Sunday, August 22, 2010

Ahtisarijev plan i za sever Kosova?


22. 08. 2010. 13:13h

Ahtisarijev plan je dobro rešenje za sever Kosova, smatraju albanski politički analitičari, ali i pojedini Srbi centralnog Kosova,

prenosi Dojče vele, konstatujući da predstavnici Srba sa severa taj plan kategorički odbacuju, kao i nezavisnost Kosova.

Pojavom srpske Deklaracije o nezavisnosti pojedinih opština na Kosovu, iza koje stoji do sada nepoznata organizacija - Savez opština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ponovo je aktuelizovalo pitanje severa Kosova.


Radio podseća da zvanična Priština, na tom delu teritorije, sa većinskim srpskim stanovništvom, praktično “nema nikakvu vlast”.


Postojeći status kvo na severu Kosova pogoduje samo kriminalcima, ocenjuje politički analitičar Behljulj Bećaj i dodaje da se problem može rešiti unutar Kosova i primenom Ahtisarijevog plana o decentralizaciji vlasti.


“Mislim da je poslednji trenutak da se nađe formula koja će obezbediti sprovođenje Ahtisarijevog plana u smislu poštovanja teritorijalnog integriteta i naravno priznati realnu situaciju da i Srbi imaju deo svoje suverenosti na Kosovu, jer su i oni državljani Kosova", rekao je Bečaj.


Pa prema tome treba Srbi treba sami da izgrade svoju suverenu vlast u okviru Ustava, odnosno teritorijalnog integriteta Kosova”, rekao je Bećaj.


Politički analitičar Ramuš Tahiri ocenio je da se nacionalno pitanje Srba na Kosovu može rešiti samo u skladu sa zakonima Kosova i dobrim evropskim primerima.


“Jedan od tih dobrih primera je i predlog predsednika Ahtisarija koji daje široku opštinsku autonomiju i formira opštine na etničkoj bazi na Kosovu, ali isto tako daje i široka ovlašćenja što se tiče obrazovanja, zdravstva, ali daje i široka ovlašćenja kada je reč o saradnji tih opština sa Srbijom”, kaže Tahiri.


Ne prihvatamo nezavisnost Kosova: Milan Ivanović

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović kaže da Srbi ne prihvataju ni kosovsku nezavisnost ni Ahtisarijev plan.


“U pogledu sprovođenja Ahtisarijevog plana na severu svakako da ćemo se suprostaviti svim legalnim sredstvima, da nikakvih izbora u Severnoj Mitrovici ne može biti. Srbi to neće prihvatiti i svaki pokušaj falsifikata tih izbora mislim da neće uspeti”, rekao je Ivanović.


Predstavnica Srba iz centralnog dela Kosova Rada Trajković je rekla da je Ahtisarijev plan dobro rešenje za sever Kosova.


Dobro rešenje: Rada Trajković

“Ukoliko Beograd i Srbija zaista žele stabilnost ostatka Srbije, a svakako i stabilnost ostatka Srba na prostoru Kosova i Metohije u smislu broja koji se zadržao i tendencije povratka Srba za koju treba da se borimo, ja mislim da rešenje za sever Kosova mora da bude rešenje koje će podrazumevati neki nivo institucionalnih veza severa sa Prištinom”, rekla je Trajković.


Aanalitičar Tahiri takođe se slaže da je za rešenje severa potrebna saradnja Beograda.


“Treba razgovarati sa Beogradom - i Beograd treba da prihvati Kosovo kao realnost i da upućuje Srbe da sarađuju sa centralnim i lokalnim vlastima na Kosovu, jer je to jedini način da realizuju svoja prava i to je i evropski način”, ocenio je Tahiri.

Galijašević: Institut za nestala lica BiH pun vehabija

22. 08. 2010. 17:46h
Član Ekspertskog tima jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala Dževad Galijašević izjavio je Srni da je Institut za nestala lica BiH,
a pre svega predsedavajući Kolegijuma direktora Amor Mašović oko sebe napravio vehabijski štab u kojem se nalaze bivši obaveštajci AID-a zaposleni u ovom institutu po ugovoru o delu.

Vehabije uklanjaju tragove izvršenja zločina nad Srbima: Dževad Galijašević

Galijašević je upozorio da su Institut za nestala lica BiH, a posebno Mašević "u funkciji bošnjačke politike i bošnjačkih obaveštajnih službi koje direktno vrše socijalno zbrinjavanje vehabija, a koji potom postaju oči i uši AID-a".

Prema njegovim rečima, utvrđeno je da je na pojedinim područjima primetan angažman pojedinih pristalica vehabijskog pokreta na uklanjanju tragova izvršenja zločina nad Srbima, a to je, kako je rekao, posebno vidljivo na područja Ozrena, Zavidovića i Vozuće, odnosno Kamenice.

On je dodao da takvih indicija ima i na drugim područjima kao što su na primer područja oko Prijedora i Podrinja.

U te svrhe, kaže on, naročito se koriste bivši obavještajci AID-a koji su ostali bez posla, te oni uz Mašovićevu pomoć sa Institutom sklapaju ugovore o radu kao agenti na terenu, koji se brinu i sprečavaju pronalazak određenih srpskih grobnica koje treba ekshumirati.

"Istovremeno, angažovane vehabije na području Republike Srpske tragaju za grobnicama u kojima se nalaze isključivo Bošnjaci i za taj posao su dobro plaćeni", tvrdi Galijašević.



Glavni finansijeri vehabija koji su kod Mašovića zaposleni po ugovoru o delu, kaže Galijašević, su institucije BiH, odnosno budžet BiH, i određeni međunarodni faktori.



"Amor Mašović za svoje ciljeve koristi i lokalno stanovništvo, odnosno povratnike, koje, kroz socijalno zbrinjavanje, obavezuje da pišu izveštaje sa terena, zapažanja gde su šta videli, primetili, dok određene bošnjačke strukture vrše obradu tih izveštaja sa terena", rekao je Galijašević, dodavši da je to sve u funkciji obaveštajnog podzemlja u Sarajevu.



Izvor blizak Tužilaštvu BiH potvrdio je ranije Srni da je Mašović angažovao pripadnike vehabijskog pokreta na ekshumaciji žrtava u regionu Perućca kod Višegrada.


Prema istom izvoru, pripadnici vehabijskog pokreta su u sredu, 18. avgusta sakupljali posmrtne ostatke i odeću žrtava proteklog rata.


"Ono što je građane Višegrada uznemirilo je činjenica da je Mašović kao predstavnik Instituta za nestala lica BiH prihvatio da vehabije kao dobrovoljci traže posmrtne ostatke", rekao je taj izvor.


Bilo je najavljeno da će predstavnici Instituta koji vrše ekshumacije u Perućcu pronaći oko 100 posmrtnih ostataka, a prema saznanjima Srne, predstavnici Međunarodne komisije za nestala lica konstatovali su, posle sastavljanja tela da su pronađene četiri žrtve.

Jagodina: Sahranjena devojčica preminula na letovanju u Crnoj Gori

Uzrok smrti Anite Mitrović i dalje nepoznat

22. 08. 2010. - 19:14h

Devojčica Anita Mitrović (16) koja je preminula tokom letovanja u Crnoj Gori, sahranjena je danas na Gradskom groblju u Jagodini

Pre sahrane, u Osnovnoj školi "Rada Miljković " u Jagodini, koju je ove godine završila, održana je komemorativna sednica, u prisustvu rodbine, prijatelja i nastavnika, prenosi jagodinska TV Palma plus.

Direktor škole koji je ujedno bio i upravnik kampa jagodinskog sportskog saveza u Buljaricama u smeni u kojoj je desila nesreća, Boban Marović na komemoraciji je izjavio da se očekuje obdukcioni nalaz.



"Sa sigurnošću ne mogu da kažem šta je pravi uzrok smrti jer još čekamo obdukcioni nalaz ", rekao je Marović i naveo da se pretpostavlja da je smrt nastupila jer je devojčica konzumirala veću količinu različitih lekova.

Zvezda upisala minimalac, "nula" Javora i Spartaka

Jelen Superliga Srbije - 2. kolo

22. 08. 2010. - 18:54h

Fudbaleri Crvene zvezde su savladali Inđiju na gostovanju rezultatom 1:0

i uz pomoć gola iz uvodnih minuta utakmice stigli do prvog trijumfa u novoj sezoni. Javor i Spartak su podelili bodove u drugom meču 2. kola igranom u nedelju.

Crveno-beli su prilično agresivno otvorili utakmicu i u prvih nekoliko minuta su šut sa distance oprobali Isah i Kadu, a zatim je i Milovanović zahvatio loptu posle centaršuta Trifunovića, ali nije bio dovoljno precizan.



Ofanziva se vrlo brzo isplatila, a mrežu je u 7. minutu zatresao Trifunović. On je lepo primio centaršut Ninkova, izbacio čuvara, a onda plasirao loptu za prvi gol Zvezde u novoj sezoni.



Kristićevi izabranici su nastavili da pritiskaju i u narednih 15-ak minuta još nekoliko puta su pokušavali da iznenade Poleksića. Na drugoj strani, prvi šut Inđije ka golu konačno je viđen u 19. minutu.



Utakmica je nakon toga ušla u neuporedivo mirniji period, crveno-beli su potpuno usporili igru i rano počeli da čuvaju rezultat, a Inđija je tražila šansu za izjednačenje i iznenađenje. To nije donelo mnogo dobrog fudbala.



Domaći su imali dve prilike da kazne rivala za indolentnu igru, ali je rezultat do kraja ostao nepromenjen. Bubalo je u 65. minutu bio bolji u skoku od svog čuvara i glavom je zahvatio dobru duboku loptu, koja je namučila Stamenkovića.



Crveno-beli su i posle toga očigledno bili potpuno zadovoljni minimalcem i tokom utakmice, pa se na novo uzbuđenje čekao 80. minut. Priliku da "iseče" Zvezdu imao je Batioja. Lopta je prošla između defanzivaca Zvezde, ali rezervista Inđije je bio za malo neprecizan sa ivice šesnaesterca.



U drugoj utakmici dana Javor i Spartak Zlatibor voda su podelili bodove, nakon 90 minuta bez golova.



Veoma dosadno kolo u kome je postignuto samo šest golova biće kompletno tek 4. septembra, kada će Partizan odigrati svoj meč sa Hajdukom. Crno-beli su odložili utakmicu zbog priprema za duel sa Anderlehtom u plej ofu za Ligu šampiona.



Jelen Superliga Srbije, 2. kolo:

Nedelja:
Inđija - Crvena zvezda 0:1

(Trifunović 7)
Javor - Spartak Zlatibor Voda 0:0
Subota:
Jagodina – Smederevo 1:0 (0:0)
(Beljić 77)
BSK - Vojvodina 0:2 (0:1)
(Jao 37, Katai 87)
Čukarički Stankom - Borac 0:1 (0:0)

(Vašington 90)
Metalac - Rad 0:0 (0:0)
Sloboda Point Sevojno - OFK Beograd 1:0 (0:0)
(Pavićević 60)
Subota, 4. septembar:
Partizan - Hajduk Kula 20h

Tabela:
1. Sloboda Point Sevojno 2 2 0 0 (3:1) 6
2. Rad 2 1 1 0 (4:0) 4
3. Vojvodina 2 1 1 0 (2:0) 4
4. Borac 2 1 1 0 (2:1) 4

5. Crvena zvezda 2 1 1 0 (1:0) 4

6. Jagodina 2 1 1 0 (1:0) 4
7. Partizan 1 1 0 0 (2:1) 3
8. OFK Beograd 2 1 0 1 (1:1) 3
9. Javor 2 0 2 0 (1:1) 2
10. Spartak Zlatibor voda 2 0 2 0 (1:1) 2

11. Metalac 2 0 1 1 (0:1) 1
12. Smederevo 2 0 1 1 (0:1) 1
13. BSK 2 0 1 1 (1:3) 1
14. Hajduk Kula 1 0 0 1 (1:2) 0
15. Inđija 2 0 0 2 (1:3) 0
16. Čukarički Stankom 2 0 0 2 (0:5) 0

Teodosić: Izvinjavam se ljudima i u Srbiji i u Grčkoj

Reprezentativac Srbije posle tuče

22. 08. 2010. - 20:24h

Reprezentativac Srbije Miloš Teodosić je u centru pažnje posle opšte tuče na utakmici sa Grčkom, a iako se trudi da ostane fokusiran na pripreme, svestan je da su priče o nemilom događaju neizbežne.

"Trudim se da ne razmišljam o tome. Kada pomislim na incident, probude mi se negativna osećanja. Prešli smo granicu primernog ponašanja i time povredili one koji nas gledaju zbog sporta i košarke. Iskreno, žao mi je zbog toga i izvinjavam se ljudima u Grčkoj i Srbiji i u ostatku sveta što su baš od nas morali da vide ovako ružne scene", rekao je Teodosić, prenosi sajt kosarka.rs.



Plejmejker "orlova" je istakao da su tenzija i nervoza sastavni deo sporta, ali da granica mora da postoji.

"Nervoza i tenzija su ponekad sastavni deo sporta, uvek ti ih tokom igre stvori neko drugi ili ih ti izazoveš protivniku, ali granica ne sme da se pređe. Svi smo dali loš primer mladim ljudima, kojima bi trebalo da budemo uzor dobrog ponašanja. Jaku smo pouku iz svega ovoga izvukli i baš zbog toga sada mogu da obećam da ću ubuduće dati sve od sebe da se ovakve scene ne ponove", rekao je Teo.

Strasti se smiruju i na drugoj strani, a Janis Burusis je potvrdio da nema nikakve tužbe i na pitanje da li će prihvatiti Krstićevo izvinjenje je rekao: "Videćemo".

Zvezda u Inđiji od 17.00 samo na RTS1

nedelja, 22. avg 2010, 12:20 -> 12:31


Fudbaleri Crvene zvezde od 17.00 časova igraju utakmicu drugog kola Jelen Super lige. Direktan prenos meča je na našem Prvom programu.


Pored ovog meča sastaju se još i Javor-Spartak, dok 4. septembra igraju Partizan-Hajduk, zbog obaveza Partizana u kvalifikacijama za Ligu Šampiona.
2010-Kadu.jpg

U subotu je odigrano pet utakmica, a postignuti su sledeći rezultati:

Beograd: BSK Borča - Vojvodina 0:2
Užice: Sloboda Point Sevojno - OFK Beograd 1:0
Jagodina: Jagodina - Smederevo 1:0
Beograd: Čukarički Stankom - Borac 0:1
Kragujevac: Metalac - Rad 0:0

Dakle, na pet prvenstvenih utakmica viđeno je svega pet pogodaka.

Teslic-Republika Srpska

Video
KRATKA ISTORIJA GRADA TESLIĆA

Iаko je grаd Teslić relаtivno mlаdog porijeklа (tek nekih 120 godinа), istorijа ovog krаjа je veomа bogаtа i rаznovrsnа.
Ovа područjа bilа su interesаntnа još i prаistorijskom čovjeku. O tome nа posebаn nаčin svjedoče nаlаzi ostаtаkа oružjа i oruđа koji su iskopаni u pećini u Rаstuši, Blаtnici, Vrućici i Čečаvi. Nа strmim pаdinаmа Borjа i uz korito Usore nаđeni su ostаci primitivnog rudаrskog аlаtа iz vremenа Ilirа i Keltа. U ovim područjimа nаšli su se i Rimljаni (oko 250 p.n.e. počinju prodore u ove krаjeve), što svjedoči i jedаn zаpis Plinijа Mlаđeg (62—113. god.) koji govori dа su oni koristili termаlne vode Vrućice.
Od VII do X vijekа kаdа je zаbilježeno dа u Usori vlаdа Čаslаv Kotromаnić, Usorа je bilа u sаstаvu sаmostаlne srpske držаve. U dobа vlаdаvine Kulinа bаnа (1170—1204.) vlаdаjućа vjerа u Bosni je bogumilstvo koje se do XV vijekа skoro u potpunosti izgubilo. Iz tog vremenа ostаlo je mаlo svjedočаnstvа o bogumilimа i njihovim učenjimа. Nаjznаčаjniji su svаkаko nаdgrobni spomenici, stećci kojih je bilo dostа i nа ovim područjimа, cijeloj Gomjenici i području Rudopoljа te nа jednoj uzvišici kod Hrаst Potokа. Nаjzаnimljiviji i nаjveći među tim spomenicimа nаlaze se u Bаnji Vrućici gdje se rаspoznаju i temelji nekog grаdа.
Početkom mаjа 1463. turski sultаn Muhаmed II pošаo je sа vojskom nа Bosnu i lаko je osvojio. Krаjem 1463. ugаrski krаlj Mаtijа, u sаvezu sа Mlečаnimа poveo je vojsku protiv Turske i uspio dа prodre do Jаjcа i potisne Turke iz sjeverne Bosne. Tа osvojenа podrujа uređenа su kаo bаnovine, jаjаčkа i srebreničkа, а u tu drugu uključenа je i Usorа. Iz tih vremenа srednjovjekovnih bosаnskih feudаlаcа ostаlo je nа tlu dаnаšnje teslićke opštine mаlo vidljivih dokаzа uz koje su utkаne rаzne legende. Ti trаgovi su zаprаvo ruševine nekаdаšnjih utvrđenjа kаo što su Kаstel kod Gomijenice, Grаdinа kod Studenаcа, Grаdinа u Ukrinici, Grаdinа u Rаjševi i Grаdinа u Ruževiću.
Аustrijskа vojskа prešlа je grаnicu Bosne 29. julа 1878. i već tri dаnа kаsnije (1. аvgustа 1878. godine) stiglа u područje usorske doline. Odmаh im je zа oko zаpelа gustа hrаstovа šumа pogodnа zа eksploаtаciju, tаko dа godine 1882. grаde prugu Usorа-Pribinić. Godine 1896. nа prostoru gdje se Velikа i Mаlа Usorа počinju približаvаti jednа drugoj, grаde tvornicu zа prerаdu drvetа — „Destilаciju“ i time otpočinje period nаstаjаnjа i rаzvijаnjа jednog novog grаdа, grаdа Teslićа.



Geografija grada Teslića

GEOGRAFIJA GRADA TESLIĆA
Opštinа Teslić po svim pаrаmetrimа spаdа u red nаjvećih opštinа u Republici Srpskoj. Opštinа se prostire nа 845 kvаdrаtnih kilometаrа. Premа podаcimа sа poslednjeg popisа stаnovništvа iz 1991. godine, Teslić je imаo 59.854 stаnovnikа. Nаkon demogrаfskih oscilаcijа u rаtnim i porаtnim godinаmа , procjenjuje se dа opštinа imа nešto više od 53.000 stаnovnikа. Sаm grаd Teslić imа oko 8.000 stаnovnikа, а sа prigrаdskim nаseljimа i oko 25.000.
Teslić je relаtivno mlаd grаd. Ponikаo je u posljednjim dekаdаmа XIX vijekа zаjedno sа prvim projektimа industrijаlizаcije nа ovom području. Zа rаzliku od Teslićа, nekoliko nаseljа, odnosno mjesnih centаrа sа područjа opštine imаju srednjovjekovnu trаdiciju i puno su stаrijа od grаdа Teslićа. Sаm grаd je smješten u pitomoj dolini rijeke Usore, nа mаgistrаlnom putu Doboj-Bаnjа Lukа, nа 85. kilometru od Bаnjа Luke i 27. od Dobojа.
Nа grаd Teslić nаslаnjа se živopisno i veomа ugodno prigrаdsko nаselje Bаnjа Vrućicа. Sа zdrаvstveno-turističkim kompleksom u kojem se nаlаzi pet hotelа, prirodnа bаnjа zа liječenje kаrdiovаskulаrnih oboljenjа i objekаt zа sport i rekreаciju. Bаnjа Vrućicа je nаdаleko poznаtа i rаdo posjećenа.
Posjećenа je i kаo turističkа аtrаkcijа i kаo zdrаvstveni centаr, а sа svojih 1.000 krevetа u hotelskom smiještаju, po broju noćenjа u sirem okruženju, proteklih godinа jedino su joj konkurisаli Neum i Sаrаjevo.
Od аtrаktivnih sаdržаjа nа području opštine Teslić svаkаko vаljа pomenuti sportsko-rekreаtivni centаr nа plаnini Borjа, sа motelom „Hаjdučkа vodа“. Nаdomаk ovog centrа nаlаzi se mаnаstir Liplje. Mаnаstir i mаnаstirski аmbijent ostаvljаju impresivаn utisаk, sа kulturno-istorijskim refleksijаmа koje sežu sve do 1219. godine, kаdа zаpočinje njegovo grаđenje.

mapa-teslic-web

GEOGRAFSKI POLOŽAJ
Opština Teslić se nalazi u sjevernom dijelu Centralne Bosne,odnosno zahvata južni dio zapadne polovine Republike Srpske. Sa površinom teritorije od 846 km² spada među najveće opštine Republike Srpske. Granične opštine su joj Doboj, Tešanj, Maglaj, Žepče, Zenica, Travnik, Kotor Varoš i Čelinac. Sam grad Teslić smješten je u dolini Velike Usore, na nadmorskoj visini od 204 m, na magistralnom putu Doboj – Teslić – Kotor Varoš – Banja Luka. Od Banja Luke je udaljen 85 km, a od Doboja 26 km.
Najbliži autoput je udaljen 100 km, a najbliža željeznička pruga samo 25 km.
Područje opštine smješteno je između 40° i 45° sjeverne geografske širine. Od Jadranskog mora je udaljeno 190 km, a od Atlantskog okeana 1400 km.


RELJEF, NADMORSKA VISINA I GEOLOŠKA GRAĐA
Područje opštine Teslić, uključujući i veći dio Krajine, pripada prostranoj cjelini sa specifičnim geološkim, tektonskim, morfološkim i sličnim obilježjima, koja je poznata pod imenom Peripanonski obod, ili južni obod Panonskog basena. Cjelokupni prostor ovog kraja, pored neznatnih površina ispod 200 m nadmorske visine, čini pobrđe, niske planine i planine srednje visine .
Pored njih, riječne doline sa klisurama između njih, površi-platoi i manji broj kraških pećina, čine osnovne morfološke crte ovog područja.
Reljef opštine Teslić možemo podijeliti na sljedeće visinske zone. Sjeveroistočni dio opštine zahvata oko 40% ukupnog područja i nalazi se u zoni između 200 i 500 m nadmorske visine. To su uglavnom ravničarska i brežuljkasta zemljišta oko rijeka Velike i Male Usore, te Male Ukrine. Krajnji jugozapadni i južni dijelovi opštine su na nadmorskoj visini iznad 1000 m ( Vučja planina dostiže visinu od 1387 m ), međutim veći dio ovog područja nalazi se u zoni između 500 i 1000 m nadmorske visine.
Geološku građu šireg prostora Teslića prate raznovrsne mineralne sirovine. Pažnju zaslužuju nalazišta mrkog uglja u neogenim naslagama teslićkog basena. Ležišta uglja, koja su skromnog kvaliteta, utvrđena su na lokalitetima Očauša i Mladikovina, a skromne rezerve magnezita na području Blatnice i Slatine. Nalazišta hroma otkrivena su na nekoliko lokaliteta u području planine Borja.
Geotektonski odnosi u teslićkom basenu rezultirali su pojavom termo-mineralnih voda. Struktura pedološkog pokrivača predstavlja važan element prirodnog kompleksa, jer mogućnost iskorištavanja pojedinih vrsta tla zavisi od njihovih kvalitativnih svojstava.

KLIMATSKE KARAKTERISTIKE
Klimu sliva Velike i Male Usore određuju standardni klimatski faktori: geografska širina, reljefni sklop, udaljenost od mora, opšta meteorološka situacija. Pomenuti sliv zahvata umjereni pojas, a zajedno sa dolinama Usore i Bosne okrenut je ka sjeveru i zahvaljujući riječnim dolinama meridijanskog smjera omogućava prodiranje kontinentalnih uticaja na područje sjeverne Bosne. Doline Velike i Male Usore relativno su zatvorene Vučjom planinom i Borjom ka jugu, pa su zatvorene za uticaje sa Mediterana. Kotlinski karakter Teslića sa Banja Vrućicom i reljefni sklop koji u pojedinim dijelovima doseže i do 1000 m nadmorske visine određuju mezoklimatske i mikroklimatske karakteristike. Ovaj dio područja leži na pravcima ciklonske aktivnosti koji određuju opštu cirkulacionu formu atmosfere. Ciklonska aktivnost je usmjerena preko Posavine i Podunavlja na ovaj prostor. Ciklonski upadi donose u Panonsku niziju mase sa Atlantika koje su vlažne, pa donose padavine.



Anticiklonska aktivnost dominantna je u zimskoj polovini godine a adređuje je dejstvo Sibirskog anticiklona i položaj depresija nad Sredozemljom. Ponekad su hladni uplivi iz arktičkog dijela. Anticiklon zimi praćen je hladnim vremenom, mrazom i maglom, a ljeti žegom.
Na osnovu svih analiziranih klimatskih elemenata utvrđeno je da je klima sliva Velike Usore umjereno- kontinentalna.



Kultura

Kulturne ustanove i institucije

Jedina javna ustanova u oblasti kulture na području opštine Teslić je Narodna biblioteka „Danilo Kiš".
Ostale kulturne institucije, Srpsko prosvjetno i kulturno društvo „Prosvjeta" i Bošnjačko kulturno društvo „Preporod", iako se finansiraju iz opštinskog budžeta nemaju status javne ustanove, već u formalno-pravnom smislu predstavljaju udruženja gradana. To isto se može reći i za Amatersko dramsko pozorište „Branislav Nušić".
Opština Teslić raspolaže solidnim prostorom namijenjenog kulturnim sadržajima. Pored prostorija Narodne biblioteke, tu je i nedavno renovirana i proširena zgrada gradskog bioskopa, koju bez naknade koristi SPKD) „Prosvjeta" , tu su i prostorije Srednjoškolskog centra kao i novoizgrađena sportska dvorana koji mogu poslužiti masovnijim kulturnim manifestacijama i priredbama.

KULTURNE MANIFESTACIJE I AKTIVNOSTI

Lokalna društveno-politička zajednica je iskazala veliku volju za podršku kulture samim time što je uložila velika sredstva u obezbjeđivanje prostora za kulturne manifestacije kao što su : preuređena kino-dvorana u višenamjensku dvoranu ( i pozorišnu), amfiteatar, biblioteka, sportska dvorana, domovi kulture po MZ. Redovno iz budžeta obezbjeđuje godišnje znatna sredstva za finansiranje tekućih kulturnih aktivnosti.Od značajnijih kulturnih manifestacija tu su Sabor narodnog stvaralaštva, sada već tradicionalna regionalna manifestacija, zatim Teslićko ljeto, novozapočeta manifestacija koja ima više kulturnih događanja tokom ljeta među kojim je i dvovečernji otvoreni koncert rok i pop muzike, kulturno-umjetničke priredbe povodom proslave nekih jubileja ili praznika, likovne izložbe koje dva puta prirede lokalni likovni umjetnici ( nazalost likovna kolonija je prestala da funkcionise).
Pored narodne biblioteke kao samostalne kulturne ustanove, svoju biblioteku ima i SPKD „Prosvjeta", a u njenom posjedu je i gradska kino-dvorana i manja galerija slika. U okviru ovog društva postoje i likovna i muzička sekcija. Pozorišna sekcija djeluje u okrilju Amaterskog pozorišta, a već nekoliko godina u Tesliću egzistira plesna sekcija Plesnog kluba „Bolero" iz Banjaluke. Takođe, osim „Prosvjetine", muzička sekcija postoji i u Narodnoj biblioteci „Danilo Kiš", kao istureno odjeljenje muzičke škole iz Prnjavora.




Turizam

Opština Teslić po svim parametrima spada u red najvećih opština u Republici Srpskoj. Opština se prostire na 846 kvadratnih kilometara, na području opštine je raspoređeno 46 naseljenih mjesta, sa 42 mjesne zajednice. Teslić je smješten u pitomoj dolini rijeke Usore, na magistralnom putu Doboj – Banja Luka, na 85. kilometru od Banja Luke i 27. kilometru od Doboja. Okolina Teslića je zaista bogata regija sa očaravajućom topografijom, zanimljivom istorijom, etničkom raznolikošću, živopisnim običajima i tradicijom.

Raznovrsni prirodni i antropogeni turistički resursi na teritoriji opštine Teslić omogućuju razvoj različitih vidova turizma: kulturni, manifestacioni, sportsko-rekreativni, izletnički, lovni, ribolovni, banjski, seoski, vjerski, kongresni itd.
Rijeka Usora je u većem dijelu toka bujičasta rijeka. Ukupna dužina rijeke Usore, od izvora ispod vrha Očauš u planinskom masivu Borje, do ušća iznad Doboja je 82. kilometra. Lijeva je pritoka rijeke Bosne. Do grada Teslića kroz koji protiče, nosi lokalni naziv Velika Usora, pošto se ispod grada na mjestu zvanom Sastavci sastaje sa svojom istoimenom, ali dosta manjom lijevom pritokom Malom Usorom. Ona takođe dolazi iz planinskog masiva, ispod kojeg u manjim razdaljinama izviru još neke bosanske rijeke, Vrbanja i Ukrina.

Usora se u ranijoj istoriji ubrajala u zlatonosne rijeke, a vjeruje se da je to i dalje u svom gornjem toku skupa sa mnogobrojnim većim i manjim pritokama i potocima.
Konfiguracija terena, šumska prostranstava i bogastvo divljači pružaju povoljne uslove za razvoj lovnog turizma.

Na području opštine Teslić , postoje dobri uslovi za razvoj seoskog vida turizma, kao što su očuvana priroda, čist vazduh, bogato etno kulturno nasleđe, gastronomija, mogućnost za odmor, šetnju i rekreaciju.
Na grad Teslić , naslanja se živopisno i veoma ugodno prigradsko naselje Banja Vrućica, sa poznatim izvorištima termomineralnih voda koja su korištena još u vrijeme starih Rimljana.

Danas je to najopremljeniji centar za prevenciju , liječenje, rehabilitaciju, turizam, ugostiteljstvo, kongrese, seminare i rekreaciju. Hotelski kompleks čine hoteli ,,Kardijal'', ,,Posavina'' , ,,Hercegovina'' i ,,Srbija'', ukupnog kapaciteta oko 1000 ležajeva i time predstavlja najveći centar za kongresni turizam u RS (www.banja-vrucica.com) . Banjski kompleks raspolaže sa kuglanom, bazenom, trim kabinetom, saunom, terenima za fudbal, rukomet, košarku, odbojku, tenis i stoni tenis. Banja Vrućica na neki način čini imiđž opštine Teslić a njeni zdravstveno-turistički kapaciteti su značajan faktor privređivanja.

Od atraktivnih sadržaja na području opštine Teslić svakako treba pomenuti sportsko-rekreativni centar na planini Borja sa motelima ,, Jotan'' i ,, Hajdučke vode''. Prirodni i klimatski uslovi planine Borje pružaju mogućnosti za aktivan odmor, rekreaciju i pripremu sportskih ekipa. Brojne planinske strane predstavljaju terene na kojima je moguće nordijsko skijanje i naročito alpsko skijanje zbog dobrog nagiba strana.





Opština Teslić bogata je vjerskim objektima različitog nacionalnog karaktera pogodnog za razvoj vjerskog turizma.
U podnožju Borja na pitomoj zaravni ušća potoka Mliječnice u rječicu Bistricu smješten je srednjovjekovni manastir Liplje (www.manastirliplje.com) koji datira iz 13. vijeka i do njega se dolazi kroz živopisne četinarsko – listopade šume, izuzetno pogodne za rekreaciju i šetnju. Manastir Liplje spada u red izuzetno elegantnih crkvenih građevina i danas je centar duhovnog života srpskog naroda ovog kraja.



Brdo Konđžilo koje se nalazi u Komušini udaljeno od opštine Teslić 20 kilometara u pravcu Blatnice. Svake godine na blagdan Velike Gospe ili Gospojinu kreće veličanstvena rijeka ljudi, iz cijelog svijeta. Procesija prati čudotvornu sliku Gospe Kondžilske i za tu priliku Komušanci dolaze iz cijelog svijeta kako bi otpratili ikonu na Kondžilo (www.komusina-kondzilo.net). Samo je Kondžilo listopadnom šumom obraslo brdo na čijem se vrhu nalazi prostran proplanak na kojem se dogodilo prvo čudo Gospe Kondžilske. Ono je već preko dvjesto godina mjesto hodočašća, u prvom redu katolika, ali i vjernika pravoslavne i islamske vjere.



U turističku razglednicu opštine Teslić zvanično je ucrtana još jedna atrakcija , pećina u naselju Rastuša. Rastuška pećina (www.rastuskepecine.rs.ba) je jedana od najljepših pećina na širem prostoru BiH. Atraktivnost i unikatnost pećinskog nakita, bogato arheološko, paleontološko i biospeleološko nalazište osnovne su karakteristike ovog spomenika prirode i prirodnog dobra od nacionalnog značaja. Neopisive skrivene ljepote, u kojima se stalagmiti, salivi, bigrene kade i pećinski hlijeroglifi smjenjuju sa fragmentima pećinskih stubova, koji podsjećaju na antičke i renesansne dvorce i spomenike različitih boja. Pećina je izvanredan speleološki objekat, u kome je živio Pećinski medvjed (Ursus speleus), daleki predak mrkog medvjeda (Ursus arctos), prije više od 16.000 godina.



''Rastuške pećine'' su kompleks od 6 uzajamno povezanih pećina , tako da predstavljaju enklavu karsta, sa svim karakteristikama kraškog terena: pećinama, ponornicama, vrtačama i stijenskim masivima . Ulaz u centralnu pećinu nalazi se na Hrnjinom brdu na 432 m nadmorske visine i udaljen je 80 m zapadno od Gornje pećine.


Pećine predstavljaju najveći speleološki objekat na području Republike Srpske. Skoro na cijeloj dužini bogate su nakitom: strop i zidovi su pokriveni sigastim tvorevinama i raznolikim kalcitnim naslagama u kombinaciji sa otopinama minerala, među kojima se naročito ističu tkz. ''Tigrova koža''. Po ukrasima, koji su vrlo raznovrsni po obliku i veličini, ova pećina spada među najljepše u BiH , odnosno tri ovakve vrste u Evropi.


Prilikom istraživanja pronađeni su tragovi boravka čovjeka starijeg kamenog doba , a i metalnog doba (razne vrste kamenih noževa, sjekira, rezača kože). Isto tako pronađena je ''zgura'' , koja nastaje prilikom topljenja metala i to na dva ognjišta. Prije čovjeka u pećini su bili nastanjeni pećinski medvjed , pećinski šakal i sabljasti tigar. Stanovnik pećine je bio i pračovjek tipa Kremanjonca i Krapinca (ostaci kosti noge).
Odlukom Skupštine opštine Teslić, osnovana je Javna ustnova Turistička organizacija opštine Teslić.
U toku je proces registracije kod nadležnog suda u Doboju





VIRUS UBICA NA VRATIMA SRBIJE!

Nedelja, 22. Avgust, 2010.
U severnoj Grčkoj otkriveni novi slučajevi virusa Zapadnog Nila, dosad osam žrtava. Prenose ga komarci, a smrtonosan je u pet odsto slučajeva


ATINA - Virus Zapadnog Nila, koji izaziva smrtonosno oboljenje, na vratima je Srbije!

U Grčkoj se svakodnevno otkrivaju novi građani zaraženi „zapadnonilskim virusom“, koji je dosad odneo osam života, javlja Tanjug. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, dosad su zaražene 92 osobe, uglavnom u severnoj Grčkoj. Svakog dana otkrije se od pet do deset novih slučajeva.
Ovaj retki virus izaziva meningitis i encefalitis, a smrtni ishod dešava se u pet odsto slučajeva obolelih. Žrtve virusa su po pravilu starije osobe, a prenose ga komarci.

Virus nosi neobičan naziv pošto je prvi put otkriven u Ugandi 1937. godine, u pokrajini Zapadni Nil. U nekim zemljama nazivaju ga „nilska groznica“.
Virus je u Grčkoj otkriven pre dve nedelje, ali zasad nije registrovan u susednim zemljama.

Kopaonik postaje letnja oaza

Nakon što je turistički kompleks na Kopaoniku, koji sačinjavaju Grand hotel i Konaci, preuzela Mk Group sa namerom da ovu destinaciju ponovo stavi na svetsku turističku mapu, čini se da je MK Mountain Resort na pravom putu da turistima ponudi možda ne najjeftiniju, ali svakako destinaciju na kojoj će posetioci biti u prilici da za svoj novac napokon dobiju sve ono šta su platili.

Hotel Grand, predsednički apartman



Nakon što je turistički kompleks na Kopaoniku, koji sačinjavaju Grand hotel i Konaci, preuzela Mk Group sa namerom da ovu destinaciju ponovo stavi na svetsku turističku mapu, čini se da je MK Mountain Resort na pravom putu da turistima ponudi možda ne najjeftiniju, ali svakako destinaciju na kojoj će posetioci biti u prilici da za svoj novac napokon dobiju sve ono šta su platili.

Ceo kompleks nije u celosti renoviran (jedna trećina kapaciteta hotela Grand i Konak Anđela), ono što smo za jedan vikend imali priliku da vidimo svakako uliva veliku dozu optimizma koja je dodatno pojačana izuzetnom profesionalnošću i željom da se gostu u potpunosti izađe u susret i podmire sve njegove potrebe.

Poznat kao prvenstveno zimska destinacija Kopaonik posetiocima tokom leta takođe ima da ponudi pregršt aktivnosti koje će sve one kojima more nije prva asocijacija za odmor dati priliku da se ipak, na malo drugačiji način, posvete sebi i napune baterije za nastavak poslovne godine

Hotel Grand

Iako spolja i dalje nepromenjen, Grand iznutra polako počinje da liči na bilo koji drugi hotel koji bi ste u inostranstvu poželeli da posetite, dok renovirane sobe po prvi put izgledaju upravo onako kako ste ih zamislili dok ste uplaćivali aranžman.

Veliko predvorje hotela Grand nastavlja se na izuzetno prijatan bar kojim dominira veliki kamin upotpunjen širokom graniturom kružnog oblika presvučenom kožom koji garantuje jako prijatno druženje nakon skijanja. Pušenje je zabranjeno u celom hotelu sem u Havana baru gde su posetiocima na raspolaganju brojna pića ali i širok izbor cigara.

Čini se da hotel polako prerasta ne samo u splet soba i hodnika koji su tu samo da nam pruže toplo mesto na kojem ćemo biti u prilici da prespavamo dok razmišljamu o novom danu posvećenom skijanju, već i atraktivnu destinaciju koju vredi posetiti i leti.

Renovirane sobe sada odišu svežinom i napokon gostu pružaju više od samog smeštaja – sada su tu i, za naše uslove pomalo nestandarne, boje i nameštaj koji ne čine samo puke daske i tapacirung. Ovaj put otišlo se dalje, sobe sada predstavljaju prostor u kojem želimo da obitavamo i u kojem možemo da uživamo.
Premium apartman, Hotel Grand

Na zidovima se smenjuju različite nijanse braon i bež boje koje izuzetno prijaju očima i doprinose toplini i nešto intimnijem ugođaju. Kreveti više nisu samo dušeci smešteni na daskama i federima već komadi nameštaja kakve biste poželeli i u svom stanu.

Raspored samih soba i predmeta u njima je napokon podređen gostu i svi ti stolovi i radne površine napokon imaju jasnu svrhu. Svaka soba poseduje radnu površinu na kojoj nesmetano možete raditi na vašem kompjuteru ili gledati televiziju ili korisiti DVD plejer dok je mini bar diskretno sklonjen iza vrata jednog od mnogih prostora za odlaganje stvari.

Ovu donekle skoro savršenu sliku donekle kvare mali propusti poput gomile kesica kikirikija koje su samo ostavljene na vrhu mini bara ali i to opet pada u senku nekih drugih sitnica na koje u našim hotelima nismo navikli poput debelih bade mantila i duplih jastuka na krevetu.

Velika pažnja posvećena je i kupatilima koja više nisu samo prostor gde vršimo sve svoje higijenske potrebe već i mesto na kojem se nakon napornog dana možemo i opustiti.

Superior, Hotel Grand

Tokom renoviranja Granda velika paćnja posvećena je dodatnim sadržajima i potrebama gostiju. Pored standardne restoransko-barske ponude, posetioci sada mogu da uživaju u saunama, turskim kupatilima, slanim pećinama, zatvorenom i otvorenom bazenu, sali za kuglanje, teretani i brojnim drugim dodatnim sadržajima od kojih je veliki broj potpuno besplatan gostima kompleksa, a ono što će roditeljima svakako donekle olakšati odmor i pružiti nešto slobodnog vremena jeste i dečiji dnevni boravak.

Velika pažnja posvećena je restoranskoj ponudi koja sada može da izađe u susret i najprobirljivijim nepcima.

Švedski sto, koji je posetiocima na raspolaganju za doručak i večeru čini velik, za one neodlučne možda i prevelik, izbor salata, lokalnih delikatesa poput pršute, kulena i raznih sireva, muslija za doručak i jela od mesa za večeru a sve to završava se takođe više nego solidnim izborom slatkiša koji pored svežeg voća ukljućuju i brojne kolače.

Lokalni restorani sada u ponudi, pored standardnih jela sa roštilja i italijanskih specijaliteta, imaju i malo složenija jela a zahvaljujući kreativnosti kuvara ručak ili večeru moguće je pretvoriti u potpuni slow food užitak koji će obeležiti gaspaćo od govedine, bifteci na razne načine, potaži od raznog sezonskog povrća i izuzetno ukusne torte – sve ono što vam je potrebno da obiđete sunčane vrhove ove planine ili jednostavno zaboravite na sve probleme koji vas po povratku na posao očekuju.

Konaci Anđela

Kopaonik leti, bez snega, možda je lepši, pitomiji i bogatiji nego zimi. Ako imate istraživački duh, pored takozvane in-house zabave, možete se posvetiti i brojnim drugim poput škole jahanja, brojnim putevima i puteljcima koji će vas bolje upoznati sa samom planinom i njenom bogatom vegetacijom i svim prirodnim lepotama koje je okružuju.

Kako su nam iz MK Mountain Resorta rekli cena smeštaja u jeku zimske sezone iznosiće najviše 110 evra za polupansion, što je za nekih 30 evra niža cena od prošlogodišnje, dok su cene tokom leta znantno niže i smeštaj takođe uključuje polupansion na bazi švedskog, gore pomenutog, stola i pristup skoro svim aktivnostima unutar hotela poput sauna i bazena.

Ako ipak, kada je letnji odmor u pitanju, ne preferirate more, Kopaonik može biti savršena lokacija za vikend bekstvo..

Priština: Ucene bivših obaveštajaca

22. avgust 2010. | 12:08
Priština -- Rasformirane kosovske obaveštajne agencije ucenjuju pripadnike novih institucija, kažu zvaničnici u Prištini.


Predsednik Komisije kosovske skupštine za nadgledanje rada KOA Gani Geci, izjavio je da strukture zvanično rasformirane Obaveštajne službe Kosova cenjuju kandidate prijavljene za rad u noformiranoj agenciji.

Geci je, kako prenosi prištinski list "Koha ditore" rekao da se pritisak vrši na one koji žele da rade u KOA, a ranije nisu bili angažovani u SHIK-u.

Geci, inače poslanik opozicionog Demokratskog saveza Dardanije, je naveo da se plaši da KOA neće uspeti u potpunosti da se očisti od ljudi koji su ranije služili u obaveštajnim strukturama, dodajući da će se založiti da uradi sve što je u njegovoj moći kako bi identifikovao i obelodanio imena onih koji su ranije bili članovi SHIK-a.

"Istina je da smo imali neke sumnje, ali nakon provere, utvrdili smo da je njihova prošlost čista“, rekao je Geci.

On tvrdi da SHIK, često povezivan sa partijom na vlasti kosovskog premijera Hašima Tačija, još postoji, iako je ta služba proglašena ugašenom, noć pre nego što je stupio na snagu kosovski ustav, 14. juna 2008 godine.

“Ljudi iz te službe su u redovima Bezbednosnih snaga Kosova, ali i u policiji. Najveća opasnost je što su neki od njih bili u G-2 (deo SHIK-a), a sada su u policiji, i pretenduju da predju u KOA'', rekao je Geci.

Iran predstavio svoj prvi bespilotni bombarder

VIDEO   22. 08. 2010. - 11:32h

Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad danas je zvanično predstavio prvi bombarder bez posade


domaće proizvodnje i nazvao ga "ambasadorom smrti za neprijatelje čovečanstva".

Ahmadinežad: Letelica je "ambasador smrti za neprijatelje čovečanstva""Avion, pored toga što predstavlja ambasadora smrti za sve neprijatelje čovečanstva, nosi i poruku mira i prijateljstva", rekao je Ahmadinežad.


Namena letelice je da "drži neprijatelje paralisane u njihovim bazama", a ona će, takođe, služiti za zastrašivanje i odbranu, dodao je iranski predsednik.

Ahmadinežad je rekao i da će se vojni program, koji Iran sam finansira, nastaviti "sve dok neprijatelji ljudskog roda ne izgube svaku nadu da će ikada više moći da napadnu iransku naciju", prenela je agencija AP.


Četiri metra dugačak avion bez posade, nazvan "karrar", predstavljen je na ceremoniji koju je prenosila državna televizija, dan pošto je Iran, uz pomoć Rusije, pustio u pogon svoj prvi nuklearni reaktor u Buseru.




Ahmadinežad: Ako nas napadne Izrael, naša reakcija obuhvatiće ceo svet
U komentaru na eventualne pretnje da bi Izrael mogao da napadne iranska nuklearna postrojenja, Ahmadinežad je rekao da postoji mala verovatnoća da do toga dođe, ali i da će, ako se tako nešto dogodi, reakcija Irana biti još oštrija.


"Domen iranske reakcije obuhvatiće ceo svet. Takođe, poručujemo zapadu, da su sve mogućnosti na stolu", naglasio je Ahmadinežad.

Ceca pevala u Preljini, a publika u Guči

   VIDEO   22. 08. 2010. 10:23h
Folk diva Svetlana Ceca Ražnatović održala je u petak veče u Preljini kod Čačka spektakularan koncert,


iako je u publici bilo nekoliko hiljada ljudi. Iako je najavljivano da će koncertu prisustvovati oko 20.000 ljudi obližnja Guča izgleda da je odvukla Cecinu publiku.


Cecin nastup, koji je najavljivan ranije, počeo je tek oko 23 sata, a publiku je dva sata do njenog dolaska zabavljao Željko Šašić.

Prema ranijim najavama organizatora koncerta Dušana Dunjića, vlasnika restorana "Modo“ u blizini Ibarske magistrale, na koncertu je trebalo da prisustvuje više od 20.000 ljudi, međutim, došlo ih je svega nekoliko hiljada. Ipak, Ceca je, obraćajući se publici kazala: "Zadovoljna sam što sam došla ovde, neću vas izneveriti!“

Ceca je koncert započela starim hitovima, a potom su se ređale njene prepoznatljive pesme: "Grome moj“, "Idi dok si mlad“, "Dragane moj“, "Beograd“...

Spektakl su sunoć posetili poštovaoci njene muzike iz gotovo svih krajeva Srbije - Kraljeva, Užica, Gornjeg Milanovca, Kruševca, Kragujevca...

Ono što je poznato je da je Dunjić za organizaciju celokupnog koncerta "iskeširao“, kako je i sam rekao, 70.000 evra, od čega je, pretpostavlja se, samo Ceci pripalo 40.000. Ljubitelji njenih pesama, kako se moglo čuti na koncertu, kažu da je ovaj nastup vredeo svakog plaćenog centa.

Pretpostavka je da bi u publici u kafe restoranu "Modo“ bilo mnogo više ljudi da je koncert održan u nekom drugom terminu, odnosno da se on nije poklopio sa najposećenijim danima Sabora u Guči. Jer, dok je Ceca pevala pred nekoliko hiljada ljudi, u Guči su se saboraši tiskali po ulicama i šatrama, jer mala dragačevska varoš nije bila dovoljno velika da primi sve ljubitelje trube.

Sve više Srba ostaje bez imovine


22. 08. 2010. 05:15h
Ekonomska kriza sve je veća, pa je građanima Srbije sve teže da se nose s otplatom kredita i teretom lizing rata.

Kašnjenja u plaćanju sve su češća, a to se najbolje vidi po ponudama robe na sajtu "Doboš", koji bankari i lizing kompanije sve češće koriste da bi rasprodali stanove, automobile i opremu, koji su zbog problema u otplati vraćeni njima u vlasništvo.

Sajt "Doboš" počeo je da radi početkom marta, a na njemu posetioci imaju ponudu u četiri kategorije: nekretnine, automobili, mašine i opremu.

- Do 1. marta kada smo pokrenuli ovaj portal javna prodaja u Srbiji se svodila na oglase za javno nadmetanje u dnevnim novinama ili na naslove u medijima kako banke i lizing kuće u Srbiji prodaju imovinu.



Zato smo i napravili "Doboš" da se na jednom mestu zadovolji potreba za stvaranjem pristupačnog tržišta predmeta koji se nalaze na javnoj prodaji i da se istovremeno široj javnosti približi ovaj u razvijenim zemljama rasprostranjen koncept prodaje - kaže Vladimir Vujović, jedan od osnivača i direktor Doboša.



Na "Dobošu" se trenutno nudi oko 150 ponuda nekretnina: tako recimo za lokal od 85 kvadrata u Novom Sadu početna cena je 73.000 evra, dok je za dupleks stan sa garažom početna cena 145.000 evra.


I za Beograd je ponuda interesantna: dvosoban stan na Vračaru će na javnoj licitaciji krenuti od početnih 100.000 evra, dok se za četvorosoban stan na Paliluli traži 190.000 evra.

Vladimir Vujović

Naravno na javnim licitacijama koje banke organizuju cena može da bude viša što zavisi od broja zainteresovanih kupaca.


Automobil marke "reno megan", koji je prešao 10.000 kilometara lizing kompanija nudi po početnoj ceni od 8.500 evra.



Najživopisnija je bila ponuda Poreske uprave Srbije: kineske papuče i patike. Nova spakovana roba u 934 kutije, po ceni od 99.024 evra.


- Od početka rada sajt je posećen više od 100.000 puta, a ljudi zovu raspituju se, pitaju o svemu i svačemu...



Pitaju na primer kako mogu da vide stan koji će biti na licitaciji. Banke poverioci organizuju razgledanja pre javnog nadmetanja, tako da ih uputimo na banku da se podrobnije o svemu raspitaju - priča Vujović.


Na sajtu posetici mogu pronaći i pneumatske čekiće, rovokopače i raznorazne druge stvari, a svima je zajedničko to da su se na dobošu našli zbog neizmirenih obaveza građana, koji dalje nisu mogli da ih otplaćuju.


Raste broj neplatiša


Iako broj neplatiša u Srbiji nije alarmantan, činjenica je da je u porastu. Od oko 65.000 uzetih stambenih kredita oko pet odsto klijenata kasni u otplati kredita.
- Mora se priznati da je od početka finansijske krize broj ljudi koji ne mogu da se nose sa ratama počeo da raste, mada su naši građani poznati kao revnosne platiše - kaže Vujović.

Tuzla: Predali se policiji zbog pedofilije

22. 08. 2010. 11:15h
Bivši poslanik u Skupštini Brčko distrikta i bivši član Stranke za BiH i Socijaldemokratske partije BiH Vahdet Mujkanović iz Brčkog i Šain Majdančić

iz Tuzle, osumnjičeni za seksualne odnose sa 13-godišnjom devojčicom iz Tuzle dobrovoljno su se predali policiji Tuzlanskog kantona, javljaju federalni mediji.

Mujkanović i Majdančić su osumnjičeni da su u poslednjih mesec dana imali više seksualnih odnosa sa 13-godišnjom devojčicom, a bludnje radnje, kako u prijavi policiji tvrdi majka devojčice, imali su u iznajmljenom stanu u tuzlanskom naselju Stupine.


Mujkanović je prethodno saslušan u MUP-u Tuzlanskog kantona, gde je negirao tvrdnje devojčicine majke, ali je Tužilaštvo donelo odluku o njegovom lišavanju slobode.


Stan je po nalogu Tužilaštva Tuzlanskog kantona pretresen kako bi bio uzet eventualni dokazni materijal, a u prisustvu majke iskaz je dala i 13-godišnja devojčica.

Gori oko Splita

22. 08. 2010. 12:39h |

Rano jutros izbio je požar kod Solina


, predgrađa Splita, u kome gori borova šuma, a vatrogasci iz vazduha i zemlje nastoje da zaustave širenje požara prema Kaštelima, prenose hrvatski mediji.

Zbog požara borove šume u Donjoj Rupotini kod Solina nad Splitom se nadvio veliki oblak dima zbog čega su građani upozoreni da ne otvaraju prozore dok se dim ne raščisti.


Dva kanadera i vatrogasci gase požar i kod Opuzena. Vatra se širi prema severozapadu, a zasad se ne može proceniti da li požar preti naseljenim područjima.


Požar je buknuo u jutros oko šest sati, a gase ga tri kanadera, dva helikoptera, jedan vazdušni traktor i nekoliko stotina lokalnih vatrogasaca.

Dačić: Nećemo mirno gledati pogrom

22. 08. 2010. 12:00h
"Srpska policija spremna je da reaguje na bilo kakav vid nasilja na Kosovu i Metohiji ukoliko bi Albanci pokušali da naprave pogrom nad Srbima", rekao je ministar policije Ivica Dačić.


Srbija neće dopustiti novi pogrom: Ivica Dačić

Reagujući na izjavu ministra policije privremenih institucija u pokrajini Bajrama Redžepija da će Priština oružano intervenisati ukoliko Srbi na severu Kosova pokušaju da se pripoje Srbiji ili jednostrano proglase nezavisnost, Dačić je rekao da je neophodno pronaći kompromisno rešenje, koje bi zadovoljilo obe strane.


- Naša policija je, naravno, spremna. Ali, Redžepijeve pretnje oružjem i činjenica da Srbija ne bi mogla mirno da gleda pogrom Srba govore da međunarodna zajednica mora da pronađe kompromisno rešenje, prihvatljivo i za Srbe i za Albance - objasnio je Dačić.


Vicepremijer i šef srpske policije jedan je od retkih iz srpskog državnog vrha koji se ni ranije, kada se zahuktavala situacija u pokrajini, nije libio da pominje mogućnost i adekvatnog reagovanja srpske strane na oružane pretnje iz Prištine.


Iako je zvanična politika Srbije koju najčešće i najupornije pominju predsednik Srbije i šef srpske diplomatije Boris Tadić i Vuk Jeremić da će Beograd "braniti teritorijalni integritet i suverenitet svim raspoloživim mirnim i diplomatskim sredstvima", dešavala su se i ovakva "iskakanja" poput Dačićevih. U sličnom duhu reagovao je i Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosmet.

Na pitanje "Vesti" kako gleda na to da se iz Prištine preti oružjem, a da svoju kvazidržavu nisu zaokružili ni članstvom u UN, dok Srbija stalno pominje mantru o odbrani diplomatskim sredstvima, Ivanović kaže da se on "ne bi mnogo pozivao na tu izjavu o diplomatskim sredstvima".


- Jeste to zvanična državna politika, ali je stvar u tome da u Srbiji ne misle svi tako - dodaje zagonetno Ivanović.


Nakon pretnje iz Prištine, u Beogradu se povela polemika da li srpski zvaničnici treba oštro da reaguju u sličnom stilu ili pak da ignorišu Prištinu, a da od Euleksa i Kfora zahtevaju objašnjenje.



Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da u ovom trenutku nema razloga da vlast u Srbiji upućuje bilo kakve poruke Redžepiju.


- Potrebno je da se postavi pitanje NATO-u šta se dešava. Treba pitati i Kfor da li postoje bilo kakve pripreme Albanaca za eventualnu primenu vojne sile. Ali, o svemu tome svakako ne treba pričati sa kosovskim vlastima - smatra Radić.


Demanti posle packi


U međuvremenu, Redžepi je sa svojom ratobornom retorikom aterirao, demantujući da je u izjavi za beogradski list "Danas" pominjao oružje. Ali taj demanti u suštini to i nije bio, jer je za prištinski "Ekspres" potvrdio da će "svako ko pokuša da proglasi nezavisnost na teritoriji Kosova biti uhapšen". Poznavaoci su ubeđeni da je Redžepijevo posipanje pepelom usledilo posle brifinga kod predstavnika međunarodne zajednice na Kosmetu.

M’RŠ SRBI IZ HRVATSKE!

Nedelja, 22. Avgust, 2010.
U Hrvatskoj se i ove godine nastavlja teror nad turistima, ali i srpskim povratnicima

BEOGRAD - Srbi bezbedni, incidenti mogući!
Ovo su bile reči kojima su se hrvatski zvaničnici obratili javnosti na početku turističke sezone, posle napada na srpsku porodicu u Vodicama kraj Šibenika. Sada je već više nego očigledno da se u Hrvatskoj i ove godine nesmanjenom žestinom nastavlja teror nad turistima iz Srbije, ali i nad srpskim povratnicima.
Poslednji incident desio se 15. avgusta, kad je automobil srpskih registracija, kojim je upravljala 22-godišnja devojka s dvojnim državljanstvom, kamenovan u večernjim satima kod mesne crkve u ličkom mestu Saborsko. Za ovaj napad najpre je optužena grupa od desetak nepoznatih huligana. Međutim, hrvatska policija je to demantovala ovih dana, tvrdeći da su u pitanju deca koja su se samo gađala kamenčićima!

Nedelju pre u Splitu se desila slična neprijatnost kad je srpski državljanin B. D. (31) na vetrobranskom staklu svog automobila, beogradskih tablica, pronašao zakačenu ručnu bombu i poruku: „Ahtung, zabranjeno kupanje Srbima, četnicima i psima! Bog i Hrvati“. Vinovnici ovog incidenta takođe još nisu identifikovani.
Novosadskoj porodici Potkonjak sredinom jula uništen je automobil u Rijeci. Njima je kamenicama razlupan „ford eskort“, šoferšajbna je potpuno uništena, branik je razbijen, a tablice počupane i ukradene. Na svu muku, maltretirali su ih i policijski službenici, koji su im naplatili taksu da bi iz Hrvatske mogli da izađu bez registarskih tablica...

Šta reći o primeru Petrinjskog radija (o čemu je Kurir pisao juče), na kome se i danas mogu naći otvoreni pozivi na linč Srba, kojima bi, kako neki Hrvati smatraju, trebalo staviti žute trake na ruke, zbog raspoznavanja. Kao u nacističkoj Nemačkoj, kada se tako postupalo s Jevrejima.

Ovo su samo neki od drastičnijih primera incidenata koji su se desili u poslednje vreme u „lijepoj njihovoj“, a koji ukazuju na to da je, i pored pomirljivih tonova predsednika dveju država, situacija na terenu, među običnim svetom, i dalje nabijena netrpeljivošću i mržnjom prema svemu što je srpsko.

RODITELJI TUŽE ŠKOLU U OHAJU ZBOG SAMOUBISTVA ĆERKE

Nedelja, 22. Avgust, 2010.

KLIVLEND - Porodica šesnaestogodišnje Slađane Vidović, čiji su roditelji iz Hrvatske, tužila je radnike škole u Ohaju,


jer je nisu sprečili da izvrši samoubistvo, pošto su je maltretirali školski drugovi.

U tužbi se tvrdi da su Slađanu Vidović drugovi gurnuli niz stepenice, javlja AP.


U tužbi stoji da su kolege verbalno maltretirale Slađanu zbog njenog naglaska i porekla. Ismevali su je i zbog dva mladeža na licu, čak i nakon što ih je uklonila, tvrdi sestra Suzana.

Devojka je pala u depresiju i obesila se u svojoj sobi u oktobru 2008. godine.

Zavezala je konopac za krevet i sebi oko vrata, pa se bacila kroz prozor.

Porodica traži neodređeni iznos odštete. Direktorka škole Žaklin Hojns rekla je da će se škola svim snagama boriti protiv tužbe.

CRNA GORA RAJ ZA MAFIJU

Nedelja, 22. Avgust, 2010
Crna Gora namerno odugovlači s potpisivanjem sporazuma sa Srbijom o izručenju crnogorskih državljana koji su na optužnicama Specijalnog tužilaštva

BEOGRAD - Crna Gora će najmanje do kraja ove godine, a možda i duže, biti sigurna kuća za sve koji imaju državljanstvo te zemlje, a koje Srbija potražuje zbog kriminala!

Crnogorska vlada za septembar najavljuje okvire za sporazum Srbije i Crne Gore o izručenju državljana, što znači da do kraja godine od tog posla nema ništa. Do tada, većina onih koji su na optužnici koju je Specijalno tužilaštvo nedavno pokrenulo protiv Darka Šarića i još 19 optuženih može mirno da spavaju.

Među optuženima je i Pljevljak Goran Soković, jedan od najbližih Šarićevih saradnika, koji je optužen kao jedan od organizatora grupe kriminalaca koja je švercovala narkotike iz Južne Amerike u Evropu. Na srpskoj „listi želja“ mogli bi da se nađu i Bjelopoljac Dejan Šekularac i Beranci Draško Vuković i Boris Laban, takođe osumnjičeni da su članovi Šarićevog klana. S obzirom na to da Crna Gora očigledno ne žuri s potpisivanjem sporazuma, svi pomenuti kompanjoni Darka Šarića mogu na miru i natenane da pakuju kofere za neke toplije i mirnije krajeve sveta.

Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić uveren je da će retko ko od onih koje Srbija potražuje dočekati potpisivanje sporazuma sedeći skrštenih ruku na nekoj od crnogorskih plaža.

- Naravno da će do tada napustiti Crnu Goru! Odugovlačenje je najmanje što crnogorske vlasti mogu da učine da se revanširaju svojim partnerima iz podzemlja. Oni su vrlo važni za crnogorsku vlast. Nema gotovo nijednog švercera narkotika i narkodilera koji nije bio politički angažovan od strane vladajuće stranke u Crnoj Gori - optužuje Mandić i dodaje:

- Za Crnu Goru je veoma bitno da reši problem organizovanog kriminala zbog svojih građana, ali i zbog evropskih integracija. Opomene da je organizovani kriminal najveći problem konstantno stižu i od SAD i EU! To je posebno bitno jer očekujemo skori odgovor na aplikaciju za članstvo u EU - naglašava Mandić.
Ministarka pravde Snežana Malović kaže za Kurir da sa srpske strane postoji spremnost da se pomenuti sporazum u što kraćem roku potpiše.

- To bi bio dobar osnov za unapređenje saradnje dve zemlje u oblasti pravosuđa - ističe Malovićeva.

SEKSOM DO VELIKE ALBANIJE!

Kurir otkriva pakleni plan za kolonizaciju Srbije
Nedelja, 22. Avgust, 2010.
Posle „osvajanja“ Kosova stopom nataliteta neviđenom u Evropi, Albanci šalju „zaljubljene mlade“ u opustela srpska sela na jugu zemlje

i udaju ih za dvadesetak godina starije srpske momke

BEOGRAD - Albanske rode sleću na srpske planine i crtaju granicu „velike Albanije“!
Iza „romantičnih“ priča o „iznenadnoj ljubavi“ i udaji Albanki za vremešne momke iz opustelih planinskih sela krije se sasvim sigurno unosan posao, a srpske službe bezbednosti sumnjaju da je reč o strategiji daljeg širenja albanskog etničkog prostora na rubna područja centralne Srbije!

- Kao što su, za evropske prilike, neviđeno visokom stopom nataliteta „osvojili“ Kosovo, pa i dobar deo juga Srbije, sada pripremaju sledeću etapu. Albanke, mahom iz okoline Skadra, preko agencija upoznaju usamljene domaćine, koji su po pravilu i više od deset godina stariji od njih. Pošto se njihova rodbina uveri koliko zemlje ima mladoženja i da je jedini naslednik, brak se odobrava, budući da je gotovo sigurno da će devojka da nadživi muža i nasledi imanje. A kada se to dogodi, za njom će iz Albanije stići rođaci, ili možda i budući muž - kaže sagovornik Kurira blizak jednoj našoj službi bezbednosti.

„Najzanimljivije“ je to što albanske snajke dolaze masovno u Rašku oblast, koja se naslanja na Kosovo, a odnedavno su u potrazi i za đuvegijama iz Toplice.

- Verovatno tu ima i pravih ljubavi. I to se dešava. Ali, razmislite sad dobro: zbog čega nijedan albansko-srpski brak nije sklopljen u istočnoj Srbiji, gde takođe ima mnogo sela iz kojih su sve devojke pobegle glavom bez obzira? Sve ovo isuviše liči na smišljenu strategiju! - kaže sagovornik Kurira.

Po sagovorniku Kurira, vrlo je verovatno da Albanci sve ovo smišljeno rade, jer će decu vaspitavati po albanskim običajima.
- Deca će sigurno učiti albanski jezik i kulturu, jer domaćini nemaju vremena da ih vaspitaju zbog posla kojim se bave. Njima radni dan traje od jutra do večeri. Ali većina tih oženjenih kaže da su im te žene spasle kuće od zatvaranja - objašnjava on.

Barselona se poigravala sa Seviljom

VIDEO

Mesi postigao tri pogotka u Superkupu Španije

21. 08. 2010. - 22:21h

Fudbaleri Barselone otpočeli su novu sezonu osvajanjem trofeja, savladavši u meču za španski Superkup Sevilju sa ubedljivih 4:0.

Iako je trener Barse Pep Gvardiola odlučio da David Vilja, Zlatan Ibrahimović i Andres Inijesta ostanu na klupi za rezerve, aktuelnom prvaku Španije oni u igri nisu ni malo nedostajali. Naprotiv. Potpuna dominacija pred prepunim tribinama stadiona Nou Kamp bila je najava novih uspeha, a za prvi su se pobrinuli Pedro i Mesi koji su već u uvodnih 45 minuta obezbedili nedostižnu prednost od 3:0.



Pedro je napravio dar mar po levoj strani Seviljine odbrane u 14. minutu, nateravši Konka da nespretnom intervencijom pošalje loptu u sopstvenu mrežu, a onda je na scenu stupio zvanično najbolji fudbaler planete. Leo Mesi je najpre u 24. minutu iskoristio sada već uobičajeno Ćavijevo „dodavanje koje ima oči“ da matira Palopa, a onda je i sam izveo majstoriju, i to 44. minutu kada je na Alvešovo dodavanje iz okreta šutira sa ivice peterca pravo pod prečku.



Iako je u nastavku Gvariola u igru ubacio i najveće Barsino letošnje pojačanje Davida Vilju, rezultat se nije menjao. Još jedan rezervista, Inijesta, dobio je šansu da učestvuje u poigravanju sa Seviljom koja nije bila dorastao protivnik, ali ni strelac pobedonosnog gola u finalu Mondijala nije uspeo da se upiše u listu strelaca i pored toga što je imao jednu kolosalnu šansu.



No, upravo su Vilja i Inijesta u samoj završnici nadmudrili odbranu rivala na levom krilu, omogućivši Mesiju da u 89. minutu po treći put na ovoj utakmici postigne pogodak.



Superkup Španije
Barselona - Sevilja 4:0 (3:0)
(Konko 14ag, Mesi 24, 44, 89)

Preminuo Stjepan Bobek

Odlazak legende Partizana i jugoslovenskog fudbala

22. 08. 2010. - 10:32h

U Beogradu je rano jutros, u 87. godini,
preminuo Stjepan Bobek, nekadašnji fudbaler i trener Partizana i rekoder po broju golova u dresu jugoslovenske reprezentacije, recceno je Tanjugu u Hitnoj pomoći.

Lekari Hitne pomoći konstatovali su Bobekovu smrt u 00:48 časova.

Stjepan Bobek je rođen 3. decembra 1923. u Zagrebu. Već sa trinaest i po godina igrao je za prvi tim Viktorije, nižerazrednog kluba.

Kao dvadesetogodišnjak postao je centarfor Građanskog, a 1945. godine došao je u Partizan i za crno-bele igrao sve do 1959. godine.

Za tih 13 godina, Bobek je odigrao 468 utakmica i dao 403 gola. Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je 63 utakmice i postigao 39 golova.

Bio je centarfor, individualista, sjajan dribler i neobično vešt golgeter. Kasnije je dobio ulogu konstruktora igre. Igrao je za tim uživajući u pripremanju šansi saigračima.



Njegov poslednji pas najčešće je bio "pola gola", a njegovo "rolanje" lopte i "zlatna peta" ostali su u jugoslovenskom fudbalu pod Bobekovim zaštitnim znakom kao i lična kreacija.

Kao fudbaler Partizana, Bobek je osvojio dva prvenstva i četiri kupa. Bio je učesnik dva svetska prvenstva - u Brazilu 1950. i u Švajcarskoj 1954, kao i dve Olimpijade - u Londonu 1948. i u Helsinkiju 1952.



U svojstvu trenera imao je više uspeha - pet šampionskih titula, dva kupa (grčki i tuniski) i jedno prvo mjesto u drugoj saveznoj ligi, sa Vardarom.

Za najboljeg fudbalera Partizana svih vremena izabran je 1995. godine.

Vreme i mesto sahrane Bobeka biće naknadno objavljeni.

Najbolje dojke Srbije

Na finalu trećeg izbora za Alo! najlepši dekolte pobedila Fidanka Đorđević

Nedelja - 22.08.2010
Da su naše žene jedno od najlepših prirodnih bogatstava koje imamo, uverili su se svi oni koji su došli u petak uveče na finale izbora za „Alo!“
najlepši dekolte Srbije, na kome je za prsa ispred ostalih bila Fidanka Đorđević!

Prsata Vranjanka očarala je sve prisutne svojim prirodnim bujnim grudima, ostavivši iza sebe Katarinu Simić iz Loznice, koja je uzela mesto prve pratilje, i Novosađanku Jovanu Stojadinov, koja će tokom sledećih godinu dana nositi lentu druge pratilje.
Naš tradicionalni izbor iz godine u godinu privlači sve veću pažnju javnosti, o čemu je svedočio i podatak da se u klubu „Tajm aut“ na Adi Ciganliji još pre početka defilea nije moglo naći slobodno mesto. Neki od posetilaca priznali su nam da su doputovali iz drugih gradova samo da bi videli 25 devojaka iz svih krajeva Srbije koje su se borile za laskavu titulu. Muškarci iz publike koristili su svaki trenutak kako bi uslikali obdarene lepotice dok šetaju pistom.
Program je svojim opaskama i duhovitim predstavljanjem devojaka obeležio voditelj Zoran Kesić, koji ni u jednom trenutku nije ostao ravnodušan na grudi devojaka, koje su non-stop prolazile pored njega, kao ni na našu prvu pobednicu Moniku Kiš, koja mu je pomogla u vođenju programa.
Nastavak teksta ▼

Žiri je naglasio da nije imao nimalo lak posao i da im se zavrtelo u glavi od velikih grudi koje su imali prilike da vide, ali su na kraju doneli odluku sa kojom se složila većina članova žirija, ali i publika u klubu, što se moglo videti i po gromoglasnom aplauzu koji je Fidanka dobila po proglašenju.
Neke od takmičarki bile su razočarane nakon proglašenja, ali kasnije su u vreloj atmosferi u klubu „Tajm aut“ prebrodile poraz i uživale u žurki koja je trajala do jutra.


Kapor i Stanojević muvali Milicu Tomašević!

Pevač Saša Kapor i voditelj Vladimir Stanojević tokom čitave večeri nisu odvajali pogled od prošlogodišnje pobednice Milice Tomašević, sa kojom su se i upoznali po završetku programa. Milica i njena drugarica nisu ostale imune na udvaranje dvojice momaka, pa su sa njima ostale do kasno u noć, a zajedno su i otišli iz kluba. Da li se između njih rodila ljubav i gde su završili posle žurke, nije nam poznato.


Stručni žiri na slatkim mukama

Da je Fidanka ta koja će tokom sledeće godine nositi titulu najlepših grudi Srbije, odlučili su predsednik žirija, glavni i odgovorni urednik lista „Alo!“ Antonije Kovačević, psiholog Aleksandra Janković, glumica Danijela Vranješ, gej aktivista Predrag Azdejković, pevačica Katarina Duvnjak Kaja, mladi folk pevač Saša Kapor, učesnik OT Danijel Pavlović, voditelji Vlada Stanojević, Jovana Medić i Nikola Milivojević, kao i predstavnici „Blica“, „24 sata“, „Pulsa“, „Blic žene“, „Sveta“, „Skandala“ i magazina „Story“ i „Hello“.


Vredne nagrade

Fidanka je dobila novčanu nagradu od 1.000 evra od dnevnog lista „Alo!“, vaučer od 1.000 evra od modne kuće „Svit jirs“ za kupovinu, stipendiju za školovanje u „Balkan medija timu“, koji se pobrinuo izgled devojaka, a koji će joj dati priliku da odabere da li će izabrati smer medijske fotografije, šminke ili scenografije. Svaka takmičarka dobila je paket kozmetike kompanije „Golden rouz“.

Zveket oružja

Nedelja - 22.08.2010
Na izjavu Bajrama Redžepija, ministra unutrašnjih poslova takozvane vlade Kosova, da će u slučaju nasilnog otcepljenja srpskih opština
Dobro jutro, Srbijo!

na severu narediti da se podmaže oružje, reagovao je i Ivica Dačić. On je rukavicu bačenu u lice muški prihvatio i objasnio da su i naši momci spremni ko zapeta puška da reaguju ukoliko Albanci naprave pogrom Srba.


Da je ovo samo bilo pokeraško odmeravanje snage dokazuje i to što su obojica brže bolje pohitali da svoje izjave ublaže i u razrogačene oči javnosti bace malo prašine.


Redžepi je sasvim hladnokrvno, prosto ne trepnuvši, baš kao pravi igrač, objasnio da oružje nije ni spominjao, već da će Kosovo braniti „u skladu sa ustavom i krivičnim zakonom“.
Nastavak teksta ▼



Naš potpredsednik vlade, pak, u pomoć je ponovo pozvao međunarodnu zajednicu i zavapio da se iznađe rešenje koje je prihvatljivo i za Srbe i za Albance.


Baš kao i Bogdanović, koji na zabranu da na Kosovo dolazi kao zvaničnik, pomirljivo kaže da ne želi da pravi probleme, ali da je predstavnicima međunarodnih institucija uputio oštar protest. (?!?) I, šta? Nema reakcije? Baš čudno...


Iako je Redžepi progutao svoje reči jer ipak ne priliči ministru jedne ozbiljne i demokratske države da daje takve izjave, neosporno je da je to bila ozbiljna pretnja. Možda smo previše bojažljivi bili u pokazivanju zuba. Možda smo previše brzo ustuknuli. Dačićevo režanje nije naišlo ni na kakvu podršku. Svi su spustili glave u strahu da ne budu prozvani. Nije čudo onda što se Ivica oduševljava majicama sa natpisom „Seks mi ne treba, vlada me je*e svaki dan“!

Podelili milijarde bez ikakve kontrole

Fond za razvoj Srbije

22. 08. 2010. - 00:02h

Oko 3,2 milijarde dinara samo ove godine je dato iz Fonda za razvoj, a da nikakva kontrola trošenja tih sredstava nije urađena.

Naime, ovaj novac je dat kroz ukupno 82 kredita za trajna obrtna sredstva, a za takve kredite nije predviđena namenska kontrola?! Osim što Fond time omogućava primaocima da zloupotrebe novac poreskih obveznika, nije jasno ni kako će Fond raskinuti ugovor s onima koji ga se ne pridržavaju ako nikakve kontrole nema.

Na kredite za trajna i obrtna sredstva odlazi najviše novca kojim Fond za razvoj raspolaže. Tako je ove godine na razne kredite Fonda dato 12,2 milijarde dinara, a samo na trajna obrtna sredstva je otišlo čak 3,2 milijarde. Međutim, Fond za razvoj i ministre koji sede u Upravnom odboru očigledno uopšte ne zanima kako se taj novac troši. Ili ih ne zanima ili im mahinacije, zloupotrebe i korupcija, kojima su vrata Fonda širom otvorena zahvaljujući nepostojanju bilo kakve kontrole – ne smetaju. Kako drugačije objasniti činjenicu da namenska kontrola kredita datih za „trajna obrtna sredstva“ uopšte nije predviđena.


Da kontrole nema priznali su i u Fondu, i to u slučaju vrlo konkretne zloupotrebe kojom se bavio Savet za borbu protiv korupcije. Fond za razvoj je preduzeću „Media II“ koje je kupilo izdavačko preduzeće „Prosvetu“, odobrilo čak tri kredita ukupne vrednosti 167 miliona dinara, ali kontrola tih sredstava je izostala, pa samim tim nije ni jasno na šta je novac potrošen.


- U dopisu koji smo dobili od Fonda objašnjava se da za ovu vrstu kredita nije predviđena namenska kontrola, jer Fond te kredite odobrava u cilju povećanja obima neophodnih obrtnih sredstava za tekuće poslovanje i likvidnost. U jednom drugom dopisu koji je Fond uputio 10. avgusta, piše da Fond „namensku kontrolu privrednih društava vrši prilikom puštanja sredstava“ i to na osnovu „dokumentacije koju privredno društvo prilaže prilikom podnošenja zahteva za puštanje sredstava“. Tako će za poreske obveznike ostati tajna da li se sredstva od tih kredita, koja se najvećim delom obezbeđuju iz Budžeta, ulažu u proizvodnju, trajna obrtna sredstva, ili njihovi korisnici od tog novca kupuju jahte, kuće ili otplaćuju privatne dugove – Kaže za „Blic nedelje“ Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije.


Sve to čudi i jer ugovori kojima se odobravaju krediti Fonda, predviđaju i mogućnost njihovog raskidanja, ukoliko korisnik ne ispunjava ugovorne obaveze. Tako na primer, u Ugovoru o dugoročnom kreditu od 37 miliona dinara koji je Fond 27. novembra 2009. odobrio kupcu „Prosvete“, preduzeću „Media II“ piše, između ostalog, da Fond ima pravo da otkaže kredit u slučaju da se sredstva ne koriste u svrhe predviđene konkretnim Ugovorom. Međutim, postavlja se pitanje kako će Fond za razvoj da utvrdi da li korisnik u konkretnom slučaju ispunjava ugovorne obaveze kada, kako sami kažu, za ovu vrstu kredita nije predviđena kontrola namenskog trošenja sredstava.


Međutim nije problem samo „Media II“. Fond je samo ove godine podelio 82 ovakva kredita. Najmanji je iznosio svega osam miliona, a najveći čak 350 miliona dinara. Samim tim, postavlja se i pitanje ko treba da kontroliše kako se ovaj novac troši, ako to već ne rade službe Fonda i ministri koji ga vode.


- Nelogično je da se sredstva izdvajaju za određenu namenu, a da se ne proverava da li se za tu namenu i troše. Čak i da se ne proveravaju sva preduzeća koja su dobila kredit, valjalo bi provere vršiti bar na slučajnim uzorcima. U suprotnom, ako se kredit može trošiti na bilo šta, onda on nije namenski i obesmišljava se – kaže Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“.



Pet najvećih kredita za obrtna sredstva
Simpo 350.000.000
Galeb group 280.000.000
Rubin 200.000.000
Farmakom 200.000.000



Pet najvećih kredita
Simpo Šik Kuršumlija 787.250.000
Delta agrar 550.000.000
Gran automotive 460.000.000
Simpo 350.000.000
Galeb group 280.000.000


Ko sve sedi u Upravnom odboru
Na čelu Upravnog odbora Fonda za razvoj nalazi se Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Ostali članovi su Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, Diana Dragutinović, ministarka finansija, Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja, Milutin Mrkonjić, ministar infrastrukture, i Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.

Prošao kroz pakao goraždanske „oluje“

Kako je Ranko Ikonić-Beli uspeo da preživi avgust 1992. godine
Ranko Ikonić-Beli vozio je autobus sa 140 izbeglica
22. 08. 2010. - 00:02h

Ranko Ikonić-Beli (55) bio je vozač autobusa sa 140 izbeglica, kada je pre 18 godina za dlaku izbegao smrt.

Autobus je granatiran, Ranko ranjen u obe noge. Od tada ne može da spava više od tri sata.

„Pred očima mi barikada, krv, jauci, zapomaganja mojih mrtvih komšija i rodbine. Bolovi u nogama me rasturaju. Ali, stisnem zube i koračam dalje, kroz život. Kažem sebi: ’Ranko, kad si onda nadmudrio smrt, nećeš valjda danas, u slobodi, da popustiš, bori se! I borim se, samo da prehranim porodicu“, priča Ranko.


Danas, u Foči, u kupljenoj kućici „pod pločom“ živi šestoro Ikonića. Domaćin Ranko priseća se, za goraždanske Srbe kobnog. 27. avgusta 1992. kada je bio vozač autobusa u preduzećau ,,Azot“ iz Goražda. Srbi iz grada na Drini, kaže on, doživeli su tada stravičan izgon sa svojih ognjišta, pravu ,,Oluju“ koja ih je oduvala u smrt i u nepovrat.


„Naši predstavnici su sa goraždanskim muslimanima dogovorili bezbedan izlazak konvoja civila, u kome je bilo na desetine automobila i autobusa, a sačekao nas je pakao. Bilo je oko pola jedan, danju, kada smo, ništa ne sluteći, krenuli sa Jabučkog sedla, iznad Goražda, starim putem za Rogaticu, preko Mesića. U mom autobusu, sa 58 mesta, bilo je oko 140 putnika, dece od dve do 15 godina, žena, staraca. Svako je hteo pobeći što dalje od ratnog užasa i zločina dojučerašnjih komšija“, priseća se Beli, „goraždanske oluje“ sa bolnom grimasom na licu.


Oči mu suze. Sa njim je, u autobusu, na putu u slobodu, tada bila i njegova porodica, supruga i troje dece. Preživeli su svi, kaže, zahvaljujući božanskoj sili, koja je bila jača od zločinaca i nepravde.


U Kukavicama, kod Rogatice, sačekala ih je zaseda iz koje su iz svih vrsta naoružanja, pucali po golorukim Srbima.


- Preko asfalta je bila barikada kamenja i drveta, a onda je grunulo po autobusu. Prvo je poginula supruga Milana Đurđevića, koja je stajala iza mojih leđa i koja me je mrtvim telom, spasila sigurne smrti. Ja sam ranjen u desnu nogu, promrsio sam kroz zube i čvrsto stisnuo volan. Prednjim delom vozila sam velikom brzinom udario u ogromnu stenu, koju su zlikovci preprečili po putu. Prošao sam! Međutim, pucanje nije prestajalo - priča Ranko.


Jauci i zapomaganje ranjenih putnika u autobusu, Ikoniću je mutilo pamet. Nedugo zatim, tromblonska mina je bukvalno raznela autobuske gume. Beli je tada, umesto da se neprijatelju preda, provezao autobus do nekoliko stotina udaljene kafane čudnog imena „102“. Tu je ranjen i u drugu nogu, a komande autobusa su zablokirale...


Krvavi epilog muslimanskog zločina u Kukavicama, tog 27. avgusta, 1992. uoči Velike Gospojine, bio je stravičan - 25 poginulih i oko 80 ranjenih! Samo u Ikonićevom autobusu, ostalo je da leži 12 mrtvih Goraždana. Probudio se Beli nekoliko časova posle, u Vojnoj bolnici na Sokocu, koja je bila puna ranjenika iz Goražda. Tek tada je čuo da mu je porodica preživela. Zahvaljivao je Bogu na daru. Na vlastite rane nije mario. Kasnije će saznati i da je puščani metak prošao kroz kosu njegove, tada petogodišnje ćerkice Dade, koja je ostala nepovređena i pogodio 12-godišnjeg Dalibora Matovića, koji nije ni jauknuo. U magnovenju je, na trenutak, vidio i prevrnuto, zapaljeno vozilo u kome se nalazio komšija Veljo Lasica, koji je ostao bez noge.

I pored svega preživljenog, Beli ne mrzi, ne poziva na osvetu. Veruje da je pravda dostižna i da će ubice, kad-tad, stići kazna, za prolivenu krv njegovih sunarodnika iz Goražda. Dotle, Ranko Ikonić-Beli, bori se k’o lav, za svaku zarađenu marku. Sa kamionom ,,tamićem,, prevozi drva, staro železo, seno, šljive i ostale potrepštine, samo da bi preživeo u miru, koji mu ne nudi nikakvo drugo zanimanje.


Nezaposleni
Iako je bio ranjen u obe noge, Ranko Ikonić-Beli je dobrovoljno darovao krv 20 puta. U šestočlanoj porodici, niko nema stalni posao: nezaposleni su Ranko, njegova supruga, sin, snaha, i dve odrasle ćerke.

Danas svečano otvaranje 45. Kočićevog zbora


Goran Bregović održaće koncert na zatvaranju Kočićevog zbora
22. 08. 2010. - 00:02h

U Kulturnom centru Banski dvor u Banjaluci danas će svečano biti otvoren 45. Kočićev zbor,

kulturna manifestacija republičkog i međunarodnog karaktera posvećena piscu Petru Kočiću.

Ovu manifestaciju svečano će otvoriti predsednik Vlade Republike Srpske (RS) Milorad Dodik, koji je i predsednik Organizacionog odbora 45. Kočićevog zbora.
Na svečanom otvaranju biće izložena dela sa likovnog saborovanja „Zmijanje 2010“ koje je počelo 15. avgusta kod manastira Gomionica, a u malom salonu Banskog dvora biće organizovana likovna izložba pod nazivom „Kočićeva riječ“.
Prema programu manifestacije, u utorak, 24. avgusta u Oštroj Luci glumac Boško Đurđević izvešće monodramu „Kočićevi poslednji dani“, dok će narednog dana u Mrkonjić Gradu biti održano književno veče na kojem će osim književnika iz ove opštine učestvovati nekoliko Banjalučana i književnika iz okruženja.


U četvrtak, 26. avgusta u 11 časova, u Aleji velikana u Beogradu biće položeno cveće na Kočićev grob, a potom će biti upriličen prijem kod gradonačelnika za sve učesnike manifestacije. Istog dana u 20 časova u Klubu književnika u Beogradu biće održano književno veče pod nazivom „Zmijanje u Beogradu – Srpska u Srbiji“.


Istovremeno će u Parku Petra Kočića u Banjaluci biti održan književni program pod nazivom „Kočiću u slavu“. U petak, 27. avgusta u 20 časova u Banskom dvoru biće priređeno književno veče pod nazivom „Slovo Kočiću“ kojem će prisustvovati pisci iz Banjaluke i okruženja, kao i oko 45 književnika iz sveta.
Osim promocije i prijema učesnika kod gradonačelnika Banjaluke Dragoljuba Davidovića, u subotu, 28. avgusta će biti održana akademija „Kočićevo veče“ na kojoj će učestvovati pisci, glumci i muzičari.


Centralna svečanost biće održana u nedelju, 29. avgusta u Stričićima, gde će biti služen parastos Petru Kočiću, položeni venci na spomenik poginulim borcima, priređen književni program „Kočiću u čast“, te dodeljene Kočićeva i nagrada „Zmijanjče“.


Prema odluci žirija, dobitnik ovogodišnje „Kočićeve nagrade“, koju dodeljuje Zavičajno društvo „Zmijanje“, jeste književnik iz Banjaluke Milenko Stojičić, dok je nagrada „Zmijanjče“ pripala učenici devetog razreda Osnovne škole „Petar Kočić“ iz Kola kod Banjaluke Vesni Radulović.


Nakon umetničkog programa „Petar Kočić među Zmijanjcima“, u Osnovnoj školi u Stričićima biće organizovana bodljavina bikova za nagradu „Jablan“.


Svečano zatvaranje ovogodišnjeg Kočićevog zbora je u nedelju, 29. avgusta u restoranu banjalučkog vodenog parka „Akvana“, gde će biti održan koncert orkestara Gorana Bregovića i Bobana Markovića i pevačice Severine Vučković.
Pokrovitelji održavanja 45. Kočićevog zbora su Vlada Republike Srpske i Grad Banjaluka.

Operacije srca zakazuju za 2013.

Nemamo ni sale ni lekare za kardiološke intervencije

22. 08. 2010. - 00:02h

Još devet srpskih pacijenata, ukupno 60 do sada, otišlo je u petak o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) u istanbulsku bolnicu

„Adžibadem“ da im se urade kardiohirurške intervencije zamene srčanog zaliska ili ugradnja bajpasa.
Školovanje jednog kardiohirurga traje tačno 15 godina

Srpski pacijenti moraće do daljnjeg da na ovakve operacije idu van Srbije jer se o srpskoj kardiohirurgiji godinama nije brinulo. Nedostaju kardiohirurzi, operacione sale, kao i kreveti na odeljenjima intenzivne nege, a efikasnih rešenja za oko 2.300 pacijenata na listama čekanja trenutno nema.


Problem s operacijama na otvorenom srcu traje već godinama i često se dešavalo da pacijenti umru ne dočekavši intervenciju. To se dešava i sada, pa je tako troje pacijenata koji su se prijavili za odlazak u Tursku u međuvremenu umrlo.


Da bi se ublažio ovaj ozbiljan problem srpskog zdravstva, RZZO je sredinom maja poslao prvi upitnik pacijentima na listama čekanja da se izjasne da li bi se operisali u bolnici u Istanbulu ili u privatnoj ustanovi koja je u međuvremenu osnovana. U tom trenutku je bilo oko 2.700 pacijenata na listi, a odgovorilo je njih samo 1.200. Ove nedelje je otišao novi upitnik na adrese onih koji se nisu izjasnili, kao i na adrese oko 800 novih pacijenata na listi čekanja.


Pored slanja pacijenata u Tursku, jedno od privremenih rešenja je sklapanje ugovora s privatnim Kliničko-bolničkim centrom „Beograd“, gde je do sada urađeno 70 intervencija, po dve dnevno. Nažalost, ni to nije dovoljno, pa se novi kandidati za operacije na otvorenom srcu zakazuju čak za 2013. godinu!


Lekari se slažu da su ova dva privremena rešenja dobra, ali i da su nužno zlo, jer ne rešavaju problem trajno. Kako je već izjavljivao dr Boško Đukanović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, slanjem naših građana na operacije srca u Tursku rešava se samo pet odsto problema, jer bolesni ljudi se teško odlučuju za put i lečenje u ovoj zemlji. Njegov stav je da se taj problem može rešiti samo izgradnjom nekoliko novih sala za kardiohirurgiju. Međutim, smatra on, važnije od izgradnje novih sala je obezbediti dovoljan broj lekara i drugog medicinskog osoblja za ovaj posao.


Da bi se prevazišli ovi problemi, u martu je održan sastanak gde su prisustvovali načelnici kardiohirurgija Kliničkog centra Srbije, Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Sremske Kamenice, kao i Vojnomedicinske akademije. Tom prilikom su izneti problemi i potencijalna rešenja, ali se dalje od tog sastanka nije otišlo.


Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović naglašava da je razlog za kritičnu situaciju u kardiohirurgiji izostanak planiranja desetinama godina unazad i da je potrebno već danas predvideti šta će se na tom polju desiti za pet godina, koje će biti naše potrebe i da se u skladu s tim planiraju kadrovi i kapaciteti ne samo za kardiohirurgiju, već i za sve ostale grane medicine.


– Ništa tu nije nepredvidivo. Već sada može da se zna koliko će nam trebati operacija za pet ili deset godina i da se u skladu s tim planira sve neophodno – kaže za „Blic“ Svetlana Vukajlović.


Ipak, nije teško zaključiti da planiranja nije bilo, jer u suprotnom ne bi bilo više od 2.000 ljudi na listama čekanja. Već nekoliko godina se pominje početak izvođenja ovakvih intervencija u Kliničkom centru „Niš“, ali se to još nije desilo. Nije bilo dovoljno sluha ni za sprovođenje inicijative Ministarstva zdravlja od pre dve godine da se izgradi „Dedinje 2“. Iz NIP-a je izdvojen novac, ali se stalo zbog teškoća oko izdavanja građevinskih dozvola. Nije prošla ni ideja da se kapacitet intenzivne nege u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ proširi pripajanjem Instituta za rehabilitaciju koji se nalazi preko puta „Dedinja“, što bi bilo i najbrže rešenje. Sve ove novine koje se nisu desile mogle su da znatno olakšaju veoma teško stanje u srpskoj kardiohirurgiji.


I pored svega navedenog, u Ministarstvu zdravlja tvrde da imaju jasnu strategiju i planove za prevazilaženje ovog problema. Prema rečima državne sekretarke za zdravstvo dr Nevene Karanović, dugoročni plan i strategija Ministarstva zdravlja definisani su Programom prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine. Srednjoročni plan, nastavlja ona, podrazumeva otvaranje kardiohirurgije u Nišu do kraja 2010, proširenje kapaciteta „Dedinja“, KCS i Kamenice do kraja 2012., kao i razvoj nove kardiohirurgije u Kliničkom centru „Kragujevac“ do 2013. godine.


Doktorka Karanović se dotiče i pitanja kadrova. Ona navodi da u Srbiji danas operišu 54 kardiohirurga koji mogu da rade operacije na otvorenom srcu. Među njima ima i onih koji retko operišu, ali i onih koji su tek počeli, ili su pri kraju obuke. Školovanje jednog kardiohirurga traje tačno 15 godina od trenutka kada upiše medicinski fakultet, a potrebno je još oko pet godina svakodnevne prakse da bi se dobio stručnjak.


– Potrebe za užim specijalizacijama iz kardiohirurgije planiraju zdravstvene ustanove, u skladu sa svojim potrebama. Za edukaciju je zadužen Medicinski fakultet u Beogradu, konkretno Katedra kardiohirurgije, koja je formirana 2007. godine. Ministarstvo zdravlja je odobrilo sve tražene uže specijalizacije, kojih je za poslednje tri godine bilo ukupno devet, a odobriće se i dva zahteva pristigla za 2010. godinu – rekla je dr Nevena Karanović.


Neadekvatne plate
Nedostatak kardiohirurga treba tražiti i u činjenici da je ovo veoma teška specijalizacija, a da hirurzi nisu nagrađeni adekvatno. Zato se mladi stručnjaci retko odlučuju za ovu specijalizaciju. Sistem nagrađivanja utvrđen je uredbom i zakonom o platama u javnom sektoru koji još nije promenjen, a koji predviđa da svi lekari, bez obzira na to kako i koliko rade, imaju iste plate.


Poređenje s Turskom
Dok Srbija ima 7,5 miliona stanovnika i samo četiri kardiohirurška centra, u Turskoj ima 70 miliona ljudi, a oko 200 kardiohirurških centara. Samo Istanbul ima dva puta više žitelja nego cela Srbija, a ima čak 50 takvih centara. Na hiruršku intervenciju na srcu u Turskoj se čeka maksimalno sedam do deset dana kako u privatnim, tako i u državnim ustanovama.



Kapaciteti
Trenutno u Kliničkom centru Srbije rade tri operacione sale, 14 kreveta postoji na intenzivnoj nezi, deset na poluintenzivnoj, a godišnje se uradi oko 1.200 intervencija na otvorenom srcu. Na „Dedinju“ rade četiri sale u kojima se godišnje operiše 2.200 pacijenata. „Kamenica“ raspolaže sa tri operacione sale i uradi se oko 1.200 operacija godišnje, dok se na VMA nalazi jedna sala u kojoj se godišnje uradi oko 350 intervencija.

Srbija neće biti isključena, igračima dva i tri meča kazne

FIBA u sredu odlučuje o incidentu na Akropolis kupu

22. 08. 2010. - 00:02h

Nema ni teoretske mogućnost da FIBA isključi reprezentaciju Srbije sa Svetskog prvenstva u Turskoj,

ali će najverovatnije biti izrečena novčana kazna savezu i suspenzija od jedne do tri utakmice igračima koji su se najviše „istakli“ u tuči sa Grcima.

To praktično znači da selektor Ivković na startu šampionata neće moći da računa na kapitena Nenada Krstića i, verovatno, Marka Kešelja i Miloša Teodosića, a slična kazna očekuje i grčku stranu. Svoju odluku o kaznama FIBA će doneti na sastanku u sredu.


U sedištu FIBA u Ženevi, „Blicu“ je potvrđeno da je od oba saveza zatražena izjava koja bi trebalo da stigne do utorka, posle čega se očekuje izricanje kazne koju će odrediti posebna tročlana komisija imenovana od strane generalnog sekretara FIBA Patrika Baumana.


FIBA je prošle godine donela nekoliko odluka povodom incidenata vrlo sličnih ovome u Atini. Na internetu je lako naći veliku tuču košarkaša Meksika i Urugvaja pred kontinentalno prvenstvo. Oba saveza kažnjena su sa po 25.000 franaka a najratoborniji igrači suspenzijom od dva do tri meča. Italijan Mančineli takođe je kažnjen sa dve utakmice neigranja zbog tuče, a federacija Jordana platila je 50.000 franaka zbog napuštanja terena u meču sa Iranom na „Kupu Vilijama Džonsa“.


U pravilima FIBA, u odeljku E, članovima od 5.1. do 5.10. predviđeni su, i to detaljno, slučajevi poput ovog u Atini. FIBA, u suštini, ima pravo da interveniše povodom događaja na bilo kojoj utakmici, posebno ako oceni da je nacionalni savez bio blag prema prekršiocima fer-pleja i pristojnog ponašanja. U tom smislu razmatran je i slučaj tuče košarkaša Hemofarma i Partizana u finalu ovogodišnjeg plej-ofa, ali se na kraju odustalo od intervencije. FIFA ima pravo da na osnovu video-snimaka, fotografija, izjava zvaničnih lica i samih aktera incidenata izreče disciplinske mere i čini se da će tako biti i povodom neprijatnog događaja u Atini.



Skariolo traži kaznu za Krstića
Selektor Španije Serđo Skariolo oglasio se povodom tuče u Atini tako što je zahtevao od FIBA da oštro kazni kapitena Srbije Nenada Krstića.
- Negativno sam iznenađen sukobom grčkih i srpskih igrača. Iznad svega mislim da je ono što je Krstić uradio apsolutno prebacilo sve granice takmičarske agresivnosti, na stranu što se radilo o prijateljskom meču. Ne znam da li će se protiv njega pokrenuti disciplinska akcija, ali smatram da je stav koji je on pokazao jako opasan za naš sport i da bi takvo ponašanje, ako Krstić ne dobije oštru kaznu, bilo jako opasan presedan za disciplinu u košarci i njenu reputaciju - napisao je Skariolo na svom sajtu.
Skariolo je, inače, poznat po tome da na svojoj internet prezentaciji objavljuje razmišljanja o svemu. Štaviše, on je ne tako davno Špancu Karlosu Kabezasu na isti način saopštio da ne računa na njega za sledeću sezonu u ruskom Himkiju.