Република Српска

Република Српска

Saturday, July 31, 2010

Eksplozija u Pančevu!

Subota - 31.07.2010
Snažna eksplozija u Petrohemijinoj fabrici “PENG” uznemirila je juče oko sedam sati ujutru Pančevce.



Do nesreće je došlo zbog pucanja sigurnosnog ventila na separatoru visokog pritiska.

Detonaciju je pratio gusti crni dim koji se nadvio iznad fabrika u tom kraju.
- Čuo se jak, prodoran zvuk. Delovalo je kao da avion probija vazdušni zid. Odmah posle toga video sam crni oblak iznad fabrike - kaže za “Alo!” očevidac ove nezgode.
Gradski sekreterijat za zaštitu životne sredine saopštio je da monitoring nije registrovao povećanje koncentracije zagađujućih materija i da nema opasnosti po životnu sredinu.

Gola Anđa na povocu!

Šokantne sado-mazo fotke iz mlađih dana

Petak - 30.07.2010
Uprkos svim naporima, holivudska seks bomba Anđelina Žoli (35) ne uspeva da sakrije svoju burnu prošlost!



Američki magazin „Star“ objavio je njene fotografije iz mladih dana, na kojima posle konzumiranja heroina leži gola, a oko vrata nosi povodac za pse!

Endru Morton, biograf glumice, ustupio je magazinu „Star“ šokantne fotografije koje se nalaze u njegovoj još neobjavljenoj knjizi o životu najpoznatije mame na svetu.
Na osam fotografija vidi se Anđelina nakon heroinske žurke, koja je trajala 14 sati, kako leži gola na krevetu i nosi povodac za pse, dok joj grudi, tačnije bradavice, prekriva crna lepljiva traka.
„Ove fotografije predstavljaju period koji bi Anđelina najradije volela da zaboravi“, rekao je Morton i dodao:

„Ovakve stvari iz prošlosti krila je čak i od Breda“.
Biograf nije želeo da otkriva ko mu je obezbedio slike za knjigu, ali je otkrio da je reč o kopijama.
Biografija „Bred Pit i Anđelina Žoli: Istinita priča“ trebalo bi da bude objavljena u avgustu. Na jednoj od fotografija Anđa ima povez oko očiju, na drugoj oko usta, dok je na trećoj samo u tangama i kaubojskom šeširu.
Anđa je poznata po skandalima, vezu sa bivšim suprugom Bilijem Bobom Tortonom zapečatila je flašicom njihove krvi, priznala je da je imala lezbijsku vezu i da voli sado-mazo seks.
Morton je u knjizi napisao i da je glumica unajmila plaćenog ubicu da je ubije. Plaćenik joj je rekao da malo razmisli, pa je ona odustala od te namere.


Uzimala razne droge

Anđa je svojevremeno priznala da je uzimala razne droge:
„Uzimala sam koku, heroin, ekstazi, LSD, sve. Mrzim heroin, jer sam njime bila fascinirana. Nisam imuna, ali ga sad ne bi uzela, nikako, uopšte.“

Rusi obučavali „crvene beretke“

PRIPADNICI JSO STICALI ISKUSTVA KOD SUPERSILE

Subota - 31.07.2010
Ruska specijalna jedinica „Alfa“ obučavala je „crvene beretke“, na čijem je čelu tada bio Milorad Ulemek Legija (42),
a čak su tražili da neki pripadnici pređu u njihove redove, saznaje „Alo!“.

Jednu takvu ponudu, u martu 2000. godine, dobio je i bivši pripadnik „beretki“ Nenad Bujošević Rambo (41), ali je nije prihvatio.

- Bujošević je ponudu dobio kada je u martu 2000. godine sa dvadesetak najsposobnijih pripadnika Jedinica za specijalne operacije MUP-a Srbije bio na specijalističkoj obuci u ruskoj antiterorističkoj jedinici „Alfa“, koja je pod nadležnošću Federalne službe bezbednosti u Moskvi. Tamo su proveli mesec dana, a ruski specijalci su ih obučavali kako dejstvovati u oslobađanju talaca, iz aviona, vozova i drugih javnih mesta. To je jedan vid doobučavanja naših specijalnih jedinica. Ova iskustva se i dalje koriste u MUP-u i mogu se videti u pokaznim vežbama.
Po završetku obuke, jedino je Bujošević dobio diplomu od komandanta „Alfe“ da je sposoban da vodi operaciju spasavanja talaca - kaže naš izvor.
Naš sagovornik otkriva da je Bujošević tokom obuke u dva navrata bio na prijemu kod direktora ruske Federalne službe bezbednosti, od kojeg je, kao najbolji u grupi, na poklon dobio pištolj.

- Po povratku u Srbiju, pištolj je predao centru u Kuli, gde je bilo sedište JSO. Na kraju obuke su mu rekli da ako ikada u Srbiji ostane bez posla, uvek može da dobije posao instruktora u „Alfi“ - kaže sagovornik našeg lista, dodajući da je Legija doputovao u Rusiju na dva-tri dana pre završetku obuke.
Godinu dana kasnije, Bujošević je završio u zatvoru pod sumnjom da je 3. oktobra 1999. učestvovao u insceniranoj nesreći na Ibarskoj magistrali, u kojoj su poginula četvorica funkcionera SPO. Bujoševiću je krajem decembra potvrđena jedinstvena kazna od 35 godina za zločin na Ibarskoj magistrali i za učešće u ubistvu Ivana Stambolića.


Profesionalci

„Alfa“ je protivteroristička jedinica nastala 1974, poznata po rešavanju sukoba pregovorima i akcijama u kojima nisu stradali taoci. Danas je to visokoprofesionalna jedinica i ima oko 700 vojnika. Većina jedinice je stacionirana u Moskvi, a ostatak se nalazi u tri grada - Krasnodaru, Jekaterinburgu i Habarovsku. Svi „Alfa“ operativci prolaze kroz posebnu obuku u vazduhu i sa vatrenim oružjem. Jedna trećina njih ima posebnu obuku za planinske operacije, dok ostale dve trećine imaju posebne kontrasabotažno-ronilačke namene. Jedinica koristi širok spektar savremenih ruskih i stranih oružja i opreme.


Rambo: Ja sam turista u CZ

„Nenad je u ćeliji CZ-a, u kojoj može da napravi samo tri koraka, a sa raširenim rukama može da dotakne zidove. Ipak, jak je fizički i psihički, jer je vojnik i sportista. Pročitao je više od 1.000 knjiga, a često se šali da je na turističkom proputovanju kroz sudski srpski sistem. U sobi ima i kompjuter, bez interneta, da bi mogao da čita ogromnu sudsku dokumentaciju. Njegov izbor je samica, a nada se da će DOS-ova prevara i njegova presuda najzad pasti u vodu - kaže njegova supruga Sanja Bujošević i ističe da mu njegov kum Legija nije poklonio TV, već da u ćeliji ima svoj portabl televizor.

Srbija ucenjena

Zapadne sile prete Beogradu zbog srpske rezolucije u UN-u

Subota - 31.07.2010
Zemlje koje su žestoko napale odluku Srbije da pre konsultacija sa EU podnese rezoluciju o Kosovu Generalnoj skupštini UN-a
Srbija ucenjena
prethodno su zahtevale od Srbije da uopšte ne podnosi takav dokument, saznaje „Alo!“ iz dobro obaveštenih diplomatskih izvora.

U pritiscima se ide dotle da se Srbiji, mada još ne direktno, preti onemogućavanjem kandidature za EU.
Danijel Server, direktor Balkanske inicijative u američkom Institutu za mir, rekao je da je vrlo verovatno da će Brisel istaći uslov da, pre ulaska u EU, Srbija prizna nezavisnost Kosova, iako evropski zvaničnici to trenutno neće otvoreno da kažu.
- Delim mišljenje Ričarda Holbruka, iako nisam za tako tvrda uslovljavanja. Pre bih izabrao formulaciju da je kosovska nezavisnost de fakto stvarnost i da se pre ili kasnije mora prihvatiti. EU neće primiti Srbiju u svoje redove dok se ne reši problem priznanja kosovske nezavisnosti - rekao je Server.

Izvor „Alo!“ blizak timu emisara predsednika Tadića tvrdi da je Srbiji savetovano da „uopšte ne ide na rezoluciju“ i da se vrše pritisci da se od toga odustane.
- Prvo smo trpeli pritisak da se ne ide na Međunarodni sud pravde, a onda je na red došla i rezolucija. Razjasnili smo im da je normalno da se postupak zaokruži novom rezolucijom u Generalnoj skupštini UN-a kojom se daje politička dimenzija. Predložili smo nešto što je konstruktivno i umereno, a sve umerenije od toga ne bi imalo nikakvog smisla. Forin ofis pominje neku neutralnu rezoluciju koja bi ohrabrila Srbiju i Kosovo da počnu saradnju. To ne bismo smeli da prihvatimo jer bismo time priznali Kosovo kao državu. Velika Britanija je predvodnik tvrde linije protiv Srbije - kaže ovaj izvor. On tvrdi da su zemlje u koje su stigle „pismonoše“ predsednika Tadića, okarakterisale kao razuman predlog da se u Generalnoj skupštini UN-a donese nova rezolucija.
- Reč je o zemljama na koje se vrši strahovit pritisak da priznaju Kosovo i to je razlog zašto Srbija ne sme da objavi koje su to zemlje. Na njih bi tek onda bio pojačan pritisak. Srbija im je razjasnila zašto želi da Generalna skupština donese rezoluciju. Važno je da se Generalna skupština izjasni o suštini jer se Međunarodni sud pravde nije bavio pravom Albanaca na secesiju. MSP je samo zaključio da deklaracija o nezavisnosti ne predstavlja kršenje međunarodnog prava - kaže izvor „Alo!“.
Kako saznajemo, pod naročito velikim pritiskom su članice EU koje nisu priznale Kosovo jer EU pokušava da da svoj predlog rezolucije koji bi podržalo svih 27 članica. Prva evropska zemlja koja bi mogla da podlegne pritisku međunarodne zajednice, pre svega SAD, jeste Grčka, koja je u velikim finansijskim problemima i suočava se sa masovnim štrajkovima.
Inače, predsednik Srbije izjavio je juče da je Srbija radeći na rezoluciji ispoštovala proceduru dogovorenu sa Evropskom komisijom, ali da je sa podnošenjem teksta požurila kako je kosovski Albanci ne bi preduhitrili svojom rezolucijom.
- Došlo je do informacije da albanska strana ima nameru da preda svoju rezoluciju Generalnoj skupštini i mi nismo smeli da na sebe preuzmemo rizik da budemo drugi predlagači jer ako se prva rezolucija izglasa, onda se o drugoj ne glasa, tako da nismo mogli da dopustimo da naš tekst uopšte ne bude predmet rasprave - objasnio je Tadić.


I Vučić nezadovoljan

Srpska rezolucija naišla je i na značajne kritike u Srbiji.
- Ne razumemo zašto se vlast u Srbiji nije konsultovala sa predstavnicima zemalja EU i drugih velikih sila, pošto nam je rečeno da će doći do tih konsultacija i davanja predloga rezolucije koja bi bila prihvatljiva za većinu zemalja u svetu, a ne pravljenja rezolucije koja ima male ili gotovo nikakve šanse da dobije većinu u Generalnoj skupštini UN - poručio je zamenik pred sednika SNS-a Aleksandar Vučić.


Vordsvort upozorava!

Britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort izjavio je da tekst srpske rezolucije nije prihvatljiv i da bi bilo bolje da je Beograd to uradio zajedno sa EU.
- Smatramo da je bolje da Srbija i EU na ovome rade zajedno i da se dogovorimo kako ćemo ići napred, nego da svaka strana radi odvojeno jer tako možemo da završimo na terenu konfrontacije. Ne čini nam se smisleno da se Srbija i EU konfrontiraju u Njujorku dok istovremeno Srbija tvrdi da želi da postane članica EU - rekao je Vordsvort.

Zveri rastrgle nestalo dete?!

POTRAGA ZA DEČAKOM IZ MAJILOVCA BEZ REZULTATA

Subota - 31.07.2010
Potraga za Đorđem Andrejićem (13), u koju je juče uključeno oko 400 pripadnika Žandarmerije, policije, vatrogasaca,
lovaca i meštana, ni juče nije dala rezultate.

Među meštanima se sve glasnije mogu čuti slutnje da su nesrećno dete u okolini sela Majilovac kod Velikog Gradišta, punoj močvara, šuma i jaruga, rastrgli šakali i divlje svinje.
Očekivalo se da će tragači tokom jučerašnjeg, inače osmog dana pretraživanja neprohodnog terena, konačno nabasati na neki trag, s obzirom na lepše vreme. Probijanje kroz teško pristupačne zabiti zbog sunčanog vremena bilo je daleko lakše nego prethodnih dana, ali se očekivanja i dalje nisu ispunila.
- Vegetacija je preko dva i po metra, između drveća se uhvatila paučina, staze su zarasle, uvale, kanali, bunari, napušteni ribnjaci, močvare, kaljuge... mesta kojima ponekad prođu divlje životinje, a ljudska noga bog zna otkad nije kročila! To su tereni koje pretražujemo - kaže dugogodišnji lovac iz Majilovca Žika Matejić, koji svakodnevno učestvuje u potrazi.

- Našli smo mrtvog ježa, a zatim zeca kog su rastrgle lisice i šakali. Zadah se osećao na 200 metara! Osim njih, u šumama ima i živog blata, iz kojeg vam ako upadnete nema spasa! Tu su zmije, komarci koji napadaju u rojevima i, iskreno, teško da neko u tim uslovima može da preživi duže od 24 sata - zaključuje Matejić.
Majka dečaka Marina Andrejić (38), koja je osumnjičena da ga je prošlog četvrtka ubila udarivši ga drškom od motike i prekrila lišćem i granama ispod jednog bagrema, juče nije izvođena iz pritvora da bi u okolini sela precizirala gde je ostavila dete. Kako „Alo!“ saznaje, tokom boravka u policijskom pritvoru, Marina je čak četiri puta izvođena na teren da bi pokazala mesto u šumi gde treba tražiti dete, ali ni na jednoj od lokacija nije pronađeno ništa.
- Informacije i njeni iskazi su toliko konfuzni i protivurečni da se ne može isključiti ni pretpostavka da je dete živo. Neobično je da su na mestima koje je pokazivala nađeni čak i njena šnala i klompa, ali nikakav trag od dečaka. Zasad ne znam da li će istražni sudija tokom vikenda tražiti da Marina ponovo pokuša da precizira gde je ostavila dete - kaže za „Alo!“ advokat Srbislav Stojanović, branilac Marine Andrejić.

Karići grade olimpijski centar u Sočiju

         Dragomir Karić: Gradnja olimpijskog centra u Sočiju počinje 2012. godine

Dragomir Karić najavio angažovanje srpskih građevinara

31. 07. 2010. - 17:02h

Jedan od direktora ruske Naftno-gasne kompanije Itera, Dragomir Karić, kako je danas saopšteno, potpisao je u Moskvi

ugovor o projektovanju i izgradnji mnogofunkcionalnog objekta, u kojem će biti smešten Organizacioni komitet Zimskih olimpijskih igara i Zimskih paraolimpijskih igara 2014. godine u Sočiju.


Vrednost radova procenjena je na više od 100 miliona dolara, navodi se u saopštenju kompanije Itera, koja će u Sočiju graditi zgradu od 30 hiljada kvadratinih metara poslovnog prostora i parking za 360 automobila.



Prilikom potpisivanja ugovora, Karić je najavio da bi gradnja trebalo da počne 2012. godine, "tako da će Olimpijski komitet sa sigurnošću u ovu zgradu moći da se useli na vreme".


Karić je istakao da će na poslovima biti angažovani i srpski građevinari i najavio da će zgrada biti opremljena najmodernijom tehnikom. Prema njegovim rečima, "građevinarima koji se budu dokazali na ovom velikom projektu u Sočiju, vrata će biti otvorena i u drugim građevinskim sektorima Itere, kojima on rukovodi".



Itera je jedna od vodećih naftno-gasnih kompanija u svetu i raspolaže potrebnim investicionim kapitalom. Građevinska kompanija Itera sport-stroj, čiji je Karić direktor, u okviru Međunarodne grupe Itera, obavlja velike poslove u nekoliko biših sovjetskih republika.

Добој: Иду избори, асфалтирају се улице

У Добоју су почели радови на крпљењу оштећених градских улица за шта је из општинског буџета издвојено око 100.000 КМ.


Радове изводи предузеће "Риалшпед" из федералне општине Добој Исток, које је као најповољнији понуђач изабрано на проведеном тендеру.

Према најави из Одјељења за стамбено-комуналне послове општине Добој, након крпљења градских улица слиједи асфалтирање кратких уличних дионица за које ће нови тендер бити расписан наредних дана.

Након тога слиједи постављање хоризонталне сигнализације које ће изводити тендером изабрано предузеће "Дамита МБ" из добојског насеља Буковица.

Планирани завршетак свих ових радова је до почетка 42. међународног рукометног ТВ турнира шампиона, који ће ове године бити одржан од 24. до 28. августа.

Austrijski autobus sleteo u reku usred Pariza!

VIDEO
31. 07. 2010. 16:53h
Parižani, ali i mnogi turisti okupljeni oko Ajfelove kule, imali su šta da vide - austrijski autobus je upao u Senu

u centru francuske prestonice!



Iako je reč o turističkom autobusu, na sreću nije bilo povređenih, a autobus je dizalicom brzo izvučen iz reke. Reakcija nadležnih je bila munjevita, s obzriom da je vozilo sletelo u Senu na samo par metara od najprepoznatljivijeg simbola Pariza - Ajfelove kule.





Da nije bilo strašno, bilo bi pomalo i smešno - autobus je upao u reku, krećući se unazad, jer je vozač zaboravio da podigne ručnu kočnicu...

Grci i dalje ne priznaju KiM

31. 07. 2010. 12:52h

Zamenik šefa grčke diplomatije Dimitris Drucas izjavio je danas da ta zemlja neće priznati nezavisnost Kosmeta.
On je dodao da Evropska unija nije poslala Ujedinjenim nacijama nikakvu rezoluciju o Kosovu, jer države EU još razgovaraju i koordinišu zajedničku poziciju po tom pitanju.

"Države Unije razgovaraju između sebe, što je prirodno, i pokušavaju da koordinišu svoju zajedničku poziciju. Grčka će po tom pitanju imati konstruktivnu ulogu", rekao je Drucas u Beogradu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem.


Grčki zvaničnik je istakao i da je stav Atine po pitanju Kosova i Metohije dobro poznat i da se neće menjati, a da bi to pitanje trebalo vratiti u Ujedinjene nacije.

"Naš cilj je da se uspostavi dijalog između Beograda i Prištine i da se unapredi život ljudi", naveo je zamenik šefa grčke diplomatije.


Grčka je jedna od pet zemalja EU - zajedno sa Španijom, Kiprom, Rumunijom i Slovačkom - koje su i posle mišljenja Međunarodnog suda pravde ostale na poziciji da neće priznati nezavisnost Kosova.


Jedan od ciljeva posete Drucasa Beogradu je predstavljanje inicijative vlade premijera Jorgosa Papandreua za ponovno pokretanje dijaloga između Beograda i Prištine posle savetodavnog mišljenja MSP.
Drucas posle Beograda ide u posetu Prištini



Posle razgovora s Jeremićem, Drucas se sastao i sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Irinejom.Visoki grčki zvaničnik zatim putuje u Prištinu, gde će razgovarati sa privremenim predsednikom i premijerom, Fatmirom Sejdiuom i Hašimom Tačijem.


Drucas se sinoć sastao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koji mu je preneo da se Srbija o tekstu svoje Rezolucije o Kosovu koju je podnela UN konsultovala sa evropskim partnerima i istakao da je interes Srbije da ima najbolje odnose sa svim relevantnim faktorima na međunarodnoj političkoj sceni.


Drucas i Jeremić su ocenili da je "jedino održivo rešenje za budućnost zapadnog Balkana ono koje ga vodi u EU".


"Srbija i Grčka nastavljaju zajedno da rade po tom pitanju i odnosi Beograda i Atine nikada nisu bili bolji. Nastavićemo da radimo zajedno i sa našim evropskim partnerima da mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu ne bi bili dovedeni u pitanje", istakao je Jeremić.




Drucas je takođe rekao da se odnosi Grčke i Srbije baziraju na dugotrajnom prijateljstvu.



"Srbija će u Grčkoj uvek imati pouzdanog partnera i prijatelja na putu ka EU a u Briselu je primećena 'zrelost i odgovornost Beograda po pitanju Kosova' i to znači volju Unije da se unapredi evropski put Srbije", rekao je grčki zvaničnik.


Ban Ki-Mun obavestio članice SB UN o dijalogu Prištine i Beograda



Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun je informisao članove Saveta bezbednosti o saradnji sa Evropskom unijom (EU) o dijalogu Prištine i Beograda, javlja danas radio Dojče vele, pozivajući se na kosovske medije.


Četiri dana pre sastanka Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji, Ban Ki Mun je članovima Saveta podelio svoj redovni izveštaj o događajima na Kosmetu u periodu od 16. marta do 15. jula.


Generalni sekretar u izveštaju potvrđuje da je predložio visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton da se izaslanici uključe u razgovore između Prištine i Beograda

Čaves rasporedio vojsku na granicu sa Kolumbijom

31. 07. 2010. 13:44h
Predsednik Venecuele Ugo Čaves objavio je da je njegova zemlja rasporedila vojsku i vazduhoplovne snage na granicu za slučaj sukoba sa susednom Kolumbijom.
Ugo Čaves izoštrio pogled i sprema se za najgore

Čaves nije izneo detalje raspoređivanja snaga, ali je rekao da je ožalošćen činjenicom što provodi sate "razmatrajući ratne planove" zbog tenzija sa Kolumbijom. On je, međutim, istako da želi mir i da se nada da će o smanjivanju tenzija moći da razgovara sa Huanom Manuelom Santosom, koji preuzima funkciju predsednika Kolumbije 7. avgusta.


"Moram da vam kažem da smo rasporedili vojsku da bi branili naš suverenitet u slučaju agresije", rekao je Čaves sinoć u telefonskoj izjavi državnoj tv stanici, prenele su agencije.


Čaves je dodao da je protekle sedmice kolumbijski avion narušio vazdušni prostor Venecuele u trajanju od pet minuta. Predsednik Venecuele je u prošli četvrtak objavio da prekida diplomatske odnose sa susednom Kolumbijom i stavio vojsku u stanje pripravnosti, optužujući kolumbijsku vladu da lažira dokaze da se pripadnici grupe Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARK) kriju u Venecueli.



Na sastanku Organizacije američkih država u Vašingtonu kolumbijski ambasador Luis Alfonso Hojos predstavio je fotografije, video zapise, svedočenja ljudi i mape koje, kako je naveo, ukazuju na postojanje logora kolumbijske gerile unutar Venecuele i pozvao zvaničnike te zemlje da omoguće ulazak nezavisnih posmatrača.



Čaves je napomenuo da predsednik Kolumbije Alvaro Uribe i SAD možda pokušavaju da izazovu rat, tvrdeći da Venecuela čini sve što može da spreči pripadnike FARK-a i manje grupe Nacionalna oslobodilačka vojska da pređu granicu i uđu na teritoriju njegove države.

Srušila se zgrada na jugu Italije, troje mrtvih

VIDEO               31. 07. 2010. 15:44h
Najmanje tri osobe su poginule, među kojima jedna devojčica, kada se jedna stambena zgrada srušila na jugu Italije, saopštila je policija.
U ruševinama stradala porodica





Zgrada se srušila oko jedan sat posle ponoći u Afragoli, gradiću u blizini Napulja, a kako je navela policija, žrtve su jedan bračni par i devojčica, preneo je AP. Nastradala devojčica je imala 10 godina, izvestila je agencija ANSA.





Policija je saopštila da traga za starijom ženom za koju se veruje da je devojčicina baka, kao i da postoji mogućnost da se pod ruševinama nalazi još dvoje ljudi. Uzrok rušenja zgrade za sada nije poznat

BiH: Izručićemo Glavaša ako Hrvati to zatraže

31. 07. 2010. 15:01h
Ministar pravosuđa BiH Bariša Čolak rekao je da će, kada to zatraže hrvatske vlasti, izručiti Branimira Glavaša, koji je osuđen za ratne zločine nad Srbima.
Branimir Glavaš



Čolak je dodao da Glavaš u tom slučaju može da bira hoće li kaznu da izdržava u hrvatskom zatvoru ili u zatvoru u BiH, javlja RTRS.

Vrhovni sud Hrvatske smanjio je u petak kaznu, koju je Županijski sud u Zagrebu izrekao Glavašu zbog ratnih zločina počinjenih u Osijeku 1991. godine, sa 10 na osam godina zatvora, čime su se stekli uslovi da ga vlasti BiH uhapse i upute na izdržavanje kazne.

Odlukom Vrhovnog suda, presuda Glavašu, koji je osuđen zbog ubistva osiječkih Srba tokom 1991. godine, postala je pravosnažna, što je osnovni preduslov da bi se uputio na izdržavanje kazne na teritoriji BiH.



"Prema međudržavnom ugovoru, presuda će biti prosleđena nadležnom sudu, koji je dužan da ga pošalje u najbliži zatvor na izdržavanje kazne, u ovom slučaju najverovatnije u KPZ Mostar", objasnio je pomoćnik ministra pravde BiH Nikola Sladoje za "Pres".



List piše da Glavaš u petak nije želeo da govori o mogućnosti da završi u mostarskom zatvoru, nego je, umesto toga, rekao da će u ponedeljak u Mostaru održati konferenciju za novinare na kojoj će izneti svoje argumente protiv osuđujuće presude.



"Posle presude Vrhovnog suda, Županijski sud u Zagrebu mora da uputi zahtev za izvršenje kazne Ministarstvu pravde u BiH", rekla je portparol Ministarstva pravosuđa Vesna Dovranić.



Posle toga bi organi reda u BiH trebalo da privedu Glavaša, a on će dobiti mogućnost da izabere u kojoj zemlji želi da odsluži svoju zatvorsku kaznu.

IZVJEŠTAJ O STANJU NA PUTEVIMA I GRANIČNIM PRELAZIMA REPUBLIKA SRPSKA:

07:00h 31.07.2010.

Zbog kišnih padavina u zapadnim i centrlnim dijelovima RS kolovozi su mokri i klizavi,. Česti su i odroni kamenja
i zemlje na kolovoz na dionicama u usjecima.Na području Kneževa magla mjestimično smanjuje vidljivost na oko 100 metara. Upozoravamo na veoma opreznu i strpljivu vožnju, prilagodjenu stanju i uslovima na putu.
U istočnim krajevima za sada se vozi po suvim ili mjestimično vlažnim kolovozima.

Podsjećamo na brojne dionice gdje je režim saobraćaja izmijenjen zbog sanacionih radova i regulisan privremenom saobraćajnom signalizacijom.

Počeli su radovi na rekonstrukciji mosta na mag. putu M-6,1 Nevesinje -Gacko (u dužini od 50m). Za vrijeme obustave, saobraćaj će se odvijati obilaznicom u neposrednoj blizini.Predviđeno je da će radovi trajati do 27.08.2010.

U toku je sanacija klizišta na reg. putu R -413 Kneževo-Vitovlje (mjesto Stokanići) .Saobraćaj se odvija jednom trakom naizmjenično.

Zbog radova u tunelima Zvornik 1. i 2 na mag.putu M-19 Drinjača-Zvornik.. (radovi će trajati do 31.10.2010)
i Vratar 1 i 2. na mag.putu M-20 Čemerno-Tjentište (radovi će trajati do do 31.07.2010.). saobraćaj se tokom dana povremeno obustavlja, a regulisan je semaforima.

Sanacija kolovoza razlog je usporenom odvijanju saobraćaja na mag. putevima: M-17 Brod-Odžak, M-4 Kotor Varoš - Maslovare i M-19,2 Vlasenica-Tišća -Luke, te na reg. putu R-448 Potkozara-Čajniče-Metaljka( do 12.11.2010.).

Deminiranje terena i polučasovne obustave saobraćaja aktuelne su na putnim pravcima:
-od 08:00-16:00h pored mag.puta M-17 Modriča-Šamac lokalitet Kladari Donji, (radovi do 10.08.2010.).
- od 08:00-15:00h na mag.putu M-19 Milići-Zvornik lokalitet Vukšić Polje i dionici regionalnog puta R- 452 Milići-Zeleni Jadar u mjestu Gunjaci, svaki dan osim vikenda i dva zadnja dana u mjesecu.( do 31.07.2010.)
- od 08:00-14:00h na reg. putu Milići-Srebrenica u mjestu Rupovo Brdo, (do 28.08.2010.) i
- u mjestu Makljenovac na lokalnom putu Makljenovac-Doboj.
-od 07:00 -16:00 na lokalnom putu L-16 Sočkovac- Gračanica opština Petrovo. (do 23.08.2010.)

Preko mosta na rijeci Vrbas, na reg.putu R-414 Karanovac-Kneževo u mjestu Karanovac zabranjuje se saobraćaj za sva vozila čija ukupna masa prelazi 20 tona. (Zabrana će trajati do stvaranja uslova za nesmetano i bezbjedno odvijanje saobraćaja.)
Alternativni putni pravac je: Banjaluka-Crna Rijeka-granica RS (Ugar)-Jajce-Donji Vakuf-Turbe.
FEDERACIJA BIH

Zbog radova na rekonstrukciji mostova, obustavljen je saobraćaj u Plandištu na putnom pravcu Sarajevo-Hadžići i u Topčić Polju na putnom pravcu Zenica-Žepče. Za vrijeme izvođenja radova vozila se usmjeravaju na alternativne pravce.
U toku su sanacioni radovi na dionici magistralnog puta M-17 Vrapčići-Potoci . Saobraćaj se odvija naizmjenično-jednom trakom.
Izdvajamo i ostale putne pravce gdje je zbog radova izmjenjen režim odvijanja saobraćaja: Jošanica-Stup-Kula, A-1 Podlugovi-Jošanica, M-16 Livno-Kamensko, M-18 Olovo-Kladanj (izgradnja mosta i tunela «Kladušnica»).

GRANIČNI PRELAZI
Na GP u BIH jutros na prelazak granice ne čeka se duže od 15 minuta.

RADOVI NA MAGISTRALNIM PUTEVIMA:
M-15
-tranzitni prolaz kroz grad Prijedor, saobraća se jednom trakom naizmjenično.
M-14.1
-Brčko-Donja Bukovica, zbog sanacije klizišta, saobraća se jednom trakom u dužini od 100 m.
M-14.1
-Bijeljina-Šepak. U funkciji je jedna kolovozna traka. (saobraćaj je regulisan svjetlosnom signalizaijom)
M-6 i M-20
- U Trebinju vrši se izgradnja kružnog toka na ukrštanju magistralnih puteva M-6 i M-20, saobraćaj se odvija otežano.
M-20
-Gacko-Foča radovi u zoni klizišta 7-17h, moguće su 15-minutne obustave. Radovi na mag.putu Gacko-Brod na Drini i Brod na Drini-Foča-Ustikolina, otežano se odvija saobraćaj, a regulisan je semaforima.
M-5
- radovi na rekonstrukciji mosta preko rijeke Mokranjska Miljacka u LJubogošti, na mag.putu.M-19 Sumbulovac-Ljubogošta i M-5 Sarajevo-Pale. Saobraćaj se svjetlosnom signalizacijom preusmjerava na privremenu obilaznicu, (radovi do 22.08.2010.).

RADOVI NA REGIONALNIM PUTEVIMA
R-458
-Lopare-Čelići, sanacija mosta u mjestu Brusnica, saobraćaj putničkih vozila i autobusa se odvija obilaznicom u blizini mosta, dok se saobraćaj teretnih motornih vozila preusmjerava na putni pravac Mačkovac-Piperi-Lukavica-Čelić.(30.jula 2010.)
R-406
-Tukovi-Stara Rijeka, sanacija puta, jedna traka u funkciji.
ZABRANE:
M-20
-Na prevoju Čemerno zabrana kretanja za teretna vozila sa prikolicom i šlepere.
M-18
-Brod na Drini-Šćepan Polje, zabrana za teretna vozila iznad 12 tona.






STANJE NA PUTEVIMA -Srbija

31. juli 2010. | subota | 12:27
Povoljne vremenske prilike omogućavaju nesmetano obavljanje saobraćaja, po suvim kolovozima i uz dobru vidljivost. Saobraćaj je
ojačanog inteziteta van većih gradova, a zbog turističke sezone i smene turista, danas i sutra očekuje se veliki broj vozila na putevima koji vode ka Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj i Mađarskoj.

Kako je sezona godišnjih odmora u punom jeku, za sve koji nameravaju da putuju u inostranstvo, napomenimo da na vreme pribave neophodna dokumenta, a to su zeleni karton, ( kupuje su u osiguravajućoj kući koja je izdala polisu osnovnog osiguranja), medjunarodna vozačka dozvola, koja je neophodan dokument za većinu zemalja Evropske unije. Ako vlasnik nije u autu, ili je vozilo u vlasništvu lizing kuće ili pravnog lica, potrebna je dozvola za uparvljanje tudjim vozilom u inostranstvu (izdaje se u AMS Srbije).

Na važnijim i frekventnijim putnim pravcima u našoj zemlji, saobraćaj je umerenog inteziteta, dok je pojačan na delu Ibarske magistrale koji vodi ka Crnogorskom primorju, na deonici autoputu E-75, Horgoš-Niš. Vozačima savetujemo oprezniju vožnju, koja je prilagodjena datim uslovima na putu, uz održavanje većeg odstojanja izmedju vozila.

Na mnogim deonicama, zbog aktuelnih radova, izmenjen je režim obavljanja saobraćaja, pa je neophodno striktno poštovanje postavljene saobraćajne signalizacije.

Učestala je pojava odrona na deonicama trasiranim kroz klisure i useke. Najčešće, odroni se dešavaju na Đerdapskoj magistrali, na deonicama kod Dobre i u blizini Donjeg Milanovca, zatim na Ibarskoj magistrali, kroz Ovčarsko-Kablarsku, Grdeličku, Sićevačku i Drensku klisuru, na magistralnim putevima M-24, deonica Kučevo-Majdanpek, M-2, deonica Kosovska Mitrovica-Ribariće-granica sa Crnom Gorom, i M-22.3, deonica Raška-Kosovska Mitrovica, kao i na regionalnim putevima u višim predelima područja Ivanjice. Vozačima savetujemo veoma opreznu vožnju i na magistralnom putu M-1 (autoput E-75), na deonici od Pečenjevca do Preševa. Odrona ima i na magistralnom putu koji od Surdulice vodi ka Vlasini. Na regionalnom putu R-247, deonica od Vlaškog Polja do Dobrog Polja, saobraćaj se, u dužini od 15 m, obavlja jednom kolovoznom trakom, dok je za kamione sa prikolicom i šlepere zabranjen saobraćaj. Ekipe putara su neprestano na terenu i rade na uklanjanju odrona sa kolovoza.

Vozačima skrećemo pažnju i na tzv. udarne rupe koje, pri nešto većim brzinama, mogu da oštete vozilo, ali i da ugroze bezbednost vozača i njegovih saputnika.

II STANJE BEZBEDNOSTI NA PUTEVIMA U SRBIJI

Prema podacima iz OC RMUP-a, prethodnog dana na putevima u Srbiji evidentirana je 141 saobraćajna nezgoda, u kojima je 56 osoba teže i lakše povređeno, a na žalost 1 lice je smrtno stradalo. Od ukupnog broja evedentiranih saobraćajnih nezgoda, na području Beograda zabeleženo je74 saobraćajnih nezgoda, u kojima je 19 lica povređeno.

III NAJAKTUELNIJE INFORMACIJE SA GRANIČNIH PRELAZA:

Na graničnim prelazima zadržavanja putničkih vozila su od 15 do 45 minuta, osim na graničnom prelazu Horgoš gde se i na ulazu i na izlazu iz Srbije čeka 2 do 3 sata.




IV STANJE RADOVA NA PUTEVIMA U SRBIJI

UPOZORENJE VOZAČIMA: Na deonicama na kojima se izvode radovi, odnosno na kojima su prisutni putari sa mehanizacijom, režim saobraćaja je izmenjen i usporen, pa vozačima savetujemo da poštuju postavljenu saobraćajnu signalizaciju, i da brzinu kretanja vozila prilagode uslovima na putu.


AUTOPUTEVI KROZ SRBIJU:

Zbog izvođenja radova na redovnom održavanju autoputa Beograd-Niš i sanacije nalatnih rampi, u periodu od 31.07. 2010. (subota), do 26.10.2010. doći će do promene režima saobraćaja na naplatnoj stanici Smederevo. Za saobraćaj će biti zatvorene rampe za isključenje vozila sa autoputa iz smera Beograd-Smederevo, kao i uključenje na naplatnoj stanici Smedereva. Alternativni pravac preporučujemo korišćenje petlje Požarevac.

Zbog izvođenja radova na naplatnoj stanici Smederevo, za saobraćaj će biti zatvorena rampa za isključenja vozila sa AP iz smera Beograd-Smederevo, kao i uključenje na AP iz Smedereva. Kao alternativni pravac preporučujemo korišćenje petlje Požarevac.

Na mostu preko Dunava kod Beške, na autoputu E-75, deonica Beograd – Novi Sad, danas i sutra neće biti planiranih obustava saobraćaja.

Na mestu izvođenja radova postavljena je odgovarajuća, privremena, saobraćajna signalizacija i obezbeđeno je dežurstvo saobraćajne policije, koja reguliše saobraćaj ispred dela puta koji se zatvara, kao i na mestima gde je moguće preusmeravanje vozila na alternativne pravce. Za vozače putničkih vozila, koji ne mogu da čekaju da se saobraćaj normalizuje, alternativni pravci su od petlji Novi Sad-Zrenjanin i Kovilj ka Beogradu ili od petlje Beška ka Novom Sadu.

Na mestu izvođenja radova postavljena je odgovarajuća, privremena, saobraćajna signalizacija i obezbeđeno je dežurstvo saobraćajne policije, koja reguliše saobraćaj ispred dela puta koji se zatvara, kao i na mestima gde je moguće preusmeravanje vozila na alternativne pravce. Za vozače putničkih vozila, koji ne mogu da čekaju da se saobraćaj normalizuje, alternativni pravci su od petlji Novi Sad-Zrenjanin i Kovilj ka Beogradu ili od petlje Beška ka Novom Sadu.

U okviru treće faze radova na rehabilitaciji autoputa E-75 na prolasku kroz Beograd zatvorena je leva strana autoputa E-70/75 iz smera Šida ka Beogradu, u dužini od 700m, ispred Beogradske arene, između uključenja i isključenja na paralelnim saobraćajnicama uz autoput.

Do 06.10. 2010., radiće se na rehabilitaciji mosta “Gazela” na autoputu E- 75. U ovoj fazi izvođenja radova za saobraćaj će biti zatvorena pojedina uključenja i isključenja na i sa mosta “Gazela” (autoput E-75), te se svim vozačima preporučuje korišćenje alternativnih pravaca i to kako sledi u sledećoj tabeli.




ZATVORENI PRAVAC


ALTERNATIVNI PRAVAC

1.

Uključenje na most Gazela (autoput E – 75) iz pravca Bul. vojvode Mišića



Vozila koja dolaze iz Bul. vojvode Mišića, iz pravca Sajma, vode se na Novi Beograd Savskom ulicom i dalje preko Starog savskog mosta.

Drugi alternativni pravac je skretanje u Ulicu kneza Miloša ka centru grada, a potom uključenje na autoput iz Ulice kneza Miloša.

2.

Uključenje na most Gazela (autoput E– 75) iz pravca Savske ulice



Vozila koja se kreću Savskom ulicom iz smera Železničke stanice, alternativno se vode preko ulica Nemanjine ili Miloša Pocerca do Ulice kneza Miloša, odakle se dalje uključuju na autoput u smeru ka Novom Beogradu.

3.

isključenje sa mosta Gazela (autoput E – 75) iz pravca Novog Beograda prema Topčideru ili Banjici



Vozila koja se kreću autoputem prema Banjici ili Topčideru, alternatvino se vode preko petlje „Autokomanda“.

4.

isključenje sa mosta Gazela (autoputE– 75) prema Ulici Kneza Miloša, u smeru ka centru grada.



Vozila koja se kreću ka Ulici kneza Miloša, alternativno se vode Savskom ili Sarajevskom ulicom ka centru grada.





ZATVORENI PRAVAC


ALTERNATIVNI PRAVAC

1.

uključenje na most “Gazela” (autoput E-75) u smeru ka Nišu iz Ulice Vladimira Popovića, iz pravca Starog savskog mosta.



Vozila koja dolaze iz Ulice Vladimira Popovića, iz pravca Starog savskog mosta vode se Ulicom Vladimira Popovića i dalje ulicama Milentija Popovića, Milutina Milankovića, Antifašističke borbe i dalje preko petlje Limes 2 i dalje:

2.

uključenje na most “Gazela” (autoput E–75) u smeru ka Šidu iz Ulice Vladimira Popovića, iz pravca Starog savskog mosta.

3.

isključenje sa mosta “Gazela” (autoput E–75) iz smera Šida prema bloku 19, preko puta Sava centra.



Vozila koja se kreću autoputem iz smera Šida prema bloku 19, vode se izlivnom rampom do Ulice Vladimira Popovića i dalje u blok 19.

4.

uključenje na most “Gazela” (autoput E – 75) u smeru ka Nišu iz bloka 19, preko puta Sava centra.



Vozila koja se uključuju na most “Gazela” (autoput E – 75) u smeru ka Nišu iz bloka 19, preko puta Sava centra vode se ulicama Milentija Popovića ili Vladimira Popovića, a zatim dalje ulicama Milutina Milankovića, Antifašističke borbe i preko petlje Limes 2 na autoput E-75.

5.

OD 2. AVGUSTA: uključenje na most “Gazela” (autoput E–75) u smeru ka Nišu iz Ulice Vladimira Popovića, iz pravca Ulice Jurija Gagarina



Vozila koja se uključuju na most “Gazela” (autoput E – 75) u smeru ka Nišu iz Ulice Vladimira Popovića, iz Ulice Jurija Gagarina vode se preko Starog savskog mosta. (SLIKA 5)



I dalje ostaju na snazi važeće izmene režima saobraćaja koje se odnose na zatvaranje uključenja na most “Gazela” iz pravca Bulevara vojvode Mišića i Savske ulice, kao i isključenja sa mosta “Gazela” prema Banjici i Ulici kneza Miloša.

Ovaj režim biće na snazi takođe do 06.oktobra 2010.g.

Tokom izvođenja radova u ovoj fazi, predviđeno je i zatvaranje krajnje levih (brzih) traka na mostu Gazela u oba smera autoputa E-75 (ka Nišu i ka Šidu), na deonici od Mostarske petlje do Sava centra. Saobraćaj će se odvijati srednjom i desnom kolovoznom trakom u oba smera mosta.

Od 01. 08.2010. u dane vikenda, za saobraćaj će biti preko mosta Gazela na raspolaganju samo 3 trake, umesto 6, a tokom radne nedelje 4 saobraćajne trake. Navedena uključenja i isključenja biće zatvorena i u svim kasnijim fazama izvođenja radova na rehabilitaciji mosta “Gazela” koje slede zaključno sa 6. oktobrom 2010. godine.

Na autoputu E-75, deonica Novi Sad-Horgoš, na petlji za isključenje za Palić i Suboticu, zbog izvodjenja radova na interventnoj poporavci nadvožnjaka, do 31.07.2010. saobraćaj će se obavljati naizmeničnim propuštanjem vozila, uz semaforsku signalizaciju.

U okviru redovnog održavanja autoputa E-75, na deonici Beograd-Niš, do 01.08.2010. radiće se na sanaciji mosta preko reke Jasenice (par kilometara pre Velike Plane) na levoj kolovoznoj traci autoputa. Tokom izvođenja radova, za saobraćaj će biti zatvorena leva kolovozna traka mosta, a saobraćaj će se, preko službenih prolaza, preusmeravati na desnu kolovoznu traku, kojom će se, u zoni radova, saobraćaj obavljati dvosmerno.

Na mostu „GAZELA“, a prema obaveštenju Javnog preduzeća Putevi Srbije, na snazi su sledeće izmene u režimu obavljanja saobraćaja preko mosta:

*

ZABRANJEN JE SAOBRAĆAJ PREKO MOSTA, U OBA SMERA, ZA SVA TERETNA VOZILA ČIJA JE UKUPNA TEŽINA PREKO 3,5 TONE.

*

sva teretna vozila, čija je ukupna težina preko 3,5 tone, koja iz pravca Sremske Mitrovice ili Novog Sada idu ka Nišu, usmeravaju se na autoput E-70 do petlje za obilaznicu oko Beograda, zatim na obilaznicu, na most preko Save kod Ostružnice i dalje obilaznicom ili do Ibarske magistrale ili regionalnim putem R-200 do Malog Požarevca i dalje na autoput E-75, deonica Beograd-Niš.
*

ukoliko idu za Banat, sva teretna vozila, čija je ukupna težina preko 3,5 tone, posle prelaska mosta kod Ostružnice mogu da se isključe na novi put Obrenovac-Beograd, do mostarske petlje, a zatim da nastave Savskom, Karađorđevom, Bulevarom Vojvode Bojovića (ispod Kalemegdana), Dunavskom i Bulevarom Vojvode Despota Stefana (29. Novembra) do Pančevačkog mosta i dalje ka Banatu.
*

sva teretna vozila, čija je ukupna težina preko 3,5 tone, koja iz pravca Niša idu prema Novom Beogradu, isključuju se na petlji Bubanj potok, a onda regionalnim putem R-251 tzv. Kružni put oko Beograda, ka mostu preko Save kod Ostružnice i dalje do uključenja na autoput E-70, između petlji Dobanovci i Aerodrom „Nikola Tesla“.
*

takođe, sva teretna vozila, čija je ukupna težina preko 3,5 tone, koja iz Beograda i okoline, kao i iz Banata, idu ka Novom Beogradu, Novom Sadu ili Sremskoj Mitrovici, preusmeravaju se na most preko Save kod Ostružnice, na obilaznicu i AP E-70 ili AP E-75.

Za one koji imaju pravo da se kreću preko mosta, važno je sledeće upozorenje: neophodno je da vozači poštuju i ograničenje brzine dok se kreću preko mosta i postavljenu saobraćajnu signalizaciju, te da budu tolerantni i strpljivi, zbog mogućih zastoja u obavljanju saobraćaja preko mosta.

Prema obaveštenju Gradskog sekretarijata za saobraćaj došlo je do izmene u obavljanju saobraćaja teretnih vozila, ukupne mase preko 3,5 tone, kroz ulicu Bulevar Vojvode Mišića. Dosad je ovom ulicom saobraćaj bio dozvoljen 24 sata dnevno, a po novoj odluci je:

1.

SAOBRAĆAJ JE ZABRANJEN U VREMENU OD 16,00 DO 18,00 SATI U SMERU OD MOSTARSKE PETLJE KA ČUKARICI I
2.

SAOBRAĆAJ JE ZABRANJEN U VREMENU OD 07,00 DO 09,00 I OD 16,00 DO 18,00 SATI U SMERU OD ČUKARICE KA MOSTARSKOJ PETLJI.
3.

Zabrana saobraćaja je od 16,00 do 18,00 i od 23,00 do 09,00 narednog dana trasom - Cvijićeva, Dimitrija Tucovića, Batutova, Bulevar Kralja Aleksandra, Gospodara Vučića i Vojislava Ilića do Plavog mosta, odnosno, do autoputa E-75.


V GLAVNI MAGISTRALNI PRAVCI:

Na magistralnom putu M- 5, deonica Paraćin – Zaječar, radi se rehabilitaciji mostova, pa je došlo je do sledećih izmena u saobraćju:

1. Aktuelni su radovi na mostovima II, III, IV i V preko reke Grze, na magistralnom putu M-5, Paraćin-Zaječar i saobraćaj se obavlja prema postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji. Predviđene je da radovi traju do 15.11.2010.

2. Na delu od Straže (na Čestobrodici) do Boljevca, do 01.08.2010 do 17h radi se na rehabilitaciji mosta broj 9 preko reke Suvaje (na silasku sa Čestobrodice), zbog čega je saobraćaj preusmeren na devijaciju, dužine 193 m, koja je paralelna sa magistralnim putem M-5.

3. Na delu od Straže (na Čestobrodici) do Boljevca, do 01.08.2010 do 17h radi se i na rehabilitaciji mosta broj 10 preko Lukovske reke (pre ulaska u selo Lukovo), zbog čega je saobraćaj i ovde preusmeren na devijaciju, dužine 357m, koja se nalazi sa leve strane u smeru Paraćin – Zaječar.

4. Na delu od Boljevca do Valakonje na mostu broj 12 preko reke Arnaute, saobraćaj je preusmeren devijacom (koja se nalazi sa desne strane u smeru Paraćin-Zajačer) gde je omogućeno obavljanje saobraćaja u jednom smeru. Radovi će trajati do 18.10. 2010.

Na pomenutim devijacijama, u t.2., t.3 i t.4., saobraćaj se obavlja naizmeničnim propuštanjem vozila, uz semaforsku regulaciju.

Zbog radova na rehabilitaciji mosta preko reke Crni Timok (VII, vijadukt Gamzigrad) kod Zaječara, na magistralnom putu M-5, na deonici Metovnica-Gamzigrad, saobraćaj će biti potpuno obustavljen do 18.09.2010.
Saobraćaj je preusmeren na sledeće putne pravce:
• trase Selište-Bor-Nikoličevo-Zaječar (deonice regionalnih puteva R-105, R-106b i deonice magistralnih puteva M-4 i M-25)
• vozači koji putuju pravcem Zaječar-Paraćin i obratno, na čvorovima Selište i Zvezdan su već preusmereni na trasu preko Brestovca i Bora
Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom privremenom saobraćajnom signalizacijom i obaviće se uz asistenciju saobraćajne policije.

Apelujemo na vozače da poštuju postavljenu saobraćajnu signalizaciju i prilagode brzinu kretanja uslovima na putu.

Molimo sve učesnike u saobraćaju da obrate pažnju na postavljenu privremenu saobraćajnu signalizaciju, prilagode brzinu vozila postojećim uslovima na putu, kao i da povedu računa o bezbednosti radnika na mostu.

Na delu magistralnog puta M-21 Nova Varoš-Uvački most, kod Kokinog Broda, neće dolaziti do višesatne obustave saobraćaja već su mogući kratkotrajni prekidi u trajanju od 20 min. Alternativni pravac, ali samo za putnička vozila je Bistrica-Jarmovac-Pribojska banja-Kokin Brod. (R-115 i R-228).

Na magistralnom putu M-22.1, deonica Beograd-Novi Sad-Subotica, zabranjen je saobraćaj kamionima čija nosivost prelazi 12 tona. Ova teretna vozila se usmeravaju na autoput E-75, deonica Beograd-Subotica.

Delimično je normalizovan saobraćaj na regionalnom putu R-120, deonica Novi Sad-Temerin, iz pravca Subotice i Beograda. U zoni temerinske raskrsnice i dalje je zatvoreno skretanje sa autoputa E-75, deonica Beograd-Subotica, na regionalni put R-120, deonica Novi Sad-Temerin, a vozila se usmeravaju kroz Novi Sad. Na autoputu E-75, deonica Beograd-Subotica, u zoni pomenute raskrsnice, saobraćaj se obavlja u oba smera bez zastoja, uz ograničenje brzine.

1. VOJVODINA

1.1 BAČKA:

Zbog izvođenja radova na nadvožnjaka magistralnog puta M-7 Novi Sad – Zrenjanin, kod Kaća. Do 15.11.2010 saobraćaj će se u zoni nadvožnjaka odvijati jednom saobraćajnom trakom prema postavljenoj signalizaciji.

Na magistralnom putu M-3, deonica Srbobran-Bečej-Novi Bečej-Kikinda, u zoni priključka nove obilaznice oko Novog Bečeja, izmenjen je režim saobraćaja zbog radova na poboljšanju puta, pa je neophodno da vozači poštuju postavljenu saobraćajnu signalizaciju. Predviđeno je da radovi traju do 01.10.2010.

Na regionalnom putu R-141, deonica Kanjiža-Novi Kneževac, zbog popravke kolovozne konstrukcije na mostu preko Tise, zabranjen je saobraćaj teškim teretnim vozilima preko 12 tona ukupne težine.

Zbog izvođenja radova na interventnoj popravci mosta na regionalnom putu R-111 preko reke Tise kod Novog Kneževca do 30.09.2010. saobraćaj će se preko mosta obavljati jednom kolovoznom trakom uz naizmenično propuštanje, koje će biti regulisano uz pomoć semafora.

Na magistralnom putu M-22, deonica Novi Sad – Srbobran, potpuno je obustavljen saobraćaj preko starog, Sentandrejskog, nadvožnjaka preko autoputa E-75. U ovom periodu biće rađena ispitivanja i popravke ovog nadvožnjaka. Saobraćaj će biti usmeren na novi nadvožnjak preko autoputa E-75.


1.2 BANAT:

Na deonioci regionalnog puta R-110 od Perleza do Titela, na snazi je zabrana saobraćaja za vozila čija ukupna težina prelazi 10 tona.

1.3 SREM:



2. UŽA SRBIJA

2.1. ZAPADNA SRBIJA:

Na magistralnom putu M-5, deonica Čačak-Užice, na deonici Uzići-Požega-Asanovac izraženi su kolotrazi na kolovozu, pa to predstavlja ozbiljnu opasnost za sve učesnike u saobraćaju. Vozačima savetujemo da voze sporije i opreznije.

Na magistralnom putu M-5, deonica Požega-Užice, u Uzićima, kod skretanja za Zlakusu, zbog klizišta se saobraćaj obavlja usporeno, uz ograničenje brzine.

2.2. CENTRALNA SRBIJA:

21.07.2010. zvanično su završeni radovi i saobraćaj normalizovan na mostovima preko Bukovičkog potoka (u centru Mrčajevaca), Ladjevačkog potoka i preko potoka Gradinac u Miločaju, na magistralnom putu M-5, deonica Preljina-Kraljevo.

Zbog radova na rehabilitaciji i sanaciji mosta preko reke Ribnice na magistralnom putu M-5, deonica Ribnica-Beranovac, saobraćaj se obustavlja za sve kategorije vozila . Alternativni putni pravac od Kraljeva do Kruševca je kroz centar Kraljeva, zatim delom magistralnim puta M 23.1, pa neposredno pre Kamidžorskog mosta, skreće se ka Ratini, a onda dalje ka Kruševcu. Iz pravca Raške, vozila se usmeravaju preko mosta na Ibru, preko Mataruške banje, kroz centar Kraljeva, pa onda trasom koja vodi ka Ratini.

Zbog izvodjenja radova na rehabilitaciji i sanaciji mosta preko Južne Morave na magistralnom putu M–5, deonica Kruševac–Ćićevac, do 07.08.2010. saobraćaj će se obavljati naizmeničnim propuštanjem vozila, uz postavljenu semaforsku signalizaciju.

Na magistralnom putu M-5, deonica Ćićevac–Pojate zbog rekonstrukcije i rehabilitacije mosta preko Jovanovačke reke, do 07.08.2010. saobraćaj će biti naizmenično propuštan, uz semaforsku signalizaciju.

2.3. ISTOČNA SRBIJA:

Zbog oštećenja mosta na reci Busur u mestu Tabanovac, na regionalnom putu R-108, deonica Svilajnac-Petrovac, saobraćaj se, u Svilajncu, preusmerava na regionalni put R-103, deonica Svilajnac-Žabari, a zatim na regionalni put R-107, deonica Žabari-Petrovac. Preusmeravanje saobraćaja na alternativni pravac biće aktuelno sve dok ne bude završena izgradnja novog mosta.

I dalje je, zbog klizišta, usporen saobraćaj na delu Đerdapske magistrale kod Tekije i obavlja se jednom kolovoznom trakom, uz naizmenično propuštanje vozila. Ovakav režim saobraćaj biće aktuelan do daljeg.

Na regionalnom putu R-256, deonica Turija-Golubac, kod manastira Tumane je aktivirano klizište i oštećene su obe kolovozne trake u dužini od 200 metara, a saobraćaj je u potpunom prekidu.

Usled oštećenja betonske ograde mosta na regionalnom putu R-105, deonica Petrovac – Žagubica, kod mesta Leskovac, saobraćaj je usporeniji, a vozačima savetujemo da poštuju postavljenu, privremenu, saobraćajnu signalizaciju.

2.4. JUŽNA I JUGOZAPADNA SRBIJA:

Usled oštećenja mosta na magistralnom putu M-2, na 15. kilometru od Ribarića ka Rožaju, na delu kod Špiljana saobraćaj je usporen i obavlja se obilaznicom, prema postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji. Ovakav režim saobraćaja biće aktuelan do daljeg (i dalje aktuelno, provereno 03.06.2010.!).

Na deonici magistralnog puta M-2 Rožaje-Kosovska Mitrovica, u zoni graničnog prelaza Mehov Krš, zbog aktuelnih radova saobraćaj se obavlja prema postavljenoj saobraćajnij signalizaciji. Ovi radovi biće aktuelni i u 2010.

Na regionalnom putu R-234, deonica Novi Pazar-Rajetiće, na 5. kilometru od Novog Pazara, zbog klizišta u dužini od 20 m saobraćaj je usporen i obavlja se jednom kolovoznom trakom.

2.5. JUŽNA I JUGOISTOČNA SRBIJA:

Do 10.08.2010. izvodi će se radovi na postavljanju završnog sloja asfalta na delu magistralnog puta M/25 Beloljin-Kuršumlija kod Barlova. Saobraćaj će u vremenu od 09,00 do 18,00 časova, svaki dan biti potpuno obustavljen. Obilazni put vodi preko regionalnog puta R/102, od Beloljina do Blaca i dalje ka Kuršumliji, regionalnim putem R/222. U periodu obustave saobraćaja, lokalnom stanovništvu će biti omogućeno da prođju do početka gradilišta. Ova obilaznica je duga 35 km.

Neprohodan je regionalni put R-124a, deonica od Leskovca ka Donjoj Jajini, jer je, zbog klizišta, propao deo kolovoza, dok se saobraćaj otežano obavlja preko mosta na reci Jablanici na regionalnom putu R-214, deonica Leskovac-Brestovac, kroz Pečenjevce.

Zbog aktiviranja klizišta, neprohodan je regionalni put R-221, deonica Ribare – Vukanja – Prokuplje.

Usled klizanja zemljišta u blizini sela Vidovača, na regionalnom putu R-223, deonica Prokuplje-Žitni Potok, došlo je do otcepljenja leve strane kolovoza. Na ovom delu puta je zabranjen saobraćaj za vozila čija je nosivost preko 5 tona. Za ostala vozila, saobraćaj se obavlja naizmeničnim propuštanjem vozila desnom kolovoznom trakom, prema postavljenoj vertikalnoj saobraćajnoj signalizaciji.

OC AMSS A.P.

Svaka vam čast, majku vam božju!

31. 07. 2010. 12:00h
Vlast se krvavo bori da nas uništi i nacionalno i moralno.

Jedne godine, oko letnjeg Aranđelovdana, sedeli smo u manastiru Vujan, kod igumana Jovana. Na zidu portreti Karađorđevića,


od crnog Đorđa do prestolonaslednika Aleksandra. I ladna rakija igumanove sestre.


- Nema Obrenovića, oče igumane?


- Nema! Njih je Bog zatro zbog najgoreg greha - kumoubistva.


Šta će, onda, snaći ovu našu današnju političku dinastiju? Do kog kolena će njihovo potomstvo ispaštati? Uostalom, da li je Bog možda u međuvremenu, sluđen svih njihovim grehovima prebacio odgovornost lično svom arhineprijatelju Đavolu?


- Od ovih vajde nema, vodi!


Jerbo, Miloš Obrenović jeste ubio kuma, malo drčnijeg nego što su tadašnje vreme i odnosi sila u svetu podnosili. Ali je od Srbije napravio državu. I nikad sebi, ako je verovati savremenicima, nije oprostio što je platio toliku cenu da sebe i otadžbinu uvede u istoriju.


A, da vidimo šta je ovaj šljam, pozicioni i opozicioni uradio...


Prvo je pozicija đavoljom dugogodišnjom taktikom kuvala Srbe metodom žabe u loncu. Brčkali smo se u prijatno hladnom bazenčiću, ubeđeni da naše patriote drže ringlu pod kontrolom. Potom su u vodu dodali malo euleks začina i vegete (zna se čiji je to brend), čisto da nam zamiriše čorba, pre nego što nam je zaprže. A onda su se konsultovali sa glavnim kuvarom po pitanju: Kako da objasnimo žabi da je lepo biti iznet na carsku trpezu mondijalizma i antisrpstva, da je čast da te pojede veći od sebe?


Glavni kuvar je, podrazumeva se, iskusan. Dao je pravi savet kako da i žaba i njeni punoglavci od današnjeg do Sudnjega dana budu ponosni što će ih jesti sa uživanjem, parče po parče, komad po komad, rez po rez...


Ne bi sve to ni bilo tako strašno kad bi se bar parče neba videlo u ovoj našoj nacionalnoj kataklizmi. Vajna opozicija, od Tome do Velje, pa čak i skoro pa pokojnih radikala, odlučili su, kažu, da zaborave na stranačke razlike i podrže pismo kojim će Ban Ki Mun i većinska ekipa u Njujorku obrisati guzicu. Na drugoj strani obale ostao je samo grešni Koštunica, koji je iz lonca za žabe iskočio na vreme, čuvajući i kožu i obraz.


Za to vreme Ejup Ganić, zlikovac bosanskog domovinskog rata, razdragano maše obožavaocima u Londonu, koji je procenio da ubica ne bi bio pravedno tretiran u Beogradu. Odakle vam to, gospodo britanske sudije?! Pa Beograd ne sudi zločincima, on sudi svojima da dokaže da je više hrvatski od bilo kog hrvatskog i više bosanski od bilo kog bosanskog suda. Prema tome, taj argument vam ne stoji, jedino što je logično je da je g. Vukčević zamolio Britance da mu džihadliju Ejupa ne izručuju, da se ne bi zamerao Erdoganu, Silajdžiću, pa i lično Tadiću.


Druga su vremena, evidentno. Neko se na njih navikne, neko ne. Nekome je normalno da se osmanlije uz fanfare vrate na Balkan, nekom ne. Neko se topi kad vidi "osobe drugačijeg seksualnog opredeljenja" kako se žvalave nasred ulice, a nekom se kosa diže na glavi.


Mi, obični građani, imamo pravo da nam se nešto sviđa, a nešto ne.


Srpska vlast, jadna, nema taj luksuz. Ona se, mučena, krvavo bori da nas uništi i nacionalno i moralno. Ne znam šta su im umetnuli u mozgove, ali da su normalni - nisu.



Da postoji hrabar lekar u ovoj državi, sve bi ih đuture spakovao u ludnicu.


Onaj što leži pod pet tona kamena bi na njih bio ponosan. Zato im ne pada na pamet (pamet?!) da ga izvade, možda od silne miline oživi, pa ih redom izljubi, po dva puta. I vikne:


- Majku vam božju, pa to ni meni nije uspelo!


A crvi bi iz groba marširali i pevali: Mi smo Titovi, Tito je naš!

"Nemamo snage da se pobunimo"

31. 07. 2010. 12:00h
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić nazvala je sramotnim izmene Zakona o Agenciji za korupciju


kojima je za oko 5.000 funkcionera omogućeno da paralelno rade na više državnih poslova i istakla da je to jasan dokaz da Srbija nije pravna država.

- Šta reći na takav skandal, kada je grupa ljudi zarad održavanja na vlasti i opstanka Vlade po svaku cenu, spremna i da prekrši Ustav. To je još jedan dokaz da državni poslenici sebi ne uskraćuju ništa, a građanima sve, njima je ova zemlja majka, a radnicima maćeha - kaže Savićeva za "Vesti".


Zašto sindikati i radnici nisu reagovali na ovakav potez vlasti?
- Iz naših kontakata sa ljudima vidimo da su deprimirani i oguglali. Kažu da posle sankcija, bombardovanja i otkaza, više nemaju snage ni za šta. Mi smo ubijen narod i sve radimo mimo sveta. Kako shvatiti da u ovom trenutku, dok svi turisti beže iz Grčke u kojoj je talas štrajkova, 7.000 naših građana čeka sa kanisterima benzina da pređe granicu i ode tamo.


Ljajić jači od zakona


Da li vam je Ministarstvo rada posle sudske odluke da ste reprezentativni sindikat, kao nadležno potvrdilo taj status?
- Ne, iako imamo izvršnu presudu u našu korist, bez prava žalbe. Rešenje o reprezentativnosti mora da nam bude izdato posle mesec dana, oni to nisu učinili ni posle 80. Pitam se samo kako će da se izbori pojedinac s državom kada ne može do pravde da dođe 200.000 članova ASNS. Mi ne odustajemo i obavestili sve relevantne sindikalne asocijacije u svetu, a Međunarodna organizacija rada je već reagovala dopisom resornom ministru Rasimu Ljajiću.

Kako su Grci jedinstveni u zahtevima, a u Srbiji su razjedinjeni ne samo radnici, već i sindikati ?
- Naše sindikalne organizacije nikako da postignu dogovor. Ali, najveći i među sindikatima ima razlike, jer je Savez samostalnih sindikata koji ima najviše članova i materijalnih sredstava, potkupljen i u sprezi sa vlašću, dok ostali nemaju para.



Naš sindikat je i u nemilosti, jer nećemo da ćutimo, pa nas zato nisu pozvali ni u Socio-ekonomski savet vlade koji odlučuje o radničkim pitanjima.



Zašto su slabe reakcije sindikata na odluku Vlade da zaposlenima javnom sektoru s platama do 500 evra, pomogne isplatom od 50.
- Samo je ASNS reagovao, pismima predsedniku i Vladi, jer je neshvatljivo da državna uprava s velikim platama dobija pomoć dok radnici u JUMK-u primaju 60 evra, a IMT-a 200.



Pri tom su selektivno delili novac zaobilazeći gradske komunalne službe u Srbiji. Nama je jasno da država podmićuje javni sektor koji je mnogo bolje organizovan od uništene radničke klase i da je cilj vlasti da izbegne njihovu organizovanu pobunu. Ali, to je ta porazna slika i politika Srbije danas.



Mogu li sindikati da nađu zajednički imenitelj u borbi za prava radnika?
-Ovih dana su se sve centrale su se složile da 1. septembra krenemo u opštenarodni bunt zbog katastrofalnog predloga penzijsko invalidskog osiguranja. Skupićemo milion potpisa za njegovo povlačenje iz skupštinske procedure i održati veliki protest ispred Vlade.



Ako to ne pomogne, idemo u generalni štrajk, a tada ćemo tražiti i odgovore za loše vođenje ekonomske i spoljne politike. Zahtevaćemo i da nam se kaže zašto umesto racionalizacije administracije, država svakodnevno zapošljava nove službenike, a radnike ostavlja na ulici.

Tadić na ispitu demokratije



Da li vas iznenađuje što je amandman kojim su funkcioneri zadržali više fotelja, potekao od bivšeg ministra pravde Vladana Batića?


- Šokirana sam što je takav predlog gurao sada poslanik, a nekada prvi demokratski ministar pravde Vladan Batić. Ne mogu da verujem ni da je prihvatio da bude pion u toj priči onih koji vode državu i da ukalja sebe i svoju profesiju. Sada na velikom ispitu demokratije šef države Boris Tadić na kome je potpisivanje sramotnog zakona. Videćemo da li je veliki demokrata kako se predstavlja.

Hrvatska vraća stanove Srbima

31. 07. 2010. 12:00h



Srbi izbegli iz Hrvatske, kojima je zvanični Zagreb oduzeo pravo na povrat stanova u kojima su kao nosioci stanarskih prava boravili do 1991


. godine, mogli bi konačno dočekati pravdu. Radi se o Srbima koji su do rata živeli uglavnom u gradovima, izvan područja Krajine, koji, prema nekim procenama čine 70 odsto bivših nosilaca stanarskog prava.
Hoće li izbegli Srbi dočekati pravdu?

Hrvatska će uskoro morati da raspiše još jedan rok za stambeno zbrinjavanje, a izbeglim Srbima biće omogućen otkup stanova koje dobiju pod jednakim uslovima po kojima su ih svojevremeno otkupljivali Hrvati, potvrdio je i Milorad Pupovac, saborski zastupnik i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), inače koalicionog partnera vladajuće HDZ.

Pritisak na Hrvatsku


Međunarodna zajednica tražila je još pre dve godine da Hrvatska krene u razgovore sa Srbijom o mogućoj kompenzaciji za imovinu izbeglica.
To bi Hrvatsku koštalo stotine miliona evra, pa je hrvatska diplomatija uložila napore da otkloni tu opasnost, piše "Globus".

- Oni koji ne budu mogli ili želeli otkupiti te stanove, dobiće status zaštićenog najmoprimca i imaće pravo korišćenja tih stanova za njih i njihove porodice - rekao je Pupovac.


Ovaj preokret u rešavanju problema stanarskih prava izbeglih Srba iz Hrvatske rezultat je velikog pritiska UNHCR-a, Evropske komisije, SAD i Oebsa.



Kao što je poznato, za razliku od BiH, gde su izbegli i prognani svih nacionalnosti odavno rešili problem svojih stanarskih prava, samo je izbeglim Srbima iz Hrvatske to pravo do sada osporavano.

Rok najmanje pola godine


Vladajuća stranka u Hrvatskoj HDZ i SDSS još se nisu saglasili oko roka za podnošenje zahteva za stambeno zbrinjavanje.
- Taj rok ne sme biti kraći od šest meseci kako bi ljudi imali vremena da prikupe sve potrebne dokumente. Sve bi moralo da se okonča najkasnije do završetka hrvatskih pregovora s EU - kaže Pupovac.

Vesna Petković iz UNHCR-a u Srbiji kaže da beogradska kancelarija te organizacije već duže vreme ubeđuje hrvatsku vladu da mora rešiti pitanje stanarskih prava izbeglih Srba.


U martu ove godine u Beogradu je održan sastanak, kome su, pored predstavnika ovih međunarodnih organizacija, prisustvovali i članovi vlada zemalja u regionu. Tada je dogovoreno da se organizuje donatorska konferencija, koja će, kako se najavljuje biti održana krajem ove godine.


Prema pisanju zagrebačkog "Globusa", plan je da se u posebni fond prikupi oko sto miliona evra koji će se koristiti za rešavanje stanarskih prava ili za obeštećenje onima koji ne mogu ili ne žele da se vrate.


Time bi njihova sudbina prestala da bude političko pitanje koje bi Hrvatskoj moglo blokirati pregovore s EU, zaključuje "Globus".


Deo novca u fond bi trebao da stigne kao klasična donacija, dok bi se ostatak navodno obezbedio kroz povoljne kredite Razvojne banke Saveta Evrope.


Mario Pavlović iz hrvatske kancelarije UNHCR-a potvrdio je medijima da će stanarska prava Srba iz Hrvatske biti obuhvaćena pomenutim fondom, ali nije želeo da kalkuliše o kojim sredstvima se radi. On je dodao da se za sve izbeglice mora naći rešenje najkasnije za dve i po godine. Pre toga, najavio je Pavlović, biće "pročišćeni" spiskovi izbeglica iz Hrvatske koji još nisu rešili stambeno pitanje.


Spiskovi


- Imamo oko 60.000 ljudi koji su formalno na spiskovima, a u BiH oko 7.000. Do sada smo utvrdili da samo od ovih 60.000 imamo 10.700, koji su dvostruko registrovani kao povratnici i kao izbeglice, tako da sad čistimo te spiskove - kaže Mario Pavlović.

Proćerdali 1,6 milijardi evra

31. 07. 2010. 12:00h
Pad vrednosti dinara od skoro 10 odsto od početka godine ozbiljno je ugrozio i onako mizeran standard građana Srbije,


a prosečne plate su zbog slabljenja domaće valute smanjene sa 356 evra, koliko je bilo u januaru, na 322 evra koliko je bilo u junskim kovertama.

Istovremeno Narodna banka Srbije je od početka godine prodala 1,647 milijarde evra da bi odbranila dinar.



To je velika svota novca ako se zna da su krajem maja devizne rezerve iznosile 10,7 milijardi evra.


Dinar je juče ponovno pao, tako da je srednji kurs bio 106,2256 dinara za evro, što je novi neslavni rekord. Ekonomski stručnjaci ne gaje previše optimističan stav po pitanju dalje sudbine domaće valute.


Ljubomir Madžar

Ljubomir Madžar, ekonomista u izjavi za "Vesti" kaže da je 1,647 milijarde evra koliko je potrošeno za nepunih sedam meseci mnogo za zemlju poput Srbije.


- Sam pojam "devizne rezerve" govori da je u pitanju novac koji se čuva. To je vrlo važno zbog svih sadašnjih i budućih investitora, koji dolaze u zemlju da ih ohrabri, pruži im izvesnost da će moći da zarade i smanji rizik poslovanja - kaže dr Madžar.


On smatra da su devizne rezerve mogle biti bolje iskorišćene u smislu da izbegnemo nova zaduživanja. Potrošene pare jesu na kratak rok usporile pad dinara, ali će smatra dr Madžar vrednost dinara svakako padati.

Guverner izvozi devize


Ekonomista Miodrag Zec tvrdi da se pogrešno upotrebljava termin da je od početka godine prodato 1,647 milijardi evra državnih para.


- To su zapravo strani krediti i narodne pare. Ne može Jelašić, niti novi guverner Šoškić da prodaje pare, jer šta on izvozi? Te narodne pare moraju da se ulažu u infrastrukturu i izvoz, jer jedino tako možemo da zaradimo devize.



Nije posao ako "Fijat" proizvede 15.000 "juga", pa ih onda podelimo kroz lutriju, nego je prava stvar da proizvedemo 300.000 "juga" pa ih plasiramo u izvoz. Samo tako se stvaraju devize - kaže dr Zec.

- Da je bilo pameti i sreće nikad dinar nije ni trebao biti precenjen kako je to bilo u proteklim godinama. Sada ubiremo gorke plodove te nezrele ekonomske politike - kaže dr Madžar.


On ističe da će buduća prodaja "Telekoma" i još nekih preduzeća privremeno zaustaviti pad dinara, ali će to biti kratkog daha.


- U vreme izdašnih prodaja dinar je bio nerealno jak. I sada će se to dogoditi nakon prodaje "Telekoma", a kad završimo sa prodajama, onda će nam mečka zaigrati pred vratima - zaključuje dr Madžar.


Ekonomista dr Zoran Popov ističe da pad vrednosti dinara pospešuje rast cena i tako utiče na smanjenje kupovne moći građana.


- Oni koji kupuju devize diktiraju kurs, a to su bogati privrednici i bankari. Tako razliku u kursu koja im ne odgovara prelivaju na cene, što znači na krajnje potrošače. Na kursnim razlikama zarađuju tajkuni, a građani tonu u još dublje siromaštvo - kaže dr Popov.

Milošević: Mislio sam da smo svi mi naši

U le­to 1994. Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić, Mom­či­lo Pe­ri­šić, Ja­su­ši Aka­ši, ge­ne­ral Gra­čov, ja­pan­ski di­plo­ma­ta Ši­na­da ube­đu­ju Mla­di­ća i Ka­ra­dži­ća

da pri­hva­te plan Kon­takt gru­pe. Oni to od­bi­ja­ju Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić, Ra­do­van Ka­ra­džić i Rat­ko Mla­dić, do­ži­vlje­ni kao sa­rad­ni­ci na istom pro­jek­tu, bi­li su lju­di ko­ji su iz­u­zet­no če­sto do­la­zi­li u su­kob. Raz­li­ke me­đu nji­ma, uoč­lji­ve još 1992. go­di­ne, po­sta­ju dra­ma­tič­ne po­vo­dom Vens-Ove­no­vog pla­na ko­ji bo­san­ski Sr­bi od­ba­cu­ju, a pred­sed­nik Sr­bi­je ih ka­žnja­va sank­ci­ja­ma na Dri­ni.
U le­to 1994. go­di­ne tro­ji­ca li­de­ra ni­ka­ko ni­su mo­gli da se sa­gla­se oko pred­lo­ga Kon­takt gru­pe za us­po­sta­vlja­nje mi­ra u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Ti raz­go­vo­ri za­be­le­že­ni su u „ro­kov­ni­ku bra­on bo­je sa nat­pi­som NIS” ko­ji ima 318 stra­ni­ca.
Sa­sta­nak u Do­ba­nov­ci­ma, 17. ju­la 1994. go­di­ne, Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić za­po­čeo je oštrim pre­ko­rom Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća zbog ne­ko­rekt­nog istu­pa­nja na Iz­vr­šnom od­bo­ru Srp­ske de­mo­krat­ske stran­ke.
„Ne znam šta vi ima­te sa Glav­nog od­bo­ra”, upi­tao je Ka­ra­džić.
„Imam sve”, od­go­vo­rio je Mi­lo­še­vić.
„On­da vi ima­te svog čo­ve­ka ta­mo”, od­go­vo­rio je Ka­ra­džić.
„Ja sam mi­slio da smo svi mi na­ši”, uz­vra­tio je Mi­lo­še­vić.
Pred­sed­nik Sr­bi­je je hteo da pri­vo­li bo­san­ske Sr­be da pri­hva­te plan Kon­takt gru­pe.
„Ovaj plan su po­dr­ža­li še­fo­vi naj­ra­zvi­je­ni­jih dr­ža­va. Iz­nad njih ne­ma ko – do bo­ga”, re­kao je Mi­lo­še­vić. On je ob­ja­šnja­vao da ako bo­san­ski Sr­bi ka­žu „ne”, Ali­ja Izet­be­go­vić, li­der bo­san­skih mu­sli­ma­na, do­bi­ja le­ga­li­tet da rat ko­ji je iz­gu­bio do­bi­je uz po­moć ce­log sve­ta. „Nje­go­va je stra­te­gi­ja bi­la da okre­ne ceo svet pro­tiv Sr­ba i ovim mu se is­pu­nja­va.”
Pred­sed­nik Sr­bi­je je tvr­dio da ma­pe raz­gra­ni­če­nja ni­su ko­nač­ne, pi­tao da li je svet u po­zi­ci­ji da Sr­bi­ma ko­ji či­ne tre­ći­nu sta­nov­ni­štva da vi­še od po­la Bo­sne, pod­se­tio na pi­smo po­dr­ške Bo­ri­sa Jelj­ci­na, pred­sed­ni­ka Ru­si­je, i za­klju­čio da „ne” zna­či eska­la­ci­ju ra­ta ce­log sve­ta pro­tiv Sr­ba. U ube­đi­va­nju Mi­lo­še­vić je ka­zao: „Čer­čil je re­kao: Isto­ri­ja pra­šta zlo­čin, ali gre­ške ne”.

I dijaspora treba da stvara bolji imidž Srbije u svetu I dijaspora treba da stvara bolji imidž Srbije u svetu

«Na Zapadu i dalje vlada stereotip o Srbima kao «lošim momcima» i trebaće još mnogo vremena da on nestane.

Osim države, krucijalnu ulogu u stvaranju novog, boljeg imidža Srbije u svetu ima njena dijasporaINTERNET NOVINE SERBSKE
Uz dijasporu od 2001. godine. Lični kontakti Srba u rasejanju sa komšijama, prijateljima, poznanicima, kolegama, kao i objektivno izveštavanje u medijima, mogu da ulepšaju sliku otadžbine i isprave posledice davno izgubljenog medijskog rata, poruka je panela: «Uloga medija u dijaspori i Srba u regionu na formiranje slike o Srbiji», održanog 2. jula 2010. godine u Pres centru Udruženja novinara Srbije.

Brendiranje nacija je inače težak posao, ali kako je ukazao Aleksandar Mitić, urednik sajta Fonda Slobodan Jovanović i moderator skupa, Srbima to naročito predstavlja veliki problem.

- Uskoro počinju «Egzit» i «Guča», Novak Đoković je jedan od najuspešnijih tenisera na svetu. To jesu prilike za građenje dobrog imidža. Ali u tome nas sprečavaju ogromni politički problemi, velike nesuglasice sa Zapadom po pitanju Kosova i Republike Srpske, kao i činjenica da ljudi u svetu Srbe, i pored otvorene liberalizacije, i dalje doživaljavaju kao „komuniste“ koji su postali „nacionalisti“

Zato za dobar imidž država mora da «odreši kesu», ili dijasporaINTERNET NOVINE SERBSKE
Uz dijasporu od 2001. godine pomogne ličnim vezama, što je mukotrpan, često neizvestan i pre svega dobrovoljan poduhvat, poručio je Miroslav Lazanski, vojni analitičar.

Mnogo godina smo živeli u uverenju da su Bog i istina na strani Srba. Kao što znate Bog je visoko a istina vrlo daleko. Postoje različiti modeli za pravljenje imidža zemlje. Mi smo za to angažovali amatere i naravno da su svi u okruženju imali bolje rezultate – rekao je Miroslav Lazanski, i poručio Srbima u dijaspori da je njihova uloga u ulepšavanju slike matice veoma važna.

– Mnogo godina smo živeli u uverenju da su Bog i istina na strani Srba. Kao što znate Bog je visoko a istina vrlo daleko. Postoje različiti modeli za pravljenje imidža zemlje, osim ako to nije potrebno jer je vojno, ekonomski i politički moćna, poput Irana. Ovoj državi danas nije stalo do dobrog imidža na Zapadu jer ima naftu, na putu je da napravi atomsku bombu i njenim vođama je sasvim svejedno šta o njima piše «Njujork tajms» i «Vašington post». Ali, vaša pozicija u svetu nije ni malo laka, stalno ste suočeni sa stereotipima komšija i kolega, jer Srbi i dalje važe za «loše momke». Pravili smo velike greške u prošlosti, ignorisali mogućnosti marketinga i propagande, pa cenu plaćamo i danas. Ne zaboravite, američki predsednik svaki radni dan započne čitanjem «Njujork tajmsa» i «Vašington posta». Oni dobrim delom oblikuju stav Stejt Departmenta i «Bele kuće». Na njih utiču pi-ar agencije. Mi smo za to angažovali amatere i naravno da su svi u okruženju imali bolje rezultate – rekao je Lazanski, i poručio Srbima u dijaspori da je njihova uloga u ulepšavanju slike matice veoma važna.

– Vi ste u tome dobrovoljci, ali vam ne zavidim, jer znam koliko je teško. Država za taj posao mora da odreši kesu, a ona ili nema razumevanja ili neće. I sve se svodi na nekoliko uspešnih sportista, «Univerzijadu» gde dođe veliki broj mladih ljudi i oduševi se Beogradom. Ali problem je u tome što ta mladost ne odlučuje. Zato morate kroz kontakte sa ljudima u zemljama u kojima živite da stvarate bolju sliku Srbije. Objasnite im šta smo proživeli u zadnjih 20 godina i zašto, zbog čega nam znači Kosovo – istakao je Lazanski.

Ljubav prema otadžbini ne mora da znači stvaranje idealističke slike o njoj samo zato što je volimo. Mi ovde i vi tamo jesmo dužni da stvarajući sliku o Srbiji iz nje izvlačimo ono najbolje, rekao je Ljubomir Stojadinović.

Govoreći o odnosu novinara u rasejanju prema matici, Ljubomir Stojadinović, kolumnista «Politike» je rekao da je najbolje da svetu prenose istinsku sliku o Srbiji. Nažalost, kako je naveo, ona je trenutno daleko od lepe.

– Ljubav prema otadžbini ne mora da znači stvaranje idealističke slike o njoj samo zato što je volimo. Mi ovde i vi tamo jesmo dužni da stvarajući sliku o Srbiji iz nje izvlačimo ono najbolje, ali ne možemo pisati samo o uspesima. Smatram da ne treba deliti srpsko novinarstvo na novinarstvo u otadžbini i ono u dijaspori. To je jedna te ista stvar. Naš zadatak je da budemo objektivni, pošteni prema sebi, jer je istina i samo istina najviši izraz ljubavi prema svojoj otadžbini – rekao je Stojadinović.

Na panelu koji je organizovan kao deo Treće konferencije medija dijaspore i Srba u regionu, predstavljena je i knjiga Marka Lopušine «Srbi u Americi od 1815. do 2010. godine»

Da li Velika kriza vodi u Četvrti svetski rat?

Istorija zna samo za promene. Tako, eto, živimo i vreme kada je „vrsta kapitalizma kakav su SAD uspostavile pre tri decenije diskreditovana“.

Pax Americana kao jedan od pojavnih oblika zapadne dominacije svetom je temeljno ugrožen. Nisu to više samo konstatacije na nivou naučnih projekcija Erika Hobsbauma ili Pola Kenedija. Taj tip kapitalizma više „ne vrši posao“. Posle sloma u Volstritu ujesen 2008. u to više nema sumnja.

Kakve će značajne promene uslediti, u kom vremenskom periodu će se to odigrati, koje će grupe prevladati u društvu i koja društva će uspostaviti globalnu kontrolu i kakvu – zasad se može samo nagađati. (Izuzimajuća, naravno, srpske političke mislioce i praktičare okupljene oko „vladajuće koalicije“ koje ne more nikakve dileme. Znaju put „koji nema alternativu“.)

Oni u današnjem haotičnom svetu koji veruju da se može učiti od istorije, a takvih je sve više – posle jednog opšteg javnog kampanjskog prezira prema „okretanju prošlosti“ – sa zanimanjem se podsećaju čuvenih kriza kapitalizma: i Duge i Velike depresije.

Prva, ona Duga je potrajala od, recimo 1873. do 1896. Iz nje je izlaz tražen tako što su se zapadne nacije okrenule protekcionizmu i podigle svoje industrije. A suočene sa velikim rastom nezadovoljstva osiromašenih i uniženih građana i rizikom od uspona radničkog organizovanja po revolucinarnom marksističkom obrascu – zapadne zemlje su se dale na socijalne reforme. Posle Bizmarkove Nemačke mnogi su se odlučivali na uspostavljanje sistema penzione sigurnosti starih i upotrebljenih, zdravstvene zaštite i narodnog školstva. Zato, kad je izbio Prvi svetski rat većina tih država nije imala problema da radnike i seljake okupi pod nacionalne zastave i pošalje ih protiv istog takvog plebsa iz „neprijateljskih država“.

Oko Velike depresije 1929. opet su se liberali i ljubitelji slobodne konkurencije naglo setili „čvrste države“. Evropom su zavladale autoritarne, uglavnom desničarske grupe. (Ne treba izvoditi prejake i prebrze zaključke, ali činjenica je da danas – osim Španije – „evropskim državama“ vladaju desničari raznih nijansi.) Posle Drugog svetskog rata, velikih razaranja i holokausta, čitav taj period je prefarban u crno, onda sistematski pakovan u niz pojednostavljenih stereotipnih opisa i klasifikacija, pa gurnut u mračne lavirinte spremišta istorije.

Tu i tamo bi se neki zlobnik setio „greha iz mladosti“ Vinstona Čerčila, jednog od nespornih „lidera slobodnog sveta“: „Rimski genije u liku Musolinija, najvećeg živog zakonodavca, pokazao je mnogim narodima kako se može odoliti pretnji socijalizma...“ (18. februar, 1933) Da, tako je govorio Čerčil dok nije postalo belodano da Musolini i Hitler nemaju nameru da budu „mala braća“ Velike Britanije, nego su spremni da svoje „genijalnosti“ upotrebe za svoje ciljeve koji ugrožavaju „nacionalne interese“ Kraljevstva sa Ostrva.

Danas se već može „opuštenije“ govoriti o tom važnom istorijskom vremenu, te postaje jasno da Čerčil nije bio usamljeni fašistoljub. Naprotiv, čak bi se moglo govoriti o „velikoj političkoj modi“ u doba te jedne od „kriza demokratije“. Dva meseca posle inauguracije predsednika Frenklina Delana Ruzvelta novinarka Njujork tajmsa En O'Hara Mak Kormik beleži da atmosfera u Vašingtonu „jako podseća na Rim prve nedelje posle marša crnokošuljaša, na Moskvu na početku Petoletke... Amerika danas doslovno vapije za redom.“ Američka administracija, dodaje ona, „sanja savez industrije, rada i vlade po modelu korporativne države kakva postoji u Italiji“.

Ugledni magazin Rizon je pre izvesnog vremena, pod naslovom „Hitler, Musolini, Ruzvelt“, objavio tekst o „fascinantnoj studiji“ (povodom prevoda na engleski) nemačkog istoričara kulture Volfganga Šifelbuša „Tri Njudila: refleksije o Ruzveltovoj Americi, Musloinijevoj Italiji i Hitlerovoj Nemačkoj 1933–1939“. Izučavanje američkog progresivizma na nemačkim univerzitetima, našao je Šifelbuš, „dovelo je do rasta poverenja u Hegelovu teoriju o jakoj državi i pruski militarizam kao najefikasniji put do organizovanja modernog društva koje ne bi bilo vođeno anarhičnim liberalnim principima“. Naravno, nisu samo Nemci u to vreme imali dileme o dosezima liberalizma u „krizi demokratije“. Podsećanja radi, Vilijem DŽejms, veliko američko naučno ime, u uticajnom eseju „Moralni ekvivalent rata“ 1910. jeste „insistirao na značaju reda, discipline, planiranja“.

Intelektualci tog doba su bili zabrinuti zbog „nejednakosti, siromaštva radničke klase i komercijalizovane kulture nastale kao posledica masovne proizvodnje“. I: „liberalizam je izgledao kao neadekvatan za rešavanje tih problema. Kad je ekonomska kriza pogodila – Italiju i Nemačku već posle Prvog svetskog rata a Ameriku u Velikoj depresije – antiliberali su iskoristili priliku da je sad kad se liberalno tržište urušilo došao trenutak za hrabre eksperimenta“. (Rizon)

Za ovu priču je dvostruko bitno pomenuti Staljina. Iako je i njegova „petoletka“ akcija koja po mnogo čemu liči na „Njudil“, rusko „novo društvo“ se odmah otvoreno odlučilo za autoritaran sistem. Nije „gubilo vreme“ na traženje puta kroz liberalne institucije. Ovo je u vezi s drugom činjenicom – isticanjem razlike kako su „četiri lidera Njudila“ došla na vlast. Lenjin i Staljin su vlast osvojili revolucionarnim prevratom, „a Hitler, Musolini i Ruzvelt, svaki na osoben način, na vlast su došli kao istaknuti lideri u političkom procesu“. Demokratski, tako reći. Ali, pošto je vreme „demokratije krize“, onda se to preciznije određuje kao – populistički metodi.

Da li bi to što se onda desilo danas bilo moguće?

Odgovor ne može biti konkretan. Razmišljanja i predviđanja se množe. Ipak, ne zna se ni koliko smo daleko od rešenja. „Novi populizam“ u Americi danas „spaja nespojive probleme i ciljeve pod sloganom ‘Mnogo sam besan'.“ Ekonomski komentator Njujorkera nalazi da tu (još) nema neke „koherentne ideologije“. Bes je „pobuna građana protiv Volstrita, gnev naroda koji se pobunio zbog spasavanja neodgovornih bankara“. Iza doživljaja da su „bankari najveći neprijatelji“, ipak, se krije „mnogo šire nezadovoljstvu pripadnika srednje klase, koji imaju utisak da svi sem njih dobijaju neku pomoć“. U svakom slučaju pomoć se sve manje očekuje od „velikih korporacija, velike administracije i velikih sindikata“. „Novi populizam“, što za populizme kao eklektične i teško ukrotive procese nije čudno, raste na velikom haosu u glavama sluđenih ljudi koji su do „sloma u Volstritu“, kroz medijske kontrolisane kanale, vođeni jednosmerno i neupitno. Od strukturisanog društva građana oni su pretvoreni u potrošačke mase. Profilisani da razmišljaju kroz „lajf-stajl“ dileme („nokija“ ili „soni-erikson“, Karibi ili grčka ostrva), suočeni sa realnošću u kojoj čitav njihov svet „slobodno pada“ u bezdan oni se ne mogu ni za pedalj odaljiti od unezverenosti, koja klizi u rezignaciju i očaj. Danas, recimo, oni državu vide kao otelotvorenje „hudinijevskih moći“: traže od nje posao i istovremeno na refleksiji „liberalne paradigme“ zahtevaju smanjenje budžetskog deficita; ili „41% onih koji su se protivili reformi zdravstva ne zna da li je reforma suviše radikalna ili to uopšte nije“.

Istorijski problem s haosom je što se, kako pokazuju istraživanja, „solidarnost među ljudima u teškim vremenima smanjuje“. Studije pokazuju „da ljudi koji trpe nepravdu postaju sebičniji“. Šta je rešenje? Nešto ili neko ko je iznad naših slabosti! Jak vođa? Ali Obamina popularnost u Americi pada. Da li to znači da narod u haosu ne traži vođu kao 1929? To je nemoguće tvrditi. Ali se moguće pitati da li „pad“ znači da Barak Obama nema taj i takav potencijal?

Dejvid Bruks, kolumnista Njujork tajmsa za „društvene teme“, nalazi da problem „nepoverenja u elite“ nastaje, između ostalog, i zato što je društvo „suviše transparentno“. „Posle Votergejta mi smo pokušali da imamo koliko god je moguće otvorenu vladu“, smatra on, ali uočava „da što je vlada postajala transparentnija, to je manje ljudi verovalo u nju“. S Bruksom se neće složiti oni koji na ovakvu „transparentnost“ gledaju kao na „spektakularna dostignuća propagande“, i dosta uverljivo iznose činjenice da je preveliko i nekontrolisano nastojanje da se „medijska stvarnost“ potpuno odvoji od realnih života i problema učinilo vladino delovanje licemernim, lažnim, prevarantskim, neuverljivim. Odnosno, dok se moglo naći sredstava za održavanje „đavoljeg ugovora“ se srednjom klasom stvari su funkcionisale. Kako je konformizam srednje klase ugrožen u temelju a ona gubi nadu, razlozi za bilo kakvu taktiku nestaju.

Ipak, pitanje medija i javnosti danas bi se moglo pokazati i osetljivijim i važnijim nego u vreme Velike depresije. Jer, ono je bilo doba „ograničenog dometa“ osnovnih poruka preko štampe i radija koji je tek ulazio u arenu. U ovo vreme televizijske blokade „zdravog razuma“ mediji su „suštinska dimenzija savremenog iskustva“. Tj. „oni su u srcu naše sposobnosti ili nesposobnosti da razumemo svet u kome živimo“. I kad je tačno da su predstave koje mediji oblikuju i šire „bojno polje u kome niko nije neutralan“, čovek „informativnog doba“ bi bez njih bio izgubljen kao sova koju nevolja istera na dnevnu svetlost. Ovde je već reč o „bolesti zavisnosti“.

Zato će se i još istrajnije medijske manipulacije, i pojačana impregniranost medijskih sadržaja propagandom, lakše i „prirodnije“ podnositi nego neki „gluvi prostori“ eventualnih ponovo uspostavljanih staromodnih cenzura. Nije izvesno da bi se danas neko vratio idejama „lidera slobodnog sveta“ koji je tvrdio da bi „bilo šokantno dopustiti da se rasprave u ovom domu (Britanskom parlamentu) neprestano ometaju izražavanjem mišljenja osoba koje nemaju status i odgovornost članova Parlamenta“. Reč je ovde o Čerčilovom posleratnom doprinosu diskusiji Bi-Bi-Sijevog „pravila 14 dana“ koje je podrazumevalo da „ne može biti diskusije u programima o bilo kom pitanju za koje se očekuje da će biti raspravljano u Parlamentu u naredne dve nedelje“.

Rat! Rat je, to se da lako ustanoviti, bez obzira na mirovne kampanje „lažnih proroka“, lako postajao „izlaz“ iz ćorsokaka „kriza demokratije“. Pored dva svetska rata, svet je prošao i Hladni rat koji je na demokratskom Zapadu služio i permanentnom zastrašivanju građana mogućim dolaskom „crvenih“ ili „Rusa“, što se moglo svoditi, po potrebi, na isto. Kad su Rusi prestali biti zadovoljavajuće strašilo, našlo se „manjih bitangi“ (Sadam Husein), „banditskih država“ i „zlih naroda“ (Irak, Severna Koreja, Srbi), a onda je oglašen magloviti i nikad ni približno jasno dimenzionisani „rat protiv terorizma“... Ali, i ovo je po svoj prilici nedovoljno „velika zabava“ u ovakvim problemima.

„Da li Velika kriza vodi Četvrtom svetskom ratu“, pita se Majkl Lind iz Nove američke fondacije. Pošto Lind drži da je Hladni rat bio Treći svetski, on se „nada“ da pošto „globalna stagnacija posvuda jača nacionalističku desnicu, to potencijalno vodi novom hladnom ratu“. Tu nadu mogu podgrejavati i događaji kao ova spektakularna razmena špijuna SAD i Rusije koja je podsetila na doba i obrasce kad se to izvodilo na kraj Zapadnog Berlina, na mostu Glinka, po briljantnim scenarijima koje je „produkcija 007“ mogla direktno adoptirati za svoje potrebe. Lind konstatuje da „direktan rat između velikih sila nije ničija želja“, ali da „onda nije teško zamisliti i Četvrti svetski rat između saveza koje je Orvel u 1984 iscrtao kao Evroaziju, Istočnu Aziju i Okeaniju“. Baš lako shvatljivo.

Kao što je pre deceniju pripovedao Noam Čomski, „umesto da govorim o prošlom ratu, dopustite da govorim o sledećem, pošto je ponekad korisno biti pripremljen“. Zato, možda nije na odmet podsetiti da su savremenici i pred Prvi i pred Drugi rat gajili slične nade. (Što bi se posle rata reklo – iluzije.) Ali da li je moguće nagomilane probleme koje generiše „kriza demokratije“, kao svetski proces, razrešiti malim taktičkim čarkama vojski i saveza u koje se ulažu sve veći delovi budžeta i iza kojih buja vojna industrija? Sve je moguće, ali, zašto se na takve optimističke priče skeptici uvek sete Stanislavskog: „Ako u prvom činu Čehovljeve drame vidiš na zidu pušku, znaj da će u trećem činu da opali!“ Ili je, možda, Čehovljev „pogled na svet“ prevaziđen?

ISPOVEST JEDNOG RUSKOG DIPLOMATE

Nedavno su se pred srpskom čitalačkom publikom pojavili memoari ruskog diplomate Vasilija Štrandmana,
početkom 20. veka predstavnika carske vlade Nikolaja II Romanova u bezmalo svim balkanskim prestonicama: u Sofiji i Carigradu (1908–1909), na Cetinju (1910–1911), te u Beogradu i Nišu (1911–1915). Kao učesnik i očevidac dramatičnih događaja koji su u to vreme potresali Balkan: proglašenja nezavisnosti Bugarske, austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine, carinskog rata između Srbije i Austrougarske, Balkanskih ratova 1912–1913, i početka Prvog svetskog rata, savestan diplomatski činovnik Štrandman uredno je vodio službenu prepisku i sa svojom vladom u Petrogradu (Sankt Peterburgu) i sa vladama zemalja u kojima je bio akreditovan, kao i sa diplomatama drugih država. Vodio je usto i privatne dnevničke beleške sa ličnim utiscima o pojedinim ljudima i događajima, stvarajući tako bogatu građu na osnovu koje i napisao ovo delo.

Iako memoarska proza često nije pouzdan izvor za tumačenje istorijskih pojava upravo zbog naglašenog subjektivističkog tona, čini se da ova opaska ne važi za Štrandmanovu knjigu, po svemu sudeći validan istorijski izvor. Tome je sigurno pridoneo i čudnovat Štrandmanov životni put koji je ovog časnog čoveka, ruskog patriotu sa švedskim prezimenom i velikog prijatelja Srpskog naroda, tokom njegovih najplodnijih profesionalnih godina doveo na Balkan u vreme velikih političkih komešanja.

Događaji su hteli da po izbijanju Velikog rata Štrandman pređe Niš, gde je proveo prvu ratnu godinu. Potom je akreditovan za rad u ruskom poslanstvu u Italiji. U Rimu je dočekao Boljševičku revoluciju i krvavo smaknuće carske porodice. Taj tragični događaj, preloman po rusku istoriju, bacio ga je u depresiju od koje se nikada nije oporavio. Poslednju godinu rata, 1918, proveo je kao dobrovoljac u ‘‘svojoj voljenoj junačkoj srpskoj vojsci’‘, u činu konjičkog majora. Bio je ordonans Prestolonaslednika Aleksandra, sa kojim je obilazio front i učestvovao u vojno-diplomatskim razgovorima. Posle rata ostao je u Beogradu u statusu ‘‘izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra’‘ beogradske Ruske vlade Admirala Kolčaka do 1924, da bi posle Drugog svetskog rata i komunističke revolucije u Jugoslaviji izbegao u Vašington, gde je proveo poslednje dane svog života.

I upravo u američkoj prestonici, kao bezmalo poluvekovni izbeglica, napisao Balkanske uspomene tokom 1950-ih, bez namere da ih ikada objavi – što njegovim kazivanjima daje dodatnu verodostojnost i pouzdanost kao istorijskom izvoru. Štrandmanove Balkanske uspomene su ipak postale dostupne čitalačkoj publici zahvaljujući naporu dr Jovana Kačakija, koji je godinama tragao za rukopisom, i naporima izdavačke kuće Žagor iz Beograda. Raduje činjenica što je ova knjiga doživela svoje prvo svetsko izdanje na srpskom jeziku, pojavljujući se kod nas kao poklonjenje čoveku i diplomati koji je čitav život posvetio dobrobiti Rusije i Srbije – zemljama koje je podjednako smatrao svojim.
Iz Balkanskih uspomena se već na prvi pogled uočava da su Štrandmanova sećanja od velike važnosti za političku i društvenu istoriografiju Balkana, istoriju diplomatije, antropologiju, političke nauke, čak i za književnu kritiku.
U njima se naziru ciljevi ruske politike na Balkanu, naročito kada je carski poslanik u Beogradu bio Nikolaj Hartvig (1909–1914) koji je po saznanju sadržine austrougarskog ultimatuma jula 1914. upućenog Srpskoj vladi umro od srčanog udara. Hartvig je sahranjen na beogradskom Novom groblju uz prisustvo najviših srpskih političkih i javnih ličnosti. Na sahrani je bila i delegacija seljaka iz raznih srpskih krajeva, da oda počast diplomati koga su od milošte zvali ‘‘Nikola Hartvić’‘.

Štrandmanova zaostavština takođe obiluje činjenicama o prirodi diplomatije, zakulisnim radnjama diplomata, njihovim međusobnim odnosima zavisnim ponajviše od odnosa njihovih država, ali i o stavu ruskih diplomata iz Beograda prema carskoj vladi u Petrogradu i ruskim poslanicima u drugim državama. Ove zabeleške pružaju jasnu sliku o komplikovanosti diplomatije, o povremenoj surovosti, oštrini, neprijatnosti i protivrečnosti te državne delatnosti u kojoj i lične osobine diplomata mogu da preokrenu zvaničnu politiku zemlje uprkos želja njene vlade. U diplomatiji se naime već stolećima suštinski ništa nije promenilo, sve budući zasnovano na odnosu snaga i moći među državama, pri čemu velike sile nikada ne biraju načine da ostvare svoje ciljeve, menjajući i unapređujući jedino tehničko-tehnološka sredstva za njihovu ‘‘implementaciju’‘.

Štrandman tako piše da je njegov pretpostavljeni, Hartvig, preuzimao na sebe balkansku politiku Rusije, naročito u vreme intenzivnih pregovora o srpsko-bugarskom sporazumu protiv Osmanskog carstva, ne mareći mnogo za mišljenje šefa diplomatije Sergeja Sazonova koga je mrzeo kao i ruskog poslanika u Sofiji, Anatolija Nekljudova.

Zanimljivo je da je Štrandman nekoliko odeljaka svoga dela posvetio agresivnim medijskim kampanjama pojedinih zapadnih zemalja, a naročito Austrougarske, za vreme Balkanskih ratova. Austrijska štampa je tada masovno i neizostavno pisala o varvarskom razračunavanju poludivljih balkanskih država za osmansko nasleđe, uz stalne optužbe za navodne zločine nad nevinim muslimanskim civilima u ‘‘Evropskoj Turskoj’‘. Sve te optužbe bile su i tada usmerene protiv srpske vojske i države, iako je ona, prema svedočenju dopisnika sa terena, poštovala sve međunarodne konvencije i običaje međunarodnog ratnog prava.

Srpska vojska je naime bila visoko disciplinovana, za razliku od bugarske za koju Štrandman tvrdi da je na svom delu fronta počinila mnoge masakre, što se u međunarodnoj štampi uopšte nije pominjalo. Iza ovakve agresivne medijske kampanje o ‘‘zlim Srbima’‘ stajali su uznemirenost i strah Austrougarske zbog srpskih pobeda koje su remetile njenu balkansku i bliskoistočnu politiku.

Prema Štrandmanu, Austrougarska je budno motrila na svaki korak srpske vlade i vojske kako bi uočila kakvu nesmotrenost ili grešku, koju bi iskoristila protiv Srbije i njenih političkih ciljeva. Pošto ih nije mogla pronaći odlučila je da neke sama inscenira, ne bi li tako dobila međunarodni legitimitet za slanje svoje vojske na granice Srbije. Do koje mere je Srbija morala računati na svakakve intrige pokazuje i incident, uz pomoć tadašnjih ‘‘spin-doktora’‘ osmišljen u Beču, u vezi sa sudbinom austrougarskog konzula u Prizrenu Prohaske. Novembra 1912. širile su se glasine da su Srbi ne samo zlostavljali tog austrougarskog diplomatu nego ga i ubili. U Evropi se naširoko pisalo o ‘‘neprihvatljivom’‘ ponašanju srpske vojske prema predstavniku ‘‘prijateljske’‘ Austrougarske.

A šta se zapravo dogodilo u Prizrenu? Srpska vojna komanda je uskratila mogućnost konzulu Prohaski da šifrovano saobraća sa Bečom, ograničavajući mu delovanje na čisto konzularne poslove. Ovakva odluka isprovocirana je otvorenim konzulovim podbunjivanjem lokalnih Albanaca protivu Srbije. Ovaj incident je zaoštrio odnose Srbije i Austrougarske do ivice rata. Malo je nedostajalo da Astrougarska uruči ultimatum srpskoj vladi i, po Štrandmanovoj oceni, već tada gurne Evropu u rat širokih razmera. Samo su Prohaskin povratak u Beč i lična izjava da nije mučen u Prizrenu, nego ni da ni u čemu nije oskudevao, doveli do smanjenja napetosti.

Kada se ova austrougarska intriga i medijska manipulacija uporede sa sličnim antisrpskim kampanjama na Zapadu vođenim tokom ‘‘Jugoslovenske krize’‘ 1990-ih, pojačava se utisak da se u međunarodnim odnosima malo šta poboljšalo. Žrtve medijskih manipulacija za vreme Balkanskih ratova kao i pri raspadu Jugoslavije redovno su bili Srbi, s tim što je učinak mnogo jači i razorniji u naše vreme nego nekad, usled neuporedivo razvijenije tehnike i mogućnosti za oblikovanje (’‘prepariranje’‘) javnog mnjenja po volji nosilaca vojne i političke moći. Sve to potvrđuje da velike sile neće prezati od upotrebe bilo kog sredstva da zaštite ili unaprede svoje političke i ekonomske interese. Metod medijskih poluistina i bezočnih laži i propagande zauzimaju sve značajnije mesto u njihovom arsenalu ‘‘nevojnih sredstava’‘.

Zanimljiva su i Štrandmanova prva zapažanja o diplomatskim predstavnicima drugih evropskih država u Beogradu. Ona potiču iz vremena kada je tek stigao u srpsku prestonicu. Na osnovu njegovog svedočanstva može se zapaziti da je 1911. ruski poslanik Hartvig održavao prijateljske veze jedino sa svojim francuskim kolegom Dekoom. Oni se prvi put behu sreli u Teheranu, dok je njihova bliskost u Beogradu tumačena uzajamnim obaveštavanjem o aktuelnim zbivanjima na Balkanu. No Hartvig je s Dekoom ipak bio oprezan i čuvao za sebe sve zaista poverljivo, jer je postepeno gubio poverenje u njegove umne sposobnosti, budući da Francuz nije ni pomišljao na mogućnost izbijanja ikakvog rata na Balkanu.

Za engleskog poslanika ser Artura Pedžeta Štrandman piše da se ni on nije odlikovao političkom dalekovidošću. Smatrao je naime da će Srbija kad-tad morati da uđe u sastav Habzburške monarhije. U jednom razgovoru, Pedžet je Štrandmanu rekao da britanska vlada ne namerava da podigne zgradu za svoje predstavništvo u Beogradu, ‘‘pošto za to ne vidi stvarni razlog’‘.

Nemački predstavnik u Srbiji bio je baron Grizinger za koga je Štrandman zapisao da je ‘‘ništavilo u svakom pogledu’‘. No Nemačka je zbog svojih trgovačkih interesa imala i konzulat u Beogradu, čiji je šef, konzul Šliben ‘‘bio znatno pametniji i društveniji od svog poslanika, i sa suprugom prilično čest gost kod Hartviga’‘.

Austrougarsku je u Beogradu predstavljao baron Ugron, nasledivši grofa Forgača koga su Srbi upamtili po zlu s njegove aktivne uloge u zagrebačkom ‘‘Veleizdajničkom procesu’‘, te aneksiji Bosne i Hercegovine. Zbog svega toga – naglašava Štrandman – Ugron je morao računati na otvoreni narodni bojkot bilo kakave trgovine sa Austrougarskom. On je odavao utisak ljubaznog čoveka spremnog na dogovor, ali samo na prvi pogled. Imao je običaj da hoda sredinom ulice a ne trotoarom. U Beogradu su se proširile glasine da je Ugron to činio u strahu od mogućeg napada, kao i riziku da mu se na glavu nešto neprijatno ne sruči s gornjih spratova zgrada.

Italijanski poslanik Baroli nije se ničim isticao kao diplomata, ali je njegova supruga često sedela u salonu kod Hartviga, igrajući bridž sa ostalim gostima. Poslanik Baroli bi tada pratio igru bez obzira koliko trajala, odlazeći sa suprugom kući često i posle ponoći.

Belgijski poslanik Mišo de Vele i turski Fuad Hikmet-bej, gotovo da nisu održavali veze sa ruskom misijom u Beogradu: prvi zbog neutralnog stava njegove zemlje i nezainteresovanosti za bilo kakve političke događaje na Balkanu, a drugi iz političkih razloga. Belgijski poslanik se uglavnom zanimao nadzorom nad beogradskim tramvajskim linijama, u vlasništvu belgijskog kapitala. Beograđani su ga mogli videti kako šeta pored šina, proveravajući njihovo stanje i kvalitet. Nasuprot tome, turskog poslanika Hikmet-beja gotovo da nije ni bilo u javnosti. Ulogu zaštitnika turskih interesa u Srbiji obavljao je sekretar poslanstva Zija-bej, veseljak koji je redovno zabavljao diplomate na mnogim čajankama i balovima.

Posebnu vrednost imaju autorove zabeleške o Srbima, Beogradu i atmosferi u njemu, raspoloženju među civilima i vojnicima i običnim narodom. Jedan, gotovo umetnički zapis, pleni svojom lepotom i iskrenošću:

‘‘Srbija se meni činila kao mala bašta u cvatu, okružena sa svih strana neprohodnim šumama, iz koje su svakog časa mogli da se pojave dušmani koji bi uništili ovaj blagosloveni kutak zemljinog šara. Srbi su mi govorili da žive od danas do sutra pod pritiskom straha od napada suseda. Kada sam ih pitao zašto je izgled njihove prestonice tako neugledan u poređenju sa bugarskom prestonicom, odgovarali bi da nema svrhe zidati velike zgrade, jer će ih neprijatelj pre ili kasnije porušiti. Hoće li izdržati takvo iskušenje, govorili su, pitanje je budućnosti i sve će zavisiti od mudrosti naših političara i hrabrosti naše male vojske od svega deset pešadijskih i jedne konjičke divizije, koje su sve čime se možemo suprotstaviti neizmernoj neprijateljskoj sili’‘.

Ovako je pisao ruski diplomata Vasilij Štrandman čije je kazivanje na koncu poprimilo karakter istinske ispovesti jednog čestitog i iskrenog čoveka koji je, službujući u Beogradu, neizmerno zavoleo Srbiju i Srpski narod. Svoju brigu i naklonost prema Srbima pokazao je i prilikom prelaska u Niš tokom prve ratne godine, kada je kod carske vlade i vlada savezničkih zemalja ulagao nadčovečanske napore da se bar malo olakša položaj okupirane Srbije i njenog naroda.
Imajući u vidu sve što je učinio za Srbiju, valjalo bi i da se Srbi oduže njemu, da ga zapamte kao velikog dobrotvora koji im je, ulažući nadčovečanske napore i često prekoračujući okvire svoje službe, nesebično pomagao kada je malo ko drugi to želeo da čini. Pažljivo čitanje ove njegove knjige predstavljalo bi početni korak u tom smeru.