Republika Srpska - Televizija

Thursday, October 30, 2014

Gas? Može. Ali prvo pare....


Kijev nije dostavio garancije koje govore u prilog tome da će gas biti plaćen unapred. Trilateralni pregovori u vezi sa isporukama gasa u Ukrajinu nastavljaju se u Briselu. Prema rečima ministra energetike RF Aleksandra Novaka, svi dokumenti su spremni i već odobreni- ali, bez garancija, Moskva ih neće potpisati.

  Reklo bi se da je šema jednostavna. Kijev uplati novac, a Moskva isporuči gas. Ali, odakle Kijevu novac? E, tu je već Evropa pozvana da se o tom problemu brine- upravo je ona veoma zainteresovana za to da plavo gorivo ne nestaje bez traga negde po stepama Ukrajine. O tome je bilo reči na trilateralnom sastanku Kijev- Moskva- Evropska komisija u Berlinu, a sada se o istom govori u Briselu.

 Ali, naučeni vrlo gorkim dosadašnjim iskustvom, ruske kolege neće pristati na ucene. „Ako bude novca, biće i gasa“,- rezimirao je ministar Novak. Zbog ovakve situacije sa gasom, Evropa je dospela u vrlo dvosmislenu situaciju, govori glavni analitičar Fonda nacionalne energetske bezbednosti Igor Juškov: Raste važnost pitanja o energetskoj bezbednosti samih Evropljana. Amerikanci ovde zauzimaju stranu nasuprot Evrope: oni polaze od toga da ako ne bude isporuka gasa iz Rusije, cene na evropskom tržištu će porasti i Amerikanci sami u budućnosti mogu da nađu svoje mesto tu. Evropljani ostaju, faktički sami - svojim novcem će plaćati sve ekonomske i političke probleme u Ukrajini. Oni to zaista nisu očekivali. 

Da, to zaista nisu očekivali. Ali, sada polako Evropa počinje da shvata za šta se zauzimala, povlađujući Vašingtonu i podržavajući „burni razvoj demokratije“ na ukrajinski način... A sume, neophodne kako bi potekao gas su ogromne, govori direktor ruskog Instituta nacionalne energetike Sergej Pravosudov: Parametri, koje su usaglasili Rusija i EU: to je isplata 3,1 milijarde dolara plus pretplata u iznosu od otprilike 1,5 milijarde za gas. 

Tada će početi isporuke. Ukrajina ima tih 3,1 milijarde- to im je dao MMF. Sledeći kredit MMF je obećao tek na proleće. Kako bi našli još 1,5 milijarde, bilo bi neophodno, kako je govorila Angela Merkel, omogućiti bridž kredit - novac koji bi oni potom vratili od kredita MMF. Ali svi razumeju da bez plaćanja unapred, gas neće poteći ka Ukrajini i ona će početi da uzima gas koji pripada Evropljanima. 

Ipak, postoji verovatnoća da se uspešno završe pregovori. U korist ovoga ide nekoliko faktora. Kao prvo, već je mnogo hladnije i energetska bezbednost Evrope je pod znakom pitanja. Prema proračunima evropske komisije, 24 države od ukupno 28, mogu bukvalno cvokotati bez ruskog gasa. 

Tako da je za evropskog komesara za energetska pitanja Gintera Etingera ovo principijalno pitanje. Osim toga, novi sastav Evropske komisije uskoro stupa na svoje funkcije i Etinger će „palicu“ predati svom nasledniku Slovaku Marošu Šefčoviču, koji se ovom temom nikada ranije bavio. 

Na izučavanje tematike otići će mnogo vremena, a Evropa ga nema- počinje hladna zima. Ali, ruska strana se, prema rečima ministra energetike Novaka, nada da će sada završiti pregovore u Briselu. A ako se dve strane oko nečega dogovre, velika je verovatnoća da će i treću stranu nagovoriti da pristane na dogovor.

ZIMA DOLAZI I GAS MORA DA SE PLATI: Berlin za ukidanje sankcija Moskvi?

Mnogi u nemačkoj vladi i među političarima “velike koalicije”, demohrišćana i socijaldemokrata govore samo o tome kako se mogu okončati sankcije prema Moskvi.

 Ovo saznaje danas nemački tabloid Bild, koji piše da je Merkelova u malom krugu već nagovestila da bi se, srednjoročno gledano, odnosi s Moskvom ponovo mogli normalizovati i da bi uslovi za to bi, između ostalog, mogli biti – zaustavljanje dalje destabilizacije Istočne Ukrajine i pregovori o budućem statusu Krima. 

 I šef nemačke diplomatije socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer situaciju vidi slično, a pri tom se u njegovom Ministarstvu još kaže da bi vlada u Berlinu trebalo da bude spremna i da pooštri sankcije, ukoliko ruski predsednik Vladimir Putin ponovo pooštri svoj kurs ka Ukrajini. 

 Iz bavarske konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU) stižu i zahtevi da se Rusija ponovo primi u G8. Zamenik šefa CSU Peter Gauvajler je za Bild izjavio da bi Merkelova i Štajnmajer trebalo da Putina dovedu za pregovarački sto i da bi zajednički cilj zapada trebalo da bude da Rusija, umesto u G7, ponovo bude na samitu G8 sledeće godine. ---------

-------- Gas i sankcije: 
Brisel će platiti za sve Zimske isporuke ruskog gasa u Ukrajinu moraće da finansira EU. Takvu izjavu dala je kancelar Nemačke Angela Merkel. 

Ministar inostranih poslova Nemačke u međuvremenu poziva Brisel da odredi uslove ukidanja sankcija Rusiji. Rusija ima sve osnove da traži pretplatu za gas, priznala je Angela Merkel. Nemački kancelar je pozvala EU da osigura etapno finansiranje gasnih isporuka ruskog plavog goriva u Ukrajinu. Posebno je važno izdvojiti sredstva od novembra do februara, pošto u februaru Kijev će dobiti novi paket pomoći od MMF, istakla je Merkel. 

Različite koncepcije ovakvog „etapnog finansiranja“ razmatraće se na pregovorima Rusije i Ukrajine uz učešće evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera, koji će biti održani 29. oktobra, saopštila je federalni kancelar. Poslednji sastanak o gasnim pitanjima u formatu Rusija-Ukrajina-Evropska komisija održan je 26. septembra. 

Tada je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger izjavio da Ukrajina do kraja godine treba da isplati Gaspromu 3,1 milijardu dolara, pri tome dve milijarde treba da stignu na račun ruske kompanije najkasnije do oktobra. Evropska komisija obećava da će dati Kijevu jednu milijardu. Gde će on naći preostalu sumu, ne zna se. 

 Za vreme otegnutog gasnog spora ruski predsednik Vladimir Putin više puta je predlagao Evropi da se sama pobrine za plaćanje ukrajinskih dugova – umesto da pritiska Rusiju, primoravajući je da isporučuje gas Ukrajincima faktički besplatno. Brisel na ove predloge do nedavno nije reagovao. Ali zahladnelo je i evrpljani su se odmah setili predloga Moskve.

 Svoju ulogu je odigrala najverovatnije predstojeća smena činovnika Evropskog parlamenta i Evropske komisije, smatra ekspert Nikolaj Podljevskih: „Smena vlasti može zaista da postavi nove akcente u odnosima između Rusije i Evrope, Rusije i Ukrajine. 

Posebno to može da se odrazi na pregovore. Poslednja runda je planirana za 29. oktobar i posle toga novi komesari stupaju na dužnost. Naravno, od Slovaka Maroša Šefčoviča mogu da se očekuju drugi akcenti, pomalo drugačija politika. I to je vezano za različite položaje koje zauzimaju zemlje odakle su oni kandidovani za ovu dužnost. 

Nemačka ima prilično nezavisnu politiku i ogormni ugled u EU, a Slovačka će mnogo više zavisit od opštih postavki koje se formiraju u Briselu.” A ove opšte postavke, po svemu sudeći, postepeno se menjaju. Evropa je već osetila na sebi efekat antiruskih sankcija, uvedenih pod pritiskom Vašingtona. Rusija, naravno, takođe oseća ovaj efekat, ali nema namere da za bilo šta moli Brisel, podvukao je nedavno šef ruske diplomatije Sergej Lavrov: „Proračuni da se Rusija natera da odstupi od istine, pravde, primenjujući pretnje i pritiske, sankcije – ovi proračuni su iluzorni. Sankcije koje su objavili Amerikanci, EU, niz drugih država, protivpravne su, ne mogu da doprinose ni deeskalaciji konflikta, ni zaštiti prava stanovništva Ukrajine. 

Ovi koraci koji su bili preduzeti pod žestokim pritiskom od strane SAD (ako se govori o evropljanima) protivreče interesima samih zemalja EU. Za njih je Rusija jedan od vodećih ekonomskih partnera – i šteta koju žele da nam nanesu, nanosi se i zemljama EU.” Evropljani sve to odlično shvataju. 

Ali stoje pred izborom da nastave da povlađuju Vašingtonu li da se ipak pobrinu za sopstveno blagostanje. Druga varijanta je očigledno poželjnija. Ministar inostranih poslova Nemčake izjavio je da je vreme da se odredi spisak uslova za ukidanje sankcija Rusiji. Istina, Frank-Valter Štajnmajer se odmah ogradio da vreme za to još nije došlo i predstavo je spisak zahteva Moskvi – delimično tesško ostvarivih. Ali to je već diplomatija – ne može Berlin tako naglo da se povuče, a da ne izgubi obraz.

 (Tanjug, Glas Rusije)

Beograd pun vehabija, evo gde se okupljaju

U Beogradu trenutno ima 200 vehabija, koji se finansiraju iz Beča, a čiji je zadatak da regrutuju nove pripadnike i pružaju logističku pomoć centrima na Kosovu i u BiH. Najviše ih živi na Zemunu, ali ih ima i na Paliluli, naselju Medaković i u centru grada.

– Okupljaju se najčešće u Bajrakli džamiji. Skoro svakog dana dolaze sat vremena pre jutarnje molitve. Smeštaj, hranu, odeću i sve njihove aktivnosti u Beogradu direktno finansira vođa vehabijskog poreta za Evropu Hafiz Muhamed Fadil Porča. 

Vehabije koje žive u Zemunu mesečno dobiju od 15 do 300 evra, u zavisnosti od mesta u hijerarhijskoj lestvici – kaže sagovornik “Naših novina” blizak bezbednosnim strukturama. Vehabije se okupljaju i na Zemunu na Vojnom putu, gde imaju mesdidž džamiju bez minareta. 

Nove pripadnike vrbuju preko poznanika ili preko Interneta, a kada im iz bečke centrale pošalju “brata” u obavezi su da ga prihvate kod sebe i pomognu mu da se asimiluje u novu sredinu. Vođa beogradskih vehabija Goran Pavlović zvani Abdulah je već duže vreme na ratištu u Siriji. Kroz našu prestonicu prolaze i veliki broj njih koji ostaju samo privremeno, a oni dolaze iz BiH, KiM, Grčke, pa čak i Velike Britanije.

 – Dešavalo se da ih policija legitimiše i da se ispostavi da imaju državljanstvo Velike britanije, Francuske ili neke druge zapadne zemlje. Oni tvrde da su turisti koji su samo u prolazu iako e očigledno da su u Beogradu sasvim drugim poslom. Sumnjamo da su tu kako bi se dogovarali oko budućim aktivnostima, pa će se na njih usmeriti posebna pažnja – kaže izvor. 
Preuzeto sa Srbin.info

NATO uznemiren zbog aktivnosti ruske ratne avijacije

17:14 30.10.2014.
 TOKOM SAMO 24 SATU, VOJNI VAZDUHOPLOVI RF ULAZILI U „EVROPSKI VAZDUŠNI PROSTOR“ ČAK 19 PUTA

 NATO saopštio da su u 2014. godini njegovi avioni više od 100 puta uzletali radi presretanja aviona ruske vojne avijacije, što je tri puta više od prošlogodišnjeg pokazatelja

KOMANDA oružanih snaga NATO u Evropi primetila je „neuobičajeni nivo aktivnosti“ ruske vojne avijacije iznad Baltičkog, Severnog i Crnog mora. Prema podacima ove alijanse, u roku od 24 sata avioni Ratnog vazduhoplovstva RF ulazili su u evropski vazdušni prostor oko 19 puta.

 „NATO je primetio i kontrolisao letove četiri grupe ruskih vojnih aviona, koji su 28 i 29. oktobre izvodili pokazne vojne manevre u evropskom vazdušnom prostoru iznad Baltičkog, Severnog i Crnog mora. Ti masovni ruski letovi predstavljaju neobičan nivo vazdušnih aktivnosti u evropskom vazdušnom prostoru“ - navodi se u saopštenju Severnoatlantske alijanse. 

 Kako tvrde u NATO, u noći na 28. oktobar zabeleženi su letovi u nebu iznad Baltičkog mora dva MiG-31, dva Su-34, jednog Su-27 i dva Su-24. U noći na 29. oktobar, prema podacima NATO, let u međunarodnom prostoru iznad Crnog mora izvela su četiri strateška bombardera - nosača raketa Tu-95 i četiri aviona za punjenje goriva Il-78. Još su 29. oktobra radari Ratnog vazduhoplovstva NATO zabeležili letove iznad Crnog mora dva Tu-95 i dva lovca Su-27.

 Iznad Baltičkog mora letove su izvela dva lovca MiG-31, dva lovca-bombardera Su-34, jedan lovac četvrte generacije za letove u svim vremenskim prilikama Su-27 i dva bombardera s promenljivom geometrijom krila Su-24. Ruski avioni su za 24 sata, do srede noću, ukupno ulazili u evropski vazdušni prostor 19 puta, navodi NATO. 

 Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da se svi letovi ruske vojne avijacije izvode u skladu sa međunarodnim pravilima korišćenja vazdušnog prostora iznad neutralnih voda i da ne povređuju granice drugih država.

 U NATO ističu da su u 2014. godini avioni Ratnog vazduhoplovstva alijanse više od 100 puta uzletali radi presretanja aviona ruske vojne avijacije, što je tri puta više u odnosu na prošlogodišnji pokazatelj.

Donjecka i Luganska Republika objavile da neće Kijevu predati svoj deo granice sa Rusijom

13:54 30.10.2014.
VICEPREMIJER DNR ANDREJ PURGIN UPOZORIO DA SE SPREMA NOVI RAT JER JE UKRAJINA ODUSTALA OD SPORAZUMA IZ MINSKA

 DONJECKA i Luganska Republika saopštile su da nemaju nameru da prepuste Ukrajini kontrolu svog dela granice sa Ukrajinom.

  Donjeck i Lugansk su u zajedničkoj izjavi - koju su uputili Ruskoj Federaciji i OEBS - objavili da pristaju jedino na međunarodni monitoring svog dela granice. 

A za sam monitoring su postavili uslov: puno i sveobuhvatno rešenje konflikta sa Ukrajinom, uspostavljanje ekonomskih i socijalnih veza sa Ukrajinom, potvrda svih sporazuma koji budu postignuti od strane Rusije i EU i garancije bezbednosti stanovnicima DNR i LNR. U istom saopštenju se naglašava da je ukrajinski zakon o „posebnom statusu nekih delova Donbasa“ za DNR i LNR „pravno ništavan“. 

 Prethodno je premijer DNR, Aleksandar Zaharčenko, izjavio da je taj zakon „unutrašnja stvar Ukrajine koja se Donbasa ne tiče“. Njegov zamenik, Andrej Purgin, ocenio je da Kijev nije ostavio kamen na kamenu od sporazuma potpisanih u Minsku.

 Pa upozorio: „Kijev odbija da se pravno fiksira linija razdvajanja i da od nje bude odmaknuto teško naoružanje. Sa ishodom ukrajinskih parlamentarnih izbora u Vrhovnu Radu je ušla partija rata. S obrizom da je komandant ukrajinske nacionalne garde već imenovan za ministra odbrane - mi očekujemo obnovu ratnih operacija u Donbasu.

 Mi se zato spremamo za nastavak rata. A biće to rat čiji će tok i ishod razvaliti Ukrajinu“.

„Tajna akcija“ razmeštanja raketnog sistema S-300

(VIDEO)
UKRAJINA – Kod grada Odese, u Ukrajini, građani su zabeležili kretanje čudnog vojnog konvoja, a po svemu sudeći, ukrajinska armija sada ima još jedan „biser“ koji će ostati zapamćen u nizu njihovih katastrofalnih grešaka i blamova.

Naime, ministarstvo odbrane Ukrajine je, posle reakcije građana Odese koji su uočili vojni konvoj i snimili ga, saopštilo da nema razloga za paniku i da je sve pod kontrolom ministarstva odbrane Ukrajine, ali evo o čemu se zapravo radi. 

 Ukrajinska vojska je raketni sistem S-300 pokušala da zamaskira natpisom „UKRGAZ“ želeći građanima da predstavi ovaj sistem kao neku vrstu gasnih cevi. 

 Građani su zabeležili razmeštanje raketnog sistema S-300, a iako je ovo trebala da bude tajna akcija ukrajinske vojske, nisu uspeli da prevare čak ni obične građane.
Raketni sistem S-300 je inače strahovito moćan i ima domet preciznog gađanja čak do 300 kilometara. Trenutno se snimci i fotografije raketnog sistema i ovog katastrofalnog pokušaja tajne akcije vojske Ukrajine šire društvenim mrežama i ruskim i ukrajinskim medijima. 
Pogledajte:

Podmornica „Jurij Dolgoruki“ lansirala raketu „Bulava“

Nuklearna podmornica „Jurij Dolgoruki“ uspešno je lansirala međukontinentalnu balističku raketu „Bulava“ u Barencovom moru na poligonu Kura na Kamčatki, saopštava uprava pres-službe i informacija Ministarstva odbrane Ruske Federacije.

  Prema informacijama iz ministarstva specifičnost tog lansiranja „Bulave“ predstavlja činjenica da je podmornica imala komletan set raketa.