Република Српска

Република Српска

Sunday, December 11, 2016

Савез "Русија-Турска-Иран".

 Н. БАБИЋ
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је 6. децембра је потписао закон о ратификацији споразума о гасоводу "Турски ток", који је још пре неколико месеци изгледао заувек одбачен пројекат.


Исти дан је у Москву стигао турски премијер Бинали Јилдирим како би с премијером Медведевим разговарао о економским односима, а дан после су, према руским изворима, војске двије земље договориле предају и евакуацију већине исламистичких група из источног Алеппа. Оживљавање "Турског тока" и постепено одмрзавање трговине између Москве и Анкаре је изнова изазвало нагађања о формирању новог троугла "Русија-Турска-Иран".

Непредвидива Турска 
Директор руског Центра за проучавање модерне Турске, Амур Хаџијев, истакао је како актуелна турска спољна политика под утицајем унутрашњих процеса, као и под притиском спољних актера који користе своје лобистичке структуре да утичу на одлуке Анкаре. По његовом мишљењу, "то се посебно види у не баш усклађеној спољној политици Турске". -------



Недавни пример је изјава Ердогана "како је циљ турске војске у Сирији свргнути режим Башара Ал-Асада", која је убрзо оповргнута, а потом стиже вест да су након неуспеха Керија и Лаврова да договоре евакуацију цивила и милитаната из Алеппа то договорили Москва и Анкара . Осим тога, судећи по извештајима са бојишта, чак је и турска операција "Штит Еуфрата" у Сирији ушла у фазу застоја и турска војска и протурски исламистичке милиције већ дуже време углавном воде позиционе борбе против терориста исламске државе и курдских ИПГ снага. -----------

 Други пример неусклађености спољне политике Турске су њене тежње за прикључење Европској унији, док је на другој страни Анкара, након недавно замрзнутих преговора од стране Брисела, изразила спремност за улазак у Евроазијску економску унију и Шангајску организацију за сарадњу (СЦО). ------------

 Значајно је да је Турска изабрана за предсједавајућу земљу Енергетског клуба СЦО за 2017. годину, што је место које је раније било резервисано само за сталне чланице организације. Осим тога, Ердоган је рекао и да Турска преговара с Ираном, Русијом и Кином да трговину обављају само у националним валутама, што би био посебно важан корак у процесу де-доларизације света. ------- 

Међутим, Амур Хаџијев је скептичан око изгледа за улазак Турске у СЦО и верује да се Анкара овим изјавама користи само као адутом за улазак у ЕУ. Међу стручњацима су још веће сумње у погледу стварања савеза између Русије, Ирана и Турска, могућност о којој су медији нашироко писали протеклих недеља и месеци. ------ 

Циљеви и планови три земље су још увек врло удаљени. Иран се жели придружити Шангајској организацији за сарадњу, а Турска је, пак, чланица НАТО пакта и кандидат за чланство у ЕУ, без обзира на тренутни застој у односима са Бриселом. ------

 Руски оријенталист Јуриј Мавашев се слаже да је било каква политичка унија између ове три земље мало вероватна, али постоји могућност формирања заједнице која би се темељила на заједничким интересима у области транспорта. ---- Тешкоће сарадње у троуглу "Русија-Турска-Иран" --------

- Јуриј Мавашев је рекао да Русија и Турска требају обновити не само политичке односе, него и оне на друштвеној нивоу. Према његовим речима, људи још нису спремни за потпуно затопљење односа, посебно Руси, а то кочи било какву виши ниво интеграције. Навео је резултате истраживања јавног мњења, који говоре да 60% Руса држи како власти у Москви не требају журити у обнови односа са Турском. С друге стране, само 27% испитаника сматра да Русија треба поступити супротно, без обзира на све што се дешавало у односима ове двије земље. --------

 Мавашев је истакао разочарење турске стране због спорог "одмрзавања" односа. Наиме, Русија је одложила дати дозволу цхартер летовима за Турску до октобра ове године, када је туристичка сезона већ завршила, чиме је узроковала велике губитке овом сектору турске економије. --------

 Друго, руски туристи нерадо резервишу карте за одмор у Турској, укључујући и за 2017. годину. разлог су нарушен имиџ Турске у Русији, али и терористички напади у тој земљи. -----------

- Хаџијев се сложио да зближавање не тече тако брзо као што би хтјела Анкара, која је претрпела велике привредне губитке због руских санкција, а у низ сектора су руске компаније успеле заменити турске добављаче, што такође омета наставак сарадње. ------

 Дакле, уместо да говоримо о троуглу "Русија-Турска-Иран", важније се запитати да ли ће се ирански војни савез са Русијом развијати и након сиријског сукоба, што би био чврст темељ за све остале облике сарадње. -------

 Блиски исток чекају нови шокови --
---- Министар одбране Исламске Републике, Хоссеин Дехгхан, рекао је како иранску ваздухопловну базу Хамадан опет могу користити руски авиони. Значи ли то да су Иран и Русија превазишли разлике у циљевима на Блиском истоку? Уосталом, Москва се и не жели укључити у сукоб између шиита и сунита, одржава добре односе са сунитским земљама у региону, дистанцира од грађанског рата у Јемену и развија сарадњу са Израелом и Саудијском Арабијом. Је ли Сирија за Иран толико стратешки важна, будући да је зове својом "35. покрајином ", да су власти у Техерану спремне заборавити на неусклађеност ставова с Русијом о бројним другим блискоисточним питањима? ------

 Зашто Иран Сирију сматра својом "35. покрајином "? Министар одбране Ирана, Хоссеин Дехгхан, рекао је како њихову ваздухопловну базу Хамадан поново могу користити руски авиони. ---------

- "Ако ситуација и услови у Сирији то буду захтевали, те ако буде било потребно обезбедити било коју врсту подршке, ми ћемо обавити посао", рекао је генерал Дехгхан. Према руским и иранским војним и дипломатским изворима, Иран и Русија преговарају у коришћењу иранског војног узлетишта, што би требало да утиче и на саму инфраструктуру ваздухопловне базе, а коришћење базе Хамадан се може озаконити посебним уговором или неким другим документом, иако је неколико иранских посланика упозорило да према закону земље стране војне силе не могу бити распоређене на иранском територију. ------- 
Руски и ирански војни врх у преговорима о сарадњи у Сирији и борби против тероризма
Но, данас је ситуација другачија, него у време усвајања тог закона. Наиме, Иран и Русија су данас савезници у Сирији, где се на страни сиријске војске заједно боре против терористичких група. Стога чињеница да сведочимо јачању војно-техничке сарадње између двије земље није ништа посебно. ----------

 Хамадан је стратешка ваздухопловна база која омогућава ваздушним снагама Русије да смање време лета, а авиони тако са собом могу носити више муниције. У правилу су руски далекометни бомбардери узлијетали из ваздушних база на подручју Русије или на првој црти из ваздухопловне базе Хмеимим у Сирији. Руски су се пилоти спустили у базу Хамадан у октобру 2015. због техничких разлога. У августу ове године је званично потврђен пренос руских авиона дугог домета, бомбардера Ту-22М3, те ловаца Су-34 у иранску ваздухопловну базу, одакле су покретали борбене мисије против ИСИЛ-а и других терористичких група у Сирији. ------

 Након неколико борбених мисија је саопштено да су се руски авиони вратили на територију Русије. Службени представник руског Министарства одбране, генерал Игор Конашенков, рекао је "како ће се коришћење иранске ваздухопловне базе Хамадан од стране руског ваздухопловства спроводити на основу међусобних уговора о борби против тероризма и зависно о тренутној ситуацији у Сирији". Као што видимо, изјава генерала Конашенкова је у потпуности усклађена са изјавом иранског министра одбране, генерала Дехгхан. ---------- 

У то је време било разних тумачења око руског повлачења из Хамадана, иако коришћење базе зависи о 2 фактора -међусобном договору о борби против тероризма и ситуацији у Сирији. Мало је вероватно да су на одлуке Москве и Техерана утицале изјаве Стате Департмента да ће Сједињене Државе "истражити руско коришћење ваздухопловне базе у контексту кршења Резолуције Савета безбедности УН-а 2231, која се односи на одлуку о иранском нуклеарном програму". --------

 Коментаришући ситуацију, ирански министар одбране је нагласио да две земље немају "писани споразум" о коришћењу базе у Хамадану и да је реч о "оперативној сарадњи привремене природе", те да је она ограничена на пуњење авиона горивом. -------


 Овај је аргумент прилично неуверљив, јер је уговор или споразум о коришћењу иранске базе могао бити потписан пре или касније, а да није јавно предочен. -------

 Постоји и други разлог. Наиме, генерал Дехгхан је 21. августа рекао "да брзоплето објављивање вести Русије да користи иранску базу показује ароганцију и штети пријатељству између две земље", те да су се Руси "желели показати као велесила и утицајан играч, чиме у будућности желе имати инструмент за притисак на Сједињене Државе ". Тада је по други пут нагласио да нема писаног споразума између двије земље, иако је јасно да је коришћење базе немогуће сакрити. --------- 

Тада је француски лист Ле Монде нагласио "како је ово први пут да је Техеран од Исламске револуције 1979. дозволио страној сили да користи базе на иранском територију", што је довело до незадовољства у самој земљи и одлучено је да обустави сарадњу. --------

 Наиме, 20 иранских посланика је затражило затворену седницу парламента "како би расправљало о разлозима уступања војне базе једној од светских суперсила". ----------

 Професор историји на Државном универзитету у Сан Франциску и стручњак за руско-иранских односа Мазиар Бехрооз тврди "како се Москва јавно изјаснила о овом споразуму, не узимајући у обзир могући утицај на унутрашњу динамику Ирана" и "да Русија то није јавно саопштила, тај се проблем не би ни појавио ". 

Но, ако узмемо здраво за готово ове тезе, мора се признати постојање јаког утицаја такозване "западне струје" у Ирану, а то је онда проблем којег у изградњи односа са Техераном Москва мора узети у обзир. -------------

 И не само то. Стручњаци подсећају да, иако су Иран и Русија постали партнери у Сирији, не треба негирати темељне разлике између циљева њихових влада на Блиском истоку. ----- 

Москва се покушава не укључити у сукобу између шиита и сунита, одржава односе са сунитским земљама у региону, дистанцира се од грађанског рата у Јемену, развија сарадњу са Израелом и Саудијском Арабијом, док на другој страни Иран има своје геополитичке амбиције. -------- 

Недавно је начелник Генералштаба Оружаних снага Исламске Републике, генерал Мохаммад Хоссеин Бакери, рекао да "Иран може затребати базе у Сирији и Јемену, које би биле делотворно средство одвраћања и компликовале приступ иранском територију потенцијалном непријатељу". --------

 У исто време је један од вођа Иранске Револуционарне Гарде рекао да је Сирија за Техеран стратешки толико важна да је Иран сматра "својом 35. покрајином". ----------

 "Иран би радије изгубио своју нафтом богату покрајину Хузестан (где живе Арапи оп.а), него Сирију, јер ако задржимо Сирију - ми ћемо свакако вратити и Хузестан. Но, с губитком Сирије ћемо изгубити и Техеран ", рекао је један од вођа Иранске Револуционарне Гарде. Француски стручњак за Блиски исток Алекандре дел Валле каже "како Иран мора одржавати стратешки маневарски простор на Блиском истоку, којем су врата Сирија". --------- 

То је темељна тачка у регионалној политици Ирана, која појашњава одлуку Техерана о додели базе Хамадан руским авионима за нападе на терористичке групе у Сирији. Осим тога, Иран је овим показао спремност да оперативну сарадњу с Русијом подигне на нови ниво, чиме ће уједно ојачати савез и други шиитских сила у региону, посебно у Ираку. -------

- Овакву одлуку Ирана можемо схватити као сигнал, али и на промену у равнотежи снага у региону. Техеран није случајно почео градити односе и са сунитским земљама у региону. Председник Ирана Хасан Рохани је након састанка са турским министром спољних послова Мевлутом Чавушоглуом рекао "како односе између двеју земаља треба развијати због решавања проблема на Блиском истоку у целини, а посебно за решавање кризе у Сирији и Ираку, те за борбу против тероризма у тим земљама ".-----------

 У овом преломном тренутку је важно споменути избор Доналда Трампа за америчког председника. Он је запретио да ће САД изаћи из споразума о иранском нуклеарном програму, а са друге стране је нагласио како ће се с Русијом борити против ИСИЛ-а. ------

 Техеран никако не жели да Вашингтон и Москва формирају нову коалицију која ће утицати на послератну ситуацију. Раније је врховни верски вођа Ирана, ајатолах Али Хаменеи, одбацио могућност ширења иранско-америчких преговора ван нуклеарног питања. 

 "Сложили смо се да ћемо са Сједињеним Државама разговарати само о нуклеарном питању. О другим питањима не прихватамо никакве преговоре са њима и немамо о чему расправљати ", рекао је ајатолах Хаменеи. ------

 У августу је још једном потврдио свој став. -------- "Они желе разговарати о нашим регионалним проблемима, али искуство нуклеарног посла нас је научило да су било какви преговори с Американцима смртоносан отров. Ми њима не можемо веровати у било којем питању ", речи су врховног верског вође Ирана. ----------

 Дакле, иранска је страна, ако се ситуација сагледа њеним "стратешким очима", сада спремна на "савез" са Москвом и руским авионима ће уступити базу Хамадан. То није тактика и стратегија због неких нових услова, чији се резултати тек очекују, него потпуно разуман потез Техерана. -------

 Међутим, без обзира на сарадњу, чини се да се Русија, Иран и Турска, три главна играча, такмиче за стратешки утицај на Блиском истоку, а формирање војно-политичког савеза надилази сиријско питање. Наиме, ако геополитика сада и тече у једном смеру, то не значи да сутра не може кренути другим. --------

 Упркос свему, овај, назовимо га тако, "ситуациони савез" ипак даје резултате и руски и ирански медији унисоно пишу како су у Алепу Русија, Сирија и Иран на корак до победе. ---------

 "Противници Башара Ал-Асада су, након четири године отпора у Алепу, врло близу коначног пораза. Кључни фактор је била подршка руског ваздухопловства сиријској војсци, али и присуство копнених снага Ирана, ирачких и либанонских шиитских милиција на копну. Операција ослобађања целог Алеппа је тријумф војног савеза Русије, Ирана и Сирије. Када чујете или прочитате да је неки део града или село ослободила "сиријска војска", то је у ствари само згодан облик дефиниције рата. Иран не скрива хиљаде мртвих иранских добровољаца који су погинули током борби у Сирији. 

Осим тога, огроман допринос ослобођењу Сирије су дали и либански борци Хезболаха, блиски Техерану. Слабост анти-сиријског фронта је завршила нејединство, а чак и стручњаци који су му склони су нагласили да у ово време имају мале изгледе да задобију симпатије у свету ", садржај је анализа које се могу прочитати на либанонском порталу Ал-Манар, те бројним руским и иранским медијима. ----------

 Зашто су побуњеници у Алепу поражени сада, након четири године борби? Кључ је, наравно, присутност руских авиона који су у Сирију стигли у септембру 2015. године. ------------

 Међутим, 2013. године, када је влада у Дамаску била на ивици пораза, у Сирији интервенишу снаге Хезболаха, а Иран шаље помоћ, војне саветнике, касније и копнене снаге. Победа у Ал-Куссаиру у лето 2013. је означила прекретницу у сукобу, али у пролеће 2015. Турска и Саудијска Арабија организују јаке снаге које је предводио Ал-Нусра Фронт, које тада заузимају покрајину Идлиб и прете заузимањем целог Алеппа. -----------

- Русија се тада сврстала на страну сиријске владе и држала се старе војне изреке "како артиљерија бомбардира, а пешадија заузима". Како Русија није послала велика пјешачке снаге у Сирију, ослонила се на сиријске копнене снаге, али и на иранске борце и шиитске милиције - либански и ирачки Хезболлах. ----------- 

Резултат овог савезништва је потпуни распад терористичких група у источном Алепу. Преостале групе неће пружати дуготрајан отпор, јер ће се након недавних убистава 2 руске докторке и руског пуковника у западном делу града дословно суочити с олујом.

 Наиме, генерал Конашенков је огорчено изјавио како је крв руских лекарка и руских војника на рукама спонзора терориста, чиме је практично најавио додатну потпору сиријским снагама и њиховим савезницима. Ако узмемо у обзир зимску офанзиву, источна енклава под опсадом и недостатком залиха хране отпор не може пружати више од неколико дана, највише недеља. --------

- Поновимо да је ово ипак била здружена операција Сирије, Русије и Ирана, чији су команданти планирали борбе и водили разнолике јединице на терену, које су заборавиле потенцијалне разлике у дугорочним циљевима и фокусирале се на уништење терористичких група. ----------

 Дакле, било у будућности или не руско-иранског војног савеза, тренутно је ситуација таква да на супротној страни влада потпуно очај. Арон Лунд, аналитичар Карнеги Института, написао је у својој анализи: "Ако су њихови спонзори одлучили да није потребно спашавати источни део Алеппа, онда су и престали подржава сиријске побуњенике, у супротном је тешко веровати да би предали најважнији град, да би га затим поново заузимали у далекој будућности. " -------

 На крају једина непознаница остаје Турска. Русија и Иран у овом тренутку немају спорних питања, а Техеран је још једном изразио жељу за бољом сарадњом са Анкаром, која је поздравила ту понуду. --------- 

Посебни помоћник председника иранског Меџлиса, Хоссеин Амир Абдоллахиан, у једном од својих говора је нагласио промену става Турске у односу на регион и истакао да Иран подржава Анкару у овом питању. Осим тога, у Турској верују да ће Техеран успети заштитити њихове заједничке интересе, посебно у спречавању уједињења Курда у Сирији, Ираку и Турској. ------------

 Турска је декларативно приближила ставове Ирану и Русији, што је изазвало забринутост међу иранским непријатељима - Израелом и Саудијском Арабијом, посебно због било каквог облика укључивања Турске у такозвану руско-шиитску коалицију. Као што је познато, Русија и Турска су почели делити обавештајне податке, али је током периода успостављања односа са Израелом Анкара имала контакте са америчким обавештајним службама, које желе да обезбеде да се не угрози план за успостављање сунитске коалиције против Ирана, у којој би Турска била једна од централних земаља. Но, Турска је под премијером, касније председником Ердоганом толико непредвидива, да је о будућности турске спољне политике бесмислено давати било какве прогнозе. -------------

 Стога је у ово тренутку, упркос различитим ставовима о неким важним питањима, сигуран само савез Русије и Ирана, али, као што смо поменули, иако геополитика сада и тече у једном смеру, то не значи да сутра не може кренути другим.

No comments:

Post a Comment