Република Српска

Република Српска

Monday, November 7, 2016

Ситуација у Мосулу и Алепу присилили Васхингтон на пропагандни напад на Раку

пише: Н.Бабиц
 Јутрос је западно и југозападно од Алеппа руско ваздухопловство спровело низ ваздушних удата по положајима терориста коалиције Јаисх Ал-Фатех у дистрикту Миниан, Ал-Асад, стамбеном комплексу 1070, Мансоури, Рацхеедину и Кхан Ал-Ассалах.



Руске ваздушне снаге су поново покренуле интензивне ваздушне ударе у подручју Алеппа након више од две недеље паузе, преноси дописник телевизије Ал-Алам из Алеппа. Појачане активности ваздухопловства су забележене и у Деир Ез-Зору, где је спроведено на десетине ваздушних удара по положајима ИСИЛ-а.

 У Деир Ез-Зору су борбене активности заједно провеле сиријске и руске ваздушне снаге. Нападе су провели лаки јуришни авиони Л-39, потом модернизовани ловци-бомбардери МиГ-21 и МиГ-23, те Су-22 и Су-24М2. 

У таласу ваздушних удара су уништени командни центар ИСИЛ-а, конвој војних возила и место окупљања терориста у подручју Ал-Канамата у самом средишту града, близу џамије "Абдуллах Наксхабанди". 

 Овим се ударима спречило да терористи такозваног "калифата" покрену планирани напад на сиријске линије одбране, чиме су борци сиријске војске, НДФ милиције и Баатх бригада поштеђени најављених тешких борби у Деир Ез-Зору. 

 Истовремено су, уз подршку америчке коалиције, курдске ИПГ снаге, које чине већину такозваних "Сиријских демократских снага" најавиле кампању ослобађања Раке . Курдске снаге су у првом налету заузеле 6 села северно од Раку

Напредујући из смера Аин Иссе су уз ваздушну подршку америчке коалиције заузели села Вахид, Умм Сафа, Васит, Харан ал-Адрииах и Јурах. Портпарол СДФ снага је рекао да су њихове снаге напредовале 11 километара дубоко у територију "калифата" само првог дана кампање, којом намеравају протерати ИСИЛ из његове самопроглашене пријестолнице у Ракк. У међувремену је ИСИЛ саопштио да је у нападу на СДФ снаге убио и ранио десетине курдских бораца у подручјима села Кардосхан, Данли, Кадириииах, Схамсуд-Дин, Хуваијах и Хураитиииах, источно од Фарук Дама.

 Јучер је америчка коалиција у припрема напада провела најмање "чак" четири ваздушна удара по положајима ИСИЛ-а у том подручју. Курдске агенције наводе како је за напад на Ракк припремљено око 30 000 бораца СДФ снага, претежно припадника курдских ИПГ снага (Иоу Тубе).

 Иако је ИСИЛ знатно ослабио у протеклих годину дана, напредовање у 06:00 пустињских села се тешко може назвати већим помаком у борби против тероризма. Цела кампања више изгледа као игроказ уочи председничких избора у Сједињеним Државама, будући да је Демократској странци преко потребна било каква победа у борби против "Исламске државе", а ону у Мосулу су им "преотеле" ирачке шиитске снаге одане Ирану, које остварују највеће победе на бојишту. 

 Осим тога, командант шиитских снага у кампањи у Мосулу и уопштено у целом Ираку, Або Махди Ал-Мохандис, блиски пријатељ и сарадник у више битака иранског генерала Кассема Сулеиманија, Абу Махди Ал-Мохандис, коментарисао је активности својих бораца јужно и југозападно од Мосула , где су у првој фази кампање, како је било планирано, заузете и блокиране све путеве које север Ирака повезују са Сиријом. Ал-Мохандис је рекао како има бројне информације да ИСИЛ прима обавештајну и другу помоћ од Сједињених Држава, којима је присуство терориста у земљи потребна како би оправдали своју војну присутност у Ираку. 

 Срећом, овај је сценарио избегнут великим успехом шиитских милиција и ирачке групе Ката'иб Хезболлах, који су осујетили намере Вашингтона и Демократске странке да повлачење бораца "калифата" из Мосула у Сирију себи припишу као победу у борби против тероризма, рекао је Абу Махди Ал -Мохандис. У овим околностима, једино што је преостало америчким стратезима је покренути такозвану "кампању ослобођења Ракк од ИСИЛ-а", који би требало да спроведе курдске ИПГ снаге.

 Што се тиче, ирачких Курда, они су из Ербила саопштили како њихове Песхмерга снаге неће учествовати у кампањи у Ракк, нити генерално на сиријском територију, преноси агенција Рудава. "Немамо пуно сазнања о операцијама у Ракк. Заправо, то није наш посао. 

Ми знамо где нам је место и где је наш фронт", рекао је лидер ирачких Курда, Масуд Барзани. СДФ снаге су припремиле напад на град из више праваца са севера, од којих је најзначајнији онај из града Аин Исса, који се налази на око 40 километара од центра Ракк. Пуковник Јохн Дорриан, портпарол америчких операција у борби против ИСИЛ-а, изразио је уверење да су СДФ снаге способне ослободити Ракк.

 "Ми верујемо у њихову имају стручност", рекао је Дорриан новинарима, подсећајући на заузимање града Манбиј у августу. "С коалиционим помоћи, они могу исто учинити и у Ракк", додао је пуковник Јохн Дорриан. "Једина мана" коју је амерички официр уочио у СДФ снагама је мањак арапских бораца, који од почетка турске кампање "Штит Еуфрата" готово да се не желе борити на страни курдских ИПГ снага.

 "Морамо повећати њихов број у СДФ снагама, јер је Ракк пре свега арапски град", рекао је пуковник Дорриан и првог дана кампање додао "како ће их амерички саветници обучити што је више могуће". 

 Турска се приликом најаве покретања операције оштро успротивила, назовимо је тако, "америчко-курдској кампањи у Ракк", а непосредно након сазнања о новом подручју сарадње Вашингтона са сиријским Курдима је Ердоганов режим ухапсио врх прокурдске Демократске народне странке (ХДП), СЕЛАХАТТИН Демиртаса, Фиген Иукседаг и још десетак високих званичника.

 ХДП је данас издао саопштење како прекида рад у турском парламенту, преноси Екурд.нет, што ће додатно закомпликовати односе између Анкаре и америчке администрације и Пентагона, који се очајнички труде да турског председника Ердогана увјере у немогуће, то јест да сарађује са Курдима у борби против ИСИЛ-а, јер само на тај начин Васхингтон може рачунати на некакву копнену силу на терену.

 Чини се да ће се громогласно најављивана кампања против ИСИЛ-а у Ракк обуставити убрзо након избора у уторак, а до тада ће сиријски Курди гинути за америчке интересе, без икаквих шанси за територијалне или било какве друге добитке, јер се САД никада неће одрећи Турске у корист курдских тежњи за државом у Сирији.

 С друге стране, Дамаск тренутно не треба превише бринути. Након што је прошла "хуманитарна пауза", руско ваздухопловство је поново интензивирало ваздушне ударе, иако за сада не и по подручју источног Алеппа. Ситуација на бојишту је дефинитивно показала да нема разлике између "здраве" опозиције и терориста ни у источном Алепу, те да САД их неће раздвојити, упркос безброј пута поновљеним обећањима. 

У овој ситуацији је Ал-Нусра Фронт, водећа сила у коалицији Јаисх Ал-Фатех, покушао пробој из западног Алеппа, али су сви напади одбијени и терористи нису успели да провале у источне четврти Алеппа. 

 Према подацима такозване "опозиције", у борбе у Алепу је у последњих неколико дана било укључено 10-15.000 терориста. Сиријска војска процењује да их је у директним нападима учествовало око 2-3 000, али уједно признаје да у условима урбаног ратовања на уском фронту, ширине тек неколико километара, чак и неколико хиљада обучених бораца представљају озбиљну претњу. Осим тога, терористи су у напад послали 20 тенкова и 15 пешачких борбених возила, уз сталну подршку топова и ракетних бацача. 

 Овако снажан напад је био повод да се председнику Русије упути захтев да заустави мораторијум на ваздушне ударе у Алепу. Овај предлог Владимир Путин није подржао, али су сиријске снаге и без руске ваздушне подршке успеле одбити напад.

 "Сви покушаји милитаната у граду Алепу су били неуспешни. Терористи су претрпели тешке губитке у људству, наоружању и војној опреми. Они немају могућност за бег из града", рекао је лидер руског Главног штаба, генерал армије Валериј Герасимов. Овај резултат је показао да су, супротно мишљењу Запада, сиријске снаге ипак способне одрадити задатак и без руске ваздушне подршке, да могу одбити нападе терориста, те да су спремне за озбиљне борбене мисије. 

 С друге стране, узимајући у обзир губитке нападача, који се процењују на 2 500.000 убијених и рањених, последња офензива терориста се претворила у њихов најспектакуларнији пораз током овог рата. Важност битке за Алеппо присиљава сукобљене стране да концентришу велике снаге у региону. 

Ако се процењује да западно од града има још најмање неколико хиљада терориста, тешко је рећи тачан број, треба додати да у окружењу у источном Алеппо може бити и до 9 000 бораца разних исламистичких јединица под вођством Ал-Нусра Фронта. 

 Изазов да се пробију до источног Алеппа је присилио терористе да посегну за класичним правилима ратовања и коришћењем различитих снага и средстава великих размера, те високог степена координације свих укључени одељења.

 Уз најбољу опрему, на прве линије су пребачени и најбољи и најискуснији борци, међу којима и поједностављени Ујгури, који ратују од Авганистана и Пакистана до Ирака и Сирије. Узгред, то је један од разлога због којег је Кина одлучила послати у Сирију своје војне саветнике, а према непотврђеним извештајима и припаднике специјалних снага који сиријској војсци помажу у борби против тероризма.

 Но, у Алеппо су пребачене и најбоље сиријске јединице и снаге Хезболаха, готово сви који су се доказали у борби са терориста. Дакле, тамо су "Тигрови" који су почетком октобра учествовали у операцијама великих размера чувања стратешке путеве Алеппо-Хама. Укупан број "Тигрова" се процењује на 18-24.000 бораца. 

Такође треба поменути добру опрему ове јединице, која располаже чак и модерним руским тенковима Т-90. Осим сиријских снага, тамо су и борци Хезболаха и иранске јединице. Број стручног особља и Иранаца је тешко проценити.

 Дисидентски ирански извори наводе да укупан број иранских војника и проиранских бораца из других земаља у Сирији може бити већи од 50 хиљада људи, искључујући борце либанског Хезболаха, којих има до 10 хиљада. Састав иранских јединица укључује и делове Револуционарне гарде и иранских редовних војних јединица.

 Нема сумње да су ово пристрасни подаци, којима се жели рећи да се сами Сиријци не желе да се боре против терориста, те да су сви Ассад војни успеси последица иранске помоћи. Иранска опозиција, која вијести емитује из седишта у Паризу, чак је и руско учешће склона приписати "махинацијама режима у Техерану".

 Истовремено, ирански дисиденти су чврсто повезани са политичким врхом у САД-у и често располажу са тачним подацима. Без обзира на број, ирански и проирански борци су присутни у Сирији, што није тајна, али нису сви распоређени у Алепу. 

Но, обзиром на актуелну ситуацију, за претпоставити је да ће Иран послати додатну помоћ Сирији, земљи која се показала као најспособнији и најпоузданији савезник Исламске Републике. -------------

- Руске ваздухопловне снаге 
 Након што је Владимир Путин у марту повукао део ваздушних снага из Сирије, пружајући Вашингтону прилику за договор о заједничкој борби против тероризма, руске ваздухопловне снаге су прогласиле мораторијум у подручју Алеппа, али су све време проводиле борбене мисије у другим деловима Сирије.

 Када је постало јасно да од договора са Америком неће бити ништа, протеклих недеља се у Русији воде расправе о могућем почетку кампање великих размера у Алепу, уз масовну подршку руског ваздухопловства. Западни медији, позивајући се на поуздане изворе у војскама својих земаља, као и на "поуздане" изјаве од стране представника такозване "сиријске опозиције", сваки дан обмањују јавност о "подмуклим плановима Русије и планираним ваздушним ударима, којима ће се источни Алеппо сравнити до земље ". 

 Што се тиче представника политичке елите антисиријски коалиције, међу коју треба уврстити и хрватске званичнике, тема руских ваздушних напада, упркос мораторијуму, била је обавезни део свакодневне реторике. Важно је напоменути да је број и квалитет руских авиона у Сирији у складу са наведеном руском тактиком. Да је за краја септембра руска војска припремала операције великих размера, уз масовне ваздушне ударе, било би логично да је у Сирију вратила авионе Су-25. 

Међутим, ови авиони су остали у бази у Русији и чекају даљње заповеди. С друге стране, тренутна група, чију величину и састав потврђују и западни извори, није могла провести операцију тако великих размера, као што се наводи у последњих месец дана. Авиони у бази Хмеимим су дизајнирани за мање интензивне, али прецизније ударе. 

 Искуство коришћења руског стратешког ваздухопловства директно из база на територији Русије сугерише да ће се потенцијал задржати на бомбардерима Ту-160, Ту-95МС и Ту-22М3. 

Но, чак и у том случају се не може говорити о континуираним ударима, а без обзира колико моћни били руски стратешки бомбардери, они нису авиони дизајнирани за пружање подршке копненим снагама. Као једна од варијанти се спомиње пружање привременог узлетишта из Ирана, што је био случај пре неколико месеци. 

Ипак, ова опција се чини мало вероватном, будући да интензивирање сукоба на северу Ирака може изазвати "судар" руског и ваздухопловства америчке коалиције у том подручју. --------- 

помоћ морнарице ------------
 Укупна слика не може бити потпуна без разматрања приближавања Сирији руске флоте, која би за неколико дана требало да буде у сиријским територијалним водама. Упркос чињеници да је одредиште у источном Средоземљу руског носача авиона "Адмирал Кузњецов", те пратећих бродова и подморница, званично најављено пре неколико месеци, појава руске флоте у обалама Европе је изазвала хистерију међу америчким и европским политичким елитама. Носач авиона, који још није допловио до Сирије, већ је "учествовао у нападу на Алепо". 

 Заиста, "Адмирал Кузњецов" има сва потребна оружја, а што је најважније - група може значајно побољшати снагу руске ваздухопловне групе у непосредној близини главних оружаних сукоба у Сирији. На броду је до 30 авиона - Су-33, Су-25УГТ, МиГ-29К и МиГ-29КУБ. 

Они увелико могу помоћи промени равнотеже снага у ратној зони. Додатни инструмент притиска на терористе могу бити пројектили "Гранит", којима је наоружан "Адмирал Кузњецов". 

Тренутно је на њему инсталирано 12 бацача са 256 пројектила, што представља озбиљну претњу објектима терористима. Ту су и већ коришћени крстарећи пројектили "Калибар", али ће они на носач авиона бити инсталирани током будућег ремонта заказаног за 2017.

 Но, погрешно је узимати у обзир само борбени потенцијал носача авиона "Адмирал Кузњецов", јер уз њега плови и нуклеарни разарач "Петар Велики" и два велика протуподморнички брода - "Североморск" и "Вицеадмирал Кулаков".

Осим тога, флоти ће се придружити 3 подморнице, 2 нуклеарне и једна дизел-електрична. Из Црног мора први пут долази патролни брод "Остроумни" (Сметливиј), као и нови патролни брод "Адмирал Григорович". 

 Уз присуство такве велике флоте ратних бродова се не може рачунати само на ваздухопловство "Кузњецова", него и на пројектиле других бродова, укључујући и укључујући већ у Сирији тестирани пројектил "Калибар". Ако говоримо о ударима пројектила, њих лако може допунити Црноморска флота и Каспијска флота, унутар територијалних вода Русије. ----

- Одговор америчке коалиције --
- Уз хистерију око руских бродова и могуће операције у Алепу, Американци и њихови савезници стално прете могућим ваздушним ударима на положаје владиних снага и објекте у којима борави сиријски председник Асад. 

До сада сиријска противваздушна одбрана није предузимала никакве мере против авиона америчке коалиције, пазећи да не изазове отворену агресију непријатеља. Међутим, након учесталих америчких изјава о могућим нападима на снаге Башара Ал-Асада, па чак и на положаје руских војника, представници руског Министарства одбране су јасно рекли да су спремни да предузму одговарајуће мере за заштиту сиријског ваздушног простора. 

Демонстрација руске одлучности је било и распоређивање додатних система С-300 у подручју ваздухопловне базе Хмеимим, али и С-400, који су раније стигли у сиријску луку Тартус. Тамо су и системи "Панцир-С", као и сиријски системи С-200.

 Осим тога, бродови руске морнарице имају велике могућности противваздушне одбране руског контингента. На основу односа руских и америчких снага у региону, мора се признати да је укупна снага америчке војске стациониране у близини Сирије много већа од руске. 

Међутим, пре отвореног непријатељства према Русији, амерички команданти требају узети у обзир високе трошкове будуће победе у смислу губитака у опреми и људским ресурсима, а не треба заборавити политичке ефекте оваквог сулудог корака, као ни нуклеарне способности Русије, која у случају великих сукоба неће тек тако лако дати Америци прилику да ужива плодове побједе. ------------ У блиској будућности Сједињене Државе ће тешко ући у рат због погоршања односа са Русијом. Неколико дана пре председничких избора управа у одласку и демократска кандидаткиња, социопата Хиллари Цлинтон, више форсирају тешку реторику, него што заговарају сукоб са Русијом. ------------

- Након "преузимања" кампање у Мосулу од стране проиранске паравојске у Ираку, САД су биле присиљене покренути велику ПР кампању повезану са нападом на Ракк, иако је победа курдских снага врло упитна. Брза победа у Ираку се није догодила, а највеће резултате остварују проиранске шиитске милиције. С друге стране, Американцима су хитно потребне било какве добре вијести са фронта. 

Операција заузимања Моцула, планирана да да ветар у леђа Хиллари Цлинтон на изборима, пропала је не толико због способности бораца ИСИЛ-а да пруже отпор, колико због изненадног преокрета ситуације у којој су шиитски борци пресекли везу Моцула са Сиријом и ослободили су највећи део окупираних заузетих подручја.

 Проамеричке снаге, курдски Песхмерга борци, зауставили су се у граду Басхика и не желе даље напредовати. У том контексту, наредних дана се може очекивати прикривено слање оружја "сиријској опозицији" и да се било којим путем терористи "калифата" покушају пребацити из Ирака у Сирију. Америка мора драстично повећати оптужбе против Русије и међународној заједници да понуди свој план решења сукоба. 

То би Русију довело у неравноправну ситуацију у којој би могуће операције у Алепу изгледале као неспремност на преговоре. Но, због председничког кандидата и повећане антируске реторике, неколико дана пре избора Америка једноставно не може променити свој став. 

 Русија је закључила мораторијум на ваздушне ударе у петак у 19.00, али за сада ударе проводи само у западном Алепу и по другим циљевима, али не и у источним деловима града у којима је пуно цивила Наставак ваздушних удара на широкој скали пре дана одржавања избора у Сједињеним Државама, односно до 8. новембра мало је вероватан, иако треба рећи да је руско вођство у више наврата свет изненадило с неочекиваним решењима. 

Тренутно је кључно да сиријске копнене снаге задрже офанзиву, што су успеле и у овом тренутку нису повратиле контролу само над дистриктом Ал-Асад, који је под тешком артиљеријском ватром, а од јутрос и мета ваздушних удара сиријског, али и руског ваздухопловства. 

 Међутим, без обзира колико се буде морао повећати интензитет ваздушних удара, до тога ће сигурно доћи, јер се само решавањем ситуације у Алепу могу ослободити велике групе сиријских војника и њихових савезника. Стога Сиријци и савезници морају ићи на коначну победу у Алепу, што је најбоље и једино могуће решење, јер би се тако подигао морал Сиријаца, али и ојачала политичка позиција Русије која Сирију штити у дипломатској арени.

 За крај, што рећи за кампању ИПГ снага у Ракк? Не пуно, јер је и лаику јасно да се Курде користи због преокрета у Мосулу и губитка америчког утицаја у целој кампањи. Како Васхингтон себи може приписати победе у Ираку, ако као победнике мора поздравити проиранске заповеднике, од којих су многи на потерницама америчких обавештајних служби?

 Дакле, логичан потез је био напасти Ракк и у напад послати Курде, који се такође надају бољој сарадњи са новом америчком администрацијом, те да ће Хилари Клинтон знати препознати њихове заслуге у борби против тероризма. Без обзира што је амерички министар одбране Асх Цартер амбициозно изјавио "како ће борбе за Ракк трајати неколико недеља", оне ће вероватно престати већ следеће недеље, односно након председничких избора у Америци. 

 Како би уверио Турску да се не меша у кампању ИПГ снага у Ракк, барем до уторка, данас је у Анкару у ненајављени посјет стигао амерички генерал Јосепх Дунфорд. Он жели да разговара са турским колегама о могућностима сарадње Курда и Арапа у заузимању упоришта ИСИЛ-а у Сирији, преносе агенције. Генерал Јосепх Дунфорд је разговарао са турским колегом ХУЛУСИЈА Акари, не наводећи детаље разговора. 

 Западни медији јављају како курдско-арапске снаге воде борбу за сиријски град Рака , а Вашингтон се наводно договорио да Турска неће имати никакву улогу у офанзиви. Анкара је против плана да Ракк заузму СДФ снаге, којима доминирају курдске ИПГ милиције. За Турску нема двојбе да је ИПГ сиријски огранак Курдистанске радничке партије (ПКК), које води побуну против Анкаре више од три деценије.

Турска је углавном водила борбе против ИПГ снага у Сирији, мањим делом и против "Исламске државе", иако на интернету готово да нема доказа о ликвидираним исламистичким екстремистима, што доказује да се ИСИЛ често у договору с Турском повлачи са одређених подручја. Амерички министар одбране Асхтон Цартер је током посете Анкари прошлог месеца обећао да ће пронаћи начин како би се заједничким напорима са Турском поразио ИСИЛ и екстремистима нанио "трајан пораз".

 Анкара не подржава ни операције у Мосулу, јер је видела да ће тамо победу извојевати шиитске снаге, а сада би требала пристати да подржи амерички план о заузимању Ракк заједно са ИПГ снагама, што је апсолутно незамислив сценарио.
 А Курди и њихове ИПГ снаге ?!

Кога брига, они су ионако потрошна роба Стате Департмента, иако није јасно како су опште прихватили кренути у ову офанзиву, на град који никада није био курдски и где Курди чине незнатну мањину?

 Ако врх СДФ снага верује да ће им будућа америчка администрација обезбедити неки облик аутономије или државности унутар Сирије, горко ће се разочарати. Све више је аналитичара је уверено да су САД изгубиле битку у Сирију, те да сада само треба пронаћи начин како се часно извуче из сукоба. Наравно, власти у Вашингтону ће покушати да игра на карту умерене опозиције док је год могуће, а тај ће адут изгубити поразом терориста у Алепу.

У том смислу, оптимистични сценарио је да би расплету, иако не и крају рата у Сирији, могли сведочити пре ступања на дужност новог америчког председника или, у случају победе Хилари Клинтон, "председнице".

No comments:

Post a Comment