Tuesday, February 8, 2011

Prijave protiv Mrkonjića i Dragina

ZBOG NEPROPISNOG TROŠENJA NOVCA IZ BUDŽETA
BEOGRAD - Milutin Mrkonjić i Saša Dragin su među četiri ministra protiv kojih će državni revizor u Srbiji sutra podneti prijave, javio je RTS.


Državna revizorska institucija podneće sutra 12 prijava protiv 14 odgovornih u ministarstvima, zbog nepropisnog trošenja novca iz budžeta za 2009. godinu.
Prijave će biti podnesene i protiv dva pomoćnika ministra, dva državna sekretara i dva sekretara ministarstva.

Kako je trošen novac iz budžeta za 2009. godinu državni revizori proveravali su u Upravi za Trezor, Narodnoj banci Srbije i u sedam ministarstava: finansija, poljoprivrede, rada i socijalne politike, nauke, infrastrukture, prosvete i omladine i sporta.

"Biće podneti zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka protiv odgovornih lica kod kojih je tokom prošle godine izvršena revizija, zbog postojanja osnovane sumnje da je prekršen Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o javnim nabavkama i Zakon o radu", ukazao je državni revizor Radoslav Sretenović.

DRI je prošle godine već podnela prekršajne prijave zbog kršenja propisa o trošenju sredstava iz budžeta za 2008. protiv 19 državnih funkcionera, među kojima je šest aktuelnih i pet bivših ministara i do sada nije doneta nijedna pravosnažna presuda na osnovu tih prijava.

Za ovu nedelju zakazana je i sednica Odbora za finansije Skupštine Srbije na kojoj će se razmatrati završni račun budžeta za 2009. godinu, a toj sednici bi trebalo da prisustvuje i Radoslav Sretenović.

Napad na Krstića je planiran

Napadnut u strogo čuvanom britanskom zatvoru: Radislav Krstić
Napad trojice muslimanskih zatvorenika maja prošle godine na bivšeg generala Vojske Republike Srpske Radislava Krstića bio je planiran i organizovan s namerom da se on ubije, rekao je tužilac pred sudom u Lidsu.

Britanski dnevnici "Tajms" i "Dejli Telegraf" (Times, Daily Telegraph) danas izveštavaju da je motiv napada bila kazna ili osveta za pogubljenje Bošnjaka u Srebrenici.

Indrit Krasnići (23), Ilijas Kalid (24) i Kvam Ogumbiji (29) optuženi su da su u maju prošle godine pokušali da prerežu grkljan bivšem generalu vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću, koji u britanskom zatvoru Vejkfild izdržava kaznu za ratne zločine.
Sva trojica napadača su se izjasnila da nisu krivi za pokušaj ubistva.

Poroti je juče predočeno da su trojica kažnjenika, osuđenih na doživotni zatvor zbog ubistva, pokušali da, u strogo čuvanom britanskom zatvoru, Krstića (63) ubiju iz osvete zbog njegove umešanosti u zločin u Srebrenici, navodi britanski BBC.

Napadači su upali u Krstićevu ćeliju u zatvoru Vejkfild, oborili ga na pod i pokušali da mu prerežu vrat.

Britanski listovi podsećaju da je generalu Krstiću Haški tribunal, u žalbenom postupku, izrekao kaznu zatvora od 35 godina zbog pomaganja i podržavanja genocida i da on tu kaznu, od 2004. izdržava u Velikoj Britaniji.

Tužilac je pred sudom u Lidsu, na severu Engleske, naveo da je napad bio planiran i organizovan s namerom da Krstić bude ubijen. Motiv napada je, prema rečima tužioca, bila kazna ili osveta za pogubljenje Bošnjaka.

"Dejli Telegraf" piše i da je Krstić, dok ga je ispitivao advokat jednog od optuženih, rekao da su pitanja koja se tiču njegove haške presude pokušaj da mu se ponovo sudi.

(VIDEO) Čečenski vođa odgovoran za Domodedovo

video
Vođa čečenskih pobunjenika Doku Umarov preuzeo je odgovornost za nedavni teroristički napad na moskovski aerodrom Domodedovo i zapretio Rusiji novim krvoprolićima ukoliko se ona ne bude povukla sa Severnog Kavkaza

Umarovo priznanje, zabeleženo na video snimku, objavio je danas veb sajt Kavkaz centar, koji održava veze sa čečenskim ekstremistima.
"Videli ste specijalnu akciju, koja je izvršena po mom naređenju, a biće još takvih akcija", rekao je Umarov. "Među našom braćom ima na stotine onih koji su spremni da se žrtvuju (u budućim napadima).
Možemo da izvedemo akcije u bilo koje vreme i gde god želimo".
Kavkaz centar je saopštio da je dobio video snimak kasno sinoć, za koji nije jasno gde je i kada je npravljen.
U terorističkom napadu na Domodedovo 24. januara, poginulo je 36 ljudi.
Ruski istražitelji su saopštili da je bombaški napad počinio 20-godišnji čovek iz kavkaskog regiona, u kojem se nalazi i Čečenija.

Ime napadača nije saopšteno, kao ni drugi detalji u vezi sa njim.
Kavkaz centar je prošlog vikenda objavio još jedan video snimak Umarova u kojem on preti Rusiji novim napadima i obećava joj da će 2011. biti "godina krvi i suza".
Čečenski pobunjenici i ruske snage su od 1994. godine dva puta vodile rat. Poslednji je završen pre desetak godina, ali pobuna je nastavljena kroz sitnije okršaje u Čečeniji i okolnim kavkasnim republikama.
Pobunjenici su preuzeli odgovornost za niz teških terorističkih napada, uključujući onaj u moskovskoj podzemnoj železnici u kojem je prošle godine poginulo 40 ljudi.

Vrh vlasti nudio nagodbu Draganu Džajiću


Vrh pravosudne vlasti u Srbiji neposredno pred početak suđenja ponudio je nagodbu bivšem predsedniku FK Crvena zvezda Draganu Džajiću

da prizna krivicu, u zamenu za dve godine zatvora i uplatu od dva miliona evra u humanitarni fond, ali je on to odbio, izjavio je danas njegov branilac Velislav Milutinović.

- Zainteresovani iz vrha pravosuđa predložili su da se ovaj postupak okonča sporazumnim priznanjem krivice jer ga nije pokrenula ova vlast - rekao je Milutinović na početku današnjeg ročista za privremeno oduzimanje imovine Džajiću, njegovim saradnicima i članovima njihovih porodica.

Advokat Milutinović je naveo da je dobio predlog za sporazum o priznanju krivice, ali da Džajić nije hteo da pristane na njega, već je tražio da sa tužilaštvom pregovara da se odustane od optužbi protiv njega i ostalih optuženih jer on smatra da nisu počinili krivična dela.

U zamenu za odustanak tužilaštva, Džajić je nameravao da prestane da se žali međunarodnim pravnim institucijama i traži naknadu štete zbog kršenja prava okrivljenog i neosnovanog hapšenja, rekao je njegov branilac.

Sledeći predlog pravosudnih vlasti bio je najniža kazna za zloupotrebu službenog položaja od šest meseci zatvora, a rok za izjašnjenje bio je 31. januar do 9 sati (neposredno pred početak sudjenja u 10 sati), naglasio je advokat.

- Pošto do sporazuma nije došlo, suđenje je počelo. O ovim pregovorima nisu znala ni druga dva branioca sa kojima postupam u predmetu jer je tako želeo moj klijent - rekao je Milutinović.

On je istakao da nisu tačni navodi medija da je pregovarano sa postupajućim tužiocem Jelenom Katić i sudijom Dankom Lauševićem, već da je predlog za nagodbu stigao iz samog vrha pravosudnih vlasti.

Džajiću, bivšim funkcionerima "Crvene zvezde" Milošu Marinkoviću i Vladimiru Cvetkoviću, kao i agentu FIFA Ranku Stojiću sudi se zbog sumnje da su protivpravno prisvojili oko osam miliona evra od transfera četiri fudbalera "Crvene zvezde" u inostrane klubove.

SZO: Vakcina protiv novog gripa izaziva narkolepsiju

ALARMANTNO SAOPŠTENJE
Dvanaest zemalja prijavilo je sumnjive slučajeve narkolepsije povezane a vakcinama protiv novog gripa tipa A H1N1 - saopšteno je danas iz Svetske zdravstvene organizacije.


U saopštenju se navodi da narkolepsija (iznenadan pad u san), uglavnom kod mlađih osoba, nije primećena prilikom ranijih vakcinisanja i da su češće primećene u Švedskoj, Finskoj i na Islandu nego u drugim zemljama.

U studiji Globalnog savetodavnog komiteta o bezbednosti vakcina (GACVS) SZO obraćeni su i podaci iz finskog istraživanja u kojem se navodi da su deca, koja su primila vakcinu protiv gripa “Pandemiks”, devetostruko podložnija narkolepsiji nego ona koja nisu vakcinisana.

- Komitet je saglasan da je potrebno sprovesti dodatnu istragu o pojavi narkolepsije i vakcinacije protiv H1N1. Pojačan rizik od narkolepsije u prošlosti nije primećen u vezi sa vakcinama protiv gripa ili drugih bolesti - ističe se u saopštenju SZO.

Evropska agencija za medicinu takođe je pokrenula istragu o ovoj pojavi. Narkolepsija je poremećaj sna koja izaziva ekstreman umor i često rezultira padom u san bez upozorenja pa čak i usred neke aktivnosti.

Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović kaže da u Srbiji nema opasnosti jer za vreme pandemije nismo koristili vakcinu “pandemiks” već “forcetriju” švajcarskog proizvođača “Novartis”.

- Slučajevi narkolepsije bili su vezani za vakcinu “pandemiks”, koja je bila monovalentna i samo za virus gripa A H1N1. Do ovog trenutka u našoj zemlji nije zabeležen nijedan slučaj neželjenog dejstva nakon vakcinacije. To se odnosi i na imunizaciju monovalentnom i sada sezonskom vakcinom. Međutim, bilo je reakcija, kao što je crvenilo na mestu uboda, otok i povišena temperatura, ali to su sve očekivane reakcije. Neki građani su imali nakon primljene vakcine kao blagi grip, što je posledica smanjenog imuniteta te osobe ili vakcinacije u jeku epidemije - objašnjava prof. Tiodorović.

Nastići sve bliži svojoj deci

Vuk i Verica Nastić, kojima je američka Agencija za zaštitu dece oduzela starateljstvo nad njihovom decom, sa zebnjom očekuju predstojeće suđenje, zakazano za 14. februar.

Uprkos nekim napisima u našoj štampi, Vuk ne veruje u nagodbu koju bi Agencija eventualno ponudila.

"Ubeđen sam da će Agencija svim silama pokušati da dokaže moju krivicu, uprkos rezultatima poligraf testa, odlukama saveznog i državnog tužioca, nalazima detektiva i drugim dokazima koje su naši advokati dostavili. Imali smo sastanak sa novim advokatima dece, koji je protekao u normalnoj atmosferi", kaže za "Vesti" Vuk Nastić.

Prema obećanju sudije i po volji sveštenika Daneta Popovića, mali Damjan i Nastasja su bili u crkvi u Sakramentu 30. januara, kad se proslavljao Sveti Sava, ali ocu nije bilo omogućeno prisustvo akademiji, ni druženje sa mališanima.

"Nažalost, deca su samo učestvovala u lomljenju slavskog kolača, ali nisu ostala na priredbi, nisu se igrala sa vršnjacima niti dobila paketiće. A mi i naši advokati insistirali smo upravo na tome", dodaje Nastić.

Sveštenik Popović kaže da je za vreme službe mnogo Srba prilazilo mališanima.

"Bili su to zaista dirljivi susreti, ljudi su plakali... Posle su nas zvale socijalne radnice da zahvale na prijemu i izraze oduševljenje našim običajima", kaže za "Vesti" otac Popović, kome je Agencija dosad odobrila dva susreta sa malim Nastićima i koji će ih videti uoči suđenja.

On dodaje kako se moli Bogu da se ceo slučaj što pre razreši.

"Poznajem porodicu Nastić, nisu dolazili svake nedelje u crkvu, ali su uvek prisustvovali praznicima. Naši sunarodnici su na njihovoj strani u ovom procesu, svako želi da im pomogne i svi se nadamo da će deca što pre biti vraćena roditeljima", dodaje sveštenik Popović.

Srbija dužna 23,2 milijarde evra

Spoljni dug Srbije poslednjeg dana novembra 2010. godine dostigao je iznos od 23,24 milijarde evra, što znači da je uvećan u odnosu na prethodni mesec za 214 miliona, objavila je Privredna komora Srbije.

U poređenju sa novembrom 2009. godine, rast spoljnog duga na kraju istog meseca prošle godine iznosio je 754,1 milion evra, navedeno je u najnovijim podacima koje je objavila PKS.

Kratkoročni dug prema inostranstvu je oko 1,31 milijardi evra, a dugoročni i srednjoročni 21,91 milijardi.

Javni dug Srbije na kraju 2010. godine bio je 12,17 milijardi evra, što je 41,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je ranije Ministarstvo finansija.

Na kraju 2009. godine javni dug bio je 9,85 milijardi evra, odnosno 32,9 odsto BDP-a, što znači da je tokom prošle godine povećan za oko 2,32 milijarde evra.

Na kraju 2008. godine javni dug Srbije bio je 8,78 milijardi evra, što je bilo 26,3 odsto BDP-a.

Vlada zadužuje buduće generacije

Srpska vlada, nemoćna da stvori privredni ambijent koji bi donosio novac, poseže za očajničkim pozajmljivanjem novca od komercijalnih banaka jer su one jedine koje još žele da državi povere novac.

Klizanje u dužničku dubiozu počelo je u novembru prošle godine kad je Vlada odlučila da rupu u budžetu zakrpi sa 250 miliona evra pozajmljenih od KBC banke, Nove kreditne banke Maribor, Eurobanke EFG, Vojvođanske, Hipo Alpe Adrija i Erste banke, i banaka koje su dale zajedničku ponudu - Inteza, Unikredit, Rajfajzen i Sosijete ženeral.

"Kako to je to bilo dovoljno samo za nepuna dva meseca, jer je državna kasa u mesečnom minusu između 50 i 150 miliona evra, krenuli su u novi dug", kaže ekonomista Miodrag Zdravković.

Novi zajam je još veći, čak 295 miliona evra se zajmi od Sosijete ženeral banke, ali stručnjaci upozoravaju da će i taj novac biti brzo spiskan, a državu, odnosno poreske obveznike će dovesti na granicu dozvoljenog javnog duga.

Niko ne sme da pita

Banke vole da daju državi novac jer je ona dobar dužnik, za razliku od građana ili preduzeća, smatra ekonomista Miodrag Zec.

"Neverovatno je da niko Vladu ne sme ni da pita šta se dogodilo s kreditima za početni biznis. Niko nam iz Vlade nije objasnio kako je moguće da ona pozajmljuje od banaka novac po kamati od 13 odsto, a onda ga prosleđuje građanima po jedan odsto. Poznato je da svako četvrto preduzeće ne vraća dugove bankama, a mogu samo da mislim koliko je kredita koji se ne vraćaju državi", kaže Zec.


Sa preko 11 milijardi evra država je već na nivou zaduženosti od 41 odsto, pa se polako bližimo granici dozvoljenog javnog duga od 45 odsto. Na sve to sindikati javnih sistema traže novac koji im po dogovorima s Vladom pripada, ali kojeg nema.

Javašluk bez kazne

- Javna preduzeća duguju EPS-u 700 miliona evra za struju

- Godišnje građani ukradu struju u vrednosti 60 miliona evra

- Za 700.000 ljudi poslodavci ne plaćaju doprinose

- Godišnje se za javne nabavke potroši četiri milijarde, a zbog zloupotreba izgubi milijarda evra

- Nijedan državni činovnik nije odgovarao za zloupotrebu budžeta.

UEFA ponovo kažnjava

Nova "čestitka" stigla je iz Uefe na adresu Fudbalskog saveza Srbije. Kako RTS saznaje, FSS je kažnjen sa 25.000 evra zbog kritika koje su,

posle meča sa Slovenijom, na njen račun uputili Savo Milošević i Ivica Dragutinović. Takođe, Dragutinoviću i Miloševiću zabranjeno prisustvo mečevima reprezentacije.

Kako saznaje Radio-televizija Srbije UEFA je kaznila Fudbalski savez Srbije sa 25.000 evra zbog kritika koje su Savo Milošević i Ivica Dragutinović uputili na njen račun, posle meča sa Slovenijom.

Takođe, Evropska fudbalska organizacija kaznila Miloševića i Dragutinovića zabranom prisustvovanja mečevima reprezentacije. I dalje nije jasno da li to znači da je Dragutinoviću, kao još aktivnom igraču "orlova", zabranjen i nastup za Srbiju.

Utakmica sa Slovenijom odigrana je 7. septembra prošle godine i završena je rezultatom 1:1.

VIDEO: Nisu ni znali što ih je pogodilo

VIDEO
Kamion naletio na autobus
Osamnaest putnika gradskog autobusa u Turskoj na svoje je oči bespomoćno promatralo kako se kamion zaletava u njihov autobus. Na svu sreću, u strahovitom sudaru koji je uslijedio, nitko nije poginuo.


Nesreća se dogodila prošlog petka u gradu Isparta, no snimka iz sigurnosne kamere postavljene u autobus, snimila je trenutak naleta kamiona na autobus i prestravljena lica putnika, prenosi agencija Reuters. Od siline udara, vozač autobusa završio je na stepenicama autobusa, odakle se ošamućen pridigao nakon nesreće i oteturao van vozila.
Prometne nesreće zbog loših uvjeta na cesti i neoprezne vožnje u Turskoj su izrazito česta pojava. Godišnje na tisuće ljudi pogine ili završi s ozljedama u takvim nesrećama.

Kum Toma Kruza i sajentolozi umiješani u trgovinu ljudima?! (VIDEO)


NJUJORK - Sajentološka crkva u Sjedinjenim Američkim Državama nalazi se pod istragom FBI zbog sumnji da se bavi trgovinom ljudima, piše magazin "Njujorker".
Navodno se pod istragom nalazi i misteriozni vođa Dejvid Miskavidž, blizak prijatelj i vjenčani kum slavnog glumca Toma Kruza.

Optužbe su objavljene u članku na 28 strana u magazinu "Njujorker", za koji je progovorio i holivudski scenarista i bivši sajentolog Pol Hagis, scenarista hitova "Devojka od milion dolara" i "Kazino Rojal".
Hagis je svjedočio i o zlostavljanju maloljetnika. Kada je napustio crkvu, neki od članova crkve pokušavali su da ga primoraju da se vrati njima.


Teške optužbe se najčešće odnose na Gold bejz, centar sajentološke crkve u kalifornijskoj pustinji, gdje Miskevidž ima kancelariju. Tamo su vjerske starešine uvele agresivnu, pa čak i nasilnu disciplinu.
Novinar "Njujorkera" tvrdi da je mnogo članova zajednice svedočilo o posljedicama trgovine ljudima.
Jedan od njih je za magazin rekao da FBI već dugo vremena istražuje slučaj, dok je drugi dodao da žele sve informacije o zlostavljanju. Jedan od svjedoka i bivših članova crkve rekao je da su starješine razvile sistem praćenja "odbjeglih" članova sekte.
"Kada emocionalni, vjerski i psihološki pritisak ne uspije, ponekad se koristi fizička sila kako bi se bjegunci vratili", piše magazin.

Uhapšen osumnjičeni: Zatukao majku do smrti pa je bacio kraj puta


LIVNO - U kantonalno Tužilaštvo u Livnu priveden je muškarac osumnjičen da je majci nanio teške povrede glave usljed kojih je preminula, rekao je portparol Uprave policije MUP-a Livanjskog kantona Ivica Vrdoljak.

Ismeta Smajić (69) iz sela Donje Ravno kod Kupresa pronađena je u nedjelju ujutro pored regionalnog puta Mokronoge - Ravno u besvjesnom stanju i sa teškim povredama glave zbog kojih je istog dana preminula u Kantonalnoj bolnici "Fra Mihovil Sučić".
Vrdoljak je rekao da je obdukcijom utvrđeno da je smrt nastupila od teških povreda glave za koje je osumnjičen njen sin koji je tokom kriminalističke obrade u kantonalnom MUP-u negirao da je majci nanio povrede od kojih je preminula.
Istragu o ovom krivičnom djelu vodi kantonalni tužilac Mladen Stojanović koji će, vjerovatno, za osumnjičenog zatražiti izricanje mjere pritvora od 30 dana.
Prema nezvaničnim informacijama, Smajićeva je živjela sama od penzije drugog supruga sa kojim je u bračnoj zajednici bila svega tri mjeseca, a njen sin, koji je osumnjičen za ubistvo iz koristoljublja, živio je u Bugojnu, povremeno kod majke u Ravnom, ali i u drugim krajevima Federacije BiH.

Dva lekara KCS privedena zbog mita

Lekari Radovan Milajčić (43)i Dragan Savić (42) Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra privedeni su pod sumnjom da su primili mito ,

saopštila je danas ta zdravstvena ustanova
U saopštenju KCS navedeno je da su 7. februara kasno popodne pod sumnjom da su primili mito privedena dva lekara Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije i da je protiv osumnjičenih pokrenuta istraga.
KCS je u svom poslovanju transparentan, "što potvrđuje i ova situacija o kojoj obaveštavamo javnost", navedeno je u saopštenju.
"Uprava KCS oštro osuđuje svaki vid mita i korupcije i još jednom napominje da se u KCS osuguranicima R Z Z O nijedna usluga ne naplaćuje, niti se od pacijenata sme tražiti da sami kupuju lekove ili medicinski materijal. U suprotnom, molimo naše pacijente da obaveste Upravu koja je dostupna 24 sata", ističe se u saopštenju.
Obaveštenja je moguće dostaviti putem mejla: mediacentar@klinicki-centar.rs , dodaje se u saopštenju.

APOTEKE BEZ ANTIBIOTIKA, NITROGLICERINA, KAPI ZA BEBE...!


Usred sezone gripa u apotekama nema antibiotika za decu, „baktrima“, „nitroglicerina“, kapi za bebe „vigantol“. Nema čak ni adekvatnih zamena

BEOGRAD - Teško li se bolesnima!
Usred sezone respiratornih infekcija u apotekama nema antibiotika za decu i ostalih neophodnih lekova! Pacijenti su očajni jer ne mogu da dobiju nikakvu zamenu, pošto ih nema, već moraju ponovo kod lekara po novi recept.

Kurir je obišao prestoničke apoteke i trenutno nema antibiotika „baktrim“, antibiotskih sirupa za decu „eritromicin“, „sinacilin“, „klijacil“, rastvora za inhalaciju, „nitroglicerina“, „rivatrila“ za obolele od epilepsije, „vigantol“, kapi za bebe, i spreja „alevesko“, koji se koristi kod astmatičara.

- Pacijenti su očajni. Em su bolesni, em ne mogu da dobiju propisani lek, jer se desi da za taj zamene nema. Moramo da ih vratimo kod lekara po novi recept. Ne znamo koliko će nestašica potrajati - kažu u apotekama.

Njihove reči potvrdila je i Milana Dučić iz Centra za informacije o lekovima Apoteke „Beograd“, koja kaže da se na tržištu lekova ništa nije popravilo i da često moraju da vraćaju pacijente lekarima, jer nemaju ni adekvatnu zamenu za neke lekove.

Prema njenim rečima, za lekove kojih nema pacijentima se nudi zamena, a dešava se da se pacijent vraća na konsultacije lekaru, jer nema ni adekvatne zamene.
Dučićeva još kaže da nema problema u nabavci robe između apoteka i veledrogerija i da apoteke nude sve čega ima na tržištu.

Glavaš još uvek gospodar Slavonije


Branimir Glavaš i dalje, baš kao da se ništa nije dogodilo i kao da se, pravosnažno osuđen, ne nalazi u zatvoru druge države, suvereno upravlja Slavonijom.

Nedavni braniteljski skup podrške u Vukovaru, formalno organizovan u znak podrške Tihomiru Purdi, imao je snažnu potporu HDSSB-a, a ono što se tamo zbivalo, od zviždanja i ruganja vlasti, ponižavanja ministara i poruka koje su upućene, imalo je prepoznatljiv, "glavaševski" rukopis.

Glavaš se dobro snašao u Zenici, a njegove pristalice Osijekom šire glasine kako ga "Muslimani obožavaju i uvažavaju".

Čini se da je u zatvoru već uspeo izgraditi i poseban status, koji mu u kombinaciji s novcem i imidžom omogućava redovnu komunikaciju i s medijima.

Pre neki dan, iz zeničkog zatvora nazvao je redakciju "24 sata“ kako bi s uživanjem komentarisao nevesele prilike u osječkom HDZ-u!

“Republika Srpska je već samostalna“


Novi premijer Republike Srpske Aleksandar Džombić nastaviće tamo gde je stao njegov prethodnik, predsednik RS Milorad Dodik. Poručuje da će ekonomski i politički očuvati Srpsku i da će i dalje jačati veze sa Srbijom.

U intervjuu za ”Novosti”, prvom za medije u Srbiji otkako je preuzeo funkciju, Džombić najavljuje će njegova vlada već na startu mandata održati zajedničku sednicu sa Mirkom Cvetkovićem i srpskim ministrima.

Na čemu ćete insistirati kada je u pitanju saradnja Srbije i RS u naredne četiri godine?

- Namera nam je da nastavimo dobru saradnju sa Srbijom u okviru sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama. Na mnogim poljima i u mnogim resorima ostvarili smo uspehe, unapredili i približili poslovanje. Odnosi sa Srbijom biće naš prioritet, ali i istorijska obaveza jer se radi o istom narodu. Sarađivaćemo u svim sferama - od privrede do kulture i obrazovanja.

Šta ćete od najavljenih projekata moći da realizujete, s obzirom na ekonomsku krizu?

- Na zajedničkoj sednici Vlade, u narednih mesec dana, odredićemo prioritete. U oblasti obrazovanja već zajedno privodimo kraju kompjuterizaciju osnovnih škola u RS. Završavamo i projekat za snabdevanje naših železnica teretnim vagonima proizvođača iz Srbije. Analiziraćemo i kako da iskoristimo hidropotencijale Drine i da li možemo sami da radimo na izgradnji hidroelektrana. Radićemo na približavanju jedinstvenih standarda na finansijskom tržištu Srbije i RS jer želimo da stvaramo jedinstven ekonomski prostor.

Organi u RS su formirani, federalni su u blokadi, da li to u praksi potvrđuje da je BiH neodrživa ”građevina”?

- Prvo, RS je efikasna i to je dokazala prilikom usvajanja budžeta za 2011. i tokom formiranja vlade posle izbora, iako smo imali uložen vitalni nacionalni interes od strane predstavnika bošnjačkih političkih partija. Sa druge strane, bošnjačka politička elita iz Sarajeva nastupa tako da će BiH biti u narednom periodu sve teže održiva tvorevina. Naročito ako nastave tako da se ponašaju. Prosto, bošnjački političari kao da nas teraju iz BiH.

OHR je i dalje u BiH, uprkos nastojanjima da se njegov mandat završi. Šta je razlog njenom nasilnom održavanju?

- Očigledno je da bošnjački lideri i partije žele visokog predstavnika i kancelariju OHR da preko njih pokušaju da nametnu određena rešenja u BiH. Svi građani i političke elite u BiH moraju da nađu zajednički jezik, kako bismo napredovali i ušli u Evropu.

A sa OHR se ne može u EU i tako se sve vrti u začaranom krugu...

- Tačno, ali određeni bošnjački politički lideri insistiraju na ostanku OHR zato što su do sada, interpretacijom određenih standarda EU, pokušali da dođu do rešenja koja centralizuju nivoe vlasti u BiH. Želimo ravnopravno da razgovaramo, da dođemo do najboljih mogućih rešenja, ali apsolutno nećemo dozvoliti bilo kakav prenos ovlašćenja sa nivoa RS na BiH.

Može li se stremiti Briselu, ako je RS i dalje pod nekom vrstom protektorata?

- Naravno da ne može. Pre dolaska prethodne vlade, koju je vodio Dodik, preneseno je 56 nadležnosti na nivo BiH, na razne načine, pod pritiskom visokog predstavnika, pa čak i donošenjem zakona za koje on nije nadležan. Pre četiri godine zaustavili smo sav prenos nadležnosti sa RS na BiH. I nije tačno da ne možemo da ispunimo uslove za EU ukoliko ne prenesemo nadležnosti. Uvek postoji model, treba da se dogovaramo, a ne da očekujemo da će neko iz međunarodne zajednice stati na nečiju stranu. Nemamo problem ni kompleks da pričamo sa svima u BiH.

Hoće li RS promeniti stav prema Kosovu koji je do sada bio jasan i nedvosmislen - da ćete slediti politiku Srbije?

-Naše pozicije ostaće apsolutno nepromenjene. Banjaluka i RS slediće Beograd i Srbiju. Poštovaćemo stav Srbije i svaku vašu odluku ćemo podržati.

Da li ćete nastaviti sa insistiranjem da je za ulazak BiH u NATO neophodan i referendum?

- Da, o takvim stvarima mora da odluči narod.

Neurohirurzi tražili 6.000 evra za operaciju

Dva lekara Klinike za neurohirugiju Kliničkog centra Srbije privedena su pod sumnjom da su tražili mito i protiv njih će biti sprovedena istraga, saopšteno je danas iz te zdravstvene ustanove.

Neurohirurzi Radovan Mijalčić (43) i Dragan Savić (42), zaposleni u Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra, uhapšeni su juče popodne zbog sumnje da su tražili mito od 6.000 evra za operaciju aneurizme 45-godišnje ženu, iako je ona imala uredno overenu zdravstvenu knjižicu i lekarski uput.


U saopštenju KCS navedeno je da su 7. februara kasno popodne pod sumnjom da su primili mito privedena dva lekara Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije i da je protiv osumnjičenih pokrenuta istraga.

"Uprava Kliničkog centra Srbije oštro osuđuje svaki vid mita i korupcije i još jednom napominje da se u KCS osiguranicima nijedna usluga ne naplaćuje, niti se od pacijenata sme tražiti da sami kupuju lekove ili medicinski materijal", ističe se u saopštenju.

U suprotnom, kako se dodaje, molimo naše pacijente da obaveste Upravu koja je dostupna 24 sata" i to putem mejla mediacentar@klinicki-centar.rs

DNEVNI HOROSKOP 08.02.2011.

OVAN
Stalo Vam je da budete zapaženi na različitim stranama i u tom smislu koristite svoje najjače adute sa kojima raspolažete.

Velike ambicije ponekad donose niz novih prednosti i pozitivnu dominaciju u odnosu na saradnike. Svom partneru ne ostavljate mnogo prostora za izbor ili predomišljanje, ali na sreću delujete vrlo ubedljivo i zavodljivo. Svesno koristite svoj šarm u pravoj meri. Sugestija: Prijaće Vam neki vedri sadržaji, kao podsticaj za dobro raspoloženje.

BIK
Spremni ste na profesionalno dokazivanje pod različitim uslovima. Obratite pažnju na neke korisne informacije koje će Vam olakšati put do uspeha. Računajte na nečiju podršku kada se nalazite u »kritičnim situacijama«. Zadovoljstvo koje osećate u nečijoj blizini može da Vas ispuni pozitivnom energijom i da pomeri Vaše subjektivne granice u više pravaca. Uživajte u bliskom društvu. Sugestija: Svima je potreban pozitivan podsticaj, i razmena misli i osećanja.

BLIZANCI
U želji da ostvarite izuzetne rezultate pristajete na izvesnu improvizaciju. Ponekad bez većeg rizika, nema ni zapaženog uspeha ili šireg odjeka medju saradnicima. Pokazaće se da trenutno imate dobru poslovnu procenu i rešenja. Izbegavajte reakciju na emotivne kontraste kroz koje prolazite, umete da delujete zbunjujuće na svog partnera čestim promenama u mišljenju. Teško je slediti Vaš ritam. Sugestija: Pozitivno okruženje deluje vrlo podsticajno na Vaše raspoloženje.

RAK
Imate dovoljno iskustva da sagledate sve prednosti ili nedostatke koji proizilaze iz mogućeg poslovnog udruživanja. Razmislite, intelektualne sposobnosti su presudne u proceni dobre poslovne prilike. Teško Vas je razuveriti od ideja koje imate, ali čini Vam se da neko nema dovoljno razumevanje za Vaše emotivne potrebe. Nemojte nepotrebno utonuti u melanholično raspoloženje. Sugestija: Važno je da se rasteretite od suvišnih briga i da akumulirate pozitivnu energiju.

LAV
Vešto koristite svoje sposobnosti u različitim situacijama i ne odustajete od svojih poslovnih vizija. Uspeh je na Vašoj strani, do god imate jasnu predstavu o tome šta i koliko želite da ostvarite. Spremni ste da učinite skoro sve što je potrebno za svog partnera, ali pod uslovom da neko ne ugrožava Vašu dominaciju i integritet. Umete da budete plameniti i očekujete uvažavanje. Sugestija: Nalazite se u sjajnoj psiho-fizičkoj formi.

DEVICA
Važno je da imate poslovni cilj, ali još važnije je da odredite dobar način ili sredstvo koje će Vam omogućiti njegovu uspešnu realizaciju. Delimična rešenja Vas samo nepotrebno usporavaju i podstiču Vašu nesigurnost. Očekujete više od onog što partner trenutno može ili želi da Vam pruži. Neko od Vas dvoje preteruje u svojim očekivanjima ili koristi pogrešne izgovore. Sugestija: Nema potrebe da se suviše zamarate, prijaće Vam relaksacija.

VAGA
Poučeni nekim prethodnim iskustvom sada menjate svoj stil ili poslovnu strategiju u odnosu na okolinu. Imate značajnu prednost u odnosu na svoje saradnike i ništa ne prepustate slučaju. Važno je da ostanete dosledni u svojim ciljevima. Ostavljate utisak kao da lako menjate svoje emotivno interesovanje u zavisnosti od raspoloženja ili osoba sa kojima se susrećete. Umete da se prilagodite. Sugestija: Unosite više vitamina i tečnosti u svoju ishranu.

ŠKORPIJA
Svoju pažnju usmeravate samo na osnovne ciljeve i pokušavate da poboljšate uslove koji su Vam neophodni radi boljeg poslovnog funkcionisanja. Krajnji rezultati najviše zavise od sposobnosti da se pravilno organizujete. Najbolje se osećate kada dobijate svu neophodnu emotivnu pažnju koju očekujete, ali nemate jaku volju da utičete na nečije ponašanje. Lako gubite samopouzdanje. Sugestija: Podstičite kod sebe bolju koncentraciju i pozitivno raspoloženje.

STRELAC
Skoro sve možete da postignete kada se nalazite u centru glavnih dešavanja. Uspeh Vam se nalazi na dohvat ruke, učinite sve što je potrebno da ostvarite profesionalni i lični maksimum u različitim pravcima. Ponekad ne odustajete od svojih emotivnih namera, čak i po cenu da svi misle drugačije ili da ne nailazite na podršku u svojoj okolini. Dobro razmislite, jer sve ima svoju cenu. Sugestija: Važno je da pravilno uskladite svoje misli i osećanja.

JARAC

Skloni ste preteranom detaljisanju, ali nije sve onako kao što pretpostavljate u duhu svojih teorija. Neophodna su Vam praktična rešenja, potrudite se da ubrzate svoj poslovni ritam i da završite sve što ste započeli. Zahtevi koje upućujete svom partneru ne nailaze na dobar odjek, ali Vi ste naumili da ostvarite ono sto želite bez obzira na nečije rekacije koje primećujete. Delujete vrlo uporno. Sugestija: Slobodno vreme posvetite psihološkoj relaksaciji, prijaće Vam opuštanje.

VODOLIJA
Jasno Vam je da u većini situacija nemate dovoljan uticaj na razvoj poslovnih dogadjaja. Zatražite nečiju podršku ili dobar savet, postoje rešenja koja iziskuju novi kompromis. Razmena ideja i timski rad donose bolje rezultate. Trudite se da ostavite utisak kao da sve funkcioniše na dobar način, ali duboko u sebi potiskujete neka emotivna strahovanja i zabrinutost koju osećate. Sugestija: Obratite pažnju na svoje snove, prijaće Vam više sati zdravog sna.

RIBE
Ne želite da neko menja Vašu poslovnu orijentaciju ili da upravlja Vašim planovima. Potrebno je da se detaljno informišete o svim mogućnostima, spoj dobre intuicije i analitičke procene donosi novi uspeh. Umete da ostvarite ono što želite, bez obzira na različite komplikacije koje Vas prate ili na nečije negodovanje. Ne pristajete na emotivne kompromise i sigurni ste u ispravnost svojih stavova. Sugestija: Važno je da poboljšate svoju psiho-fizičku kondiciju.

Džaja uspeo da rasproda imovinu

Utorak - 08.02.2011
Dragan Džajić Džaja (64), bivši funkcioner FK Crvena zvezda, uspeo je da proda deo svoje imovine tokom krivičnog postupka koji je protiv njega pokrenut zbog sumnje da je prisvojio nekoliko miliona evra od prodaje četvorice igrača crveno-belih,

saznaje “Alo”.

To je juče u Višem sudu izjavila i zamenica tužioca Jelena Katić, koja je zatražila da se fudbalskoj legendi privremeno oduzmu vila na Dedinju od 243 kvadrata, stan od 82 kvadrata u Danteovoj 26 i dva automobila jer se sumnja da su stečeni nelegalnim putem. Ona je istakla da postoji opasnost da
Džajić imovinu proda tokom suđenja, pa je zatražila i da se njegovoj supruzi Branislavi Džajić (61) privremeno oduzme stan od 98 kvadrata u Molerovoj ulici, stan od 85 kvadrata u ulici Mihaila Pupina, kao i 14 ari zemljišta u Botićevoj bb, na Dedinju.
Finansijskom istragom je utvrđeno da je nekadašnji direktor Crvene zvezde bio vlasnik i kuće u Danteovoj ulici, u čijem sastavu se nalaze dve garaže, dva trosobna i jedan jednosoban stan, koje je prodao, dok je njegova supruga 2008. prodala stan od 86 kvadrata u ulici Mihaila Pupina.
Džajićev advokat Dragan Savić izjavio je optužba besmislica jer je njegov klijent bio najbogatiji Jugosloven i da su mu prihodi bili dvostruko veći od imovine koja se oduzima.
Tužilaštvo je juče zatražilo da se privremeno oduzme imovina Vladimiru Cvetkoviću Cveletu (69), bivšem generalnom sekretaru Crvene zvezde, kao i članovima njegove porodice. Zaplena imovine zatražena je i za menadžera FIFA Ranka Stojića (52) i njegovu suprugu, dok su Miroslavu Marinkoviću (74) blokirani devizni računi.

„Telenor“ plaća kiriju Canetu!!!

Utorak - 08.02.2011
Dok se čekaju okončanje finansijske istrage i zahtev tužilaštva za privremeno oduzimanje imovine, odbegli Stanko Subotić Cane samo od kompanije „Telenor“ za zakup prostora u Knez Mihailovoj mesečno ubira kiriju najverovatnije od oko 20.000 evra.

Prema podacima agencija za nekretnine, na ovako luksuznim lokacijama, koje spadaju u ekstra zonu, cene zakupa kreću se
oko 20.000 evra, a toliko Subotić verovatno zarađuje i izdajući i svoje druge poslovne prostore, u Srpskih vladara i Kameničkoj, u centru Beograda.
- On na taj način praktično ne krši zakon jer mu je za ove prostore stavljena sudska mera zabrane raspolaganja pre dve i po godine, koja podrazumeva da ih ne sme prodati ili preneti na druga lica, ali ne i da ne sme zarađivati od njih. Tek ukoliko bi bili privremeno oduzeti, to ne bi moglo da se radi - objašnjava naš izvor, podsećajući na slučajeve oduzete imovine gde kiriju ubira država.
Subotiću, koji je na Interpolovoj poternici od sredine 2007, novac se kako saznajemo uplaćuje na račun u jednoj domaćoj banci, a podižu ga ovlašćena lica, dok ugovore sa „podstanarima“ sklapa na šest meseci.
Kompanija „Telenor“ nas je u svom elektronskom dopisu obavestila da „prostor zakupljuje od 2007. direktno od vlasnika, gospodina Stanka Subotića, po cenama koje važe u toj zoni“.
- Dosad „Telenor“ nije dobio zvanično obaveštenje suda ili nekog drugog državnog organa kojim se dovodi u pitanje to vlasništvo ili koje za predmet ima preduzimanje bilo kakve mere nad ovim lokalom - navodi se u dopisu „Telenora“.

Ulaže šest miliona evra u Srbiju umesto u Dalmaciju!

Hrvatski biznismen Saša Lončar gradi pet hidroelektrana u Srbiji

Utorak - 08.02.2011
Izjavu Ivice Todorića, vlasnika „Agrokora“, da je bolje investirati u Srbiji nego u Hrvatskoj, potvrdio je još jedan hrvatski biznismen.


Naime, predsednik Nadzornog odbora firme „HG spot“ Saša Lončar, koji je suosnivač i vlasnik četvrtine te firme, odustao je od ulaganja u Hrvatsku i najavio izgradnju pet hidroelektrana u našoj zemlji za gotovo šest miliona evra!
Prema pisanju hrvatskog „Poslovnog dnevnika“, Lončar je nakon „tri godine propalih sastanaka, birokratskih zavrzlama i destimulišućih potpora“poslušao savet poslovnih partnera i odustao od Hrvatske, gde je u Dalmaciji hteo da izgradi solarne elektrane snage pet megavata.
- U Srbiji je nivo poslovanja onakav kakav je u zemljama EU, tamo mi niko nije tražio da ‚podmažem‘ proces i tamo su lokalni političari vrlo zainteresovani za investicije - izjavio je Lončar za „Poslovni“. Njegova firma „HG spot“ u Srbiji će graditi mini hidroelektrane snage od 500 kilovata do 1,5 megavata. Prve tri hidrocentrale nalaziće se u istočnoj Srbiji, u Timočkoj krajini, četvrta će biti kod Valjeva. Za petu, ujedno i najveću, snage 10 megavata, tek se traži lokacija. Lončar tvrdi da će prve dve elektrane biti u pogonu do kraja iduće godine.
- Za te dve sam već rešio pitanje zemljišta, što je jedan od najzahtevnijih delova ovakve investicije. Obe elektrane su sada u visokoj fazi projektovanja. One će biti na malim, brzim planinskim rekama - navodi Lončar i dodaje da je projekat u Srbiji započet pre nešto više od godinu i po, a biće dovršen do 2020. godine.

Lukas i Sonja čekaju bebu!!!

Folk pevač u trećem braku postaje četvrti put otac

Utorak - 08.02.2011
Folk zvezda Aca Lukas i njegova supruga Sonja će na leto postati roditelji svog prvog deteta, objavio je magazin „Skandal“! Ovu lepu vest potvrdio je i budući srećni otac.


- Istina je da je Sonja u četvrtom mesecu trudnoće, ali mislimo da ta vest ne treba da se objavljuje na sva zvona. To je naša intima i neka tako ostane do porođaja - rekao je Lukas.
Intima ili ne, činjenica je da je Sonja trudna, a Lukasu, koji iz prvog braka ima sina i ćerku, a iz drugog sina koji sa majkom Natašom živi u Nemačkoj, ovo će biti četvrto dete, kome se on veoma raduje još od venčanja.
- Imam dva sina i ćerku i ne mogu da kažem šta bih voleo da rodi Sonja, jedino znam da neću biti strog otac, budući da sa svojom decom imam drugarski odnos - izjavljivao je Aca pre saznanja da mu je supruga trudna.
Sonja ima ćerku Sofiju iz prethodnog braka sa pevačem Željkom Šašićem, tako da će joj ovo biti drugo dete. Interesantno je da se Sonjina trudnoća još ne primećuje zbog jakih stomačnih mišića, što će se vrlo uskoro promeniti.

Ekrem umalo izgubio život!

Internet zvezda doživela saobraćajnu nesreću u Americi

Utorak - 08.02.2011
Bivši farmer Ekrem Jevrić pre dve noći preživeo je životnu dramu, kada je u toku noći zbog pojave „crnog leda“ sleteo sa puta i samo pukom srećom izbegao smrt!

Naime, kako „Alo!“ saznaje, Jevrić je u nedelju uveče imao zakazan nastup u jednom lokalu blizu svoje kuće, ali u povratku je zbog dekoncentracije u toku vožnje prevideo klizavu deonicu i sleteo s puta.
- Ekrem je pre nekoliko dana ugovorio nastup u jednom od lokala i tamo otišao sa prijateljem. Posle lude noći, rano ujutru krenuli su kući i umalo izgubili život. Ekrem je vozio, a prijatelj sedeo na suvozačkom mestu. U Americi su zbog posledica globalnog zagrevanja trenutno veliki snežni nanosi, pa se na putu pojavljuje takozvani crni led. Ekrem nije primetio lošu deonicu i u jednom trenutku je samo izgubio kontrolu nad vozilom, koje je izletelo s puta i krenulo niz padinu. Zbog brzine se nekoliko puta prevrnulo i završilo na krovu - rekao je za „Alo!“ dobro obavešten izvor i dodao da ni sam ne zna kako je pevač ostao živ.
- Kada smo se čuli nakon nesreće, samo mi je uplašeno rekao: „Bate moj, mnogo sam se uplašio, ne znam ni sam kako sam ostao živ! Prevrtali smo se milion puta, a vrata nisam mogao da otvorim sam. Gledao sam smrti u oči!“ Neverovatno je kako je iz cele drame izašao sa malim povredama, jer su se sva vrata ulubila tokom pada, tako da nisu mogli da izađu. Postojala je opasnost i da, uprkos tome što su preživeli pad, stradaju od promrzavanja, ali je na svu sreću neki čovek, koji je tuda prolazio, video polupanu bankinu i tragove kočenja, pa je stao, ugledao prevrnuti automobil i čuo kako zapomažu. Brzo je pozvao Hitnu pomoć i policajce koji su uspeli da izvuku Ekrema. Bio je izubijan po telu od udaraca, međutim, Hitna pomoć ga je odmah odvezla u bolnicu, gde su povrede sanirane. Moraće da leži kod kuće nekoliko dana, ali oporavak neće trajati dugo. I sam je svestan da ga je samo korak delio od smrti - priča za naš list izvor i dodaje da je njegova žena Igbala odmah došla u bolnicu i da od straha nije znala gde se nalazi.
- Igbali su za saobraćajnu nesreću javili odmah nakon što su pristigli u bolnicu i ona je brzo sa jednim od sinova stigla tamo. Uplašila se strašno i samo je vikala: „Hoće li on biti dobro? Je l‘ sve u redu?“ Sve se smirilo kada je ušla kod Ekrema u sobu i saznala da će ga brzo pustiti kući - završio je naš izvor.
U želji da čujemo kako se Jevrić oseća, pozvali smo ga, ali on iz razumljivih razloga nije bio dostupan, a naša saznanja potvrdio je njegov menadžer.
- Tačno je da je Ekrem doživeo nesreću, ali, na svu sreću, sada se oseća dobro - rekao je Srđan Jovanović za „Alo!“.

„Crni led“ mu umalo došao glave
Takozvani crni led, za koji se pretpostavlja da je uzrok zbog koga je Jevrić izgubio kontrolu nad automobilom, već je odneo mnoge živote na istočnoj obali SAD, a među žrtvama su bila i dva građanina Srbije.
Ova pojava dešava se na mestima na kojima se voda na vreme ne ukloni sa ulice, pa ona, kada temperatura padne, postaje led koji je toliko gladak i providan da se ispod njega vidi asfalt, tako da vozači nemaju osećaj da nailaze na klizavu deonicu puta. Zbog toga ne uspevaju na vreme da reaguju, izgube kontrolu nad vozilom, a dešavaju se i smrtni ishodi poput nesreće u kojoj su Radovan Vulikić (27) iz Beograda i Miloš Milićević (31) iz Knjaževca poginuli u Vašingtonu!

ADVOKAT UHAPŠEN U SARAJEVSKOM HOTELU


ZRENJANIN - Zrenjaninac Branislav Kenjić (49), advokat koji je osumnjičen da je ubio svoju suprugu Jasminu (37), uhapšen je u Sarajevu. Prema nezvaničnim saznanjima, policija je advokata pronašla u hotelskoj sobi.

Kenjić je osumnjičen da je u petak u porodičnoj kući u Štrosmajerovoj ulici u Zrenjaninu brutalno usmrtio suprugu Jasminu zarivši joj nož u srce. Odmah nakon toga je pobegao, a zahvaljujući ispravama BiH koje je imao, neometano je prešao granicu i otišao u Sarajevo, gde je i priveden.

Kristina Agilera se osramotila pred 150 miliona ljudi (Video)

VIDEO
Pevačica Kristina Agilera osramotila se pred 150 miliona ljudi prilikom pevanja američke himne uoči nedeljne utakmice velikog finala američkog fudbala, popularnog Super Bola.

Iako je višestrukoj dobitnici Gremija pripala čast da se pridruži zvezdama među kojima su Bili Džoel, Dajana Ros, Nil Dajmond, Maraja Keri i Bijonse, a koji su ranijih godina pevali himnu, Kristinin nastup ispao je sramotan jer pobrkala reči himne.


Zbog greške koju je napravila Kristina se javno izvinila putem medija: "Toliko me je ponela pesma i atmosfera, da sam se izgubila. Iskreno se nadam da svi osećaju moju ljubav prema zemlji i da je do svih ipak uspeo da dopre pravi duh himne".

Sergej Trifunović prespavao u policijskoj stanici

Nakon Ane Nikolić i Romane, poznati glumac Sergej Trifunović uhapšen je zbog vožnje u pijanom stanju. Noć je prespavao u policijskoj stanici.

Baš kao ni Ana Nikolić, ni Sergej Trifunović nije rado pošao sa policijom koja ga je “uhvatila” sa povišenim nivoom alkohola u krvi, pa je kod sudije za prekršaje stigao vezan.

"Sergej je noć proveo na trežnjenju, jer je nakon jedne žurke prilično pijan sjeo za volan", izvor zaposlen u MUP-u Srbije.

Sljedećeg dana Sergej je pušten kući oko 9 sati ujutro, pošto je izveden pred

Hrvatska najavila novo zaduženje od 750 miliona eura


Ministrica finansija Hrvatske Martina Dalić potvrdila je namjeru države da se u martu zaduži za novih 750 miliona eura kako bi isplatila obveznice koje stižu na naplatu sredinom marta.

U razgovoru za Hrvatski radio ujedno je kazala da je prošle godine deficit budžeta bio veći od plana, te da će u posljednjem kvartalu ove godine BDP opet biti blago negativan, nakon što je u trećem kvartalu zabilježen plus od 0,2 posto.

O namjeri Hrvatske da izda obveznice na međunarodnom tržištu u prvom kvartalu ove godine govori se već nekoliko mjeseci. Državni sekretar Zdravko Marić kazao je u više navrata da se čeka povoljan trenutak, a stalno je bila prisutna i dvojba hoće li biti povoljnije izdati obveznice u Evropi ili SAD-u.

Uz otplatu dugova, te iznos budžetskog deficita od 14 milijardi kuna, ukupne finansijske obveze Hrvatske doselge su 28 milijardi kuna. Prema planu Vladinih dužnosnika, polovinu tog iznosa pribavit će na inostranom, a drugu polovinu na

Milovanović odstranjen sa priprema Zvezde

Zbog nediscipline, rukovodstvo Crvene zvezde poslednjeg dana prelaznog roka vratilo je bivšeg kapitena Dejana Milovanovića u Beograd.

Bivši kapiten Crvene zvezde Dejan Milovanović napustiće pripreme u Antaliji i vratiti se u Beograd!

Ovu odluku, u dogovoru sa trenerom Robertom Prosinečkim, donela je uprava kluba u ponedeljak u večernjim časovima i odmah o tome obavestila Milovanovića, veznog fudbalera, a potom i novinare.

"Zbog kršenja pravila ponašanja nepoštovanja klupske discipline i neadekvatnog odnosa prema igri i obavezama na treningu, doneli smo odluku da Dejana Milovanovića vratimo kući", rekao je predsednik kluba Vladan Lukić.

Pročitajte opširnije Lukićevo izlaganje na ovu temu.

Klub je ovu odluku igraču saopštio u večeri u kojoj se završava prelazni rok za fudbalere u Srbiji. Milovanoviće se u Crvenu zvezdu vratio prethodnog leta kao pozajmljeni igrač iz Lansa, u koji je kao kapiten crveno-belih otišao 2008. godine.

Milioni za novo znamenje

U Nemanjinoj 11 zabrinuti zbog izmena grba koje bi mogle mnogo da koštaju državu i građane. Autori obeležja tvrde da odmah mora da se menja samo državni pečat, a dokumenti mogu postepeno

UPRKOS tome što je zvanični grb Srbije stupio na snagu 11. novembra, gužve oko njegovog izgleda još se ne stišavaju. Do sada niko nije precizno izračunao koliko novca će Srbija potrošiti kada bude počela da menja grb na svim državnim zgradama, memorandumima, zastavama, diplomatsko-konzularnim predstavništvima...

Kako ”Novosti” saznaju, i u Nemanjinoj 11 sve češće se postavlja ovo pitanje, a kalkulacije oko troškova se vrte oko desetina miliona evra. Između ostalog, dilema je i da li je komisija koja je izradila izmenjeni grb imala na to pravo ili joj je zadatak bio samo da napravi etalon, odnosno standard kako srpski grb precizno treba da izgleda.


Tvorci novog, tačnije izmenjenog grba, tvrde da je jedino što odmah mora da se promeni veliki državni pečat, koji košta samo 50.000 dinara. A, oznake na dokumentima menjaće se postepeno, kad građanima isteknu ova, pa će udar na džep naroda biti minimalan. To je, međutim, samo delimično tačno, s obzirom na to da će se upravo iz budžeta finansirati sve promene grba na zastavama i državnim zgradama.

Novi grb zvanično važi od 11. novembra prošle godine, kada je stupio na snagu Izvornik malog i velikog grba, Izvornik zastave i notni zapis himne. Vladina komisija je jednoglasno usvojila izmenjeni grb, a Uredbu je potpisao vicepremijer Ivica Dačić.

Dačić je, međutim, i jedini ministar koji je zasada javno priznao da je protiv promene grba. Na napade zašto se na novim registarskim tablicama i dalje pojavljuju stari simboli, objasnio je da je 800.000 tablica izrađeno pre promene grba i njihova zamena koštala bi državu 4,5 miliona evra! Ako bi toliko koštala samo zamena tablica, postavlja se pitanje koja bi bila cena zamene svih državnih simbola?!

Heraldičari su, ipak, zadovonjni jer je, kako kažu, naša država, posle 120 godina, konačno dobila grb u skladu sa pravilima i zakonom. Najviše im je smetalo što je grafički izgled starog grba, koji je 1882. godine, na zahtev kralja Milana, uradio bečki student Ernst Kral, bio pod snažnim uticajem nemačke heraldike.

S ovim se ne slaže poznati heraldičar Ljubomir Stevović, koji podseća da je na tom grbu radio veliki istoričar Stojan Novaković. On je orlove, koji su u najnovijoj varijanti modifikovani, i kako kaže Stevović, ”više liče na papagaje nego na orlove”, preslikavao iz manastira Žiče, Lazarice, Ljubostinje... Srpski tetragram uzet je iz Dečana.

- Ako je menjan grb, nikako nije smeo da se menja ovako, jer je Srbija republika, a ne monarhija, pa ne bi trebalo da ima kraljevsku krunu i hermelinski plašt, što su simboli monarhije, već nemanjićku krunu, kao simbol suvereniteta - kaže Stevović.

Na sve ovo odgovara tvorac aktuelnog grba Ljubomir Grujić:

- Grb nije promenjen, već su samo ispravljene neke greške. Recimo, na Kralovom grbu jezik orla nije bio povezan sa kljunom, pa je izgledalo kao da mu ispada, a noge su imale perje do kandži, pa su više podsećale na kokošje. Tačno je da sam uvećao kljunove, ali to ne znači da su ”papagajski”, već samo naglašeni, kao kod ruskog orla, da bi se videli i kada su umanjeni. To se u heraldici zove hipertrofiranje.

A, dok se vlast i heraldičari ne sporazumeju kakav grb priliči Srbiji, u interesu građana koje jedino zanima kako da prežive od prvog do prvog u mesecu, ne bi možda bilo loše da neko izračuna koliko će nas sve to koštati i kako najbezbolnije problem da rešimo.



GRUJIĆ: JEDINI GRB PO ZAKONU

tvorac grba Ljubomir Grujić slaže se da bi se moglo polemisati oko toga da li bi srpski grb trebalo da dobije nemanjićku krunu, ali, dodaje, ona ne bi bila u skladu sa Zakonom iz 2009. koji opisuje kako grb treba da izgleda:

- Ovo nije nov, već jedini pravi grb. Tek je sada u skladu sa zakonom, a ceo posao državu i građane neće koštati mnogo, jer će se zastave menjati kad se pohabaju, a dokumenti kad im istekne rok važenja.

Prevara veka, II deo

“Ukljuci mozak, iskljuci B92” – ovakvim plakatima izlepljen je ceo Lazarevac, dan posle emitovanja emisije Insajder o zloupotrebama u rudarskom basenu Kolubara. U prvoj emisiji otkriveni su svi dokazi o prevarama koje su se dogodile u državnom preduzecu Kolubara u vreme dok je direktor bio Dragan Tomic, funkcioner DSS-a. Predsednik opštine Lazarevac u kojoj se nalazi rudnik Kolubara je Branko Boric,

takode funkcioner DSS-a. Zanimljivo je da je suština sadržaja plakata zapravo poruka da je serijal emisije Insajder upren protiv DSS-a. To je ujedno bila i reakcija na sve objavljene dokaze o tome da je u vreme dok je direktor Kolubare bio Dragan Tomic došlo upravo do cudnog poslovanja tog državnog preduzeca. Bilo je moguce da, kako je otkriveno u prošloj emisiji Insajder, Kolubara placa, na primer buldožer privatnika, mesecno 74 000 evra jer je taj buldožer navodno radio 24 sata 31 dan u mesecu. Objavljeni su i dokazi o tome da je Dragan Tomic, dok je bio direktor Kolubare, u tom državnom preduzecu angažovao mašinu firme ciji je upravo on suvlasnik, kao i da je za tom mašinom navodno upravljao radnik 96 sati bez prestanka. Dragan Tomic je danas savetnik direktora u direkciji za investicije EPS-a. Direktora EPS-a Dragomira Markovica postavila je DS, dok je predsednika UO EPS-a Acu Markovica imenovao SPS. U meduvremenu, UO EPS-a usvojio je izveštaj interne kontrole Kolubare kojim su prakticno potvrdeni svi navodi emisije Insajder da je u periodu od samo nekoliko godina na racune povlašcenih pojedinaca, a na štetu Kolubare, EPS-a, države i gradana otišlo više desetina miliona evra. U zakljucku interne kontrole ne navodi se, medutim, nijedna privatna firma kojoj je Kolubara godinama placala. Podsetimo, Insajder je objavio da, u jednoj od firmi, koja trenutno radi u Kolubari, udeo vlasništva ima clan najuže porodice Radosava Savatijevica, inace clana UO EPS-a. Savatijevic je godinama unazad, preko nekoliko firmi u cijem vlasništvu ucestvuje on ili sa njim povezana lica, radio sa mehanizacijom u Kolubari, ali su firme u cijem vlasništvu ucestvuje bile i direktan kupac uglja od Kolubare. U Upravni odbor EPS-a, javnog preduzeca ciji je sastavni deo i Kolubara, Savatijevica je imenovala Vlada Mirka Cvetkovica, na predlog koalicije SPS-PUPS-Jedinstvena Srbija, decembra 2008. godine. Tako je krug zatvoren. Istovremeno, najavljuje se i poskupljenje struje, uz obrazloženje da je cena najniža u regionu, ali za sada niko od predstavnika vlasti ne zahteva ispitivanje kako je bilo moguce da Kolubara za samo nekoliko godina napravi toliko velike gubitke koji, na kraju, ulaze u ukupan gubitak EPS-a.


Prema istraživanju Insajdera, postoje dva mehanizma pomocu kojih se, u nedostatku adekvatne kontrole, povlašceni pojedinci, na štetu Kolubare, EPS-a i države, bogate godinama unazad. Da bi se ugalj iskopao, neophodna je mehanizacija. Tako su rukovodioci Kolubare, uz opravdanje da preduzece nema dovoljno svoje, iznajmljivali privatnu mehanizaciju, na šta se najviše novca troši u periodu od 2004. do 2008. godine. Drugi nacin, pomocu kojeg povlašceni pojedinci godinama zaraduju na štetu Kolubare jeste kupovina i prodaja uglja. Godišnje se iz Kolubare iskopa oko 30 miliona tona uglja. Najveci deo, oko 90 odsto iskopanog uglja, namenjen je termoelektranama, državnim firmama koje posluju unutar zajednickog sistema – EPS-a, kojem pripada i sama Kolubara. Ostatak, do 10 odsto godišnje, namenjen je za industriju i široku potrošnju. Za pojedince je to, medutim, bio veliki prostor za zaradu, pošto je Kolubara ugalj godinama prodavala po ceni daleko nižoj od tržišne i – samo povlašcenim kupcima. Neverovatan je podatak do kojeg je dosao Insajder da ugalj direktno od Kolubare, iako je najjeftiniji, ne kupuju državne institucije i preduzeca, vec u toj trgovini posreduju privatnici.

Momcilo Cebalovic, direktor sektora za odnose sa javnošcu EPS-a: Zašto toplane kupuju ugalj od posrednika, zašto toplane ne dodu u Kolubaru pa kupe ugalj – to je pitanje za toplane. Ali, bilo bi logicnije da toplane kupuju ugalj direktno od Kolubare, kao veliki kupac, a ne preko posrednika. To bi bilo logicnije.

Prema dokumentu do kojeg je došao Insajder po Zakonu o dostupnosti informacija, na spisku direktnih kupaca uglja od Kolubare, primera radi, ni danas nema beogradske toplane. Od svih toplana u Srbiji, direktno od Kolubare se snabdeva samo jedna, i to toplana u Boru. To, prakticno, znaci da ugalj, dok stigne do beogradske toplane, postaje skuplji bar za profit koji uzima privatni preprodavac. Direktor “Beogradskih elektrana” u cijem sastavu su i beogradske toplane, Zoran Predic, odbio je razgovor za Insajder, pa je tako ostalo nejasno iz kog razloga se toplani isplati da ima posrednika u kupovini uglja iz Kolubare, kada su u pitanju dva državna preduzeca. Jedan od posrednika u kupoprodaji uglja izmedu Kolubare i toplane godinama je, prema istraživanju Insajdera, bio sadašnji clan UO EPS-a Radosav Savatijevic Kene.

Slobodan Ðeric, generalni direktor Kolubare od 2001. do 2004. godine: Beogradske toplane, kao javno preduzece, svake godine od Kolubare uzmu i odredenu kolicinu uglja za tzv. male toplane koje nisu prikljucene na gas i slicno, i mislim da je to negde 25-30 hiljada tona godišnje. I to je godinama radio jedan trgovac ugljem... I to je bio uhodan sistem da se to što smo pricali, ugalj... Kupi za 10 maraka, proda ovde za 100 maraka, itd, itd...

Prema istraživanju Insajdera, firme koje su u nekom trenutku bile povezane sa Radosavom Savatijevicem Kenetom, godinama unazad snabdevaju beogradske toplane ugljem iz Kolubare. To su firme “Pam-Ek”, “Aleksandar” i “Beoogrev”.

Jedini vlasnik “Pam-Eka” od septembra 2008. je upravo Savatijevic. Kao vecinski vlasnici u toj firmi prethodnih godina smenjivali su Savatijevic i izvesna Gordana Kokotovic koja ima holandski pasoš. 2009. godine u firmu ulazi strani kapital u visini od milion evra, iza kojeg stoji izvesni Dupko Dragojevic iz Austrije. “Pam-Ek” je snabdevao beogradske toplane od 2004. do 2008 godine, kada snabdevanje preuzima firma “Aleksandar”.

Stopostotno vlasništvo u firmi “Aleksandar” imao je clan najuže porodice Radosava Savatijevica sve do dokapitalizacije 2009. Tada dolazi do promene naziva firme u “Aras Beton”, Savatijevici zadržavaju simbolican udeo vlasništva, a vecinski vlasnik, dokapitalizacijom, postaje Duško Dragojevic, isti covek koji je 2009. uložio million evra u “Pam-Ek”. Firma “Aleksandar” beogradske toplane snabdeva 2008. godine, a onda posao preuzima firma “Beoogrev”.


Vlasnik “Beoogreva” je do 11. 08. 2009. bio Radosav Savatijevic, tada vec uveliko clan UO EPS-a. Kako je ugovor beogradskih toplana i “Beoogreva” zakljucen 09. 09. 2009. godine, to znaci da je Savatijevic istupio iz vlasništva manje od mesec dana pre zakljucenja ugovora. “Beoogrev” je nastavio snabdevanje toplana u 2010, kao jedini ucesnik na tenderu.

Od 2004. do ove godine, na tenderima beogradskih toplana ucestvuju stalno iste firme. Posebno je zanimljiv tender iz 2008. godine, na kome jedna drugoj konkurišu cetiri firme sa kojima je Savatijevic na neki nacin povezan.

Firma “Aleksandar” u tom trenutku je u vlasništvu Jasmine Savatijevic. “Beogrev”, ciji je vlasnik prilikom raspisivanja tendera Radosav Savatijevic. “Pam-Ek” ciji je jedini vlasnik od septembra te godine Radosav Savatijevic, a do septembra suvlasnik sa Gordanom Kokotovic. Cetvrta firma je “Beokran sistem”, suvlasnik ove firme do septembra bila je ista Gordana Kokotovic koja je i suvlasnica “Pam-Eka” sa Savatijevicem. Od septembra, iskljucivi vlasnik “Beokran sistema” je Ivan Ivanovic, koji je istovremeno i direktor Savatijevicevog “Beoogreva”.

Sve cetiri firme su godinama imale i mehanizaciju u angažovanu u Kolubari.


Zanimljiv je i jedan od ugovora do kojeg je došao Insajder, izmedu preduzeca “Pam-Ek” i RB Kolubara, koji se tice snabdevanja beogradskih toplana. Ugovor je iz 2004. godine. U dokumentu, kojim se Kolubara obavezuje da ce isporuciti preduzecu “Pam-Ek” dovoljne kolicine za potrebe beogradskih ustanova i preduzeca, ne navode se imena direktora, a iz potpisa ugovornih strana imena zastupnika nisu prepoznatljiva. U ugovoru takode stoji:

“Isporuka od 19.860 tona sušenog uglja, koja je tenderom odobrena kolicina, uvecava se na 22.000 tona usled gubitka koji nastaje tokom transporta uglja vagonima i kamionima”.

Prkaticno je tako preduzece “Pam-Ek” dobilo preko 2.000 tona više od kolicine utvrdene tenderom beogradskih toplana, uz objašnjenje da toliko uglja nestaje prilikom transporta.

Slobodan Ðeric, direktor Kolubare od kraja 2001. do 2004. godine, pokušao je da prekine tu praksu, odnosno da nametne Kolubaru kao direktnog snabdevaca beogradskih toplana. 2002, posle donošenja zakona o javnim nabavkama, Skupština grada Beograda je, kao osnivac Beogradskih elektrana, raspisala oglas za nabavku uglja. Ðeric kaže da je neverovatno koliko su nadležne gradske institucije insistirale na tome da imaju posrednika u kupovini.

Slobodan Ðeric, generalni direktor Kolubare od 2001. do 2004. godine: Mi se javimo na tender, oni nas diskvalifikuju. i kažu, kažu – vi niste dostavili bilans za prošlu godinu i nemate iskustva u trgovini ugljem i ne možete vi vašom mehanizacijom dobaciti do malih, ovaj, toplana, ne znam, na Mašinskom fakultetu, mora se tamo negde zavlaciti i slicno. I onda sam ja, da ne kažem preko politicara i preko MUP-a pokušao da kažem: “cekajte, bre, ovde nešto debelo smrdi”, a naša ponudena cena je bila 365 dinara po toni. A naš konkurent, koji je godinama to radio imao je tad, cini mi se, 903 dinara po toni, i oni hoce da daju snabdevanje uglja beogradskim elektranama ovome. A za transport imamo, normalno, svoja transportna preduzeca. Mi smo koristili železnicu do Beograda, jer je to jeftinije – ekološkiji spremniji prevoz. I onda smo i sledece godine dobili na tom tenderu, znaci da snabdevamo “Beogradske elektrane” i normalno, kad sam ja smenjen, normalno da “Beogradske elektrane snabdevaju opet trgovac, trgovci, šta se tu radi...

B92: Vec drugi put pominjete da postoji jedan veliki trgovac, da li mislite na coveka koji je trenutno u upravnom odboru EPS-a, Radosava Savatijevica zvanog Kene?

Slobodan Ðeric, generalni direktor Kolubare od 2001. do 2004. godine: Pa da. Da, to je taj.

Radosav Savatijevic je odbio snimanje za Insajder, pa samim tim i priliku da komentariše Ðericeve navode o razlici izmedu cene po kojoj se ugalj nabavljao od državnog preduzeca Kolubara i cene po kojoj se dalje preprodavao državnom preduzecu Beogradske elektrane. Kolubara je, prakticno, u poslednjih 10 godina, uspela da se nametne kao direktan snabdevac samo te 2003. godine. Uprkos tome što državna preduzeca, beogradske toplane i Rudarski basen Kolubara gube novac zbog cinjenice da izmedu njih posreduje privatni trgovac, osim bivšeg direktora Kolubare Slobodana Ðerica, niko od bivših i aktuelnih rukovodilaca Kolubare u tome ne vidi problem. Tvrde da je cak i neizvodljivo da se sama Kolubara bavi prometom, ali i da same beogradske toplane nisu tražile da budu direktan kupac.

B92: Zbog cega Kolubara nije direktno potpisivala ugovor i snabdevala toplane?

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Pa to verovatno treba pitati toplane, ocigledno im nije odgovaralo, ocigledno toplanama nije odgovaralo da rade direktno sa Kolubarom.

B92: Kako može da im ne odgovara, kad je to najniža moguca cena?

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Verovatno zato što se Kolubara nije javila na tender koji je raspisala toplana.

B92: A zašto se niste javili na tender?

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Pa, postoje znaci, mogucnosti da li je nešto izvodljivo ili nije izvodljivo.

B92: Cekajte, sada kažete da Kolubari ne bi bilo u interesu da uzme tako velikog kupca i da snabdeva direktno?

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Da, ali nije registrovana za taj posao.

B92: Kako nije registrovana za taj posao?

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Zato što, kada kupac kupuje, on uvek kupuje franko prerada, franko vreoci... da li me razumete, a dalje transport – da li je on železnicom, da li je drumski – to je stvar onoga ko kupi ugalj.

B92: Ali, Kolubara ima mogucnost da doveze do Beograda železnicom.

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Nema.

B92: Direktor koji je sedeo tu pre vas je to pokušao da uradi i iskoristio je tu mogucnost, znaci, prevoza uglja do Beograda železnicom.

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Pa, je l’ uradio?

B92: Da.

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Pa, šta je uradio?

B92: Snabdeo je jedne godine beogradske toplane.

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Jedne godine je snabdeo beogradske toplane…

B92: Prve godine je pokušavao, trece godine je bio smenjen, druge godine je uspeo da snabde beogradske toplane.

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: A što nije prve godine?

B92: Zato što je ispao iz igre.

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Nije raskinuo ugovor, šta?

B92: Ne, nego je dobio objašnjenje da Kolubara nema iskustvo u trogivni ugljem.

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Dobio je objašnjenje da nema iskustvo u trgovini ugljem. Pa, dobro, to je moguce da Kolubara nema iskustvo, ako je dobio objašnjenje, a Kolubara prodaje decenijama ugalj, jedino je on bio taj koji nije znao kako se to radi.

B92: Ali, i vi ste sad rekli da Kolubara nema mogucnosti da prodaje.

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Možda, ja sam rekao kao mogucnost, nisam rekao kao tvrdnju.

B92: Ali, vi ste bili direktor, sad vas ja pitam: jeste li imali mogucnost, ili niste imali mogucost?

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Nije mi bio interes da se javim na tender, iz prostog razloga što nemam dovoljno prevoznih jedinica da mogu da razvozim do beogradskih toplana…

B92: Zašto se Kolubara ne javlja na tender za snabdevanje Toplane Beograd?

Nebojša Ceran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Kolubara ne da se ne javlja na taj tender, nego se inace ne javlja na tendere za snabdevanje ugljem. Ja sam tu situaciju zatekao, nemam nameru da je, u tom smislu, menjam.

B92: Beogradske elektrane, to je državno, pripada državi, odnosno gradu Beogardu. Kolubara pripada državi. Zar ne bi bilo isplativije za samu državu da to ide direktno?

Nebojša Ceran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Ukoliko bi se “Beogradske elektrane” javile nama sa potrebom da direktno ugovaramo ugalj bez tendera, mi bismo, verovatno, odnosno siguran sam da bismo imali dobru volju da razgovaramo o tome i pokušamo da pronademo tehnicke uslove da to obavimo na kvalitetan nacin.

B92: Nisu se javljali?

Nebojša Ceran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Da li Kolubara može da isporucuje ugalj beogradskim toplama direktno, verovatno bi se to moglo rešiti ako bismo, da kažem, seli, dogovarali se i napravili neki plan. Ne, ne znam, nismo probali.

B92: Kao što isporucuje toplani u Boru.

Nebojša Ceran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Toplana u Boru, da, kupuje direktno od nas, verovatno zato što ne placa. Da napravim malo i... Doduše, pošto smo pomenuli i Bor, moram da pohvalim da je Bor poceo da placa makar i novi ugalj, znaci posle nekoliko godina. Ono što je bitno reci da Rudarski basen Kolubara mora se baviti proizvodnjom uglja za termoelektrane, ne ide država i kafana, ne ide država i trgovina. Vi sada mene pitate zašto Kolubara nema mrežu trgovinskih prodaja, da je to dobar koncept razvoja Kolubare. Ne, to nije dobar koncept razvoja Kolubare.

B92: Ja sam vas pitala za državno preduzece i snabdevanje jednog državnog, odnosno gradskog preduzeca?

Nebojša Ceran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Verovatno ima zaista i drugih tih preduzeca, i verovatno bi se o tome dalo pricati. Da bi se moglo, možda, nekim dogovorima, blagovremenim, organizovati direktno snabdevanje.

Više od 90 odsto uglja iskopanog u Kolubari odlazi u elektarne za proizvodnju struje, dok je ostatak, najviše 10 odsto prodaje se za široku potrošnju. Kolubara prodaje ugalj direktnim kupcima po znatno nižim cenama od tržišnih, što je godinama stvaralo ogroman prostor za profit. Sve do prošle godine nije bilo ni pravilnika koji utvrduje koji kupac ispunjava uslove da kupuje direktno od Kolubare, pa je tako ostavljena mogucnost da pravo direktne kupovine imaju povlašceni pojedinci.

Novi pravilnik, donet 2010. godine, samo delimicno ureduje prodaju uglja. Prema tom dokumentu ugalj iz Kolubare prvo dobijaju sindikati, udruženje penzionera, udruženja invalida, industrija, pa tek onda privatna stovarišta, odnosno trgovci. Medutim, ni novi pravilnik nije, zapravo, rešio problem, jer i dalje odluku o tome koji trgovac može da kupi direktno od Kolubare i koliko uglja dobija, prakticno, donosi komercijalni direktor Kolubare. Tu funkciju od 2006. godine, obavlja Radisav Rankovic, dugogodišnji clan SPS-a.

B92: Pravilnik pre 2009. nije postojao?

Radisav Rankovic, pomocnik generalnog direktora Kolubare za komercijalne poslove: Ali su postojala nepisana pravila i ta su pravila uglavnom preneta i regulisana su uslovima i nacinom prodaje, ovim pravilnikom koji je donet u 2010. godini.

B92: Na koji nacin se danas, prema pravilniku, neki kupac kvalifikuje kao kupac, da li postoje neki uslovi, npr. da ima stovarište?

Radisav Rankovic, pomocnik generalnog direktora Kolubare za komercijalne poslove: Trgovci moraju da ispunjavaju odredene uslove, a to je pod 1. mora da podnese odredeni zahtev, pismeni zahtev da ima želju i da može da se bavi tim poslom, pod 2. mora da ima potvrdu APR da je registrovan za prodaju uglja na veliko i na malo, mora da ispunjava sledece uslove: da ima potvrdu da nema ni sudsku, ni upravnu meru. To su uslovi koje mora da ispunjava svaki kupac da bi mogao da postane kupac u PD Kolubara Lazarevac, i to vodeci racuna, ne da postane kupac u onom periodu kad je špic grejne sezone, nego da traži, da podnese zahtev u onom periodu kad jednostavno Kolubara može da izade u susret i neke kolicine ponudi i novim kupcima.

B92: Znaci, vi tvrdite da mora da bude registrovan u APR za trgovinu ugljem da bi mogao da se bavi tim poslom?

Radisav Rankovic, pomocnik generalnog direktora Kolubare za komercijalne poslove: Tako je.

B92: A ako se ispostavi da nisu?

Radisav Rankovic, pomocnik generalnog direktora Kolubare za komercijalne poslove: Priznacemo grešku svoju. Ja sam u par navrata tražio informaciju i izveštaje od službi, jednostavno, da vodimo racuna ko je kupac uglja, sve u Kolubari, i da li ispunjava sve tražene uslove po pravilniku, jer je pravilnik “Sveto pismo” za Kolubaru i komercijalu koje mora da se poštuje.


Insajder je po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog znacaja dobio spisak kupaca uglja direktno od Kolubare. Na tom spisku ima mnogo firmi za koje se zvanicnom registru kao pretežna delatnost ne navodi za trgovinu ugljem, niti bilo šta slicno.

- Primera radi, za firmu “Devix” se, recimo, u zvanicnom registru kao pretežna delatnost navodi proizvodnja metalnih kontrukcija.

- Direktan kupac je i preduzece “Janko Stajcic”, za koje u zvanicnom registru kao pretežna delatnost stoji ostalo obrazovanje.

- Firma “Plan Projekt”, registrovana za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada. Zatim, “Autocentar Pavlovic”, pretežna delatnost održavanje i popravka motornih vozila, vlasnik Marica Pavlovic.

- “Luneja Kolor”, pretežna delatnost proizvodnja predmeta od plastike za gradevinarstvo, vlasnik Ljiljana Mikic.

- Na spisku onih koji u Kolubari imaju šifru i direktno kupuju ugalj nalazi se i firma “Klik grup”, ciji je vlasnik Igor Dramicanin, a koja je registrovana za pretežnu delatnost trgovina na veliko i malo ostalim kancelarijskim mašinama i opremom.

Radisav Rankovic, pomocnik generalnog direktora Kolubare za komercijalne poslove: Ja imam zvanican podatak, ne kažem da to nije istina, ja imam zvanican podatak i saznanje u strucnoj službi, u komercijali, gde ja rukovodim, gde ispred mene ima još dosta rukovodilaca, ljudi koji znaju i treba da se bave ovim poslom, ja nemam takvo saznanje da su te firme sa teritorije opštine Lazarevac, ja samo znam da su te firme dugogodišnje privatne firme, od 70-ih godina i nisam siguran da nisu registrovane za prodaju uglja na malo i veliko.

Da bi se iskopao ugalj, državno preduzece Kolubara koristi teške gradevinske mašine. Tu takozvanu pomocnu mehanizaciju Kolubara godinama iznajmljuje od privatnika. Od 2004. do 2008. godine za tu namenu Kolubara troši mnogo više od planiranog. Neverovatan je podatak da tih godina EPS, u cijem sastavu posluje i Kolubara, nije reagovao. Nikome nije bilo cudno ni to što se iste firme koje Kolubari iznajmljuju mašine pojavljuju i na spisku direktnih kupaca uglja od Kolubare.

Dva su moguca razloga za to. Prvi, da jednostavno ti pojedinci koji imaju mašine u Kolubari imaju vezu u tom državnom preduzecu i na taj nacin dolaze do jeftinog uglja, koji, zatim, plasiraju na tržište po mnogo višim cenama. Drugi razlog je ponovo direktno vezan za angažovanje privatnih mašina u Kolubari. Naime, moguce da je Kolubara angažovanje mehanizacije prakticno isplacivala u uglju, robi do koje se teško dolazi i za kojom uvek postoji veca tražnja nego ponude.

Tako, upravo pojedinci koji u Kolubari angažuju privatnu mehanizaciju i istovremeno trguju ugljem imaju i najvecu mogucnost zarade preko tog državnog preduzeca.

Radisav Rankovic, pomocnik generalnog direktora Kolubare za komercijalne poslove: Siguran sam da kolicine uglja koje su dobili od Kolubare su bile realne i nisu sigurno favorizovani ni jedan, ni drugi, ni treci u odnosu na ostale kupce. Po pitanju mehanizacije – mehanizacija, to nije fah za komercijalu.

B92: Objasnite sada ovo, prema našem istraživanju, ceo sistem je postavljen na sledeci nacin: ljudi imaju mašine u Kolubari i isti ti ljudi kupuju ugalj, prema našem istraživanju, prosto je neophodno da su imali neku vezu unutar same Kolubare. Ko je veza?

Radisav Rankovic, pomocnik generalnog direktora Kolubare za komercijalne poslove: To ne znam.

B92: Da li biste vi sad, da ste na mom mestu, poverovali da oni to rade potpuno legalno, legitimno, bez ikakvih malverzacija koje se dešavaju mimo ociju javnosti?

Radisav Rankovic, pomocnik generalnog direktora Kolubare za komercijalne poslove: Ja necu sad da se upuštam u to kolike novce zaraduju pojedinci.

B92: Ne, ja vas pitam da li biste vi u tu pricu poverovali?

Radisav Rankovic, pomocnik generalnog direktora Kolubare za komercijalne poslove: Imam pravo da poverujem ili ne.

Za razliku od RB Kolubare, površinski kop Kostolac, takode jedno od preduzeca EPS-a, raspisuje javnu ponudu za prodaju uglja. Kako bi zadovoljili što više kupaca i kako ne bi stvarali dominaciju velikih trgovaca na tržištu, u Kostolcu su ogranicili kolicinu koju svaki kupac može da dobije. Tako, u Kolubari sa jedne strane postoji nekoliko kupaca koji se izdvajaju po kolicini uglja koji dobiju, a u Kostolcu su te razlike mnogo manje i prakticno svi dobijaju slican deo kolaca.

Radisav Rankovic, pomocnik generalnog direktora Kolubare za komercijalne poslove: Mislim da je takav tender, kao što je raspisan u Kostolcu, mislim da on nije primeren i mislim da on ne može da se primeni u Kolubari, da se ne može u Kolubari to prImeniti.

B92: Zašto?

Radisav Rankovic, pomocnik generalnog direktora Kolubare za komercijalne poslove: Rekao sam vam zašto, šta su nama osnovni ciljevi, osnovni ciljevi su industrija i sopstvena proizvodnja, to je neminovnost, mi to moramo da podmirimo u potpunosti, a to su škole, bolnice, obdaništa, sindikati, penzioneri, invalidi, udruženja...

B92: Postoji nešto što se zove limit, kada je u pitanju gornja granica kolicine uglja koji se kupuje. To je uradio Kostolac. Tako da neko može da kupi maksimum 3.000 tona ili 5.000 tona. Je l’ to ne bi rešilo tu dilemu?

Nebojša Ceran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Neka to bude ideja, ali bojim se da ne bismo mnogo veliki kvalitet dobili. Zaista ne znam šta je Kostolac dobio time. Cenim napor Kostolca u smislu raspisivanja tendera i uzecemo i njihova iskustva, zaista. Nismo za porediti, Kolubara je ipak mogo veci izvor, mnogo znacajniji proizvodac od Kostolca i greška u ovome bi mogla izazvati vecu dominaciju pojedinca na tržištu.

B92: Ali, samim tim, mnogo je važnije da se uvede red?

Nebojša Ceran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Slažem se. Ja sam se potpuno otvoreno složio. Dva su velike stvari, placanje rešeno, upravljanje tom trecom kriškom nije rešeno. Nije rešeno, još uvek tu postoji mogucnost individualne procene. 40 godina je tako i tako je bilo i 2010. godine. Pokušacemo, u saradnji sa ministarstvom, da dodemo do tendera. Ja sam siguran da je interes Kolubare da raspišemo tender. Ako me pitate da li bi Kolubara više zaradila - da. Mi možemo da stavimo 50 evra pocetnu cenu i sigurno cemo na tanderu dobiti veci prihod.

B92: Dakle, ne odlucuje valjda samo jedan covek o tome kome ce koliko uglja otici?

Nebojša Ceran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Ako mislite na konkretne firme, to radi komercijalni sektor.

Mašine u Kolubari i poziciju da direktno kupuje, prema saznanjima Insajdera, imaju dve firme koje se vode na sina i snaju Dragana Markovica Palme. Firma “ATP Palma”, ciji je vlasnik Palmin sin je, prema istraživanju Insajdera, na spisku direktnih kupaca uglja iz Kolubare, ali i na spisku kupaca površinskog kopa Kostolac, koji je takode sastavni deo EPS-a. Sam Dragan Markovic, po sopstvenom priznanju, vec 30 godina trguje ugljem.

Osim Dragana Markovica Palme i Radosava Savatijevica Keneta, spisak ljudi koji su u Kolubari angažovali privatnu mehanizaciju i istovremeno preprodavali ugalj iz Kolubare je dugacak. Na tom spisku su stranacki i opštinski funkcioneri Lazarevca.

Tako, u državnom preduzecu Kolubara sa privatnom firmom “Neol gradnja” godinama radi Nenad Živojinovic, clan veca Opštine Lazarevac i funkcioner lokalnog SPS-a. Živojinovic, koji je formalno jedini vlasnik firme “Neol Gradnja”, odbio je razgovor za Insajder.


Clan opštinskog veca i funkcioner Nove Srbije Vladimir Jevtic zvani Jefta, vlasnik je firme “Nukleus” koja je na spisku direktnih kupaca uglja iz Kolubare. Zanimljiv je podatak da je na istoj adresi na kojoj je registrovana Jefticeva firma “Nukleus” prijavljena i firma “Plan projekt”, koja formalno nije u vlasništvu Jeftica, a koja ima mašine u Kolubari.

Snimanje za Insajder odbio je Slavoljub Pavlovic Kolubarac, pa tako nemamo odgovor na pitanje da li je tacno da je upravo on stojao iza firme “Eurotem”. Pavlovic je predsednik lazarevackog SPS-a i direktor “Kolubara Gradevinara”, cerke firme Rudarskog basena Kolubara, preko koje se godinama bez tendera angažovala privatna mehanizacija u Kolubari. Vlasnik “Eurotema” formalno je Ljubica Bjelicic, sekretar lokalnog SPS-a. Medutim, u dnevnom listu “Pres” Palovic se nedavno u jednom tekstu dovodi u vezu sa ovom firmom, koja je bila direktan kupac uglja iz Kolubare i istovremeno imala privatnu mehanizaciju.


Na poslovima sa Kolubarom godinama zaraduje i preduzece “Janko Stajcic”. Dugogodišnji rukovodilac tog, nekada društvenog preduzeca, bio je Mileta Radojevic, funcioner SPS-a. Radojevic je zatim preko firme u kojoj je suvlasnik, postao i suvlasnik preduzeca “Janko Stajcic”. I posle privatizacije to preduzece nastavlja poslove sa Kolubarom, pa tako “Janko Stajcic” i danas ima mašine u Kolubari, ali je i na spisku direktnih kupaca. U meduvremenu Mileta Radojevic imenovan je za v.d. direktora GSP-a Beograd.

U poslu sa mehanizacijom i ugljem je i firma “Kalca” iz Lazarevca. Vlasnik predzeca je Marija Pavlovic, snaja Nenada Pavlovica Neksa, vozaca bivšeg direktora Kolubare Dragana Tomica. On i njegov brat, inace policajac u Protivteroristickoj jedinici, Predrag Pavlovic, bliski su DSS-u. Kako je B92 ranije izveštavao, Predraga Pavlovica je u policiju primio licno tadašnji resorni ministar Dragan Jocic, uprkos tome što je Pavlovic imao krivicni dosije.

B92: Da li je bilo povlašcenih kupaca uglja iz Kolubare, pošto znamo da je ugalj u jednom periodu, koji se kupi direktno iz Kolubare, bio mnogo jeftiniji nego što je mogao da se proda na tržištu? Da li je bilo povlašcenih?

Radisav Rankovic, pomocnik generalnog direktora Kolubare za komercijalne poslove: Direktan odgovor – povlašcenih kupaca u tom pogledu nije bilo. Ako smatrate povlašcenim kupcem onog kupca koji se bavi organizovanom prodajom uglja i koji je konstatan kupac u proivrednom društvu, što se može videti iz podataka, ako se bavi nabavkom uglja kod nas i ako tokom cele godine, od januara do decembra, bez obzira na grejnu sezonu kupuje konstante kolicine i ako mi poštujemo ugovor, ako on uredno placa, ako ima sigurnu garanciju da ce placati uredno, ako sa njim nikada nismo imali nikakvih problema, ako ga smatrate povlašcenim kupcem – neka bude povlašceni kupac.

Na osnovu nekoliko primera jasno je da postoje povlašceni pojedinici koji su sa Kolubarom napravili dobar biznis. Dok Kolubari iznajmljuju svoju privatnu mehanizaciju za koju im se placa oko 100 evra po satu, istovremeno su i direktni kupci uglja od Kolubare, po znatno nižim cenama od tržišnih. Dešavalo se, kao što je objavljeno u prošloj emisiji, da, na primer, mašina radi i 24 sata 31 dan za redom, ili da jedan covek upravlja mašinom bez prestanka cetiri dana za redom.

Takode, u jednom od dnevnih izveštaja do kojeg smo došli, a na osnovu kojeg je Kolubara placala, navodi se da je jedna mašina radila 25 sati u jednom danu.

Koliko je mašina zaista radila nije bilo moguce kontrolisati. Kontrolu je trebalo da vrše nadzornici, pa je njihov potpis jedini garant da je mašina zaista toliko radila, ali to istovremeno znaci da mora da im se veruje na rec. Druga, mnogo pouzdanija kontrola je mogla da se vrši preko potrošnje goriva.

Na primer, buldožer koji efektivno radi, troši oko 40 litara goriva na sat. Ako radi ceo mesec po 24 sata dnevno, mesecno buldožer potroši 29.760 litara goriva. Medutim,, prema istraživanju Insajdera, mašine nikada nisu radile bez prestanka, pa je ocigledno da se tu stvarao i višak nafte.

Prema recima bivšeg direktora Kolubare Vladana Jovicica, do 2008. godine sve privatne mašine su se snabdevale gorivom na privatnim pumpama, dakle potrošnju a samim tim ni efektivan rad mašine nije kontrolisala Kolubara, odnosno, ispostavilo se da su vlasnici mašina sami sebe kontrolisali.

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: To gorivo u datom momentu je, u zavisnosti od ugovora, bila obaveza Kolubare, a sa druge strane, jednostavno, samom cinjenicom da to nije korektno, onda sam ja zabranio jednostavno ulazak i zahtevao da se sva ta mehaniazcija namiruje cisternama Kolubare, Kolubarinim gorivom. Pa, zato što sam smatrao da postoji neviden ulaz-izlaz. Vi ne možete da kontrolišete da li je neko nasuo u svoju mašinu, ili nije nasuo u svoju mašinu i cije je gorivo. Ovako, ako je to Kolubarino, vi onda na kraju meseca kažete – “e sad, ‘Petre Petrovicu’, tvoja mašina jeste radila toliko-i-toliko, tvoja faktura jeste toliko-i-toliko, ti si Kolubari dužan za gorivo”, odnosno ja upravo kroz taj mehanizam mogu da kontrolišem da li je ona imala toliko moto casova ili nije. Ako me razumete zbog cega sam posegao i za tim, da kažem jednostavno, tehnickim modelom, da bih mogao jednostavno da imam jasnu sliku pred sobom šta se konkretno dešava.

B92: Znaci, vi sada meni govorite da su postojale, da su privatnici do te vaše odluke dovozili gorivo na kop?

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Da to je bila praksa.

B92: To je bila praksa?

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Nasledena koja je, koja je...

B92: A ko je tada placao?

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Kolubara je jednostavno placala nasledenu fakturu.

Privatnici su tako sami kontrolisali koliko je mašina efektivno radila, ali i koliko je nafte potrošila. Zanimljivo je i to da su dvojica privatnika, pored mašina koje su beležile ogroman broj radnih sati, imali i svoje benzinske pumpe. To su Vitomir Dimitrijevic i Nenad Živojinovic, funkcioner lokalnog SPS-a i clan opštinskog veca. Živojinovic je odbio razgovor za Insajder. Bivši direktor Kolubare Vladan Jovicic pokušao je da zaustavi nekontrolisani rast troškova upravo tako što je, kako sam kaže, uveo kontrolu potrošnje goriva. Tvrdi da je zabranio da privatne cisterne ulaze na kolubarske kopove.

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Pa jednostavno, pošto to nije vlasništvo Kolubare, tih mašina koje su angažovane, vlasnici tih mašina i tih firmi su vršili namiru tih mašina, kao bez da treba da bude natoceno gorivo nije bila pauza za tople obroke, ili šta ja znam šta vec, što samo govori da tu nije bilo baš konkretno vodeno od samog nadzora i kad vi, jednostavno, vidite da vam troškovi rastu, vi jednostavno morate preduzimati korake koji su naredbodavnog karaktera da bi se sami troškovi uveli u nekakve okvire.

B92: Vi ste na neki nacin zatvorili svoj posao, vi imate i benzinsku pumpu. Na koji nacin ste vi svoje mašine snabdevali gorivom?

Vitomir Dimitrijevic, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: Iskljucivo sa svoje pumpe, vecinom na licu mesta i sa svojim gorivom.

B92: Ali, u jednom trenutku, Vladan Jovicic je bio direktor, tvrdi da je zabranio ulazak privatnim cisternama...

Vitomir Dimitrijevic, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: On je zabranio, bilo je to jedno dve-tri nedelje, ja sam tražio da mi dozvoli, s obzirom da ja imam pumpu i on je to dozvolio.

B92: Ako se sami snabdevate gorivom, kažu da je gorivo neki nacin kontrole koliko zaista mašina efektivno radi. Ako jedno...

Vitomir Dimitrijevic, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: imam, naravno da imam, ja imam uvid kroz sate... Sve se to vodi ... Apsolutno, ja to imam koliko je koja mašina potrošila na svakom poslu, i da je zamenjena, i kad je zamenjena mašina, itd.

Lanac je tako potpuno zatvoren, odnosno nije bilo nikakve provere koliko je mašina zaista radila. Kolubara je, istovremeno, privatnu mehanizaciju placala za radove na kopovima, ali i za radove na infrastrukturi u opštinama koje okružuju kopove Kolubare. Medutim, mnogo više novca Kolubara je potrošila za angažovanje mehanizacije na samim kopovima.

Upravo je na kopovima mnogo lakše sakriti malverzacije. Naime, ako se proknjiži da je novac potrošen na, primera radi, izgradnju puta u nekoj opštini, taj put mora da se vidi i na terenu. Ako se mašina angažuje na kopu, dokazi o kolicini radova koji su zaista izvedeni – svakodnevno se iznova prekopavaju.

Postoji, medutim, dovoljno nelogicnosti koje ukazuju i na to da su postojale i duple fakture, odnosno da je Kolubara rad jedne mašine placala dva puta.

To je bilo moguce, jer Kolubara nije direktno iznajmljivala privatnu mehanizaciju, vec preko takozvanih cerki-firmi. Naime, 2004. i 2005. godine iz Kolubare su izdvojene sporedne delatnosti, tacnije delovi firme koji se ne bave direktno iskopavanjem uglja. Tada je država formirala nekoliko novih preduzeca.

Ta nova državna preduzeca Kolubara je mogla da angažuje bez tendera, uz objašnjenje da ce se novim firmama tako pomoci u prve cetiri godine samostalnog poslovanja. Tako je Kolubara prakticno angažovala nekadašnje cerke firme bez tendera, a cerke firme su angažovale privatnike , bez tendera, na poslovima u RB Kolubara, pri cemu je cerkama firmama ostajao izuzetno mali deo profita, koji se menjao iz godine u godinu.

Firme preko kojih je Kolubara iznajmljivala mehanizaciju su “Kolubara Gradevinar”, “Kolubara Usluge”, ali firma “Kolubara Mali Borak”, koja je odavno imala isto pravo rada u Kolubari bez tendera.

Insajder je po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog znacaja od Kolubare, izmedu ostalog, tražio i dokumentaciju za dva meseca angažovanja firme “Devix” preko “Gradevinara” i “Usluga”. Prema dnevnim izveštajima koje smo dobili, postoje slucajevi da je mašina istog tipa radila istovremeno i za “Usluge” i za “Gradevinar”.


Medutim, na dokumentima na osnovu kojih je Kolubara placala, nema nikakve oznake vozila, pa je nemoguce sa sigurnošcu tvrditi da li je ista mašina placena kao da je radila na dva mesta u isto vreme. Sam Vitomir Dimitrevic kaže da o duplim fakturama ništa ne zna i tvrdi da on sam nikada nije dva puta naplacivao rad jedne mašine.

Nejasan je i slucaj firme “Kacer Turist”, ciji je vecinski vlasnik bivši direktor Kolubare Dragan Tomic. Skip koji je ova firma iznajmljivala Kolubari radio je po 10 sati dnevno na dva mesta, u Belanovici i u mesnoj zajednici Mali Borak. Na dnevnim izveštajima, takode, ne postoje upisane registarske oznake vozila. Prema našem saznanju, ova firma je u Kolubari angažovala samo jedan skip, pa nije jasno kako je ta mašina mogla da radi na dva razlicita mesta po 10 sati, i da za 4 sata ide sa jednog mesta u drugo. Tako je radila nekoliko meseci za redom.

Bivši direktor Kolubare Vladan Jovicic, tvrdi da ne zna da su postojale duple fakture, odnosno da su, kako se navodi u krivicnoj prijavi anonimne grupe gradana iz 2008, pojedine mašine navodno radile i po 48 sati dnevno.

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Ne verujem da je to tako bilo, verujem, jednostavno, ljudima sa kojima sam radio, ako su oni to toliko pravili previda, to jednostavno više nije previd

B92: Znaci da je radila 48 sati dnevno?

Vladan Jovicic, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Na dva mesta, znaci, fakturisana, onda jednostavno jasno kao dan da je fiziki nemoguce. Mislim, to ne može da objasni ni ne znam koji strucnjak, ni ne znam koji naucnik. Da je na dva mesta mogla da radi po 24sata, to je, ja definitivno... zloupotreba. Ne može drugacije da se nazove.

Kolubara je, prema odlukama Vlade, imala pravo da angažuje cerke firme bez tendera prakticno do 2009. Ono što nije jasno je to na osnovu kojih kriterijuma su cerke firme, inace državna preduzeca, angažovale privatne firme, s obzirom na to da nisu raspisivale tender. Aktuelni direktori cerki firmi “Kolubara Gradevinar” i “Kolubara Usluge”, Slavoljub Pavlovic Kolubarac i Duško Obradovic odbili su razgovor za Insajder. Na razgovor je pristao samo Marinko Maric, koji je bio direktor “Gradevinara” do 2007. godine, inace odbornik G17 u Skupštini opštine Lazarevac. Iako su privatnici formalno angažovani preko cerki firmi, pa i “Gradevinara”, Maric tvrdi da se on kao direktor nije pitao koji privatnici ce biti angažovani u Kolubari, vec da je o tome odlucivalo rukovodstvo samog RB Kolubara.

B92: Kako mislite, Kolubara je imala tu ekskluzivu?

Marinko Maric, direktor firme “Kolubara Gradevinar” od 2005. do 2007: Po ugovoru je definisano da ce odabir mehanizacije vršiti strucni ljudi iz Kolubare.

B92: I znaci vama su samo rekli – ove mašine ce da…

Marinko Maric, direktor firme “Kolubara Gradevinar” od 2005. do 2007: Stigne spisak… ..

B92: Ide faktura preko “Gradevinara”?

Marinko Maric, direktor firme “Kolubara Gradevinar” od 2005. do 2007: Da, da...

B92: A zašto onda faktura nije išla direktno, ko, mislim zašto ih Kolubara nije direktno angažovala onda?

Marinko Maric, direktor firme “Kolubara Gradevinar” od 2005. do 2007: Pa pitajte njih, mogu da pitam zašto su oni nas i osnovali. Znaci, to je isto pitanje, oni su nas…

B92: Nije isto pitanje.

Marinko Maric, direktor firme “Kolubara Gradevinar” od 2005. do 2007: Pa oni su...

B92: To je zamena teza.

Marinko Maric, direktor firme “Kolubara Gradevinar” od 2005. do 2007: Oni su, oni su, ne oni... Pa, najverovatnije je bilo lakše da tako rade, pretpostavljam da je to.

B92: U kom smislu bilo lakše?

Marinko Maric, direktor firme “Kolubara Gradevinar” od 2005. do 2007: Pa, zato što su jednostavno, veliki je to obim posla, disperzija, mi se vec bavimo tim poslom i to je možda bio razlog. Nikad mi nije palo na pamet zašto to rade preko nas da ih pitam

B92: A je l’ vam nije nikad palo na pamet da je razlog tome…

Marinko Maric, direktor firme “Kolubara Gradevinar” od 2005. do 2007: Pa zašto bi palo, ako dobijam posao ja...

B92: Cinjenica da “Kolubara Gradevinar” može da radi u Kolubari bez tendera i poslove koje placa Kolubara bez tendera.

Marinko Maric, direktor firme “Kolubara Gradevinar” od 2005. do 2007: Pa to, pa to je...

B92: Je l’ vam ikada palo na pamet?

Marinko Maric, direktor firme “Kolubara Gradevinar” od 2005. do 2007: Taj osnov je bio taj, toga, znaci to je prvi osnov. Mislim, zašto te poslove nisu dali nekom drugom, to je na njima. Ja nisam ni jednu mašinu zaposlio, mene to ne interesuje.

B92: Kako vas nije interesovalo, bili ste direktor u “Gradevinaru”?

Marinko Maric, direktor firme “Kolubara Gradevinar” od 2005. do 2007: Pa nije me intere… Oni kažu – treba im 10 kamiona. i pošalju firme, znaci, koje su po cenovniku saglasne da to rade. I mi im pošaljemo, znaci firme su, bilo je tamo 200 kamiona, to se definisao neki broj, i to je radilo.

Novi direktor je smanjio ukupne troškove za zakup privatne mehanizacije u 2009 godini za oko 36 miliona evra. Upravo je toliko, prema recima Nebojše Cerana, godišnje izbijeno iz džepa privatnika koji su u poslu sa mehanizacijom.

Nebojša Ceran, generalni direktor Kolubare: Posao direktora Kolubare u ovim okolnistima je jako izložen pritiscima svih vrsta. Svim vrstama pritisaka. To što me pitate, nisam imao “filmskih” pretnji, holivudskog karaktera, u smislu, ne znam. Nije da nisam mislio o tome, nije da nisam mislio o tome, nekome sam smanjio posla 30 miliona evra. Nisam imao smetnji holivudskog tipa. A da je posao direktora Kolubare izložen raznim pritiscima - da. Imao sam pretnje privatnih preduzetnika, ako su to pretnje. To je pritisak, nisu to pretnje, ali pritisak. Recimo, “mi cemo da blokiramo Lazarevac jer nemamo posla u Kolubari”. Da, mislim da ima i dopisa sa tim u vezi, nisu to nikakve tajne, telefonske. Ljudi smatraju da je to normalno, da imaju pravo.

Kolubara je sastavni deo EPS-a, preduzece od strateške važnosti za Srbiju, jer se od uglja iz Kolubare proizvodi oko 50 odsto struje u zemlji. Koristeci razne povlastice, politicke veze, ali i nacionalno dobro koje pripada državi, odnosno svim gradanima, pojedinci su se godinama bogatili na štetu Kolubare. Sistemska pljacka rudarskog basena Kolubara, preduzeca koje je sastavni deo EPS-a, traje vec godinama i to, uz prakticno, precutnu saglasnot svih Vlada Srbije koje su formirane od 2001. do danas. Prema saznanjima Insajdera, policija se zloupotrebama u Kolubari bavila još 2002, kada su podnete i krivicne prijave protiv tada vec bivših rukovodilaca Kolubare, koji su i danas na visokim funkcijama u tom preduzecu. Nije jasno šta se desilo sa tom krivicnom prijavom, ali to ukazuje da vlast i nadležne institucije vec dugo znaju šta se dešava u Kolubari. Mehanizam izvlacenja novca iz državnog preduzeca Kolubara dobro je razraden. Nije se menjao godinama, pa je tako veliki broj biznismena, pojedinaca, politicara postao sastavni deo lanca prevare, što je dovelo do toga da nadležne institucije do danas cute.