Република Српска

Република Српска

Tuesday, August 2, 2016

Градња канала кроз Никарагву конкуренација Панамском каналу

Кина и Русија заједнички бацају рукавицу изазова САД-у, у "његовом дворишту".

 С руске стране, то је директан одговор на изазов који је САД Русији наметнуо кроз "Пројекат Украјина", одрезавши је од уносне сарадње с Европском Унијом.



 - Сва монументална људска достигнућа резултат су човекових снова и из њих произишлих идеја које су онда изњедриле пројекте чијим се резултатима данас дивимо, или нам живот само чине лепшим и лакшим. 

Један од таквих снова свакако је био онај о вештачком повезивању Атлантског и Тихог океана које је природа раздвојила големим масивима америчких континената распрострањених готово од крајњих северних, до крајњих јужних тачки Земље. ----------

 Пројекат који је тај сан претворио у стварност био је 1914. године изграђени Панамски канал који је скратио пловидбу бродова за хиљаде и хиљаде километара уштедјевши тако трговачким компанијама и обичним људима и време и новац. 

Међутим управо ових дана легендарни Панамски канал добија озбиљну конкуренцију која ће га, у случају њене реализације, можда стајати губитка огромних финансијских прихода. Реч је, о крајем прошле године започетој изградњи пловидбеног канала кроз Никарагву. Обележја никарагванског канала -----

--------- Република Никарагва географски је смештена у Средњој Америци између Хондураса на северу и Костарике на југу. Њене обале оплакују два највећа светска океана, Тихи и Атлански (Карипско море). Земља се дичи и по величини другим америчким и дванаестим у свету слатководним језером, идентичног назива као и држава тј. Никарагва.

 Својим положајем земља је смештена знатно северније од Панаме те је пуно ближа САД-у. Дакле, изградњом никарагванског канала, иако 77 километара дужим од постојећег Панамског, постигле би се још веће уштеде у новцу и времену пловидбе бродова из једног океана у други. Но, као и увек када су гигантски пројекти у питању, нису важне искључиво уштеде него и геополитика, о чему ћемо нешто више рећи касније у тексту. ---------

- А најпре ево неколико речи о техничким карактеристикама самога канала. Никарагвански канал биће дуг 278 километара, а биће широка од лучког града Брита на Пацифику, преко језера Никарагва, до града Блуефиелдс на обали Карипског мора. 

Својим укупним димензијама, ширином између 230 и 520 метара и дубином од 27,6 метара, канал би требао задовољити све услове за пролаз највећих танкера и савремених бродова од 400 метара дужине, који могу превозити чак до 18.000 контејнера. 

Таквим конструкционим димензијама и могућим опсегом превеженог терета, тај канал вишеструко превазилази постојећи Панамски, не рачунајући при том и велике трговачке уштеде кроз скраћење саме пловидбе гледано кроз призму повољнијег географског смештаја у односу на онај Панамски. Временска дужина пловидбе каналом износиће 30 сати, а планирани годишњи пролаз каналом износи више од 5 хиљада бродова. -------

- Цена градње канала процењује се на огромних 50 милијарди долара чиме он постаје највећи инфраструктурни пројекат у Латинској Америци. Према плану, завршетак изградње и пуштање у промет очекује се током 2019. године. --------------

 Република Никарагва, уз Кубу, левичарско је упориште и противтежа америчким интересима у региону -

 Никарагва је 6 милијунска држава у којој је већ годинама на власти левичарска влада председника Даниела Ортеге. Она је и изразито политички и идеолошко поларизирана земља, чије се становништво у огромној мери изјашњава католицима. Историја Никарагве врло је бурна и занимљива те је вреди упознати, како бисмо лакше сагледали и узроке који су утицали на градњу наведеног канала. ---------------

 Никарагва је од 1838. године постала независна држава. Почетком КСКС. Века земљу су заузеле јединице војске САД-а. Њих је 1933. г. Левичарска никарагванска герила под вођством Аугуста Цезара Сандина приморала на напуштање окупиране земље. 

Но већ наредне године легендарни генерал је убијен, а командант Националне гарде Никарагве Анастасио Сомоза, уз финансијску помоћ САД-а преузима власт у земљи чиме отпочиње његова готово 40-огодишња војна диктатура, једна од најсуровијих диктатура Латинске Америке. 

Група левичарских интелектуалаца, позивајући се на идеологију убијеног Сандина, основала је Сандинистичку фронту ослобођења, ФСЛН (Френте Сандиниста пара ла Либерацион Национал) те покренула оружану револуцију која је резултирала уласком њихових јединица у главни град Манагви 19. јула 1979. г.

  Такав развој догађаја значио је директну конфронтацију са САД-ом чији је председник Роналд Реган земљи увео оштре привредне санкције, а ЦИА је наоружавала и финансирала Сомозине командосе тзв. Контрас.

 Исти су били поражени те су избегли у суседни Хондурас и Костарику одакле су водили герилске и терористичке нападе на државне објекте у Никарагви. Занимљиво је како је за разлику од Кубе, Данијел Ортега дозволио политички плурализам у земљи те премоћно побједио на првим демократским изборима 1986. г. Пред више од 500 међународних посматрача.

 Чак је и Европски парламент (данас сасвим незамисливо) осудио САД због подршке контрас, а Међународни суд правде у Хагу обавезао је САД на плаћање ратне одштете Никарагви у износу од 12 милијарди долара. САД никада није признао надлежност тога суда у случају Никарагве. Из тог периода позната је и велика политичка афера у САД-у, тзв. Иранга, а када је Реганова администрација илегално продавала оружје Ирану, а зарађеним новцем финансирала контрас у Никарагви. -------------

- Било како било, грађански рат у Никарагви однео је око 30 хиљада живота, а исто толико било је и инвалида, док је земље претрпела голема разарања. Привреда државе данас се сматра најлошијим у Латинској Америци посље хаићанскога. Даниел Ортега је 1990. г. Изгубио изборе, а на власт су дошле десне странке. Међутим Ортега је, признавши сопствене грешке, опет победио на изборима 2006. године упркос изјавама из САД-а према којима је "Ортега непријатељ свега за што се САД боре". У спољнополитичким односима Никарагва се већ дуго ослања на подршку Руске Федерације и Кине чију политичку заштиту ужива. -

Никарагвански канал - шанса за излаз земље из сиромаштва, или пут у њену даљу пропаст? ---
 Никарагванска власти уверавају народ како ће изградња канала извући земљу из сиромаштва, отворити пуно нових радних места већ у старту саме градње, доносити велике приходе од бродског и робног транзита и тд. Али постоји и она друга страна тј. Критичари који упозоравају како канал може нанести непоправљиву штету околини, а и питање је колику ће финансијску корист он на крају уопште земљи и донети. При том они су незадовољни што је влада дала дозволу за градњу извесном кинеском приватном инвеститору и телекомуникационом милијардеру Ванг Јингу, лидеру Ксинвеи Телецома, кроз хонгконшко-никарагванска компанију ХКНД, а без претходно расписаног отвореног јавног конкурса на који би се јавиле и друге заинтересоване компаније. Противници пројекта страхују и за еко систем језера Никарагва који је големи извор пијаће воде и чија би се пловидбена рута са садашњих 15, морала продубити за додатних 12 метара. Било како било, никарагвански парламент је 13. јула прошле године одобрио концесију земљишта за градњу канала у року од 50 година. Према условима уговора ХКНД Гроуп ће држави за најам земљишта годишње плаћати 10 милиона долара. Након 11 година посље старта промета каналом, Никарагва ће у власништво добити и 10 посто ХКНД, а за 100 година компанија ће потпуно прећи у власништво државе. -----------------

- Кинеска опасност по интересе САД-а 
---------------- Када су власти САД-а пред више од сто година подстакли сепаратистички покрет на пределу превлаке која је до тада припадала Колумбији, успоставили су потпуно нову државу под сопственим покровитељством-Панаму. Вођа сепаратиста био је Француз буна варил који је још два сата пре доласка службене панамске делегације у Вашингтон, потписао уговор са САД-ом (у складу са Монроевом доктрином према којој је читави амерички континент зона интереса САД важна за њен опстанак), према којем је САД-у омогућено право на војно и политичко мешање у послове Панаме. 

Панама је, након изградње канала, у више наврата исти покушавала интегрисати под своју власт (1927., 1947., 1959. и 1964. г.). Последњи пут то је 1989. г. Покушао тадашњи председник Мануел Нориега којега су САД због тога свргнуле с власти директном војном интервенцијом те га пребацили на свој териториј и осудили за трговину наркотицима

. Независно што је САД, свјесан међународног права, 1999. г. И формално Панами вратио власништво над њеним каналом, стварни надзор пловидбе и осигурања истог и даље обавља америчка војно-поморска флота која има право предности проласка каналом као и обављати ненајављене инспекције бродова и њиховог терета. То САД-у обезбеђује водећу стратешку позицију у региону. ----------- 

Управо у овој последњој чињеници лежи целокупни смисао градње наведеног никарагванског канала. Многе велике земље нису задовољне садашњим режимом надзора Панамског канала, а међу њима су најважније Кина и Русија. Посебно је забринута Кина која је потписаним стратешким уговорима с великим бројем држава Латинске Америке све снажније позиционирана у том делу света. Она је већ сада други највећи инвеститор у Латинској Америци, иза САД-а, а њене инвестиције на годишњем нивоу премашују све остале, укључно и оне америчке.

 Пре само десетак година Кина је у тој регији имала инвестиција у износу од 10-ак милијарди долара, а прошле године оне су достигле огромних 200 милијарди и то у кључне инфраструктурне и енергетске пројекте тих земаља. Пекинг очекује како ће јачањем свог утицаја у тој регији одговорити на исто такав утицај САД-а у азијско-пацифичком региону кроз настојање Вашингтона за формирање Транс-пацифичке стратешког економског споразума, о чему смо недавно у овој рубрици и писали.

 Изградњом новог канала Кина би осигурала алтернативни смер за пролаз нужно јој потребних енергената, а који не би био под надзором САД-а. У случају проицираних сукоба двеју земаља, САД би, у садашњим условима, лако блокирао пролаз роба и непријатељских ратних флота кроз Панамски канал и тиме стекао ненадокнадиву стратешку предност у Западној хемисфери. --------------

- Америчка закаснела забринутост 
--------- Колика је стратешка опасност по САД изградњом овог канала, најбоље сведочи и чињеница како се нити сама Кина као држава није јавно заузела за његову изградњу већ су исто препустили свом горе наведеном приватном инвеститору. Међутим чињенице како је исти инвеститор радо виђен гост у највишим партијским и државним структурама земље те да иза његове компаније финансијски стоји моћна државна Кинеска развојна банка, довољно говоре саме за себе. 

Осим тога, и сама Никарагва је свесна геополитичког значаја читавог пројекта те њихове власти опрезно изјављују како њихов канал не представља конкуренцију Панамском каналу већ се они међусобно допуњују, у очекивању пораста бродског саобраћаја и сл. Проамерички аналитичари међутим истичу како ионако предстоји проширење Панамског канала те ће проточност бродова и њихова величина бити знатно увећани. 

Осим тога они упозоравају како пацифичке и карибске луке немају капацитете за пристанак великих прекоокеанских бродова те је упитно хоће ли се исте уопште и проширивати. Независно о свему нервоза САД-а све више расте, о чему говори и недавни захтев америчких власти упућен Никарагви за доставу свих информација везаних уз сами пројекат изградње канала. 

Чини се како је опасна игра започела јер према међународном праву нити једна земља није исто дужна учинити уколико се ради о пројектима који се изводе на њеном територију. Имајући у виду раније описано понашање САД-а у "свом дворишту", исто оставља могућност за различите сценарије ове игре, укључно и војни. -------------

- Руски фактор у овој игри подиже улоге 
---------- Иако се као темељни финансијер изградње никарагванског канала јавља приватна компанија иза које недвосмислено стоји Кина, и у којој руска страна намерава да учествује у пуно нижем обиму, управо улога Русије може у читавој овој причи бити пресудна. Ево зашто. Председник Ортега, свестан историјских поучака погледу потеза његовог моћног северног суседа, схватио је како кинеска финансијска подлога пројекту не значи пуно без осигуране војне заштите. 

Стога је он са председником Путином пре неколико месеци потписао уговор о сагласности руске војне заштите самога пројекта. Сагласно истом уговору, руски војни бродови и ваздухопловство имаће могућност неометаних активности у територијалним водама и ваздушном простору Никарагве. Такође Руси ће у исту сврху изградити сву неопходну инфраструктуру. ----------------

 Другим речима, двије велике државе, Кина и Русија, заједнички ће бацити рукавицу у лице САД-у и то у "његовом дворишту". С руске стране то је директан одговор на изазов који је САД бацио у лице Русији, намећући јој тешко бреме украјинске кризе на њене западне границе и одрезавши је од уносне привредне сарадње са Европском Унијом

 Руска војска још није стигла у Никарагву, а градња канала већ је почела. Међутим влада Руске Федерације је 2. сјечња потписала сагласност о руској војној присуства у Никарагви. Чини се како почиње нова напета игра нерава. 

Хоће ли се Американци поново, у складу са Монро доктрини, војно уплести у унутрашње ствари Никарагве, или ће трговати са Русима, тешко је рећи. Директна војна интервенција САД-а у Никарагви, широм отвара врата руској војној интервенцији у Украјини која се ионако оставља могућом под агендом заштите десетмилијунске руске националне мањине у тој држави. ---------

- Хоће ли се у коначници ићи на компромис и трговину по принципу "ми вама ваше-ви нама наше", или ће се ићи ва-банк, у непредвидљиве војне авантуре чије последице могу бити фаталне за свет у целини, још нико не зна

. Наравно да ће се у овој причи морати донекле уважити и поједностављени интереси, уколико до саме трговине 2 водећих војних сила дође, па макар то било само у "кинеском дворишту". -------------

 Никарагвански канал може постати и највећи тест недавно успостављеним стратешким односима између Русије и Кине. Уколико се он очува у овом, по САД врло неугодном "никарагванска" проблему, чини се како ће успостављено савезништво 2 великих држава бити дугога века и представљаће нови велики корак у стварању полицентричног света и укидања свеопште доминације САД-а.

 Уколико се исто догоди, на видело ће изаћи големи промашај америчких геостратега при Обаминој администрацији који су заиграли на опасну карту подчињавања Русије кроз "Пројекат Украјина", уместо остваривања стратешке, поглавито енергетске сарадње две земље коју су предлагали унутарамерички опоненти садашњег смера политике САД-а . ---------

 У сваком случају Никарагва лако може постати ново опасно кризно жариште, још и веће него што је Украјина сада, јер се у игру, осим САД-а и Русије, укључује и нова гигантска сила-Кина.

No comments:

Post a Comment