Република Српска

Република Српска

Friday, August 12, 2016

Украјина спремила операције којима ће закувати рат са Русијом!

12. август 2016.
 КИЈЕВ- Пошто није успела да затвори ниједно од жаришта која је отворила уз помоћ Запада, Украјина, којој од „савезника“ већ стижу прекори због спорог решавања проблема, решила је да ствара нова.



Можда тако поново скрене пажњу светске јавности на себе пошто су је актуелна глобална збивања у међувремену гурнула у запећак, а толико чекана помоћ је изостала. Најновија дешавања у режији Кијева, која би могла да се означе као терористички акти, засигурно ће Украјини на неко време вратити место у врху медијске пажње.

 Поготово после најновије вести да је њен председник Петро Порошенко наложио Министарству спољних послова да, поводом последњих догађаја на Криму, организује телефонски разговор са председником Русије Владимиром Путином, како је наведено на сајту шефа украјинске државе.

 Осим са Путином тражио је и телефонски разговор са руководствима Немачке и Француске у тространом „нордијском формату“, разговор са потпредседником САД и председником Европског савета Доналдом Туском. Непосредно пре тога украјински председник је наложио да се подигне борбена готовост јединица Оружаних снага Украјине на граници са Кримом и у Донбасу.

 Случај Украјина већ дуже време ушао је у колотечину која је пред Кијев ставила тешке задатке промена у привреди и друштву, уз испуњавање тешких услова Запада, што јој неспремној за то није донело ни долар помоћи од августа прошле године. 

Уз то је исцрпљују стална борбена дејства, јер од априла 2014. године трају мање-више константни напади на самопроглашене републике Луганск и Доњецк на истоку земље, у којима је, према подацима УН, страдало више од 9.400 људи. Отуда и промена тактике којом је требало вратити фокус међународне заједнице. 

Пошто није успела да затвори ниједно од жаришта која је отворила уз помоћ Запада, Украјина, којој од „савезника“ већ стижу прекори због спорог решавања проблема, решила је да ствара нова. Пошто су је актуелна глобална збивања у међувремену гурнула у запећак, а толико чекана помоћ изостала, требало је поново скренути пажњу светске јавности на себе. 

Па макар и терористичким нападима. Федерална служба безбедности (ФСБ) Русије је током две ноћи, 7. и 8. августа, спречила више терористичких напада на територији Крима, односно покушаја пробоја диверзантско-терористичких група које је организовало Министарство одбране Украјине, навели су тој служби. Кремљ је саопштио да је председник Русије Владимир Путин са члановима државног Савета безбедности детаљно размотрио сценарио мера антитерористичке безбедности на копненој граници, у морском акваторијуму и у ваздушном простору Крима

. „Покушај терористичког напада на Криму је веома опасна игра, а Русија ће учинити све како би осигурала безбедност полуострва“, поручио је Путин. Како се и очекивало, Порошенко је одбацио наводе да је Кијев одговоран за организацију терористичког напада на Криму. Демантовали су га, међутим, сами украјински диверзанти које је ФСБ ухапсила. Циљ им није био, кажу, да убијају људе, већ да на неколико места изведу серију мањих експлозија и да створе панику код туриста, како би се, на крају, „убио туризам“ на Криму. 

Сви они су припадали једној од група које су обавештајне службе Украјине послале на полуострво, а по сопственом признању, прошли су специјалну обуку у Главној управи Обавештајне службе Министарства одбране Украјине. Политички аналитичар Николај Стариков више констатује него што пита шта је очекивао Кијев када је послао диверзанте на Крим.

 Да они неће бити ухапшени, да руски специјалне службе не раде свој посао како треба? Или да Русија неће реаговати? 

 Дизање тензија је било планирано од стране Кијева и налог Порошенка да се повећа борбена готовост на граници са Кримом и у Донбасом треба сагледавати управо у том контексту, рекао је он Спутњику. 

Стариков сматра да политичка елита у Кијеву од првог дана када је дошла на власт ради на томе да изазове рат између Украјине и Русије. „Управо зато су убијали недужне у Донбасу. Зна се у чијем интересу је тај рат“, додаје он. Само дан пре покушаја терористичких напада на Криму, покушан је атентат на лидера самопроглашене Луганске Народне Републике Игора Плотњицког.

 „Према постојећим подацима пресретања радио-сигнала, у терористички напад у граду Луганску на врховног команданта ЛНР-а Плотњицког умешани су диверзанти Службе безбедности Украјине који су прошли припрему у Северодоњецку под управом командира такозване јединице ’Рубин‘“, саопштио је представник Народне милиције ЛНР-а Андреј Марочко

. После неуспелог атентата, украјинске снаге безбедности нису дозволиле посматрачима Специјалне мисије ОЕБС-а да дођу на место гранатирања територија самопроглашене Луганске Народне Републике, изјавио је Марочко, оценивши да је тиме грубо прекршен Мински договор.

 У исто време, представник самопроглашене Доњецке Народне Републике у Контакт групи Денис Пушилин изјавио је да је ситуација тамо напета и да у сваком тренутку може да експлодира и прерасте у рат. Упозорио је да ће борбе у Донбасу бити настављене, и то кривицом Кијева, ако украјинске власти не буду поштовале макар три тачке Минског споразума.

 То значи да Украјина треба да поштује потпуни прекид ватре у Доњецкој и Луганској области, размештање снага дуж линије раздвајања у Донбасу, мониторинг и верификацију режима прекида ватре од стране ОЕБС-а, као и повлачење тешког наоружања уз надзор ОЕБС-а. Два дана пре тога представници Контакт групе за решавање ситуације у Донбасу састали су се у Минску, али преговарачи нису могли да се договоре о размештању снага. Уместо да потражи мирне начине да реши проблеме, Украјина је, како је то констатовао Путин, прешла на практиковање терора

. У таквим околностима, сматра он, бесмислено је организовати сусрете у формату „Нормандијске четворке“. Састанак такозване „Нормандијске четворке“, коју чине Француска, Немачка, Русија и Украјина, на маргинама самита Г 20 најразвијенијих земаља 4. и 5. септембар у кинеском граду Хангџоу раније је иницирала Украјина, а Русија је показала спремност да на њему учествује, како је рекао њен шеф дипломатије Сергеј Лавров. 

 После свега што се потом десило то је под великим знаком питања. Нормандијски формат за разматрање кризе у Украјини формиран је у лето 2014. године и на највишем нивоу преговори су одржани четири пута, а на нивоу министара спољних послова девет пута. Последњи састанак министара спољних послова четири земље одржан је у Берлину 11. маја. Тада је немачки министар Франк-Валтер Штајнмајер изјавио да није било напретка у преговорима.

 Ако се узме у обзир да је пре неки дан безуспешно завршен састанак Контакт групе, као и да Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а такође не успева да обави свој задатак у Украјини, како је то предвиђено Минским споразумом, онда не чуди најновије упозорење Путина упућено савезницима Кијева. „Ти који подржавају Украјину морају да се определе да ли заправо желе да се проблем реши мирним путем или настоје да провоцирају.

 Уколико заиста желе мирно решење, онда би требало да предузму реалне кораке како би извршили притисак на актуелну власт у Кијеву“, поручио је председник Русије.

No comments:

Post a Comment