Република Српска

Република Српска

Friday, January 13, 2017

Својим одлукама ЕУ је показала невиђено лицемерје

2017/01/13 Н. БАБИЋ
Током јучерашњег саслушања пред америчким Сенатом се директор Еккон Мобила, Рек Тиллерсон, којег је новоизабрани председник Трумп одредио за будућег државног секретара, нашао на удару сенатора Марца Рубиа, републиканца с Флориде, који га је питао за његове везе са руским председником Владимиром Путином. ---------


 На питање хоће ли назвати Путина "ратним злочинцем", Тиллерсон је рекао: "Не бих користио тај термин." --------

- На то је Марц Рубио љутито одговорио: "Не би вам требало бити тешко рећи да је војска Владимира Путина починила ратне злочине у Алепу." Тиллерсон му је, након неколико тренутака оклевања, одговорио: "Видим да сте у потпуности информисани", али га је Рубио оштро прекинуо: "Ништа од тога није тајна. Ти људи су мртви. " -------------

 Овај део конверзације Рекса Тиллерсона и Марца Рубиа зорно дочарава паралелни свет у којем живи део америчког Конгреса, али и Европа, што је по нас пуно горе. Ми Европљани смо у борби против тероризма лицемери, једнако као цела Обамина администрација и наше европске вође. 

Кажем "ми", јер смо и ми део те и такве Европе, која је слала оружје исламистичким милитантима, која је у медијима бранила терористе, која је након терористичких напада плакала и кредама у боји цртала шарене цветиће по плочницима наших метропола и која шути док медији подржавају тероризам у Сирији. Европа је лицемерна и због избора кривих непријатеља и лоших савезника, што је права слика европске "борбе против тероризма". -----

- У свом недавном интервјуу је сиријски председник Башар Ал-Асад француском парламентарној делегацији и новинарима рекао да, ако желе сазнати истину, нека читају алтернативне медије, јер је истина у масовним медијима одавно мртва. 
осталом, довољно је прочитати огорчене коментаре дела читалаца на идиотске написе на интернетским издањима високотиражних хрватских и европских листова и разумети да део јавног мњења одавно не верује у службене верзије политичких "елита".

 Али зашто се против тога нико отворено не побуни? Ово је питање на које је тешко дати одговор. Многи не знају и не желе знати. Остали знају, али имају "важнијег посла", све до тренутка када у нашој близини не одјекне експлозија или се неко не одлучи украсти теретни камион и међу масом од неколико хиљада људи направити прави покољ.

 --------- Заправо, можемо одговорити и изреком Ницолас Гомез Давила, који је отприлике рекао: "Капацитет лицемерја је мера која одређује хуманост једног народа."

 -------- Дакле, ако је судити по лицемерју, ми Европљани смо од било каквог облика хуманости удаљени хиљадама светлосних година, једнако као амерички сенатор Марц Рубио и његови европски пандани. ------

 Одређујући степен хуманости једног или више народа, у овом случају европских, према исказаном лицемерју, не можемо се не осврнути на наш степен развоја, али и способност да створимо мрежу обмана и лажи које показујемо другима само како би им могли судити. Овако велики и сложен систем лицемјерја и широка мрежа фикције су тешко објашњиви, али с друге стране потврђују да је цела Европа заробљена у једном великом пројекту који се зове "борба против тероризма". ------ 

Нескривено лицемјерје се даље протеже у свим областима. Од пакла јавног мњења до уобичајених "политички коректних" и обичном пуку недоступних високих салона "елите", од политике на тржници до политике у парламентима, од порука саучешћа до оних пуних мржње, од штампе до друштвених мрежа. Све наведено чини један велики спектакл на Западу, у овом случају на позорници Европе, такозване "борбе против терора". -----------

 Европа тугује. Плач се чује већ 13 година, још од бомбашких напада у Мадриду, који је први осетио крв невиних људи убијених од стране већег лудила од њих самим. Од тада, више или мање редовно, феномен тероризма је преузео различите облике и удара више или мање схематски. Након тога у Великој Британији, затим Француској, на крају и у Немачкој. Данас је рат против тероризма европске грађане уверио у постојање опскурног непријатеља који може погодити било кога у било којем тренутку. Европљани су тога више него свесни, али не желе да знају ко су потицатељи тих напада. -----------

 Европа је одговорила плачући. Европа плаче јер само то и зна, јер само то и жели чинити. Пре свега плаче јер је очајна, али и зато што дубоко у себи зна да је у истом тренутку жртва и учесник у масакру и подлој игри у којој гледа своје умируће и беспомоћне грађане. Овај очај је уједно одраз плиме лицемерја која нас је преплавила, луцидног лудила и издаје самих себе. ----------

 Ако говоримо о лицемерју, највеће је избор савезника. Европа не само да не зна бирати, него у тренутку када то учини, очито изабере криво. Не само да је одабрала да се преда кољачима, него и онима који су чврстим везама повезани с тероризмом у свим његовим нијансама. Ми смо континент савезник Сједињених Америчких Држава, земље која деценијама користи фанатичне исламистичке милитанте у борби против својих непријатеља на бојним пољима на истоку. Почело је с Авганистаном, када је требало да обузда Совјетски Савез, а завршило с "Исламском државом" и "умереним побуњеницима", само како би се уклонио "непријатељ Асад", највећи савезник Русије на Блиском истоку. --------

 Помогли смо им у Сирији и били смо њихови помагачи у уклањању пуковника Гадафија. Опустошили смо земље које су биле последњи бастион у борби проти исламског тероризма. Сада учествујемо у страшној трговини робљем коју Запад лицемјерно назива "миграцијом". --------

 Европа је континент који је увео санкције Сирији, а послује са великим нафтним силама из Персијског залива, Катаром и Саудијском Арабијом. -----------

 С највећим почастима примамо полуписмене и баснословно богате шеике заљевских монархија, надајући се да ћемо се окористити послујући с њима. То што заљевски шеици за послове заузврат траже отварање селафијских медреса, џамија и исламских центара нас уопште не занима, јер "бусинесс ис бусинесс". Када се, након деценије такве праксе, појаве "шеријатске" четврти попут оних у Белгији, Француској или Немачкој, ми још увек мислимо како смо направили "добар посао". ---------

-- "Заборављамо" чињеницу да су то монархије из којих се огромне количине новца користе за финансирање "Исламске државе" и других терористичких група који се боре против њихових "историјских непријатеља" на Блиском истоку. Саудијски вехабијски режим и Катар се терористима користе против Асадове Сирије, али пре свега против културног, финансијског и војног непријатеља пар екцелленце - Ирана и његове Исламске револуције. ------

 Ове земље финансирају и исламистичке групе у Јемену, које су тамо већ исцртале границе у којима владају Ал-Каеда и ИСИЛ. Јеменски народ, који је "колатерална жртва" овог сулудог похода, потпуно је неважан. Што се нас Европљана тиче, Јеменци могу и нестати. Написаћемо некакво извештај и срочити декларацију од неколико редова "како нам је жао и како се то није требало догодити", и све ће утихнути. -------

- Европа је са милијардама евра одлучила платити Турску, којом влада прилично неуравнотежена и опасна особа попут Ердогана. Но, турски председник у нама не види никаквог блиског савезника, него противника од којег жели само новац, и при том прети. Ми смо за савезнике изабрали највеће финансијере исламског тероризма. Тога смо били итекако свесни и били смо им и остали партнери. Предали смо се и Европу смо испоручили непријатељу, а сада плаћамо последице. ----------

 Друго велико лицемерје, неодвојиво од првог, јест наш избор непријатеља. Европа је одавно изабрала свог непријатеља, а то је Русија. Није јасно на основу чега су нам Руси непријатељи, а савезници Саудијска Арабија и Катар, Ердоганова Турска, "Исламска држава" и "умерена опозиција" повезана са Ал-Каидом, посебно ако се у обзир узму историјске везе Русије, Немачке, Француске, Беча и других европских престоница. Но, наше су политичке вође одлучиле: Русија је архинепријатељ Запада и против ње се треба борити. -------

 Али, хтели ми то признати или не, Русија се на терену једина стварно бори против терористичког ужаса на Блиском истоку. ---------

 Непотребно се скривати иза застора лицемјерја и не хтети видети стварност.

 ---------- Можете гледати на Русију са сумњом, можете обожавати или мрзити Путина, али постоји једна неоспорна чињеница и да је Алепо пре мање од месец дана први пут прославио миран и достојанствен Божић, а да су терористи из источног дела града протјерани у пустопољине Идлиб или у сиријску пустињу. То је било могуће само због константног војног ангажмана руске војске, која је војно, обавјештајно, логистички, снабдевањем и директним учешћем у планирању и спровођењу операција помогла сиријској војсци и савезницима да остваре победу над варварским тероризмом. ---------

 Али Европа то не жели да разуме и чини све што је могуће да то порекне. Наставља своју луду политику наметања санкција Русији, још увек подржава Украјину против Москве и руши све мостове који је вежу с Кремљом. ---------

 Међутим, како је могуће да еуробирократи не разумеју да Европа без Русије није Европа, јер је Русија, свидело се то њима и њиховим верним пријатељима с оне стране Атлантика, и даље је највећа европска сила. ------------ 

Ова лицемјерја се преплићу и доводе нас до великог и коначног лицемјерја Европе, онога европског јавног мњења, које реагује без икаквог знања о чињеницама и остаје затечено у мислима. Тероризам је отворио Пандорину кутију која садржи најгори барбарски култ који се може замислити. Ми о њему не можемо расправљати или га разумети, стога се сада гушимо у немоћи да га рационализирамо, анализирамо, а једино што нам преостаје јесте да се забарикадира у наше свакодневне клишее. 

Европљани, ошамућени телевизијом и медијима уопштено, који су у већини случајева бастион лицемјерства, препуштају се недостојној политичкој елити која уједињује континент, од Даблина до Атине, од Лисабона до Берлина. Посебно се препуштамо свим оним лажним интелектуалцима који се скривају иза испразних фраза којима морају оправдати и осмислити бесмисао ове велике обмане. Данашњи европски грађанин је производ овог и свих претходних лицемерја која је прећутао. -----

 У овом лудилу креда у боји и осликаних плочника, запаљених свећа, националних реваншизам и коришћења хришћанства као оружја против фантомског "џихада" против хришћанске Европе, нико више нема границе. Оплакују се мртви, али се нико не буни. Урла се против непријатеља који Европу жели претворити у исламистичку творевину, али нико не види да се нападају места која немају никакве везе са хришћанством. Криве се избеглице, док се с друге стране не жели да зна како су те избеглице напустиле своје земље и да се користе за неке друге сврхе, које с хуманошћу никакве везе немају. -----

- Ми смо лицемерни континент који искључује светла на Ајфеловом торњу за источни Алеппо у тренутку када је ослобођен од јарма тероризма. Истина, било је мртвих и страдања, али је то био рат, ужасан и стравичан рат као и сви остали. -----------

 Тада нико није говорио о Алепу који је први пут у неколико година славио Божић. У Алепу, који више није био подељен на западни и источни, на тргу пуном светала и под великом јелком су се окупили људи свих вера, који су, након низа крвавих, славили свој први Божић у миру. Ми смо континент који се сврстао уз "умерене побуњенике", а онда по Европи, наводно, тражимо стране борце које смо послали да се боре у Сирији. 

Ми смо континент који призива освету против "крвожедног Асада", а онда троши милијарде евра како би се ухапсило неколико бораца које смо помагали да се против њега боре, јер су они ипак опасност за нашу безбедност. Европа је заиста континент на којем је капацитет лицемјерја мера која је у најгорем могућем смислу одредила ниво наше хуманости.

No comments:

Post a Comment