишљењу, Русија осуђена на неизбежну пропаст. ---------

 Исто тако и управо с истом шемом Сједињене Државе и стварни владари те земље су заинтересовани да распламсају рат исцрпљивања између Кине и Јапана. --------

 Но, овај одабир је у геополитичком смислу Кину и Русију од привредних партнера претворио у де факто војне савезнике. -------- 

Све стране троугла САД-Кина-Русија су добро свесне да у случају војног пораза или Кина или Русије од стране САД-а након прве на ред долази друга земља. -----------

 Будући да је након пораза следи финансијско и привредно дављење двије кључне силе, није дна од двије не пристаје на колонизацију и одбија да учествује у рату исцрпљивања против Вашингтона, колико год је то могуће. -------

 На основу тога се можемо закључити да ће САД и даље постепено повећавати ескалацију сукоба и војну интервенцију у сувереној Сирији. Али постепено, јер је приметно да је свака нова епизода Вашингтона против националних интереса Русије у Сирији све агресивнија. 

Стратегија стварних владара у Вашингтону, оних иза сенке који су испред себе гурнули Доналда Трампа, се може описати као рецепт куване жабе, коју се ставу у млаку воду, која се полако подгрева до тачке кључања и жаба умире. Позната прича у којој се вода подгрева 1 степен на сат, како би се жаба привикла на топлоту, да на крају нема снаге искочити из топле воде и умире скувана. ------------

 Делујући у Сирији, корак по корак, али увије све агресивније, САД намеравају постепено повећавати ниво своје војне интервенције у сувереној земљи. Ако Москва прихвати наметнути рат исцрпљивања, то ће довести не само до неизбежног војног и политичког пораза Русије, али и Кине, након чега следи финансијска и економска колонизација из горе наведених разлога. ------ 

Али на другој страни, ако се Москва суздржи од уласка наметнути рат исцрпљивања на територији Сирије, биће одсечена са европског тржишта гаса. Наиме, у случају америчке победе у Сирији, европско тржишта гаса је уместо Русије преузети Катар. Јефтини катарски гас који би се у ЕУ испоручивао преко гасовода положених преко територије Сирије би неминовно довео до банкрота Газпрома, а то би за последицу имало повећање буџетског дефицита Русије и као оштар пад животног стандарда руског становништва. --------

 Владари у Вашингтону већ виде сценарио из 1917. и 1991. године и Запад би још једном организовао, финансирао и на крају свргнуо легитимне власти у Русији. Након тога би Русија још једном изгубила знатан део свог територија, али и велики део својих златних резерви. Ово је у најбољи случај. -------- 

У најгорем случају, Русија би престала постојати и била би подељена на више различитих територијалних јединица, које би с временом постале мале државе са вечним међусобним сукобима, којима би се, наравно, управљало из Вашингтона. ----------

 У случају успеха овог сценарија, сва снабдевање руске нафта и гаса за Кину би била обустављена. Кинеска привреда би се због блокаде испорука суочило с несташицом енергије. Након неког времена, животни стандард Кинеза би пао испод критичног нивоа сиромаштва и глади. Након тога, кинеско становништво би било спремно за спровођење "Обојене револуције", баш као становништво Русије, уочи 1917. и 1991. године. --------

 Тако би приватни картел под називом ФЕД остварио свој главни циљ и успоставио би не само неограничену, него и дугорочну финансијску доминацију у свету. ------------

 Судећи по делима, Васхингтон ставља Русију у врло тешку војну и политичку ситуацију. Улазак Русије у рат у Сирији је био неопходан, јер само на тај начин може спречити најцрњи сценарио. Други део рата је онај економски и финансијски, јер ако изгуби рат исцрпљивања, распад Русије и престанак постојања руске државе у њеном садашњем облику је неминован. -------- 

Но, сведочимо и прилично чудном расплету. Наиме, годишње извештај које је објавио ММФ потврђује рецесију руске привреде у 2016. за само 0,6% БДП-а, за 2017. и 2018. се предвиђа раст 1,4%, а инфлација од свега 4.5% што су бројке чак и боље од Централне банке Русије, а горе од неких независних руских аналитичара, који предвиђају раст од 2%. У сваком случају, јако смо далеко од црних прогноза да ће се руска економија под притиском санкција урушити, а Кремљ је премијеру Медведеву дао задатак да се посебно фокусира на све секторе руске економије који нису повезани са извозом сирових енергената. ----------- 

Дакле, остаје битка у Сирији, где америчка коалиција без икаквог оправдања крши све норме међународног права и представља директну претњу не само опстанку Сирије, него и интегритету руске државе. ---------

 Наравно, америчке акције у Сирији нису у складу са међународним правом и чин су агресије на ту земљу. Но, Васхингтон је у Сирији Русију присилио да делује строго у складу с новом војном доктрином Руске Федерације. --------

 То значи да са војног аспекта, како би се охладили усијане главе у Вашингтону, Русији данас има пуно право и зелено светло легитимне владе у Дамаску, да користи све врсте оружја, па чак и тактичке нуклеарне пројектиле и артиљерија. У смислу цене и резултата би најбољи би одбрамбени протузрачни системи кратког домета "Тор-М2У". --------- 

Након што је Васхингтон схватио да Русија има разне опције, не само војне, него и политичке за решавању сиријског питања, те да се тамо не ради смо о судбини председника Башара Ал-Асада, него Сирије уопштено и њеног значаја за Русију, стварни владари Америке одједном су увидели бит проблема и да неће све баш тећи тако глатко како су замислили. ----------

 Познато је да је темељ сваке озбиљне политике заправо економија. Ако дипломатија успе да одбрани економске интересе државе и не мора се посезати за војним средствима, то је одлично. Али ако ова настојања не уроде плодом, онда војска и морнарица постају крила успешне дипломатије. --------

 Из тог разлога се Русија не може повући и изгубити рат у Сирији. Тиме би означила почетак своје економске пропасти, општег осиромашења, доласка тероризма на територију Русије, чиме би се створиле идеалне околности за свргавање "неспособне власти". 

Наравно, не очекујмо с руске стране војне акције какве проводи Пентагон и спаљену земљу у Сирији. Још ћемо свједочити смени интензитета дипломатских и војних активности у решавању сиријске кризе, али је сигурно да ће се уложити сви напори да се победи у овом рату, јер је улог много већи од релативно "мале арапске блискоисточне земље"

Logicno.com

No comments:

Post a Comment