Република Српска

Република Српска

Wednesday, July 27, 2016

Како ће САД са дугом од 19 000 милијарди долара очувати НАТО? - Трумп предлаже или "изолационизам" или прерасподелу трошкова?

пише: Н.Бабиц 
"Геополитичке" изјаве америчког председничког кандидата Доналда Трампа у недавном интервјуу за The New York Times  су изазвале пометњу у балтичким земаљама и источној Европи.

Одговарајући на питање о "опасним активностима Русије, која плаши мале балтичке земље које су недавно постале чланице НАТО савеза", Трамп је рекао да ће подршка зависити о томе "да ли су те земље испуниле своје обавезе у према Америци". 

 "Ако оне испуњавају своје обавезе према нама, онда ће наш одговор ће бити позитиван", рекао је Доналд Трамп. Другим речима, његов став је да ће "радо поштовати постојећи споразум, али Америка неће сами сносити терет којег си не може приуштити". 

 Ако се Сједињеним Државама правилно надокнаде огромни трошкови повезани са одбраном других земаља, од којих су многе "изузетно богате", Трумпов став ће према њима бити другачији и он им је спреман рећи: "Честитамо, заштитили сте се!" Овај су став подржале и његове присталице. 

Невт Гингрицх, бивши председник америчког Представничког дома, рекао је "како савезници морају бринути о америчкој спремности, ако желе да САД да испуни своје обавезе". "Сваки председник је рекао да земље НАТО савеза не испуњавају свој део договора", рекао је Гингрич. Реакција је била предвидљива. 

Председник Одбора за спољну политику парламента Летоније, Ојарс Калнинс је рекао како су изјаве Трампа "опасне и неодговорне". "То ће негативно утицати на јединство НАТО савеза и безбедносну ситуацију. Углавном, он је рекао да Сједињене Државе неће испуњавати своја обећања или обавезе", рекао је Калнинс. 

 Незванична одговори у медијима су досегли такву ниво апсурда, да су Трампа у балтичким земљама представили као "пријатеља Путина". Унутар Сједињених Држава су оптужбе дошле од стране демократа и "традиционалних" републиканаца. Републиканци, демократи и независни званичници који су помогли да изграде НАТО, најуспешнији војни савез у историји, дошли до истог закључка и Доналд Трумп им не одговара и нису спремни да буде врховни командант америчких снага. Но, Трумп уопште није рекао ништа ново. 

Његов став је потпуно исти као у два интервјуа из марта и априла ове године, када је рекао "да НАТО Америку кошта цело једно богатство".

 "Да, ми бранимо Европу, али смо потрошили пуно новца. Ми си више то не можемо приуштити. Требамо то размотрити и бит ћемо у НАТО-у, али ћемо плаћати много мање. Ми плаћамо превише, а све што имамо је 28 земаља које уздржавамо ", рекао је раније ове године Трумп. Његова реторика се не односи само на НАТО.

 "Јужна Кореја је веома богата, индустријализирана земља, а ми не добијамо праведну накнаду за оно што радимо за њу. Ми тамо бескрајно шаљемо своје бродове, авионе, проводимо вежбе, а уместо тога добијамо само мали део онога што потрошимо. Без нас ни Саудијска Арабија неће дуго трајати и без наше заштите ће се распасти. Они једноставно штампају новац, а њиме не компензују ни своје трошкове ", рекао је од стране америчких либерала, демократа и републиканских јастребовима омражени Трумп. 

 У исто време је као принудне мере предложио да се одустане од куповине нафте из Саудијске Арабије, ако та земља и даље буде одбијала послати своје војнике у борбу против "Исламске државе". Уопштено, с тачке гледишта Трампа, "Америка је та која увек плаћа рачуне, док други уживају безбедност". Но, Сједињене Државе си више не могу да приуште такву "великодушност".

 "Погледајмо начин на који смо градили школе у ​​Ираку, а онда су летеле у ваздух. Градимо школу и неко је разнесе. Но, не можемо је реконструисати и други и трећи пут, а да у исто време не можемо изградити школу у Бруклину. Ми немамо новца за образовање и не градимо у својој земљи. Кад смо се запитали да ли је дошло време да бринемо о себи? da, постоји свет и изван Сједињених Држава, али наша земља се распада. Данас се свет се променио и ми се не бисмо требали бавити сређивањем других држава. Искуство је показало да се то тако не ради. Наш дуг је досегао 19 000 милијарди долара. Вероватно седимо на балону, а ако он пукне, последице ће бити страшне ", изјавио је Трамп. "Ми смо били утицајна и богата земља. Сада смо сиромашна и земља дужник", закључио је републикански кандидат и пожалио се на ограничене америчке ресурсе. 

У исто време, главни амерички супарник за Трампа је Кина. "Они су извукли из наше земље толико новца да су реконструисани целу Кину. Без нас, не би имали све те ваздушне луке, путеве, мостове. А ми сами не градимо ништа и наше време је прошло", жали се Доналд Трумп. 


 У ствари, његова сирова и радикална реторика је усмерена у срж проблема и методе њиховог решавања, али ово што Трумп изјављује је 2011. рекао и министар одбране Роберт Гејтс, када је изјавио да би америчка јавност могла изгубити вољу да у потпуности плаћа војне трошкове НАТО савеза. Тврдње о земљама које не испуњавају обавезе у систему колективне безбедности се чују већ дуже време.

 Важно је напоменути да је непосредно пре пролећног интервјуа Трампа слично говорио и председник Барак Обама. У интервјуу за Тхе Атлантиц је јадиковао како се осећа као "слободни јахач", који види да су амерички савезници навикли на "коришћење америчких мишића у решавању њихових специфичних проблема". Његова је изјава узроковала прилично болне реакције у неких европских чланица НАТО савеза, али и Саудијској Арабији, Турској и Израелу. 

 Ограничити Кину је приоритет за садашњу администрацију, али су сви свесни да САД има ограничене ресурсе, што захтева мобилизацију савезника. "Кризу одговорности" неких сателита признаје и Хилари Клинтон, али она инсистира да се према њима не користе принудне мере и да САД не могу изаћи испод "истог крова". Очито је категорички императив Хиллари Цлинтон ширење америчке сфере утицаја по сваку цену. 

 Но, како год било, проблем неиспуњавања обавеза америчких савезника објективно постоји и Васхингтон то врло скупо плаћа. 

Од 2014. до 2016. је само пет од 28 земаља НАТО алијансе за одбрамбени буџет издвајало договорених 2% укупног БДП-а, а то су Сједињене Америчке Државе (3,61%), Грчка (2,38%), Велика Британија ( 2,21%), Естонија (2,16%) и Пољска (2%). У исто време, потенцијални непријатељ Грчке је традиционално била и остаје Турска, која је део НАТО-а. Укупно је буџет НАТО савеза за 2015. годину био 1 023 милијарде долара, а САД су уплатиле 735 милијарди или 71,8%. 

Пре десет година, 1995., амерички је удео био 59%. Но, узмемо ли укупни БДП земаља НАТО савеза, САД у њему чини мање од 49%, што у издвајањима чини још већу разлику између Америке и европских савезника. У савезу је шест великих земаља, укључујући и два најближа савезника Вашингтона, које су у 2015. години смањиле су војне буџете.

 Реч је о Немачкој, Великој Британији, Канади, Италији, Мађарској и Бугарској. На пример, војна потрошња у Немачкој је пала с 1,14% БДП-а на 1,09%, а војни издаци у Италији и Мађарској су пре смањења износили 0,9% БДП-а. 

 Због тога, само раст војних буџета више у 16 ​​земаља може омогућити НАТО савезу да стабилизује ниво војне потрошње, а укупни БДП европских чланица организације је порастао за 1,7% што значи да су земље западне Европе удео војне потрошње савеза као целине смањиле за 1,3%.

 С друге стране, на повећање трошкова за одбрану, како би заштитили источну Европу, спремно је само 31% Немаца и мање од половине Француза и Италијана. Две од три "младе демократије" у балтичким земљама су такође проблематичне, а тамо се сада улаже огроман новац за смештај нових снага, полигоне и инфраструктуру. 

Војни буџет Литваније у 2015. јест порастао за 32%, али у процентима још увек износи јадних 1,1% БДП-а, док ће следеће године бити увећан на 1,48%. Војни буџет Латвије ове године је повећан је за 14% и достигао око 1% БДП-а, а 2016. је планирано повећање на 1,45%. 

Зацртани циљ од 2% звучи неостварив. Другим речима, тешко је стварати напетости између Запада и Русије, ако балтичке земље нису превише вољне плаћати за властиту безбедност. Но, постоји и друга опција - да све плати Васхингтон. Ту је и Пољска, чији војни издаци у 2016. неће достићи циљани ниво.

 Истовремено је вредност балтичких држава као војног мостобрана врло упитна. Група земаља је смештена између руске границе, мора и енклаве Калињинград, а као таква не може бити посебно снажна. 

 Другим речима, све што могу понудити "младе демократије" Балтика су русофобије и потенцијални проблеми Сједињеним Државама по узору на кубанску ракетну кризу. Ту си и притужбе противника Трампа, који тврде да директно угрожава чланак 5 Статута НАТО савеза, који обавезује све земље чланице да међусобно помогну било коју земљу која буде нападнута. 

Ако погледамо чланак 5 дословно, онда су притужбе, које понављају и наши "уважени" колумнисти, прилично чудне. 

 Члан 5 НАТО уговора: "Потписнице сматрају да се оружани напад на једну или више њих, у Европи или Северној Америци, треба сматрати нападом на све њих и зато се слажу да ће у случају таквог оружаног напада, свака од њих, позивајући се на право индивидуалне или заједничке самоодбране из члана 51 Повеље Уједињених народа, помоћи потписници или потписницама које су нападнуте, предузимајући одмах, саме иу складу са другим потписницама, кораке који се сматрају потребним, укључујући употребу оружане силе, да би повратиле и одржале безбедност Северноатлантског подручја. 

Сваки такав оружани напад и мере предузете као резултат тог напада морају се одмах пријавити Савету безбедности. Такве мере морају се зауставити када Савет безбедности предузме мере потребне за поновну успоставу и одржавање међународног мира и безбедности. " Другим речима, чланице НАТО савеза прво требају бити нападнуте, 1 или више њих, а одговорит ће се ако се буде сматрало потребним. 

У том случају могуће радње укључују употребу оружане силе, али то није једина опција. Јасно дефинисано опредјељење да се стане на страну "жртве" у повељи НАТО савеза не постоји, што отвара простор за маневар Вашингтону. Управо то је оно што Америци у овом тренутку и треба. Покушавајући да задржи контролу над глобалним уделом светског БДП-а, којег САД неспорно губе, посебно у индустријској производњи, Сједињене Државе су суочене са класичним примером "обрнуте империје", ситуације у којој центар царства издржава периферију. 

Због тога су пропала велика царства у историји, као на пример Римско царство или социјалистички блок Совјетског Савеза, којег су земље источне Европе стајале вишеструко више него су доприносиле. Остале опције, осим "мобилизације" савезника и ресетовања прерасподеле, не постоје. 

У ствари постоји Трумпов "изолационизам", који ће савезницима дати онолико колико плате. Поштено или не, сурово или не, ситуација је таква каква јесте. Но, с тиме се слажу готово све америчке политичке елите, а оне окупљене око Хиллари Цлинтон уверене су да ће још неко време Америка задржати место "глобалног лидера", иако им је јасно да је то готово немогуће.

 Без обзира изаберу ли Американци или не Доналда Трампа, корекција курса спољне политике Вашингтона је неизбежна. Узалуд Мицхелле Обама држала сладуњаве говоре у којима каже "да, кад види Хиллари Цлинтон, зна да ће и њене двије кћеркице, као жене, као Афроамериканке, једног дана моћи бити председнице". 

Заиста дирљиво !? Узалуд Барак Обама излазио пред јавност са статистикама и поређењима Реаганове и Бусхових администрација и оних Клинтона и њега, бројке су неумољиве. САД дугују око 19 000 милијарди долара, буџет земаља НАТО пакта је 1023 милијарди долара, од чека САД издвајају 735 милијарди или 71,8%. 

Ту су трошкови одбране савезника на Пацифику, Јужне Кореје и Јапана, али и Израела и земаља Заливског савета за сарадњу на челу са Саудијском Арабијом, где САД такође имају сталне базе и огромну војну инфраструктуру. Већина савезника непрестано тражи помоћ, али када је реч о трошковима, истина, учествују у њима куповином војне опреме, али не увек.

Европљани су по том питању најгори купци, јер Француска, Велика Британија и друге земље имају сопствену војну производњу, а за остатак ће се већ "побринути Пентагон". Како ће амерички Конгрес и Стате Департмент у овим условима састављати следеће буџете, само они знају. 

Трамп види решење или у једнаком учешћу у трошковима, гледајући при том БДП сваке земље појединачно, или у смањењу активности Америке у НАТО савезу, што би у ствари требало поздравити, јер би тиме спласнуле и напетости на европском континенту. Наравно, остаје "претња руске агресије" на земље Балтика. Но, да ли верује ико у те бесмислице, осим оних који су плаћени да их пропагирају? 

Русија, као земља с војним буџетом од око 50 - 60 милијарди долара годишње би, по проценама "аналитичара", могла напасти војни савез са буџетом од преко 1 000 милијарди долара војних издвајања и свет увести у Трећи светски рат? 

Није потребно ни коментарисати овакво што, иако ове тврдње Атлантског вијећа и Стратфора редовно преносе све медијске куће, листови и портали земаља НАТО пакта, укључујући и Хрватску. 

 Судећи по досадашњим акцијама Русије, изјавама и отворености за сарадњу, без обзира на санкције и војне активности на њеним границама, то могу тврдити још само они који су за то плаћени или слепи штоватељи атлантистичке идеологије који не виде да свет није и не може да доживи " крај историји ". 
ФОТО - Издвајања за војне буџете о односу на БДП земаља НАТО пакта пре "увећања" 2015. године.

No comments:

Post a Comment