Wednesday, March 4, 2015

ДНЕВНИ ХОРОСКОП 05.03.2015.

ОВАН Имате добре пословне идеје и нудите корисна решења, међутим можда неко не жели да у потпуности да се повинује захтевима пред васим. Сувисе сте темпераментни да бисте прећутали све оно шта мислите. Будите пажљивији у сусрету са сарадницима који подривају Ваше пословни статуса. Потребни су вам бољи критеријуми, при избору одговарајуће особе или Блиског друштва. Приуштите себи бољи љубавни третман. Сугестија: Пријаће Вам забава у друштву пријатеља, опустите се. 

 БИК Улажете огромну енергију у посао којим се бавите, али на крају ДОБИЈАТЕ само делимичне резултате. Неко оспорава Вашу улогу и не жели да Вас саслуша. Ипак, сацувајте присебност духа и Избегавајте нову расправу. Обратите се блиској особи за утеху ја Емотивно разумевање које примећујете да Вам недостаје. Увек постоји неко ко има добру идеју и искрено брине о вашем расположењу. Сугестија: Нема потребе да сувисе Драматично доживљавате нове догађаје, опустите се.

 БЛИЗАНЦИ Стало Вам је да своје професионалне могуцности потврдите у различитим ситуацијама, али немате добар увид у све актуелне догађаје на пословној сцени. У односу са сарадницима Важно је да нова пословна мерила Успоставите сам Правила понашања. Уколико осецате емотивни немир, не треба да доводите у питање нечије поверење или наклоност. Ово није најбољи тренутак да доносите неке велике одлуке. Сугестија: Подстичите код себе добро расположење, опустите се. 

 РАК Ваш успех може да се тумачи на различите начине. Будите мудри, Важно је да свој успех усмеравате ка заједничким циљевима. Немојте дозволити да се сукобљавате са сарадницима због различитих пословних интереса. Делујете расположено за нове емотивне изазове или за неку романтичну забаву, партнеру прихвата свој идеје са великим одушевљењем. Све је сјајно, док се добро разумете. Сугестија: Налазите се у сјајној психо-физичкој форми. 

 ЛАВ Будите довољно промишљени и храбри како бисте правилно решили неке нове дилеме. Дозволите себи и одредјену дозу препотенције СА намером ДА Оставите позитиван утисак на пословне партнере и особу која има битан утицај на ваше интересе. Делујете помало узнемирено због нових емотивних Дешавања и чини Вам се да неко не испуњава Ваша очекивања. Немојте игнорисати партнерове жеље. Сугестија: Потрудите се да правилно ускладите своја интересовања, жеље или потребе. 

 ДЕВИЦА Нема потребе да дајете званична обећања, Нарочито ако вас неко упорно наговара да прекорачите своја пословна или сарадничка овлашћења. Обаратите пажњу на нове информације или на потписивање докумената. У емотивном смислу боље је да Задржите оно што имате, него да се осврћете у правцу особе која делује сувисе провокативно по питању Ваших стандарда. Добићете оно што заслужујете. Сугестија: Пријаће Вам креативна изолација и одмор.

 ВАГА Нечије речи делују сувисе можда интригантно, али на вама је да контролишете своја осецања и да се дистанцирате у односу на догађаје који нарушавају Вашу психо-физичку равнотежу или концентрацију. Морате да пажљивије бирати поуздане сараднике. Понекад ствари посматрате из "ружичасте перспективе«, што доноси нову заблуду у процени ситуације. Ипак, емотивни проблеми се неће решавати сами по себи. Сугестија: Пријаће Вам дијетална исхрана или витаминска. 

 ШКОРПИЈА Пропуштену прилику не траба посматрати као велики губитак, већ дуже као добар подстицај за будуће пословно-финансијске планове. Преузмите одговорност личну, Само за посао који Држите под својом контролом. Повремени делујете узнемирено или Несигурно, или За разлику од Вас партнер тачно зна ста жели да осећа или. Неко вам не дозвољава промену у заједничким плановима. Сугестија: Потрудите се да побољшате своју концентрацију. 

 СТРЕЛАЦ Нови пословни сусрети испуњавају Ваша очекивања и остављају довољно простора за занимљиве контакте, који могу да унапреде вашу позиције. Нови успех делује као велики подстицај даљој сарадњи У, али и на позитиван расплет догадјаја у приватном животу. Важно је да се препустите емотивној инспирацији и да попуните неција очекивања. Уживајте у заједничкој срећи коју Осећате уз блиску особу. Сугестија: Налазите се у сјајној психо-физичкој форми. 

 ЈАРАЦ Ваши пословно-финансијски циљеви се разликују у односу на заједничке интересе. Могуће је да се фамозну тему о којој се прича у негативном контексту. Понекад је тешко утврдити Правила понашања или ко пролази као победник у пословном дијалогу. Нема разлога да се понашате сувисе еуфорично пред својим партнером, тако подстичете нову сумњу у заједничке планове које имате. Будите умеренији. Сугестија: Обратите паћњу на правилнији начин исхране, опустите се.

 ВОДОЛИЈА Неспоразуми који Вас прате у друштву сарадника, углавном се Своде на правилну процену пословних приоритета. Свако од сарадника жели да заузме што бољу позиције, која гарантује Нови пословни успех или престиж на друштвеној лествици. Понашате се превише избирљиво сам захтевно пред Блиском особом, можда на крају не ДОБИЈАТЕ колико и заслужујете. Обратите пажњу на неке породичне проблеме. Сугестија: Избегавајте претеривање, успорите свој убрзани ритам. 

 РИБЕ Пажљивије анализирајте нечију причу и биће Вам јасније неке пословне дилеме са којима се суочавате. Обратите пажњу на нове информације и прихватите занимљиву идеју која Указује на Потенцијални добитак. Потребно је да створите боље услове за своју породицу или за оне који су вам драги. Блиски сусрет са особом пута фамозну неизбежан и представља добар повод за интересантну забаву. Сугестија: Улепшајте своје расположење, пријаће Вам боља нега.

Руски пилоти на ловцима Су-35С увежбавају „кобру Пугачова“ и „чакру Фролова“

04.03.2015.
У ВЕЖБУ УКЉУЧЕН АВИО-ПУК ИСТОЧНОГ ВОЈНОГ ОКРУГА ДИСЛОЦИРАН КОД ХАБАРОВСКА
 ПИЛОТИ руског Источног војног округа тестирали су суперманеварске могућности ловаца Су-35С . 

 За то су имали прилику за време специјалне вежбе у Хабараовском крају.

 Шеф прес-службе Источног војног округа Александар Гордејев рекао је: „У вежби, односно - у тестирању, учествовали су пилоти авио-пука који је дислоциран код Хабаровска. Њихов задатак је био да обаве одређене летачке задатке при минималним и надзвучним брзинама.

 При том су користили уређаје за промену правца вуче мотора авиона“. Гордејев је посебно указао да Су-35С својим пилотима омогућавају да изводе и најтеже и најкомпликованије летачке маневре, укључујући „кобру Пугачова“ и „чакру Фролова“ Гордејев је открио да је Источни војни округ током прошле године добио преко 15 ловаца Су-35С.

У Луганск и Доњецк из Русије стигао већ 17. хуманитарни конвој

22:20h 04.03.2015
ВИШЕ ОД 160 КАМИОНА ДОВЕЗЛО ПРЕКО 1.800 ТОНА – УГЛАВНОМ ХРАНЕ

 Од средине августа прошле године становницима у Донбаса достављено више од 22 хиљаде тона хуманитарне помоћи. Новоросија сада преживљава првенствено захваљујући тој помоћи

  ВОЗИЛА Министарства за ванредне ситуације Русије успешно су доставила хуманитарну помоћ за Доњецк и Луганск, изјавио је заменик начелника Националног за управљање кризним ситуацијама МВС Русије Олег Воронов. Више од 160 возила довезло је преко 1.800 тона хуманитарне помоћи, око 90 одсто чине намирнице. 

 А и остало спада у основне животне потрепштине. Царинска процедура на граничним прелазима „Доњецк” и „Матвејев Курган” је спроведена на прописани начин. „У Луганск је стигло више од 80 возила с хуманитарном помоћи, већи део чине намирнице” - казао је Воронов. Хуманитарна колона МВС Русије је нешто касније стигла у Доњецк. Никаквих непредвиђених ситуација у путу није било. 

 „У колони путује више од 300 људи - спасиоци-возачи, старији спасиоци, психолози, медицински радници и техничко особље, које помаже да се у путу без заустављања отклоне могуће неправилности” - истакао је Воронов. Дописник агенције ТАСС успео да прозаговара с једним возачем-спасиоцем Сергејем Корпалом, којем није први пут да вози хуманитарну помоћ за Донбас. „Мислим да нас и сад чекају с истим нестрпљењем и надом. У путу су могуће одређене тешкоће - квар технике, тешке временске прилике.

 Све то захтева максималну концентрацију, брижљиво одржавање и прегледање своје технике” - казао је он. По његовим речима, ноги возачи већ имају велико искуство у таквим операцијама, „зато су све радње координисане”. Непредвиђених ситуација не би требало да буде. Видети радост и захвалност грађана Донбаса који нас дочекују - за то вреди ризиковати” - испричао је овај спасилац.

 То је већ 17 колона МВС Русије с хуманитарном помоћи за Донбас. Од средине августа прошле године становницима у Доњецкој и Луганској области достављено је више од 22 хиљаде тона хуманитарне помоћи. Новоросија сада преживљава првенствено захваљујући тој помоћи. При том, она се не доставља само преко МВС.

 На пример, недавно су московски навијачи купили мобилну пекару за Горловку, која је веома страдала у рату. Подсетимо, Русија је решила да бесплатно испоручује гас становницима Новоросије.

Снимљене убице Немцова

(Видео) 04.03.2015
Руска Телевизија РЕН ТВ објавила је, позивајући се на неименовани извор, да су истражни органи дошли до снимка са осумњиченима за убиство Бориса Немцова. Према речима извора, добили су неколико слика на којима се виде два човека. „Највероватније се ради о особама пореклом из јужних региона Русије“.

 Русију треба ослободити трагедија, као што је убиство Немцова РЕН ТВ је раније јавила да су истражни органи пронашли аутомобил убице Немцова. 

Према подацима ове телевизије, ради се о ЗАЗ шанс (верзија "шевролет ланос" произведена у украјинском предузећу). Где су тачно нашли аутомобил, није објављено.

 Након што је пронађено возило којим су побегле убице, оперативци су затражили све снимке камера на путу. Поред тога, затражили су да се пронађу возачи који су возили тим путем у том тренутку и да се од њих узму снимци са камера, ако их је било у колима.

Амерички војници оптужени за масовна силовања Немица

19:35h 4. март 2015.
Немачки историчар Миријам Гебхарт из града Констанц тврди да су у периоду до 1955. амерички војници силовали око 190 хиљада Немица, а највише у првих неколико месеци после рата, пише немачки лист „Шпигл“.

Овај број је заснован на податку да је од око 1,9 хиљада ванбрачне деце од очева Американаца која су регистрована у Федералној Републици Немачкој и у Западном Берлину њих око 5% зачето приликом силовања. А према статистици само свако стото силовање се заврши трудноћом. ------

 „Војници су упали у кућу нешто пре поноћи и тражили две жене. Али нису могли да нађу ни Катарину В., ни њену 18-годишњу ћерку Шарлоту. Тада су претражили суседне куће и нашли их у шупи. Одвукли су их у собу, бацили на два кревета. Злочин који су извршили шесторица војника догодио се у марту 1945, неколико недеља пре краја рата. Девојка је узалуд звала у помоћ: ‘Мама! Мама!’. 

Обично су оваква групна силовања приписивана војницима Црвене арије на Истоку“, наводи се у чланку под насловом „Злочини победника“, објављеном у утицајном немачком листу, а преноси „Комсомољска правда“. Гебхарт је у свом истраживању користио сведочења баварских свештеника из лета 1945. Ова сведочења су обелодањена тек прошле године. ----

---- „По наредби војне команде становници су морали на вратима својих кућа да истакну списак свих станара и њихов узраст“, наводи се у извештају од 1. августа 1945. свештеника из Мозбурга Алоиза Шимла. „Није тешко погодити до чега је довела ова наредба: у болницу је примљено 17 девојака и жена које су биле силоване по неколико пута.“ Такође је познато да је најмлађа жртва Американаца имала смо 7 година, а најстарија 69. ------

---- Научни сарадник Института за руску историју РАН доктор историјских наука Јелена Сењавска сматра да је процена немачког историчара веома скромна. „Цифра од 190 хиљада је веома скромна. Аустралијски војни дописник Осмар Вајт је од 1944. пратио 3. америчку армију генерала Патона и у својим дневницима бележио своје утиске и различите податке.

 Он је критиковао политику савезника у западној зони окупације и наводио примере масовних силовања Немица“, објашњава историчарка. „Вајт је истакао да је Црвена армија била дисциплинована и да у њој није било ништа више неморалних преступа него код савезника. 
Подсећам да се војницима Црвене армије на Западу приписује 2 милиона силовања. Ако условно чак и прихватимо овај апсурдан број, значи да су Американци починили барем исто толико“, изјавила је Сењавска.

Командант америчких снага у Европи: Даћемо Украјинцима оружје како би погинуло више Руса

4. март 2015.
 „Када Украјина добије америчко оружје, то ће ојачати аргументе дипломатије за обуздавање агресора“, изјавио је 3. марта командант војске САД у Европи генерал-поручник Фредерик Бен Хоџис у Берлину, а преноси украјинска информациона агенција „Укринформ“. 

 „Када мајке виде како се њихови синови враћају кући у сандуцима, расте цена која се плаћа и унутрашња подршка слаби. Снабдевање Украјинаца оружјем довешће управо до тога да ће Путин у самој Русији морати да плати већу цену“, изјаво је Хоџис. Командант америчких снага није прецизирао какву врсту наоружања САД могу да испоруче Украјини, али је саопштио да украјинска страна од Вашингтона тражи обавештајну подршку, средства за борбу против тешке артиљерије и противтенковско оружје. 

Како преноси агенција „REGNUM“, саветник председника Украјине, бивши председник Грузије Михаил Сакашвили је 1. марта изјавио да је одлука да се Украјини испоручи оружје „спремна 99%“.

 Одговарајући на питање када ће бити спреман и последњи најважнији проценат, Сакашвили је изјавио: „Не знам, али се надам да ће то бити у најближем могућем времену, јер Украјина има веома мало времена.“

Су-30 и Су-24 морнаричке авијације РФ надгледају бродове НАТО-а у Црном мору

4. март 2015.
Најновији ловачки авиони типа Су-30 и бомбардери типа Су-24 морнаричке авијације Црноморске флоте прате кретање два брода НАТО-а у Црном мору, саопштио је за РИА „Новости“ извор из Кримске војне поморске базе.

  У овом тренутку у Црном мору се налазе два брода НАТО-а: америчка крстарица „Виксбург“ и турска фрегата „Тургутрејс“. 

Они реализују заједничке маневре у југозападном делу Црног мора. Јуче су три Су-30 и четири Су-24 морнаричке авијације Црноморске флоте РФ реализовале извиђачке летове са аеродрома Новофјодоровка (близу града Саки) надгледајући ове бродове.

 „Ловци Су-30 прате бродове из ваздуха и одржавају контакт са руским одредом бродова“, изјавио је саговорник агенције.

 Он је подсетио да морнаричка авијација Црноморске флоте врши редовно посматрање и извиђање активности бродова НАТО-а у Црном мору. „Наши пилоти пре свега прате кретање бродова НАТО-а и задатке које они врше приликом изласка на море.

 Осим тога, посаде бродова према нашим авионима спроводе маневре за одбрану од напада из ваздуха, што омогућава нашим пилотима да стекну искуство маневрисања и вођења извиђања из ваздуха како у зони противваздушне одбране, тако и изван ове зоне“, изјавио је извор, а преноси РИА „Новости“.

„Украјини се мора дозволити приступ граници са Русијом“


Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је у среду, током посете Бриселу, да ће Европска унија пооштрити санкције Русији уколико мировни споразум из Минска не буде спроведен.

Ако споразум пропадне, земље чланице (ЕУ) су спремне да уведу нове санкције, рекла је Меркел новинарима након сусрета са колегијумом Европске комисије у Бриселу, наводећи да је о томе путем видео линка јуче разговарала и са америчким председником Бараком Обамом.

 Немачка канцеларка је казала да је током разговора које је данас водила са функционерима ЕУ и председником ЕК Жан-Клод Јункером било речи о јачању посматрачке мисије Организације за европску безбедност и сарадњу и подстицању реформи у Украјини. -Украјинским властима се мора дозволити приступ граници са Русијом, јер је то гаранција територијалног интегритета – упозорила је Мерлекова, али и додала да је спремна да настави да разговара са Москвом.

 - Канале комуникације не треба само држати отворене, него их користити – истакла је она. Tanjug

ШИПТАРСКА ВОЈСКА КОСОВА само уз помоћ Срба


Поновном причом о окупаторској шиптарској војсци Косова и новим нацртом закона о Оружаним снагама власти у Приштини покушавају да у Београду и Бриселу направе простор за политички притисак и преговарачки маневар. Да би се створио законски основ за војску потребно је мењати окупаторски косовски Устав, што значи да за њега гласају и представници Срба у шиптарском окупаторском парламенту. ----

----- Приштина претпоставља да ће успети да „стисне“ Србе јер српска страна исто тако жели уставне промене да би у окупаторском шиптарском систему створила услове да Заједница српских општина добије и извршна овлашћења. -----

------ Могуће одмрзавање? 
Због смене министра Александра Јаблановића, представници „Српске листе“, која има девет од десет представника Срба у окупаторском парламенту, „замрзнули“ су свој статус. Да ли ће почети са радом зависи од договора са премијером Србије Александром Вучићем. ------

----- Осим дилеме да ли ће Срби да се изборе са овим притиском, питање је и како ће међународна Заједница реаговати? А она, жели да и Срби и Албанци гласају за промене Устава, јер ће се једино тако створити услови за формирање Специјалног суда пред којима ће се судити за ратне злочине ОВК. ----

----- Окупаторско шиптарско Министарство за безбедносне снаге Косова (БСК) израдило је Нацрт закона о Оружаним снагама Косова и наредне недеље ће га проследити окупаторскојј влади. Према тексту у који су „Вести“ имале увид, наводи се да шиптарске оружане снаге Косова представљају националне војне снаге Републике Косово. -------

------- Каже се и да је обавеза ОСК да бране суверенитет, територијални интегритет, грађане, имовину и интересе Републике Косово, као и доприносе изградњи и очувању регионалног мира и регионалног и глобалног стабилитета, те да су обавезе ОСК да учествују у операцијама подршке за реаговање над кризама и у подржању мира, помажу становништву и цивилним властима у случају природних непогода и другим ванредним ситуацијама, врше уништавање експлозивних средстава. ----

---- Председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије Милован Дрецун сматра да би овакав потез Приштине требало да забрине Уједињене нације, јер је према Резолуцији 1244 једино присуство Кфора као оружаних формација, а да би формирање ОСК значило значило дестабилизацију и продубљавање међуетничке нетрпељивости. -----------------

-------- То показује да нису искрени и посвећени нормализацији односа и стварању услова за превазилажење оштрих и дубоких подела. Ово само иде ка даљем продубљивањем јаза између Срба и Албанаца – каже Дрецун, упозоравајући и на „двоструке стандарде“ појединих чланица НАТО које „дају своје војнике у састав Кфора, а истовремено и врше обуку припадника те будуће формације Албанаца на КиМ“. ------

------- Приштина овим потезом очигледно жели да игра на карту национализма, када већ грађанима не може да понуди бољу економску ситуацију. На то упућује и чињеница да су у косовској Централно изборној комисији недавно регистроване Балистичка странка и Грађански покрет Огњиште, странке са изразито националистичким предзнаком. Иако је њихова регистрација раније одбијена, сада то није био случај, и српски глас није могао да уради ништа. --------

Око 8.000 активних и резервних војника 
У нацрту Закона о оружаним снагама, у члану који се односи на организовање стоји да су то „професионалне снаге“ које „одражавају етничку разноврсност становништва Републике Косово и регрутују се од стране држављана Републике Косово“. Према нацрту, план је да се оружане снаге састоје од једне активне компоненте од највише (5.000) припадника и од једне резервне компоненте од највише (3.000) припадника. -------

---- Штетно и узнемиравајуће
 Шеф посланичке групе ДС Борислав Стефановић оценио је да је стварање Војске Косова штетна ствар и узнемирујућа вест која се понавља циклично. – Имам утисак да неко стално подгрева ту тему, када то одговара влади у Приштини, желећи да подигне свој квазипатриотиски профил и националну свест на Косову – каже Стефановић. ----------

--- - Основни проблем Срба у политичком животу је да не постоји механизам да зауставе политичке процесе који нису у интересу одбране права српске заједнице. ---------------- Један глас против у ЦИК-у је недовољан да би се било шта спречило, а тако је и у већини осталих институција, па чак и у Парламенту. ---

-- Осим у одбору за заједнице, српски посланици немају никаквих механизама да се изборе за своја права. ---------

----- Једино када је реч о уставним променама, за њих су потребне две трећине гласова мањинских посланика, што у пракси значи да Специјални суд, војска, Заједница српских општина… могу једино да се усвоје гласовима Срба. Да не буде никакве заблуде, тзв. држава Косово може да добије своју војску једино ако за њу гласају Срби. -----

---- Да ли ћемо подлећи политичкој трговини и притисцима или ће се политички представници издићи изнад изазова доношењем зрелих политичких одлука које су у нашем интересу, врло брзо ће се показати – каже Ненад Рикало, српски члан ЦИК-а. 
(vesti-online.com)

Растурање моћне и традиционалне војне структуре

„Из Кабинета председника Републике тражено је да Војска Југославије са свог сајта на Интернету склони антиамеричке текстове и ставове. Чинило се да је највећи проблем нове власти Закон о амнестији, будући да су многи њени припадници избегли одбрану свог народа и државе током агресије НАТО алијансе у пролеће 1999. године.“ (књига „Гушење истине“,[i] аутор – проф. др Светозар Радишић, пуковник) ----

---- Један од основних циљева НАТО савеза на војно-безбедносном плану у постпетооктобарској СР Југославији био је, не само драстично смањити бројно стање људства Војске и посебно тешку борбену технику у свим видовима и родовима, већ је кроз тзв. реорганизовање дестабилизовати и учинити дисфункционалном за неки будући евентуални одбрамбени отпор. -------

--------- Поред наведеног, план је био да се војни врх изманипулише и стави у функцију изазивања озбиљне кризе у земљи у правцу стварања тзв. контролисаног или организованог хаоса. --------

----- Да видимо коначни епилог у 2001. и 2002.години и резултате наведених процеса кроз опис неколико ударних догађаја. Тако је једино могуће стећи стварну слику о ономе што се дешавало а што је до данас вешто сакривено од шире јавности. Ти примери се могу посматрати као својеврсни лакмус, као матрица по којој су се одвијали бројни други процеси. Јер, немогуће би било описати све оно што је представљало праву и дуготрајну ноћну мору – од блаћења Војске, преко скраћења служења војног рока, затим, увођења цивилног служења, амнестије за оне који су избегли војну обавезу, до праве медијске и сваке друге харанге, где су бројни уредници и новинари медијских гласила имали улогу ударне песнице наших дојучерашњих противника. Тако је и дан данас, част изузецима. -------

------ Уосталом, без припреме терена у периоду када је „врховно командовање“ било у надлежности господина Војислава Коштунице, велико је питање да ли би нам се на онакав начин и тако ефикасно догодили и оверили удружени подухват разбијања Војске чувени министри одбрана: Борис Тадић, Првослав Давинић, Зоран Станковић, Драган Шутановац. Све након тога скоро да није вредно пажње, зато што већ подуже о нама нескривено и пуним капацитетом брину НАТО партнери. ------

--- 1.- Реорганизација Војске – гашење армија, најважнијих стратегијских групација и укидање српске војничке традиције. ----------

- Генерал-пуковник Небојша Павковић је на конференцији за новинаре 24.јуна 2002.године (којој је посвећен и трећи део овог серијала) обелоданио и следеће: -----

- „Уследила је Одлука да се крене на реорганизацију војске и да се прелазак са армијског на корпусни систем заврши за два месеца. Циљ је био да се укину армије, посебно Трећа армија, јер је представљала кост у грлу и Томићу и Булатовићу, вероватно и Коштуници и осталима. ---------

 Нико из оперативног дела Генералштаба није учествовао у томе. Злоупотребљен је Врховни савет одбране. Остали чланови нису усвајали пројекат реорганизације. То је био идејни пројекат. Ми смо требали на основу те одлуке да направимо пројекат, да га образложимо пред ВСО у проширеном саставу, да он буде усвојен на Врховном савету, да направимо динамички план и да се онда иде у реализацију. ----------

--- Покушали смо да укажемо да у ситуацији кад смо требали да иновирамо војну доктрину, крећемо у реорганизацију за коју немамо пара на основу одлуке уског броја људи – Коштуница, Булатовић, и не знам кога још. Два месеца за укидање армија је одлука Булатовића, он је то мени више пута говорио..“ ----------

--- Како је реализација наведеног пројекта изгледала и текла у пракси, најбоље одсликава један специфичан догађај чији сам непосредни сведок. У мору сличних, скоро свакодневних, који су се одвијали великом брзином и турбо снагом.
---------- Негде почетком јула 2001.године, када је увелико кренуо наведени удар (сећамо се из првог дела овог серијала чувеног састанка са врхом НАТО-а у Моровићу и усвојених закључака), генерал-потпуковник Владимир Лазаревић, командант 3.Армије је, у пратњи команданта Приштинског корпуса, генерал-мајора Младена Ћирковића, на основу одобрења начелника Генералштаба, примљен од стране председника државе у Палати федерације, како би покушао да га убеди да је наметнута реорганизација Војске погубан процес са несагледивим последицама, имајућу у виду политичко-безбедносне прилике у земљи и окружењу и посебно проблем КосМета. -----

------ Било је то вансеријско, темељно и право командантско реферисање (мањим делом сам учествовао у припреми реферата, а затим дуго чувао примерак намењен начелнику ГШ), којим је детаљно описана ситуација на терену, стање борбене готовости у саставима 3.Армије, текући проблеми и друга важна питања. Генерал Лазаревић је, након тог дела, изнео сјајне предлоге и пројекцију како реорганизовати Војску (било је јасно да политичка врхушка неће одустати), али тако да састави стратегијско-оперативног нивоа преживе, како би се основне полуге система одбране сачувале уз мање редукције бројног стања људства, борбене и остале технике, као и пратећих садржаја. ------


---- На крају реферисања, знајући да је главна кост у грлу запада ратни кадар војске, да исти мора бити елиминисан, Лазаревић је искрено понудио председнику Коштуници (парафразирам генералове речи по сећању) „да га смени са дужности, да посмењује и остале ратне команданте, али да не дира армије и остале саставе, а са њима и славну српску одбрамбену традицију коју су стварале генерације и генерације“. ------

-------- По повратку са наведеног састанка у Кабинет начелника ГШ, генерал Лазаревић је до детаља пренео како се одвијала наведена двочасовна сесија – очи у очи са председником и његовим „саветником за безбедност“ (то му је била званична дужност), господином Радетом Булатовићем. ---------

--- Господин Коштуница је пажљиво слушао излагање, „конструктивно“ климао главом, правио гримасе и тикове којима је недвосмислено указивао да се слаже са излагањем Лазаревића, а након тога и са наступом команданта Приштинског корпуса. -------


-- Када је завршено реферисање и изношење предлога реорганизације, председник је у свом стилу изговорио у 15-так минута завршно слово, али тек онда када му је Раде Булатовић додао унапред припремљени документ на једном папиру А4 формата у виду подсетника. Куртоазно величајући присутне команданте, истакао је (парафразирам по сећању оно што сам слушао од генерала Лазаревића у реалном времену) да је реорганизација неминовност, да су се времена променила, да морамо пратити светске трендове, прилагодити се савременим процесима, регионалним и осталим иницијативама, на првом месту НАТО програму „Партнерство за мир“, уз наглашавање флоскула о модернизацији, опремању и унапређењу мање и ефикасније војске. ---------

-- У преводу – хладнокрвно је и без трунке разумевања игнорисао а затим и одбацио предлоге и иницијативе пред присутним, за послове одбране и војске тотално некомпетентним (нестручним и неискусним) саветником, који дословно није изговорио ни једну реч током састанка. А и зашто би. Његов задатак је био да припреми и дода наведени „подсетник“. Да ли је тај папир припреман у Кабинету председника? Имамо одличне основе да закључимо да није, као и да претпоставимо одакле је доиста пристигао. Уосталом, године које су следиле говоре више од било којих речи и папира. -----------

-- Епилог такозване реорганизације Војске, која је изведена по замисли и налозима НАТО стратега, био је брзопотезно и без усвајања нове Стратегије одбране и Војне доктрине (након чега би морао да се мења и Закон о одбрани), укидање легендарних стратегијских групација – Прве, Друге и Треће армије, као и стратегијских команди – састава: РВ и ПВО и Ратне морнарице. --------

- Значи, укупан еквивалент пет армија са свим својим значајним капацитетима, снагама, борбеним и осталим средствима и инфраструктуром, као и стогодишњом традицијом и славним тековинама. Укључујући и ону, можда најважнију (уколико на тренутак занемаримо недостижно војевање у Првом светском рату) – супростављање агресији из 1999.године. Бољег и научнијег доказа за претходно изнесену претпоставку није могло бити. ---------

--- Не само да су угашене команде армија, већ су нестале и бројне, самосталне и остале армијске јединице: артиљеријске, ПВО и инжињеријске бригаде, пукови везе, разни специјалистички центри, извиђачко-диверзантски батаљони (одреди), војнополицијске јединице, батаљони за електронско извиђање и противелектронска дејства, јединице АБХО, позадинске базе, али и бројне ратне јединице ранга бригада, пукова и војнотериторијалних одреда. -----

--- Такође су нестали и снажни, стручни и ускоспецијалистички, видовски и родовски као и остали органи конципирани према шест елемената „борбене готовости“, који карактеришу сваку озбиљну војску (а тога данас нема): (1) командовање, (2) оспособљеност, (3) организација и мобилизација, (4) безбедносно обезбеђење, (5) позадинско обезбеђење и (6) морал. ---------

- Зашто су биле важне армије – њихове команде и штабови и непосредно потчињени састави? ------ Зато што се радило о „малим генералштабовима“ и истовремено снажним борбеним саставима по дубини, преко којих је била обезбеђена покривеност целокупне територије земље и успешна одбрана, захваљујући многим факторима, од којих је територијални и оперативни развој врло бројних, како мирнодопских, тако и ратних јединица и борбених састава, био на првом месту. ------------

--- Армије су биле потпуно самосталне стратегијске целине које су савршено одговарале нашој одбрамбеној концепцији, односно стратегији, организоване и формацијски подешене да у врло дугом периоду извршавају све задатке, како у миру, тако и у рату, осамостаљено, у најтежим могућим условима. Чак и у случају потпуног прекида свих веза са Врховном командом. ---

--- Располагале су значајним људским потенцијалом, логистичким и свим осталим ресурсима, мирнодопским и ратним резервама МТС, имале су надлежности и самосталност: у обуци, у организацијско-формацијским променама, мобилизацији, попуни јединица, у доношењу одлука, бројне надлежности на територији према цивилним органима и установама, затим у доношењу и измени борбених и осталих планова, директива и много тога другог. ------

--- Рецимо, команданти армија су располагали овлашћењима да, у посебним условима предвиђеним законом како у миру тако и у рату, наређују отварање државне границе у својој зони одговорности.
Армије су имале врло прецизне зоне одговорности у склопу тзв. територијалне (војишне) поделе земље (ратишта) и биле су дужне да обезбеде, на бази свакодневних, периодичних, годишњих и дугорочних процена, апсолутну заштиту сваког педља земље. Реализовале су наведене задатке како у миру тако и у рату (непосредној ратној опасности), адекватним мерама и поставком одбране према селектованим географским правцима, затим, према утврђеним стратешким (оперативним) тзв. гредама, природним и осталим објектима, издвојеним подручјима, десантним просторијима, рејонима и зонама.

Све у складу са три основна принципа (постулата, правила): (1) циљ, снаге и начин ангажовања могућег агресора, (2) стање и достигнути ниво борбене готовости властитих снага и (3) значај додељене територије (неба, акваторије), објеката и свих могућих ресурса који се бране. ------------

-- Наведене стратегијске групације су такве планове и задатке могле беспрекорно да извршавају зато што су имале тзв. довољност снага и средстава распоређених у властитој команди, на територији и посебно у корпусима, дивизијама и самосталним бригадама, пуковима, одредима и осталим, напред наведеним саставима, који су им били потчињени. --------------

- Основна вредност армија, како копнених тако и у друга два вида војске, налазила се у организацији самих команди: штабови са оперативним и деловима за обуку, родовским и обавештајним органима, затим организацијско-мобилизацијски, безбедносни, позадински и органи за морал, све то постављено у одељења, одсеке и самосталне целине. 

Био је то инзваредан и бројчано изузетно јак стручни потенцијал свих нивоа (генерали, официри, подофицири, цивилна лица, војници) који је, поред редовних задатака и обавеза, представљао и својеврсну резерву за замену људства и испомоћ потчињеним командама и саставима у случају губитака с једне, а са друге стране појачано, тзв. интервентно, појединачно или тимско ангажовање на процењеним или наметнутим тежиштима, како у миру, тако и (посебно) у рату. -----------------

-- Одлуком петооктобарског државног врха, и посебно председника СРЈ и његових саветника (26.12.2001.), а на препоруку (налозима) НАТО стручњака, гашењем армија и преласком на тзв. корпусни систем, сломљена је кичма Војске, обесмишљена одбрана земље и уграђен својеврсни саморазарајући механизам за оно што ће уследити од 2003. године и надаље. ------------

- Како је у пракси изгледала нова организација која је ступила на снагу 01.марта 2002.године? --------

- Ево једног симболичног примера који најбоље одсликава како се изазива плански, циљани и организовани хаос: начелник Генералштаба (Штаба Врховне команде) био је принуђен да сваког јутра телефоном прима извештаје о стању у јединицама, уместо од пет команданата армија као раније, то је сада било десет команданата корпуса (оперативни састави који су преживели први „реформски“ удар), затим од тројице начелника видовских сектора који су према новој организационој шеми добили импровизоване командне улоге (за корпусе и остале видовске и родовске самосталне јединице), па онда од команданата састава који су Генералштабу били на непосредној вези, и у коначном од осталих помоћника у самом Генералштабу, такође начелника сектора (организацијско-мобилизацијски, безбедносни, логистички, за морал и др.) -----------

-- Небројено пута сам се налазио у прилици да присуствујем том својеврсном мучењу и исцрпљивању челног човека Војске, зато што се радило о вишесатним телефонским разговорима у којима су потчињени команданти и помоћници, хтели-не хтели, морали да подносе детаљне извештаје о стању у својим саставима. Њих око двадесет. --------

--- У све то не рачунам обавезе начелника ГШ у другом смеру: реферисање председнику државе, затим извештавање министра одбране, комуникација са разним институцијама Савезне владе као и републичких влада и бројних других државних органа и организација. --------- Да није било трагично, заиста би било смешно. ---------

-- Потпуна парализа система на делу и компликована командна и свеукупна поставка, која није омогућавала ни у миру (о евентуалном рату нема сврхе писати) да систем функционише онако како је то било протеклих преко стотину година. -----------

- Једноставно, Генералштаб је био принуђен да преузме велику већину обавеза и задатака од команди угашених армија, а корпуси (и остали састави) нису били оспособљени у организацијском и формацијском (људском) потенцијалу, нити у ресурсима опскрбљени да замене најважнији стратегијски ниво у организацији и функционисању Војске и система одбране у целини, и да успешно извршавају новододељене задатке. --------

- Да ли је државном врху на челу са председником (са све саветницима) било јасно шта чине и у којој мери ће ослабити систем и унети вишеструки организациони и сваки други хаос, посебно на пољу борбеног морала? ----------

- Наравно, све им је предочавано у небројено наврата. Упозоравани су да такви потези са собом носе озбиљне последице и неповратно угрожавају одбрану и безбедност земље ------ Упозорени су да нестаје једна сјајна и славна традиција и да се потире све оно што је мукотрпно стварано преко 150 година, у шта су били уграђени животи стотине хиљада изгинулих предака. ------------

-- Како су реаговали у коначном? Онако како су поступали и са захтевима запада према налозима Хашког суда, када су, у годинама које ће следити, испоручивани хероји одбране Српства. Државници и генерали, осуђени на веће затворске казне него Хитлерови нацисти на Нирнбершком процесу. -----

-- Реаговали су тачно онако како им је налагано према прецизном плану дојучерашњих агресора. -------

- Финални резултат „реорганизације“ Војске током 2001. и с почетка 2002.године: -
- – за око тридесет хиљада људи умањено бројно стање мирнодопске (од 105 на 77 хиљада) и за скоро двеста хиљада слабија ратна војска (са 445 на око 250 хиљада бораца). ---

--- - дезангажовано је на десетине тенкова, оклопних транспортера, на стотине артиљеријских и ракетних оруђа, бројни борбени и остали системи, електронска, радио, релејна, техничка, логистичка, разноврсна инжињеријска, АБХО и друга средства. -------------

---- - финансијски трошкови смањења Војске енормни и неплански у износу од неколикио милијарди тадашњих динара и никада до краја нису израчунати. -----------
Ипак, из визуре НАТО-а можда и најважнији резултат у том тренутку је био: у календарској 2002.години избрисано је додатних 32 генерала. Колико се сећам, осим једног (Стаменко Николић, начелник Сектора за ОМП) сви остали нису имали услове за пензионисање и највећи део њих се налазио у пуној животној и професионалној снази. Нова и тешка неправда. Прави злочин. ----------

---- Међутим, ако се то упореди са „сечом“ из 2001.године када је очишћено 42 генерала, мора се признати да је та, 2002. година, била нешто „повољнија“ и мање „продуктивна“. ------

---- У вези са масовном елиминацијом генерала Павковић је изнео: „када се ради о кадровању у Војсци, ништа се није могло урадити да то није одобрио Раде Булатовић. …ја за њега знам. Они су одлучивали о судбини официра и генерала…“ и тиме решио све енегиме. -----

-- Дестабилизовање и дезорганизовање војне службе безбедности као браника Војске ------------- а) случај органа безбедности Приштинског корпуса 2001/02. године -----------

--- Небојша Павковић је, потенцирајући овај случај као један од важнијих у процесу дестабилизовања и разбијања Војске, саопштио: ----------

- „Кулминација настаје са органима безбедности Приштинског корпуса. Генерал Томић имао је задатак да разбије Војску Југославије и да се обрачуна са ратним командантима, пре свега командантом Треће армије, генералом Владимиром Лазаревићем, са мном и ратним командантима који су били на Косову.“ --------

-- Изреченом ваља додати појашњење – Аца Томић је био пример класичне злоупотребе и вештог манипулисања од стране „мајстора“ из сенке, Радета Булатовића (али и осталих саветника), који је користећи његову (Томићеву) наивност и друге особине, именованог довео у ситуацију да заиста својим потезима и деловањем индиректно разбија Војску. А да тога није био свестан, нити је такву намеру имао. Познајем га скоро 30 година и то могу одговорно да тврдим. ------
--- Затим је Павковић наставио: ---------

--- „Покушава да заврбује органе безбедности Приштинског корпуса. То су проверени оперативци са високим искуством, екипа која је изнела терет 1998. и 1999. Уцењивани су да причају и критикују генерале Павковића, Лазаревића и остале команданте. Они су то одбили, а онда се праве сцене да наводно штампају летке који су усмерени против Коштунице. Врши се притисак на руководство штампарије у Чачку, чији ће људи касније дати другачију изјаву. У то се меша господин Раде Булатовић. Он има неограничена овлашћења председника, иако је саветник за безбедност, а не саветник за војску.“ -------

---- Био је то вишемесечни, плански и координирани удар на Приштински корпус и то тако што су на тапет дошли припадници органа безбедности (а са њима и бројни припадници јединица војне полиције), предвођени пуковником Стеваном Ђуровићем, начелником Одсека безбедности. Сумануто и мимо сваке логике, у веома провидној режији, атаковање на прекаљени, вансеријски ратни и изнад свега професионални кадар службе, који се доказао не само у агресији, већ и током решавања терористичке оружане побуне тзв. ОВПБМ у периоду 2000/01.године. -------
--- Ево и епилога: --------

----- „Због таквог понашања, 50-так оперативаца Приштинског корпуса желе да напусте службу и траже хитну смену Томића. То раде и њихове колеге из војне полиције. Остављају беретке, не желе да раде. У интересу те јединице покушавамо да ситуацију разрешимо. Прихватамо објашњење начелника Управе безбедности, који без консултације са мном доноси одлуку и избацује двојицу оперативаца из службе. То аутоматски повлачи њихово померање са дужности. Опет настаје незадовољство међу тим органима.“ -------

----- А ево и главног узрока који јасно указује у „ком грму је лежао зец“, односно под чијим окриљем је одиграна игра: ----

-- „Покушавамо да то решимо и бивамо блокирани од господина Коштунице, који забрањује да се спроведе законска истрага о томе шта се догодило у Приштинском корпусу. Председнику сам казао да нема разлога, ако генерал Томић располаже подацима и ако су ти људи криви, да се не спроведе увиђај, да се утврди њихова кривица и да се смире тензије у јединици. Добио сам наређење да то не може и да прекинем са тим. Ситуација у Приштинском корпусу ни данас није сређена.“ ------------

 Био је то озбиљан (вероватно и пресудан) удар на ратни кадар и пре свега на његово јединство, стаменитост, непоколебљивост, борбени морал и, у коначном, на борбену готовост Приштинског корпуса и 3.Армије. Већ је истакнуто колики је био значај тих стратегијско-оперативних састава. -------------

---- И, на крају, логична питања – да ли је било нормално и у складу са законима и правилима, на овакав начин командовати Војском? Коме је то било у интересу и ко је заиста стајао иза ове операције? Одговор – у реалном времену је било јасно да су инспиратори ове хајке субверзивни експерти НАТО, односно представници земаља чланица тог савеза акредитовани у престоници СР Југославије. -----------

--- б) Случај Момчила Перишића, потпреседника Владе Републике Србије -------- Ово је, такође, био један од пресудних догађаја који ће битно пољуљати не само политичку сцену, већ значајно утицати на разваљивање како система војне безебедности, тако и Војске у целини. И то дословно. --------
-- Зашто? -----
-- Зато што се радило о школском примеру како се, с једне стране, изводи изванредна контраобавештајна акција -„оперативна обрада“, у односу на тако моћну службу као што је ЦИА, односно, у овом случају, најконкретније, ДИА (Војна обавештајна служба), а са друге стране (није никада званично доказано, али све претпоставке и искуствене процене на то указују), тзв. двострука игра, односно својеврсна „џокер“ операција или још приближније – „hang out“ oперација, из репертоара тзв. асиметричног ратовања, односно специјалних акција. ------------

- Ако бисмо напред наведене фразе превели на српски језик, најприближније одређење би било „бацање и жртвовање мамаца“ (одавно је познато да западне службе овај метод често користе) ради остварења важнијих циљева, затим заваравање противника и скретање пажње, одвлачење од тежишта деловања и стварање услова за реализацију главног плана, како би се један такав случај искористио као директан повод за дестабилизацију политичке власти и земље у целини. ------------

-- Ако се присетимо догађаја из тог периода на политичком небу СРЈ и Србије, мозаик се може сложити до краја. Циљ је од стране западних сила постигнут: свађе политичких такмаца, покушаји рушења владе, скупштинских већина, перманентна криза и потреси, потпуна нестабилност земље, једном речју организовани хаос, у коме се не зна ко, шта (и за кога) ради и чије интересе спроводи. ----------

--- Посебан циљ, свакако у врху најважнијих, био је – „доказати“ свеколикој јавности и убедити је, да су службе безбедности, нарочито војна (па тако и Војска као таква), „отргнути“ из система, да „не постоји“ цивилна и демократска контрола, да је потребно исте „реформисати“ и деконструисати „заоставштину 90-тих“. ------

-- Мало ко се обазирао на дотадашњу законску регулативу и прописе којима је све било прецизирано. Толико, да је било немогуће да се систем служби отргне сам од себе. Требало је једноставно расправљати о појединачној одговорности оних који су извршили злоупотребе, кршили законе и прописе. ------

--- У случају Перишић радило се о неколицини лица, почев од председника СРЈ, преко његових саветника, до генерала Томића, који су без икакве потребе изазвали проблем и то на периферним питањима – опструкција начелника Генералштаба у завршној фази рада на случају. Значи, противзаконито елиминисање онога који је једини одговоран за реализацију. И „баражна ватра“ је кренула ка систему. Сви могући љубитељи „демократије“ су захтевали стављање служби под режим тзв. цивилне контроле. А то је у пракси значило – разбити контраобавештајну заштиту и Војске и државе. ------------

-- Ко су у овом случају били „мамци“ у „hang out“ операцији? Момчило Перишић и Џон Нејбор, као експоненти једне и друге стране. Дакле, да би се дошло до „мат позиције“ морали су у току „шаховске партије“ да се жртвују „ловци и топови“. ---

-- С тим у вези ваља нагласити оно што српској јавности није познато – случај Перишић није почео 2001.године, већ много раније, још 1996/97, и то на истом пољу. Уколико се присетимо његове смене са дужности начелника Генералштаба у касну јесен 1998.године, ствари постају јасније. -------------

-- Следеће, „оперативна обрада“ која је у вези са тим вођена, није покренута 2001.године према Перишићу, увелико цивилу и потпредседнику Владе (што би свакако било незаконито), већ се у фокусу пажње органа безбедности налазио потпуковник Миодраг Секулић из Кабинета начелника Генералштаба, који је у континуитету, плански и организовано, одавао обимне и војне али и државне тајне (документа, снимљени материјали и друго). --------

----- Начелник Генералштаба ВЈ је тада (као и деценијама уназад) имао законска овлашћења да руководи војном службом безбедности (која му је била потчињена као и у свакој иоле нормалној војсци света због елемента б/г „безбедност“) и одобравао планове рада на случајевима и тзв. „комбиновану примену метода рада и средстава органа безбедности“ – оперативне акције, оперативне обраде, издвојени случајеви у превентивном раду и слично, али искључиво у односу на припаднике Војске. 

 Ево шта је о случају изјавио Павковић на конференцији за новинаре 24.јуна 2002.године: „Онда долази случај Перишић. Одао сам признање служби безбедности… Око тог случаја десила се максимална злоупотреба службе. Имам поуздане доказе и изјаве да су лично Раде Булатовић и генерал Томић наређивали оперативцима на „случају Перишић“ да мене не извештавају о току операције, по цену да ће им глава отићи. Максимално су крили акцију.“
Потврђујем као сведок и непосредни учесник, све наводе Небојше Павковића, у целини. О томе сам изворно био информисан одмах након реализације случаја од стране тадашњег начелника органа безбедности у Кабинету начелника ГШ, пуковника Станише Павловића. Лично ми је пренео да је учествовао у акцији пресецања обавештајне делатности (као онај који је био „носилац рада на оперативној обради“) у ад-хок Тиму који је предводио Аца Томић заједно са Радетом Булатовићем. Било му је забрањено више сати да се јавља начелнику Генералштаба, иако је он лично био задужен за његову и безбедност Кабинета НГШ. Свим члановима Тима су одузети мобилини телефони и онемогућено да комуницирају са било киме, све до завршетка акције. --------

- У вези са тим Павковић је појаснио: --------- „Ја сам за акцију знао док се није дошло у фазу да се изврши пресецање непријатељске делатности. По Правилу службе ја сам требао да одобрим План и да будем свакодневно извештаван. То није урађено, акција је спроведена, случај се десио, истрага ће показати о чему се ту ради, али је прекршена субординација. Генерал Томић требало је да ме информише о томе.“ -----

--- Управо због наведеног (због неизвештавања) је и избио проблем. Тврдим да је то било организовано и плански управо према налозима супротне стране. Кад су већ морали да жртвују пионе (а биће да је жртва од старта пројектована као део кризног сценарија), онда је епилог требао да буде такав да изазове напред наведене озбиљне и несагледиве последице по стабилност државе, по Војску и у односу на службе безбедности. 

Бољи повод се није могао наћи – лишавају се слободе дипломатски представник најмоћније силе света и потпреседник Владе Србије, која о томе није обавештена правовремено и на адекватан начин, а потпуно је скрајнут онај који сноси највећу одговорност – начелник Генералштаба ВЈ. -----------

-- Аца Томић ће неколико година касније у интервју „Вечерњим новостима“ [ii] (30.мај 2004.године) и сам потврдити све оно што је Павковић износио, а што је произвело штету и довело до тога да се случај окрене натрашке – уместо да се деле признања о сјајно и високопрофесионално пресеченој шпијунској делатности, расправљало се о форми, сировости и неизвештавању оних који су морали сазнати пре него јавност, и то из медија. Ево дела интервјуа генерала Томића који то најбоље одсликава и потврђује напред наведену оцену: -----

-- „…Постоји одобрење за предузимање оперативних мера које је Павковић потписао. Знао је чак и детаље. Знао је и више него што је требало. Додуше, кад сам схватио да Павковића не треба информисати, преко прописаног, мало сам то био „прикочио“. Чак сам му говорио „од онога нема ништа“, и да нас је „неко провалио“. Све само зато да бих могао да одрадим посао до краја и како ваља… „ --------

-- А ево и ко је покривао противзаконите радње и како се одвијао формално најмање битан сегмент „оперативне обраде“, који је проузроковао унижавање Војске у целини и непотребно компликовање потпуно јасне ситуације. У вези са тим Павковић је изнео: ------

---- „То сам указивао председнику Коштуници. Замерено ми је зашто нисам признао да сам знао за све што се догађало. Ја сам знао да се акција води, знао сам да је уплетен Перишић, известио о томе Коштуницу, он је требало да извести остале државне органе. Због чега то није урађено објашњење треба да дају Коштуница, Ацо Томић и Раде Булатовић. -----

----- Постоје докази да је, док је текла акција Перишић, у Управи безбедности са Томићем био Булатовић. То се покушава сакрити, али постоје очевици и докази. Од тада Ацо Томић као да није у Генералштабу… покренуо сам кривичну пријаву против Томића. Вероватно је то дошло до Коштунице и онда је уследио хитни захтев за моју смену.“ -------
--------
Командовање Војском од стране председника СР Југославије и његових саветника- примери 
Било је веома занимљиво тих година службовати у врху Војске. Ми који смо се налазили у непосредној близини начелника Генералштаба и силом прилика били укључени у бројна дешавања, свега смо нагледали и чудом чудили. Било је ту свакаквих „бисера“, превише удараца, негативне енергије, предрасуда, али изнад свега намере да се систем баци на колена. --------

---- Нисам сигуран да ли ће бити претеривање, али морам изнети једну личну импресију – било нам је теже и мучније него у рату, у директној оружаној агресији НАТО-а на нашу земљу. --- Тада смо знали против кога се боримо и шта бранимо. У миру, у периоду о коме пишем, једноставно, јурили смо „вештице“ и бранили се од подмуклих, ничим изазваних удараца који су имали за циљ – дезавуисати све оно што је стварано више од век ипо. ---

---------- У вези са тим, неколико примера према сведочењу смењеног начелника Генералштаба, изванредно одсликавају атмосферу у којој је Војска функционисала: ---

----- „Такве ствари и немогућност председника Коштунице да било који проблем у Војсци Југославије реши су га дистанцирали од Војске. Није обилазио ниједну јединицу, није се појављивао нигде. Командовао је војском преко начелника Војног кабинета издавањем ставова. Када треба нешто да нареди, начелник Војног кабинета напише „став је председника, тај и тај“, а не да председник изда наређење.“ Или још оригиналније и убедљивије: ----

------- „Дозволио је, а ми смо били против тога, да на састанку где се образлагала основна замисао за употребу војске, пошто смо прешли на корпусну организацију, присуствује Раде Булатовић и да слуша податке који су означени као државна тајна. …Више пута сам на то указивао. Нисмо могли да пробијемо штит око председника. Контакт са њим био је онемогућен … Све што сам отворено указивао председнику вратило се као бумеранг. „ ------------

-- А онда је у том делу ванредне конфернеције уследио „шлаг на торту“: ---
------- „Ово што је данас председник урадио је незаконито. Незаконито јер је најпре покушао да ме смени. Да би ме сменио требао је да има аргументе. Један од аргумената, наводно је тај што то тражи запад. Када одлука није донета на ВСО, онда је направио указ о пензионисању, позвао ме и саопштио да је рок да предам дужност сутра. Постоји законски рок у коме треба предати дужност. Рекао сам му да је то незаконито и да нећу прихватити. -----

------ „Када ме је сменио на овакав начин сигурно су постојали неки дубоки интереси. Због чега се одлучио да то тако уради, који су то интереси, видећемо.“ --------

------ Уколико ме сећање не вара након толико година, Павковић је смењен на 7. седници ВСО од почетка те године. Негде након 6. седнице, када је било евидентно шта смера председник (не само око смене, већ и на осталим пољима), у помоћ Војсци је притекао блаженопочивши патријарх Павле, лично. Остало ми је урезано у памћење када је нама неколицини присутних једне јунске ноћи, Павковић пренео да Коштуница није прихватио чак ни молбе патријарха. Стојим иза ових речи под пуном одговорношћу. Као што није прихватио савете (и убеђивања) неколицине врсних српских интелектуалаца, са којима је био у врло блиским пријатељским односима деценијама уназад. ----------

тражио од Генералштаба да припреми материјал за ту тачку дневног реда. Када сам поставио то питање, речено је – имамо ми све податке. Значи, подаци о војсци добијају се са неке друге стране. Ја сам због тога био љут и жестоко сам реаговао на седници ВСО.“ ------

------ Одлично се сећам доласка Павковића по завршетку седнице ВСО на којој је противзаконито смењен. Дочекао сам га у Кабинету НГШ и тада ми је врло детаљно пренео ток исте, износећи да је председник Коштуница приликом образлагања потеза који је самостално и неочекивано повукао, члановима највишег државног тела потенцирао да му је „наложено од стране Американаца“ да то мора да уради. Такав став их је буквално изиритирао, толико, да нису желели да чују за смену, због чега се нису сагласили нити донели одлуку. ---------

-- Толико о легалности, правди, патриотизму, борби за Српство, уз пословичну необавештеност. ------

------- И на крају, мало о конструктивној „сујети“ и планском таласању од стране председника државе, што је максимално експлоатисано од свих битних фактора. Поготову од оних из НАТО-а : -------

---- „Тачно, приближио сам се премијеру Србије, и председнику Републике Црне Горе. Коштуници сам рекао да сам ја начелник Генералштаба, а не његов начелник. Ми из војске смо уз легално изабране органе власти. Због чега ја не бих могао да сарађујем са Ђинђићем и Владом Србије када они највише издвајају за финансирање Војске? Та прича да сам се приближио Ђинђићу, то је био покушај свих тих који су то пласирали да мене и војску увуку у политичке игре.“
 Због чега је председник државе морао да изводи бројне вратоломије и да тако удара на Војску?

 Одговор се налази у одлукама тадашње Савезне владе. Прво, одлука од 25.априла 2002.године када је усвојена Информација о приступању програму „Партнерство за мир“ у вези са чим је, у саопштењу, истакнуто: „Влада је задужила савезно Министарство иностраних послова и савезно Министарство одбране, као надлежне ресоре, да координирају процедуру приступања СРЈ програму ПзМ. Министар спољних послова, Горан Свилановић, упутио је 29.априла писмо генералном секретару НАТО, лорду Робертсону. У писму га је обавестио о одлуци коју је Савезна влада СРЈ донела о томе да започне процедуру за приступање ПзМ, што је он поздравио.“ [iii] ------

---- Након тога, када су значајно прочишћени редови Војске од ратних кадрова, чије је мало финале била смена и пензионисање Небојше Павковића и тако отклоњена последња права препрека, Влада СРЈ 22.августа[iv] те исте године усваја Информацију о успостављању Интересорне групе за координацију припремних активности за приступање СР Југославије програму „Партнерство за мир“, у коју су ушли представници надлежних савезних министарстава и органа Србије и Црне Горе. -------

----- „Група је имала обавезу да изврши све неопходне припреме за приступање наведеном програму, као и да сарађује са експертима НАТО чији је задатак био да процене спремност СРЈ за то да постане пуноправни члан овог Програма“. Дословно баш тако – са експертима НАТО-а. -----------------
Уместо закључка Војском Југославије (и системом одбране у целини) тога доба, поред домаћих државника, интензивно су се (и заједничким снагама) бавили важни инострани фактори. Било су врло бројни и заинтересовани за процес „рационализације и реорганизације“ оружане силе, трудећи се да „помажу“ нашој младој „демократији“. 

Толико да су скоро дневно били присутни и обитавали по разноразним државним и осталим кабинетима нудећи услуге и делећи савете. Тешко их је све побројати, посебно што ће се од 2003.године прогресивно „умножавати“, међутим, нека имена, за тај први и преломни период, заслужују посебну пажњу: - господин Ентони Монктон, незванични резидент британског „Secret Intelligence Servicа“ у Београду („официр за везу“ како су га јавно крстили шефови тадашње БИА и МУП-а, али тек онда када се вратио у В.Британију), затим господин Дејвид Блек и господин Џон Дејвид Нејбор из америчких служби, амбасадор САД њ.е. 

Вилијем Монтгомери, његов помоћник, господин Берт Браун; - господин Питер Фејт[v], у то време специјални изасланик генералног секретара НАТО Џорџа Робертсона за регион, као и господин Шон Саливен[vi], још „специјалнији“ представник који је формирао (не)званични „Биро НАТО-а у СР Југославији“, што је вешто било скривано и што је непознато српској јавности до данас; - и можда и најважније име, човек који је ведрио и облачио не само иза завесе, већ и јавно по медијима, господин Џејмс Лајон[vii], високи службеник ЦИА, шеф надалеко познате и чувене „Међународне кризне групе“ (МКГ), формално НВО, којој је увек и унапред, по правилу, био познат сценарио догађања у СР Југославији, Србији, на КосМету и даље широм Балкана. 

 Да ли зато што су баш они кројили и филигрански водили компликовани кризни сценарио? Не заборавимо, у вези са тим, пројекат-стратегију под називом „Изазивање и управљање кризама“ (правила америчког Пентагона: ФЦ 100-20 и ФМ 100-5). Зар нисмо од петог октобра у перманентној, вишеструкој кризи која је последњих година попримила катаклизмичне размере? 

 Они су нам тај појам и усадили у свакодневицу, са њим смо се саживели, а у војним школама и на бројним научним институтима се то градиво, веровали или не, изучава, али не из контра угла како смо то деценијама радили, већ на америчкој платформи у целини. Ако су негде квалитетно испробали и научно верификовали наведену стратегију, онда су то учинили управо над нама, на овим српским просторима и балканској ветрометини.

Кијев не повлачи тешко наоружање, али стижу и руски добровољци


1. Рекох раније, повлачење хунтиних снага је чисто фиктивне природе. Непријатељ повлачи тешко наоружање – пред камером, а затим га враћа на резервне положаје. ---

------- Посматрачи ОЕБС-а му служе као гледалаоци који бележе лажно повлачење, иако правог повлачења тешког наоружања није било. Наредних дана ће бити детаљнији чланак са чињеничним доказима о томе. 

Поред лажног повлачења тешког наоружања, примећено је и додатно прегруписавање возила према фронту. Кроз округ Константиновка је ка Доњецку прошла колона тенкова дуга више километара. 

За распоређивање на фронт близу Курахова припрема се око 30 тенкова, око Красногоровке се концентрише људство и материјал, наставља се са појачавањем групације непријатељских снага у округу Волноваха, југозападно од Доњецка су примећени САМ системи „Бук“.

 Генерално, непријатељ процес повлачења тешког наоружања користи за прегруписавање својих снага и прикупљање резерви за настављање војних дејстава високог интензитета. Наравно, ова активност непријатеља за војну команду Новоруских оружаних снага није тајна. ------------- 

2. Граница између Руске Федерације и Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике је отворена као и раније и наши хуманитаци је сасвим лако прелазе, као и возила са рањеним борцима НОС који иду у Русију на лечење. У међувремену се наставља борба против „ирелевантних“ пошиљки. 
Значи да приче о затварању границе нису истините. ------

----- Контрола транзитног терета је строжија, то је заиста тачно, тако да ће за хуманитарне пошиљке ускоро највероватније требати дозволе и стриктно поштовање одредби закона РФ у погледу преласка терета преко границе. Очигледно је да нема више оног летошњег хуманитарног „слободно за све“, предстоји систематично уређивање процеса преласка хуманитарних пошиљки. ------

--- Што се тиче добровољаца, они и даље пристижу и дозвољен им је прелазак границе, али то више није путовање „негде“, већ обичан одлазак у конкретну јединицу са списком људства. За разлику од ЛНР, у ДНР су забрањене оружане јединице које нису увршћене на списак, тако да у Доњецку ускоро више неће бити могуће да добровољац дође и сам бира јединицу којој ће приступити. У ЛНР, због интерне попустљивости, таква ситуација ће потрајати. --------

 3. На југоистоку Украјине су активиране мобилизационе мере у вези са прикупљањем хране. Драстично су повећане количине хлеба испеченог у тамошњим пекарама. очигледно је да непријатељ прикупља храну за пролећно-летњу кампању. На подручју Артјомовска, Изјума и Волновахе хунта повећава залихе горива и мазива.

 Наши извори указују на одређене проблеме због недостатка горива за камионе и грађевинске машине. Хунти је преостало веома мало возила за војне намене, јер је највећи део возила мобилизованих из цивилне привреде изгубљен током последњих дејстава. Такав материјал је остављан код повлачења, тако да се од летос осећа његова озбиљна несташица. -----------------

 4. У наставку сталне борбе против организованог криминала и разних криминалних дела припадника војске, у наредним месецима ће бити озбиљне филтрације, треба открити ко је таква дела починио и ко је из безбедносних структура ДНР злоупотребљавао власт зарад личне користи. Код републичог руководства постоји разумевање да би толерисање таквих ствари, на које се грађанство често жалило, на крају могло довести до озбиљног незадовољства, које би било усмерено на централно руководство, поред месних функционера и припадника служби безбедности. --------

 Генерално, то ће бити још једна фаза успостављања реда у ДНР, које траје од септембра и већ је довело до значајног смањења нивоа криминала, мада је он и даље прилично висок. И даље има елемената махновизма (анархије – прим. прев.), али је то сада више у борби против организованог криминала, који користи слабост државе. ------------

- Александар Јовановић за Ћирилизовано Замолићу редовне читаоце Рожинових извештаја за разумевање што не преводим сваки његов чланак. Руски не знам, да бих преводио темпом којим пише, а енглеских превода једног дана уопште нема, следећег их ето шест-седам. Наредних дана ћу покушати да надокнадим пропуштено, зато сам и изостављао чланке дужег рока трајања, а још боље ако читалац сам погледа бар ова два текста, ако му то допушта знање руског или енглеског: ------------

- 1.Ты помнишь как все начиналось / Do you remember how everything started 2. Битва за Дебальцево. Итоги / The battle for Debalcevo. Results -----

-------- Аутор: Борис Александрович Рожин Извор: Colonel Cassad (in English)
 – A brief but important update 
Превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО

Америка постоји 239 година, а ратовала је 222 године


Сједињене Америчке Државе су, од свог оснивања до данас, провеле већину времена у рату против некога.

Само 17 година америчке историје прошло је без оружаних сукоба. Занимљиво је, такође, да се већина свих тих ратова водила на туђој територији. Од 1776. до 2015, што је 239 година постојања, САД су биле у рату чак 222 године.

 Само 17 година америчке историје прошло је без оружаних сукоба. Ни један председник САД није био мирнодопски председник, већ је сваки од 44 досадашња прва човека САД барем део своје владавине провео водећи земљу кроз рат. ---

--- Највећа светска сила није повезала ни једну целу деценију у својој историји, а да није негде и против некога ратовала. Најдуже што су САД биле у миру биле су године изолације за време велике депресије, између 1935. и 1940. ------

---- Више од два века рата Ако одаберете било коју насумичну годину између 1776. и 2015, постоји чак 93 одсто шансе да је Америка те године била у рату. Од свог оснивања САД су ратовале за независност против Велике Британије и против локалних домородаца. Потом са Француском и Шпанијом, па с Берберима. Ратовала је и с пиратима на Антилима, све у првих 50 година свог постојања. --------

----- Буџет без премца 
 Када се погледају ове бројке и чињенице, јасно је зашто је САД држава с највећим војним буџетом на свету, трошећи годишње чак 1.747 милијарди долара на своје војне снаге. Тај износ је једнак оном који заједно потроше осталих девет од десет држава са највећим војним буџетима. -----

-- САД је и поносни власник пола светске флоте носача авиона, с тиме да је и сваки од њених 10 носача с нуклеарним реакторима двоструко већи од највећег носача било које друге државе. -----

----- Потом је уследила серија ратова с Индијанцима, дуги рат против Мексика, грађански рат, серија инвазија на Мексико између 1880. и 1896, па шпанско-амерички рат, рат на Филипинима, серија „Банана ратова“ на Карибима, који су трајали до 1934. године, а не сме се заборавити ни америчко учешће у Првом светском рату.

 Затим је уследио најдужи период мира у америчкој историји, шест година без рата између 1935. и 1940, после чега су се САД укључиле у Други светски рат. После 1945. почиње Хладни рат, а САД окупирају Филипине, па Јужну Кореју. 

Почиње корејски рат, па рат у Гватемали, па вијетнамски рат, који се завршио 1975, после чега су САД имале три године мира. ЦИА је од 1979. године водила тајни рату у Авганистану. 

За њим је уследио сукоб у Либану, сукоби у Никарагви, сукоб у Персијском заливу, окупација Панаме, први заливски рат 1990, па сукоб у Ираку, бомбардовање Босне и Херцеговине… и тако све до 1997. године која је протекла мирно. Већ 1998. почиње бомбардовање Ирака и ракетирање Авганистана и Судана. 1999. САД учествују у бомбардовању Србије, а 2000. је била последња година америчког мира до данас.

 Од тада је почео рат против тероризма у Авганистану, Јемену, Ираку, Пакистану, Сомалији, који се 2012. проширио и на Сирију. Прошле године на листу долази и грађански рат у Украјини, у којем поново САД не учествују званично. Вести онлајн

Украјинци, имате гаса још за два дана, а вересије више нема!


MOСKВA – Украjина има тачно за два дана гаса коjи jе платила унапред, али Kиjев тим поводом не предузима никакве мере, указао jе данас руски председник Владимир Путин.

  Шеф државе jе на седници владе затражио од премиjера Дмитриjа Mедведева да заjедно с Гаспромом, обрати пажњу на то „имаjући у виду да никоме нису потребни конфликти као раниjих година“, пренео jе Tас. 

 „Спремни смо да испунимо све уговорне обавезе, али само у оквиру аванса“, рекао jе Путин.
 Извор: Танјуг

Ратни бродови NATO у Црном мору увежбавају противваздушну и противподморничку одбрану

04.03.2015.
У МАНЕВРИМА УЧЕСТВУЈУ АМЕРИЧКА КРСТАРИЦА И ЧЕТИРИ ФРЕГАТЕ И ЈОШ НАЈМАЊЕ

ДВА РАТНА БРОДА „Виксбург“ Групом и маневрима командује амерички вице-адмирал Бред Вилијамсон, а увежбаваће се и „одбијање напада малих бродова“. Нема сумње: руских...

  ГРУПА ратних бродова NATO ушла је у Црно море. Циљ: заједнички маневри са ратним морнарицама Бугарске, Турске и Румуније. Алијанса је званично саоптила да ће посаде свих бродова увежбавати „противваздушну и противподморничку одбрану“. А такође: „одбијање напада малих бродова са маневрисањем унутар своје групе“. 

 У Црно море су ушли: америчка крстарица „Виксбург“ типа „Тикондерога“, четири фрегате - турска „Тургут-реис“, италијанска „Ализео“, канадска „Фредериктон“ и румунска „Регина Марија“. 

А прикључиће им се немачки танкер „Шпесарт“ и бар један бугарски ратни брод. Групом и маневрима командује амерички вице-адмирал Бред Вилијамсон који је рекао: „Ова вежба, коју изводимо са својим савезницима, у функцији је припреме за различите мисије NATO изведене из наше обавезе колективне одбране.

 Овде смо на позив влада Турске, Бугарске и Румуније и имамо задатак да побољшамо координацију деловања својих ратних флота“.

САД се боје да ће Русија - ако оне испоруче оружје Кијеву - наоружавати и друге земље


04.03.2015
 ЏЕЈМС КЛЕПЕР ПРИЗНАО ДА ЈЕ ПРЕ МЕСЕЦ ДАНА ТАЈНО БОРАВИО У УКРАЈИНИ

 ШЕФ америчке обавештајне заједнице Џејмс Клепер признао је да је пре месец дана боравио у Украјини. „Пре приближно месец дана био сам у Кијеву“ - признао је Клепер који координира рад 16 америчких обавештајних служби. Међутим, одбио је да открије шта је био циљ његове тајне мисије у Украјини. 

 Клепер је избегао и да на било који начин прокоментарише могуће америчке испоруке оружја Кијеву. Једино је указао: „Реакција Русије би сигурно била крајње негативна. Руси о томе говоре потпуно отворено. Није искључено да би Москва предузела парирајуће мере које се не би тицале само Украјине“. 

 Клепер је проценио да Русија реално жели завршетак ратних дејстава у Украјини. Сам се изјаснио за дипломатско разрешење украјинског конфликта. Пре неки дан је Клепер оценио да би ратна дејства у Украјини могла потрајати све до краја ове године.
 Упозорио је такође да би наоружавање Кијева могло довести до појачавања ратних дејстава у Украјини.