Република Српска

Република Српска

Thursday, August 4, 2016

Дан када је Хрватска очишћена од Срба


У војној операцији „Олуја“ која је почела 4. августа 1995. године на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је или нестало око 2.000 Срба, а протерано око 230.000. -

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре „Олује“ живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је на подручју Книнске крајине бројала око 30.000 војника. ---------------

 Са територије Републике Српске Крајине кренуо је талас избеглица у којем је било више од 200.000 људи. На путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су биле изложене сталним нападима хрватске артиљерија и хрватског војног ваздухопловства. ----------- 

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције „Олуја“ 7. августа, преноси РТС. ----------

 Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна генерал Алан Горан на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа. ----------
 У наставку акције у БиХ, у операцији „Маестрал“, хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине. ------------

 На евиденцији „Веритаса“ налазе се имена 837 несталих особа, махом цивила, међу којима је 308 жена. --------- „

Веритас“ наводи да је против крајишких Срба (око 230.000 житеља, са око 30.000 војника) ангажовано око 200.000 хрватских војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а. ---------

- За неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине (СВК), а 1.500 њених припадника је заробљено. -----------

- „Олуја“ је многима у Хрватској и даље ментално гориво Огњиште је напустило више од 220.000 Срба, док је око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или могли да напусте свој дом, на силу послато у логоре за цивиле. ---------------- 


Негирање оптужби о етничком чишћењу 
 За време Туђмановог режима, хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу са Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби који нису били умешани у ратна дејства напусте то подручје. ----------

 Хрватске власти су доцније прихватиле сарадњу и Хашком суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција „Бљесак“ и „Олуја“. ----------------

 Хашки Трибунал је јула 2001. године отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005. године, када је изручен Трибуналу. 

------------- Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције „Олуја“. ---------

- Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала. ------------ 


- Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини, Трибунал у Хагу је утврдио да је операција „Олуја“ у лето 1995. године била удружени злочиначки подухват на челу са председником Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице. -------------

 У новембру 2012. године Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. године поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора. ---------

 Према коначној пресуди, операција „Олуја“ није била удружени злочиначки подухват са циљем протеривања Срба из Книнске крајине. Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини. ---------

 У Србији је та пресуда изазвала шок и разочарање. Ослобађајућом пресудом био је разочаран и главни тужилац Трибунала у Хагу Серж Брамерц, а бивша главна тужитељка тог суда Карла дел Понте изјавила је да је „шокирана“ ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу и истакла да осећа пуну солидарност са српским жртвама над којима је злочин почињен.

No comments:

Post a Comment