Friday, May 22, 2015

Опасне ратне игре Пентагона у Јужном кинеском мору

пише: Н.Бабиц
 Амерички борбени авиони су осам пута игнорисали упозорења кинеских ратних бродова и надлетали је један од вештачких острва којег Кина гради у спорним водама Јужног кинеског мора. Провокација је пропраћена милитантном реториком Стате Департмента и летови су обустављени корак до отвореног оружаног сукоба.

Међутим, спорно подручје с подморјем препуним нафте и даље остаје "детонатор" могућих сукоба Кине и Сједињених Држава. Наиме, јуче се у Јужном кинеском мору догодио врло озбиљан инцидент када је амерички шпијунски авион, игноришући упозорење кинеске морнарице, летео преко кинеског вештачког острва Фиери Цросс Рееф у саставу спорног Оточја Спратли. ---------

-- "Ово је кинеска морнарица. Молимо да се вратите како би се избегли неспоразуми", кинеска страна је на енглеском језику поручила америчким авионима, преноси ЦНН. --------

--- Упркос упозорењу, амерички авион "П-8А Посеидон" је и даље летио изнад острва на којем су поједностављени грађевинари радили на изградњи аеродрома и других објеката. Амерички официр у авиону је признао да такав лет од стране америчке авијације није први пут, осим што је целу акцију овај пут ЦНН забележио камерама, што се може сматрати као преседан. ЦНН наводи да је кинески морнарица осам пута упозоравала америчке посаде и тражила да написте то подручје. -----------

- Раније су амерички војни званичници у службеним саопштењима увек тврдили да је најближе што су се њихове ваздухопловне и поморске снаге приближиле кинеском вештачком острву у изградњи била растојање од 12 наутичких миља. -----

--- Међутим, сада ЦНН отворено наводи "како Сједињене Државе разматрају спровођење сличних извиђачких летова што ближе острву, али и пролаз америчких ратних бродова на удаљености од само неколико километара. То је нови и врло јасан сигнал Пентагона који жели показати да Сједињене Државе не признају кинеске територијалне претензије. ---------

-- Видео: Снимак извиђачких летова америчких авиона преко кинеског острва ---------------- Ова демонстрација силе је била пропраћена и оштрим саопштењем Стате Департмента. Помоћник америчког државног секретара Антони Блинкен је говорећи јуче у Џакарти изјавио "како улазак Кине у спорно оточје у Јужном кинеском мору не само да поткопава слободу и стабилност, него изазива напетост у региону, што може довести до сукоба". ------------

-- "Стварањем нове морске границе и изградњом дворца од песка Пекинг нагриза регионално поверење и поткопавају поверење улагача. Понашање Кине је опасан преседан, јер овим показује да велике силе слободно могу претити малим земљама", рекао је помоћник америчког државног секретара Антони Блинкен, преноси Ројтерс. ----

--- Тренутак !? Ову изјаву треба добро проверити и цитирати у целости. -----------

-- "Њихово (кинеско) понашање прети да се створи преседан којим веће земље слободно могу застрашивати мање, што изазива напетости, нестабилност и може чак довести до сукоба", заиста је рекао Блинкен. (Цит. "Итс бехавиор тхреатенс то сет а нев прецедент вхереби ларгер цоунтриес аре фрее то интимидате смаллер онес, анд тхат провокес тенсионс, инстабилити анд цан евен леад то цонфлицт." / Ројтерс) ------------

--- Дакле, Кина је велика сила која ће у светској историји, по мишљењу заменика америчког државног секретара Антониа блинкен, бити земља која ће у међународним односима "створити нови преседан након којега ће веће земље слободно моћу застрашивати мање, што изазива напетости, нестабилност и може чак довести до сукоба ". -----------

-- Зар у Стејт департменту мисле да је цео свет луд и да нико не чује претеће изјаве америчких званичника, уплитање Вашингтона у унутрашње послове туђих земаља, агресије, ратове, преврате, комадање суверених држава, окупације, стварање марионетских протектората којима господаре амерички намјештеници и Стате Департмент , где ради и господин Антони Блинкен, те би требали поверовати "како Кина ствара опасан преседан према којем је могуће да велике силе плаше слабије". Овом изјавом је Антони Блинкен успео надмашити ненадмашиву, непоновљиву и јединствену гласноговорницу Стате Департмента Јен псако. ------------- Јен псако: "Дугогодишња политика Стате Департмента је да не подржавамо војне ударе (Посебан додатак: Свет каквим га види Јен псако) -------------

-- Коментаришући ове изјаве, портпарол кинеског Министарства спољних послова Хонг Феи је ове оптужбе назвао "неутемељеним". ----------

- Коначно, САД немају своје територије у Јужном кинеском мору иу чије се име мешају у активности Пекинга у спорним оточје Парацел и Спратли, на која право полажу Кина, Филипини, Брунеји, Вијетнам, Малезија и Тајвану. Све државе (осим Брунеја) имају своје војне испоставе у појединим спорним подручјима. САД је себи узео за право да заступа своје традиционалне савезнике - Тајвану и Филипине. -----------

-- Према писању Ројтерса, Кина тврди да полаже право на 90% спорног подручја. Амерички државни секретар Јохн Керри је 16. маја након састанка с министром спољних послова Кине Вангом, на конференцији за новинаре избегао питање о спорним територијама у Јужном кин мору. С друге стране, кинески министар Ванг Ји је потврдио одлучност своје земље у заштити суверенитета и територијалног интегритета, преноси АФП. ---------

--- Разлог зашто се неке земље, укључујући и две светске силе, "боре" за спорна подручја је јасан. Наиме, открило се да Јужно кинеско море поседује велике резерве нафте и гаса. Кина је већ поставила платформе за истраживање доступности нафте и гаса, ау јуну прошле године је почела градити вештачке отоке у подручју где врши истраживања. ----------

-- Но, осим економске користи, спорно подручје има кључни војни и стратешки значај, а нови оток којег гради Кина ће се користити и као лука и авионска база. ---------

--- Вашингтон покушава окупити коалицију против Кине -------
--- "Сам догађај с америчком провокацијом је врло непријатан. У сваком случају, Кина ће штитити своје интересе и права. У то не треба сумњати. Потенцијално, то може довести до озбиљних сукоба, упркос чињеници да обе стране покушавају минимализовати напетости у билатералним односима", за руски Поглед је рекао главни уредник "Народне одбране" Игор Коротченко. ------------

-- "С друге стране, нити једна земља у региону, осим Јапана, неће вадити кестење из ватре за САД. То нема смисла. Свака земља има своје интересе у југоисточној Азији и води прагматичну политику. Коначно, Кина је ипак војна велесила. Ситуација ће се погоршати, али Вашингтон неће ићи у отворени сукоб против Пекинга ", додао је Коротченко. ---------

--- "САД отворено покушавају склепати некакву коалицију која би се требала војно супротставити Кини. Пекингу је то кристално јасно и Кина то разуме. У исто време, Вашингтон се ослања на своје савезнике у региону, првенствено на Јапан. САД очигледно изазива Кину, покушавајући јој показати "где јој је место", за Поглед је изјавио војни стручњак и главни уредник часописа "Арсенал домовине", Виктор Мураховски. ----------

-- "Ситуација у Јужном кинеском мору је врло напета. Пре неколико година су Кинези присилили амерички извиђачки авион на принудно слетање. Познато је да је Кина главне напоре усмерила на развој поморских снага. Сједињене Америчке Државе такође стављају нагласак на јачање војне присутности у југоисточној Азији. Ако говоримо о равнотежи снага на мору у региону, онда је премоћ има САД ", додао је Виктор Мураховски. ------------

--- Војни стручњак је описао неколико могућих сценарија у региону. ----------- "У сваком случају, оружани сукоб би био погубан за обе стране.Теоретски, Американци су концентрисали у Јужном кинеском мору више носача авиона и имају снажну подморничку флоту, али је иу Кини први носач авиона управо сада досегао ниво оперативне спремности. Осим тога, САД имају и много савезника у региону ", закључио је Мураховски. -------

-- САД се одлучио на посебну врсту "прототипа новог рата" против Кине ----------

--- Треба напоменути како је овај инцидент у Јужном кинеском мору само део опсежне антикинеске кампање коју води Вашингтон. ---------

- САД спроводи посебну врст "прототипа новог рата" против Кине, која је жртва економске, медијске и војне опсаде, каже независни новинар Ериц Соммер. Но, Васхингтон зна да са Кином треба поступати опрезно, јер је то земља која има велико искуство у борби против империјализма. -----------

-- "Следећи старе ратне доктрине идеолога као што је Збигњев Бжежински, САД тренутно проводе посебну врст" прототипа новог рата "против Кине коју опседају економски, војно иу медијима. Циљ овог рата је застрашити, ослабити или чак свргнути владу и друштвени поредак у Кини", за Глобал Тимес каже Ериц Соммер. -----------

-- "Према најновијим подацима, амерички бродови и војни авиони могу прећи црту која се налази на од око 22 км од Оточја Спратли. Ова иницијатива је део војног окружења и циљ америчке војске у азијско-пацифичком региону је из ваздуха ис мора опколити Кину до нивоа од најмање 60%. То се покушава постићи инсталирањем напредне војне опреме, постављањем нових војних база и савезом са земљама попут Филипина, Јужне Кореје и Јапана ", појашњава Соммер. -------

-- "С друге стране, ту је и споразум Транс-пацифичке партнерства (ТПП), који представља економски аспект рата којег САД воде Кине. Ако се ТПП коначно усвоји у њему ће бити најмање 12 земаља са излазом на Пацифик, с изузетком Кине. Коначно, треба споменути и медијски рат, који је трећи део новог америчког "прототипа рата" против Кине. Амерички политичари и медији стално понављају како је Кина претња, иако је Вашингтон, а не Пекинг, тај који има готово 650 војних база широм света, те учествује у неколико војних сукоба. С друге стране, Кина је спровела три деценије без учешћа у било којем рату ", наставља Ериц Соммер. -------

--- "Инспирисани старим науком хушкања на рат, САД настоје доминирати Евроазије, где у последње време Русија и Кина заузимају централни положај. Но, САД мора упамтити да ако почине рат против Кине да је то снажна земља са дугом историјом у борби против империјализма, која такође има нуклеарно оружје и то неће бити исто као инвазија на Ирак или дестабилизација Либије. Опкољавање Кине неће добро завршити по САД ", закључује Соммер. -----------

-- Обама споразумом ТПП не може "укротити" Кину у азијско-пацифичком региону ---------

--- Модел америчког стратешког споразума Транс-пацифичке партнерства (ТПП) је неспособан и закаснели корак да се заустави утицај Кине у азијско-пацифичком региону, пише Тхе Финанциал Тимес. ----------

- Чак и ако споразум Транс-пацифичке партнерства буде потписан, он нећете моћи задовољити геополитичке тежње САД-а које стоје иза овог пројекта, за ФТ пише познати аналитичар Гидеон Рацхман. -------------

-- "Службено Кина неће учествовати у овом пројекту. Осим тога, пре неколико недеља је амерички председник Барак Обама готово признао да ТПП није ништа више од трговинског споразума", пише Рацхман. ---------

-- Обама је за амерички лист Тхе Валл Стреет Јоурнал рекао да је потписивање споразума је изузетно важно, јер ако САД не буду те које ће писати правила, онда ће то бити Кина. ------

------- "Но, Обама је говорио само о економским аспектима споразума, док представнике високих кругова америчке спољне политике више занимају питања из политичке сфере. У недавном извештају америчког Савета за спољне послове је утврђено како су деценије напора у интеграцији Кине у либерални медјународни поредак имали супротан ефекат , те да је Пекинг сада претња америчкој супериорности у Азији. У том контексту, стратешки значај споразума ТПП је био да се њиме на азијског дива у региону може утицати кроз низ "преференцијалних трговинских споразума" између Вашингтона и његових азијских савезника ", пише Гидеон Рацхман . -----

--- "Данас је приметна тескоба америчких и јапанских лидера и при самој помисли на Кину и њен утицај у Азији. Васхингтон недавно није успео да убеди своје савезнике да се суздрже од учествовања у Азијској инфраструктурној развојној банци (АИИБ) и данас се у Америци једнако плаше АИИБ- а колико и новог привредног пројекта "Новог пута свиле". Оба пројекта могу постати средство за промовисање интереса Кине у Азији и целој азијско-пацифичком региону ", закључује Гидеон Рацхман. -------------

-- Дакле, Финанциал Тимес тврди како су САД и Јапан, посебно након приступања бројних азијских земаља новој кинеској развојној банци и инфраструктурном мега-пројекту "Новог пута свиле", изгубили економску битку. -----------

-- Од три компоненте "прототипа новог рата" против Кине остају медијска и војна. Медијски рат против Кине вероватно никада неће престати, барем у средњорочном периоду, што потврђује и изјава Георга Сороса који је након јучерашње америчке провокације за Маркет Ватцх изјавио "како види могућност новог светског рата, који ће започети сукобом између Кине и Сједињених Америчких Држава", али ће за тај сукоб бити крив Пекинг. --------

--- "Ако Кина оријентише своје господарство на домаће потребе, а не на извоз, тада ће кинеским властима, како би се одржале, требати спољни сукоб. У том случају, ако избије сукоб између Кине и америчког војног савезника као што је Јапан, није претерано рећи да смо на прагу трећег светског рата ", рекао је Сорош. ----------

-- "Да би се то избегло, САД би требале пристати на највећи уступак Кини и допустити јуану да буде део корпе валута Посебног права вучења (СДР) Међународног монетарног фонда. Кинеска валута у овом случају може да конкурише долару и Кина мора одговорити трансформацијом привреде. Међутим, Кина и САД ће тешко постићи договор, али је алтернатива врло неугодна. Осим тога, постоји озбиљна опасност да ће Кина створити политички и војни савез са Русијом, а тада претња новим светским ратом постаје реална ", сажима Герге Сорос. ------------

--- Изјава Сороса у себи има медијску, али и економску и војну компоненту, посебно ако узмемо у обзир инцидент у Јужном кинеском мору. --------

---- То већ настаје проблем, иако у омјеру поморских снага САД имају предност на Пацифику. Као што тврди аналитичар Ерик Соммер, Кина је нуклеарна сила, има дугу историју борбе против империјализма и одлучна је да брани своје националне интересе. ---------

-- САД имају проблеме са савезницима у Азији који, осим Јапана, изгледа да нису претерано заинтересовани да гину за туђе интересе. Све земље немају довољно финансијских и војних ресурса иу случају отвореног сучељавања би добар део трошкова морао сносити Васхингтон, док Кина изгледа да нема проблема са савезницима, барем када је у питању Русија. ----------

----- Иако сви тврде да те двије земље "присилно сарађују због новонасталих околности и обостраног интереса", постоје показатељи да то баш и није тако, што коначно увиђа и познати амерички милијардер и "филантроп". ---------

--- Различити међународни стручњаци, укључујући и Американце, све више наглашавају да политика Вашингтона усмерена против земаља које представљају противтежу америчкој хегемонији у светској арени може довести до светског оружаног сукоба. --------

----- Аналитичар Мајк Билингтон упозорава да би се свет ускоро могао суочити са глобалним сукобом због америчке војне политике према Кини и Русији и због чињеница да Пентагон планира повећати присуство својих снага у окружењу ове две светске супер-силе. --------------

------ Мајк Билингтон: "Зауставите ово лудило, јер срљамо у Трећи светски рат!" --------

----- Међутим, Билингтон није једини признати стручњак који верује да је Вашингтон већ ушао у сукоб са другим земљама. Бивша званичница Беле куће, Пхилиппа Малмгрен, пре неколико месеци је рекла "како је су с њене тачке гледишта Пентагона и САД већ у рату са Кином и Русијом". ---

-- "Недавно сам била на састанку са високим званичницима Министарства одбране и њихов је став да смо у сукобу са Кином и Русијом. Али овај рат се не води конвенционалним оружјем, него у сајбер-простору", рекла је Малмгрен у интервјуу за интернет страницу Кинг Ворлд Невс. -----

-- Амерички политолог и економиста Пол Крејг Робертс сматра да САД нису учиниле ништа да увјере Кину и Русију "како Вашингтон нема намеру да ратује, те је тако двије земље гурнуо у стратешко партнерство, док анти-руска пропаганда може подстаћи неке кругове да изазову глобалну нуклеарну катастрофу" . --------

--- Професор на Универзитету у Њујорку, Марк Галеотти, слаже се с том идејом и каже "како су Запад и Русија већ у рату, јер су економске санкције заправо друго средство ратовања". ------------ С друге стране, бивши конгресмен Рон Паул такође признаје да су санкције "чин рата" против Русије, док је "државни удар у Украјини, што је изазвало политичку кризу у тој земљи, обавио Васхингтон". -----------

- У изјавама многих америчких аналитичара је приметно да нико од њих, када говоре о агресивној политици Обамине администрације, не дели Кину и Русију, што је вероватно тачно. Узме ли се у обзир чињеница да САД желе опколити Кину у најмање 60% простора у азијско-пацифичком региону, онда је Кини једино сигурно залеђе северна и северозападна граница са Русијом и бившим пост-совјетским републикама које гравитирају Москви. Једнако тако Русија, коју се покушава војно окружити на западним границама с Европском унијом, са севера на Арктику и на југу преко савезничких земаља у централној Азији, план Вашингтона који је изгледа пропао, онда је јасно да су и Русији једине сигурне границе опет оне јужне с Кином, Ираном, Монголијом, Казахстаном, Киргистаном, Таџикистаном и свим земљама из којих је успела да уклони америчку војну присутност. -----------------

--- Москва и Вашингтон - Тихи рат за централну Азију --------

--- Но, као што каже помоћник америчког државног секретара Антони Блинкен, "Пекинг нагриза регионално поверење и понашање Кине је опасан преседан, јер њиме показује да велике силе слободно могу претити малим земљама". Једнако тако месецима слушамо "како агресивна Русија прети суверенитету балтичких држава и свим земљама пост-совјетског простора које желе да живе у демократији". ------------

--- Срећом, ту су Сједињене Државе које "стоје на бранику универзалних слобода", иако њихова реторика подсећа на изреку познатог немачког филозофа Фридриха Ничеа: "Како уверљиво звуче погрешни разлози и лоша музика када се маршира на непријатеља!" ---------

--

Фото: Кинески вештачки новоизграђени оток снимљен јуче из америчког авиона "П-8А Посеидон"

Москва ће ваздушним путем снабдевати миротворце у Придњестровљу

22. мај 2015.
 Руски миротворци у Придњестровљу засигурно ће бити обезбеђени са материјално-техничким средствима, која ће им бити достављена војним транспортним авионима, изјавио је координатор Канцеларије генералних инспектора Министарства одбране Русије генерал Јуриј Јакубов. „Сада, када је Украјина поништила све споразуме из области војно-техничке сарадње са Русијом, укључујући и Споразум о транзиту терета кроз украјинску територију, 

Министарству одбране Русије не преостаје ништа, сем да снабдева руске формације свим неопходним средствима ваздушним путем, са војним транспортним авионима”, рекао је Јакубов. Врховна рада Украјине 21. маја је прогласила ништавним споразум са Русијом о транзиту кроз Украјину руске војске која се привремено налази у Молдавији. 

Како сматрају аутори документа, ова одлука ће елиминисати „претњу националној безбедност и територијалном интегритету Украјине”. Украјински парламент је, такође, поништио Споразум Русије и Украјине о војно-техничкој сарадњи. Према речима Јакубова, забрана пролаза руске војске кроз Украјину до непризнате Придњестровске Молдавске Републике може довести до ескалације конфликта у овом региону.

 „Као што је познато, власти Молдавије су више пута изјавиле да је мировна мисија у Придњестровљу неефикасна. Они су предлагали да се садашња мисија трансформише у цивилну, а томе може допринети управо забрана транзита кроз Украјину”, сматра Јакубов

ДОЧЕКАЛИ ИХ КАО ХЕРОЈЕ

Тела убијених албанских терориста стигла из Македоније у Приштину

Рано јутрос из Македоније су допремљена беживотна тела девет убијених албанских терориста са Космета у оружаним сукобима са македонским снагама у Куманову. Велики број Шиптара и представника удружења ОВК са заставама Албаније дочекали су њихов повратак на Космет.

 Директор надлештва за аутопсије Арсим Грђалију изјавио је за медије да ће, након разговора са родбином убијених терориста, поново бити обављена аутопсија. 

 Како је најављено из удружења ОВК сахрана убијенихшиптарских терориста ће бити свечано обављена. О датуму сахране још нема информација пошто треба се обави аутопсија. 
 Извор: Танјуг

Укро нацисти обесили трудницу...

Видео +18 
 Овај видео показује брутално убиство трудне жене и добровољца. Видео је пронађен у мобилном телефону члана нацистичке украјинске војске убијеног у борби.

Thursday, May 21, 2015

Зашто Вашингтону треба хаос у Македонији?

пише: Н.Бабиц
 Вероватно се сви сећају када је превратом свргнути украјински председник Виктор Јанукович одбио потписати приступни споразум са Европском унијом краја новембра 2013. године. Тада сарадник у Центру за глобалне студије и професор политичких наука на Универзитету Вицториа у анализи за ЕУЦАнет пише како разлози за одбијање украјинске владе да склопе Споразум о придруживању ЕУ нису сасвим јасни, али је председник Јанукович своје одбијање образложио руским економским притиском и непримереној финансијској помоћи коју нуди ЕУ како би се Украјина супротставила том притиску и успела прилагодити украјинско привреду у складу са стандардима ЕУ.

Колико је познато, Русија је тада Украјини понудила гас по повлашћеној цени, 15 милијарди долара кредита и тржиште унутар тада још Царинске уније, данас Евроазијске економске уније, док није било говора о укидању статуса несврстаности Украјине или увлачења украјинског народа у било какав војни савез с бившим совјетским републикама. Наиме, Москви је због повезаност индустрија и заједничког геоекономског окружења било стало да сарадњу са Украјином настави на обострану корист. 

 Да ће Вашингтон учинити све да тако не буде, видело се из изјаве бивше америчке државне секретарке Хилари Клинтон, која је 2012. стварање Евроазијске уније назвала "ре-совјетизације евроазијског простора". Хилари Клинтон је изразила противљење Сједињених Држава таквим плановима руских званичника за које је изјавила "како су њихове тврдње о економској интеграцији само изговор за њихове хегемонистичке тежње у пост-совјетском простору". 

 Амерички обавјештајно-аналитички портал Стратфор већ тада руску политику назива "путем за поновно успостављање утицаја у блиском суседству", те како је Москви циљ, почевши са Царинском унијом коју је Русија покренула с Белорусијом и Казахстаном у 2010., проширити ову привредну групу на простору целог евроазијског простора, што ће узроковати повратак америчко-руских односа у време Хладног рата ".

 Шта се касније догодило у Украјини свима је познато. Важно је напоменути да су од Путинове најаве оснивања ЕЕУ ​​до такозваног "ЕуроМаидана" у Кијеву, којим је свргнут Јанукович и због чега је избио рат у Украјини, западни медији, аналитичари, разни тхинк-танкови и високи званичници политичари објавили на десетине или стотине анализа и дали још толико изјава чиме су дали наслутити што ће се догодити. А све је почело најавом економског интеграционог процеса, који у свом изворном облику није искључивао ни посебан облик партнерства Евроазијске уније с Европском унијом.

 Међутим, амерички стратези су тада одрадили "добар посао", том им се мора признати, те су са потрошених најмање 5 милијарди долара, износ који је признала помоћница америчког државног секретара Вицториа Нуланд, Украјину гурнули у рат, хаос и банкрот, а питање је хоће ли та земља икада успети да уђе у Европску унију и НАТО савез. Зашто је бо потребан овај увод са Украјином? 

Из истог разлога што се готово идентична прича понавља са Македонијом. Наиме, Македонија за Русију није била претерано атрактивна земља, осим за трговинску размену и нека мања улагања, што су индиректно признали иу Кремљу у време док је Бугарска била у центру пажње због пројекта "Јужни ток". Како се Македонија нашла у средишту интереса великих супер-сила Македонија у геостратешком смислу није била циљ спољне политике Руске Федерације, а Москва и сада ниједном изјавом није поручила да се противи уласку Македоније у НАТО савез и Европску унију.

 Што се тиче Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, ту је ситуација нешто другачија и неки ће се сетити, што је лако проверити, да је бивша Југославија пругу Београд-Бар у ствари изградила у договору са Совјетским Савезом како би Црвена Армија тада преко Румуније или Мађарске и Београда имала директан излаз на Јадранско море. Одустајањем Бугарске од гасовода "Јужни ток" руски председник Владимир Путин најављује нови гасовод преко Турске и Македонија се одједном налази у средишту пажње 2 супротстављених сила. 

Но, НАТО савез Македонију гледа као стратешки важно подручје, док је за Москву то, барем за сада, још увек пријатељска земља преко које би требао ићи обострано користан гасовод и ништа више. Но, као што је био случај с најавом стварања Евроазијске економске уније и хистеричне пропаганде у то време "да Русија шири стратешки утицај на целом бившем пост-совјетском простору, што је недопустиво по националне интересе Сједињених Америчких Држава", исто се догодило и након конференције за новинаре у Турској, на којој су руски председник Владимир Путин и његов турски колега најавили нови гасовод који би касније ишао преко Грчке, Македоније и даље преко Србије ка централној Европи. 

 На пример, Иван Крастев, председник бугарског "Центра за либералне стратегије" је најаву изградње "Турског тока" описао као да ће Русија у најмању руку у Турској, Грчкој и на простору свих земаља Западног Балкана поставити интерконтиненталне балистичке пројектиле, што је потпуна глупост, а не пружити тим земљама могућност да изграде гасовод и да више не зависе о хировима Кијева. 

Овде се може повући паралела између "анализа", изјава политичара и високих западних званичника две године пре избијања украјинске кризе и Македоније, коју, ако се буде следио исти сценарио, чека иста судбина. Иван Крастев, један од најутицајнијих проамеричких бугарских аналитичара, само месец дана након најаве изградње гасовода пише како "Русија жели да поткопа ионако тешку ситуацију на Балкану, само како би пркосила Европи и одвратила пажњу ЕУ од Украјине". 

У анализи за Финанциал Тимес Иван Крастев у јануару ове године "упозорава" западни свет на опасност дестабилизације Балкана. Наравно, главни кривац је - Русија. Према мишљењу Крастева, Балкан може постати "игралиште Москве, јер је Русији због губитка Украјине маневарски простор у Заједници независних земаља сада сужен и потребно је вршити притисак на Европу". "Преко Балкана ће Русија ући у европско двориште, које је још увек меки трбух Европске уније", пише Кратсев.

 "Контролиране кризе на Балкану би дале Русији улог за преговарање, али би Русија могла и одбити да учествују у тим преговорима. Постоји неколико сценарија. Први је повлачење средстава из домаћих банака од стране руских фирми. У овом случају ће доћи до масовних стечаја и грађанских немира , који ће уздрмати прозападне владе. Други сценарио је подржати жељу Републике Српске за независност од БиХ, што би након последњег рата узроковало колапс те државе. 

Ту је и значајна присутност руских олигарха који утичу на балканске односе, а сва привреде у региону су јако зависна о руском гасу и нафти ", пише Иван Кратсев, али заборавља да су привреде готово целе источне Европе у истој мери зависна о руским енергентима. Бугарски аналитичар своју колумну објављује одмах након посете америчког државног секретара Џона Керија Софији. Иван Крастев делимично понавља тезе које је изговорио Керри и тврди "како се Русија и даље покушава мешати у унутрашње ствари 1 треће земље како би је надзирала". Керри наводи доказе о руском уплитању у унутрашње прилике у Бугарској "кроз финансијску и другу помоћ".

 Наравно, не аргументује ничим своју тврдњу, али докази нису ни потребни, јер у геополитичком сукобу је истина потпуно неважна. Важно је да је бугарски премијер Бојко Борисов је том проблему "приступио радикално" и као послушна марионета заувек одустао од руског пројекта изградње НЕ "Белене" и пројекта "Јужни ток". Од Вашингтона, наравно, осим захвале, није добио ништа. Логика Ивана Крастева је јасна: Брисел и Васхингтон желе добро Балкану и уверавају лидере земаља у региону како Кремља својим новцем и злим плановима "користи нашу рањивост". Можда ће то уверавање и застрашивање, које се овог тренутка проводи преко америчких марионета у Тирани и Приштини, на крају получити резултате. 

Осим што је раније немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила "да Русија покушава све већи број земаља на Балкану ставити у позицију економске и политичке зависности", Васхингтон преко албанског премијера и косовских бивших и садашњих званичника шаље поруке македонској влади "да се не игра са ватром" , јер би у противном могла нестати са политичке карте Европе, судбина која би врло лако могла задесити и Украјину. Само неко наиван може веровати да је албански премијер Еди Рама у интервјуу из априла ове године, који је "сасвим случајно" претходио терористичким нападима у Македонији, запретио "како је уједињење Албаније и бивше српске покрајине Косово с већинским албанским становништвом неизбежно, било да се оно догоди кроз чланство у Европској унији или не ". Премијер Албаније Еди Рама наступа као идеолог "Природне Албаније" (Прилог: Интервју са идеологом "уједињења свих албанских земаља") 

 Но, ни то није било довољно и јуче је Еди Рама изјавио "како ће, ако Скопље не буде поштовало права из Охридског споразума којим се гарантују права албанској националној мањини, уложити вето на улазак Македоније у НАТО". Ваљда је свима јасно да се албански премијер без зеленог светла својих ментора никада не би усудио да изговорите такво што. Чак је реторика коју је Еди Рама јуче користио била крајње претећа. Премијер Албаније је јуче у Тирани први пут говорио о "освети" албанских власти према суседној Македонији, казавши "како његова држава не намерава пристати на придружење Македоније НАТО савезу ако Охридски споразум не буде проведен у потпуности".

 Током говора на састанку регионалних министара око борбе против тероризма, на којем је учествовало и неколико министара спољних послова европских држава, Рама се задржао на недавним дешавањима у Куманову и говорио о аспирацијама Скопља да постане део НАТО савеза "Нажалост, у Куманову су речи" тероризам "и" албански "кориштене заједно у настојању да се ова етничка група означи као терористичка. То је неприхватљиво, не само за нас већ и за македонску владу. Тој држави мора бити јасно да Албанци остају битан играч за постојање државе ", рекао је Рама, изјаву албанског премијера преноси Ал Јазеера.

 Рама заборавља да су у сукобу албанском терористичком групом погинули и македонски полицајци албанске националности и тешко је говорити о подели македонског и албанског народа, док у македонском парламенту Албанци учествују у владајућој коалицији и није јасно која су то права македонским Албанцима укинута? 

Дрскост премијера земље која на геополитичкој шаховници Европе и света не значи буквално ништа може се оправдати само упутством и потпором Вашингтона, којем баш у овом тренутку одговара да се створи јаз између Македонаца и македонских Албанаца, једнако као што им је био циљ да створи јаз између западних Украјинаца и оних на југоистоку земље, традиционално окренутих Москви. Но, Еди Рама није једини. Ту је и познати "борац за слободу Косова", Азем Влласи, који је у најновијем броју хрватског недељника Глобус, опет "случајно", поновио исте речи као и премијер Албаније и изјавио "како би, ако Албанци не добију своја права, Македонија могла нестати ". 

 Раније је Влласи за портал Фактор изјавио "како он сматра да би косовске власти, као и власти Албаније, требале бити одређеније у квалификацији догађања у Куманову који су против интереса Албанаца у Македонији, али иу региону, јер мир у Македонији, Албанији, на Косову иу целој регији, највише одговара и треба управо Албанцима ". 

 Прилично чудна реторика Раме и Азема Влласија који користе речи "освета македонским властима", потом Влласи упозорава, иако судећи по његовом животопису то више звучи као претња, како би "Македонија могла нестати ...", а ту је и потпредседник владе Косова, Хашим Тачи, који тражи од власти у Скопљу да "људе ухапшене током операције у Куманову лече према међународним стандардима". "Мислим да ухапшени људи морају бити третирани у складу са међународним стандардима и репресивни режим Груевског мора зауставити физичко насиље над њима.

 Проблем није у Куманову, него у Скопљу и он је политички, а не етнички. Македонија треба више демократије, треба више слободних медија , више простора за развој пословног сектора и слободног тржишта и треба учинити више како би остварила своје евроатлантске аспирације ", рекао је Хасим Тачи, преноси агенција БалканЕУ и да није трагично, било би смешно чути ове речи од потпредседника косовске владе о чијим је криминалним и терористичким активностима на Западу написано неколико књига, а обавештајне службе бројних западних земаља скривају незамисливе количине доказа о "грешкама" на његовом ратном и политичком путу. 

 Јучер су у Приштини одржани протести на којима су окупљени тражили да македонске власти "хумано поступају са ухапшеним криминалцима", не терористима, те да се "поштују њихова људска права". Косово - Земља густе магле у којој албански вукови господаре под америчком заштитом Но, албанске провокације су само мали део велике стратегије и мреже која се плете око Македоније.

 Политички званичници у Тирани и Приштини, као и бивши стратези осамостаљења Косова ионако говоре оно што морају рећи само како би ужарили атмосферу, док су пуно опаснији аналитичари као Иван Крастев, чије анализе између редова одају будућу стратегију Вашингтона на Западном Балкану. Иван Крастев је у јануару ове године поруку упутио и Босни и Херцеговини и рекао како је Русија одбила да подржи продужење мисије Европске уније у БиХ, што није истина, јер Москва није гласала "против", него је била уздржана, нагласивши неефикасност модела из Даитона с којим се нико не слаже већ дуже време, па чак ни ЕУ и САД. Потом је упозорио на "повлачење руских средстава из офф-схоре оаза, што је наредио руски председник Путин, те како би се због тога у проблемима могла наћи Црна Гора". 

 Истина, Владимир Путин је наредио враћање средстава офф-схоре оаза у домовину, али пуно раније чак и од избијања украјинске кризе и таква политика је вођена другим интересима, а никако "распиривањем пожара на Балкану". Што се тиче македонског случаја, Москва се до сада огласила једва неколико пута и руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изјавио "како се не може отети утиску да између догађаја у Куманову и опозиционих протеста против премијера Николе Груевског постоји одређена веза", док је јуче рекао "како се догађајима у Македонији грубо управља споља и да то забрињава Москву", што не звучи претећи као Рамина "освета македонској влади" или злокобна најава распада Македоније од стране бившег политичара Азема Влласија. 

 Уопштено, "распирити пожар на Балкану" би за Русију био неповољан сценарио, пише руски аналитичар Алексеј Јељцов, пуно гори за САД и ЕУ. Попис проблема са којима би се тада суочила Русија дугачак. Запад је већ једном, за време распада Југославије, дао подршку екстремним националистима и донео одлуке које генеришу трајне сукобе на овим просторима. Русија такође интервенише у балканским пословима, али пуно мање него што се говори, поготово не на начин како то чини Запад, а никако да би руска политика могла дестабилизовати цео регион. У том смислу, сваку земљу треба посматрати засебно. Грчка? 

Главна претња тој земљи је економска криза, прилив имиграната из Африке и раст екстремне деснице. Бугарска? Потресају је економски проблеми и увећање царина које је увела влада која је претходила Бојку Борисову. Москва је Софији понудила јасан и практичан рецепт, али је он био торпедиран од стране Вашингтона и Брисела, само због страха од повећања руског утицаја у региону. Турска? Политика председника Ердогана је за Европљане алармантна, јер се Анкара везала за Русију. 

Сада Москва и Анкара доносе одлуке на основу заједничких интереса, а Ердогану наметати диктат из Брисела је потпуно бесмислено. Хрватска? Москва и Загреб имају нормалне радне односа, без уплитања једних другима у унутрашње послове, осим ако није реч о одлукама Хрватске које се тичу односа Русија-ЕУ у целини. Дакле, ако ће таква политика довести до дестабилизације Балкана, а она је могућа, онда за то сигурно неће бити крива Русија. Србија са Русијом има добре односе, али је Београд направио јасан избор у корист Европске уније. 

Ово сигурно није био избор који се темељио на осећањима, али новац не познаје границе. Земља у којој је убијен један премијер, а један председник свргнут, покушава се некако заштитити, али исто тако треба рећи да се, чак ис циљем интеграције са Европском унијом, Београд доследно и успешно одупире притиску тог истог Брисела и истиче важност веза са Москвом. Европа зна да српски званичницима никако не може објаснити зашто је учествовала у бомбардовању Београда и одобрила отцепљење Косова, стога зна да нема право тражити ништа изван опште прописаних правила, а поготово тражити свађу Србије с Русијом. 

Срећом, Европа то изгледа разуме и чини се да Београд, барем за сада, оставља на миру. Што се тиче руске подршке сепаратизму босанских Срба, што и није толики проблем како се жели приказати, јер је Милорад Додик до сада 30 пута званично најављивао одржавање референдума о одцјепљењу, који није одржан нити једном и говориће о том референдуму до краја своје политичке каријере 

. Русија нема посебних интереса да води политику у том смеру, и то из једноставног разлога што је цео Даитон неефикасан систем, а ефикасан је у оноликој мери колико Сарајево осигурава да се БиХ придружи НАТО савезу. У том смислу, укидање српских аутономије политичким и војним средствима под изговором сузбијања сепаратизма више заговарају западни "јастребови", али би топовско месо опет били Бошњаци и Хрвати. 

 Између Руске Федерације и Републике Српске у Босни и Херцеговини постоје неке везе, али само зато што два дела једне те исте државе воде различиту спољну политику. Како ће завршити ситуација у којој Срби пристају на европске интеграције, али никако на приступање Босне и Херцеговине НАТО савезу, док Бошњаци и Хрвати говоре о "евро-атлантским интеграцијама", остаје нам да видимо. Чињеница јесте да због суживота три народа, па и очувања јединствене БиХ, НАТО треба престати проводити агресивну кампању уласка БиХ у НАТО. 

 Дакле, оптужбе Крастева нису ничим утемељене и последња земља на свету којој требају рушевине Западног Балкана и сада Македоније јест Русија, хтео то неко да призна или не. Приче о "продору Русије у ЕУ кроз меки трбух на југоистоку су бесмислице", али понављане тих теза свакодневно, и то од угледних аналитичара и западних лидера, оне постају "апсолутна истина".

 Споменимо тако и угледног аналитичара др. Демостенес ФЛОРОСА са Универзитета у Болоњи за Еира Невс писао о "руском одговору на финансијски Хладни рат" и на крају колумне навео "како би неко требао објаснити Европи да се нови руски тројански коњ, прерушен у гасно чвориште, могао појавити на граници између Грчке и Турске ". 

Дакле, по мишљењу др. ФЛОРОСА је Москва требала оставити сопствену валуту рубљу да пада унедоглед, прогласити банкрот и одустати од договора са Турском, јер у противном "Атина може постати енергетско средиште јужне Европе и кроз пројекат гасовода" Турски ток "поклонти још једну политичку победу Владимиру Путину ". Др. Демостенес Флорос додуше пише о Грчкој, али је Македонија саставни део стратегије Вашингтона, јер падом владе Николе Груевског или распиривањем ратног пожара у тој земљи цео пројекат постаје неизведив. "Руски гас је нови тројански коњ Грчке" Грчки премијер Алексис Ципрас се 8. травња у Москви састао са руским председником Владимиром Путином.

 Међу осталим тачкама дневног реда, грчки премијер је од лидера Кремља разговарао о следећим темама: 
 1. Попуст на количину и цену гаса у уговорима раније договореним са Атином. 
 2. Укидање руских санкција Грчкој. 
 3. Куповина неутврђеног износа грчких државних обвезница на 26 недеља.
 4. Гаранција да ће турско-грчка граница постати полазна тачка руског гаса за јужну Европу кроз изградњу гасовода "Турски ток".

 Четврту тачку др. Демостенес Флорос за геополитички часопис Лимес описује као новог "тројанског коња у облику гасног чворишта". Грчка, иако није произвођач природног гаса, може преузети улогу енергетског чворишта и то због 4 геополитичка фактора потенцијално повољна за њу: 
 1. Намера Руске Федерације да трајно заобиђе територију Украјине од 2019. године, јер неће обновити транзитни уговор са Кијевом. 
 2. Изградња тзв. "Јужног коридора", којег чине гасовод Јужни Кавказ, гасовод Транс-Анатолија и Транс-јадрански гасовод, пројекти које снажно подржава ЕУ с илузијом да ће ограничити улогу Русије.
 3. Рат у Либији. 
 4. У интересу Турске је да буде стратешко чвориште од истока према западу енергетских ресурса Русије, Азербејџана и делом Ирана, а присутна је растућа унутрашња потрошња турских потрошача. Заузврат би Кремља могао тражити да влада АлекисаТсипраса уложи вето на проширење санкција ЕУ против Руске Федерације. Грчка тренутно није затражила никакав финансијски кредит од Русије.

 У том смислу, Да Ролд наглашава: "Постоји танка линија између подношења захтева за финансирање и билатералних послова чија би се добит користила за отплату зајмова које Атина дугује својим повериоцима. Руски председник је ходао по овој танкој црвеној линији и Атину жели привући у руску орбиту , али без присиле да грчки премијер прекине односе са својим европским партнерима. " Стиче се утисак да је Кремљ постигао два поена у своју корист. 

Прво, осигурао је да Грчка и Турска, посебно кроз "Турски ток", преусмере своје стратешке интересе ка истоку. Друго, с обзиром да је "проблем Грчке" уједно и европски, потпора Русије је тако замишљена да она директно интересира и еврозону, чак до те мере да руска помоћ Грчкој ноже ојачати још увек слабу руско-европску осовину из Споразума из Минска ИИ. Нису случајно пре састанка Путина и Ципрас и немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд јавно рекли да се не противе могућој сарадњи између Москве и Атине, али не улазећи у детаље. Могућа сарадња Русије и Грчке у енергетском сектору би теоретски могла тећи онако како је то учињено са Немачком и руским гасоводом "Северни ток".


 У средњорочном периоду, будући да Грчка није и неће моћи вратити тренутни дуг, могућом изградњом "Турског тока" и сарадњом Грчке и Русије се не могу се искључити ни последице у војно-политичком смислу. Збигниев Брзезински: "Пријатељство Москве и Атине ће парализовати НАТО савез" Наравно, након свих угледника је "своју" морао рећи и бивши саветник за националну безбедност из канцеларије америчког председника Џимија Картера, Збигњев Бжежински. Наиме, Збигниев Брзезински јој је 25. марта је изјавио "како би пријатељство Москве и Атине могло парализовати способност НАТО савеза да одговори на руску агресију". 

 "Пријатељство Москве и Грчка би могло парализовати способност НАТО савеза да реагује на руску агресију. Атина би могла да искористи своје право вета како би спречила одговор савеза ако Русија угрози балтичке земље, чланице НАТО-а", за Дефенсе Невс је изјавио "јастреб" из доба Хладног рата доба из администрације председника Џимија Картера. "Пољска би такође могла бити мета након руске анексије Крим прошле године, али и бивше совјетске државе као што су Молдавија, Грузија и нафтом богати Азербејџан

. Члан 5. НАТО савеза предвиђа да све 28 чланица колективно морају одговорити на напад на једну од земаља. Али је НАТО везан принципом једногласности ", рекао је Бжежински, упозоривши да би савез" могао бити парализован на неко време и то због Грчке која је пријатељица Русије и има право вета ". Раније ове године је Бжежински позвао САД и савезнике да распореде војнике у балтичким земљама како би одвратили Русију из могућег упада у бивше совјетске земље. НАТО спроводи и тестирање више авиона, бродова и особља, који спроводе вежбе на својим источним границама. 

Осим тога, НАТО је створио снаге од 5000 војника способних за брзо распоређивање и до 2016. године ће успоставити командне центре у балтичким земљама, Бугарској, Пољској и Румунији. Сада би то, према мишљењу Збигниева Брзезинскиог, све "могло пасти у воду" због Грчке и права вета којим би парализирала НАТО у случају потпуно безизгледне инвазије Русије на балтичке земље или Пољску. Ако након свега наведеног некоме још није јасно ко се опире сарадњи Грчке и Русије и коме је у циљу запалити чак и ратни пожар у Македонији, којим би цео план изградње енергетског гасног чворишта на турско-грчкој граници изгубио сваки смисао, то је коначно појаснио Збигниев Бжежински.

 Међутим постоји још један проблем који Вашингтон врло лако може решити минирањем руско-грчке сарадње, стратегија која у себи садржи и дестабилизацију Македоније, а то је последично јачање веза Москве с Европском унијом, посебно Немачком и Француском. Директор војно- обавештајне службе, француски генерал Цхристопхе Гомарт, изјавио је у говору у француском парламенту "како је прави проблем у НАТО савезу доминација америчких обавештајних служби", те како је "НАТО лажно најавио да ће Руси ће упасти Украјину, јер према информацијама из француских тајних служби није било доказа који би подржали ту тврдњу ". Вероватно је доказ био тзв. "Дипломатија иконе", коју је са ликом Св. Николе руски председник Путин поклони премијеру Алексис Ципрас.

 "Света слика је украдена из Грчке од стране нацистичких окупатора и касније ју је откупио један руски колекционар. Овде је видљиво и симболичко значење. Русија сматра да је Грцки народ под окупацијом, али и да можете вратити свој суверенитет. Можда има право?", пише италијански аналитичар Гиусеппе Масала. "Можда, али само делом", каже Џорџ Фридман, политички саветник Стејт департмента и оснивач обавештајног тхинк-танка "Стратфор". 

 Георге Фриедман без суспрезања изјављује "како је главни интерес Сједињених Држава да се осигурају да се Немачка и Русија не приближе једна другој, јер једино те две земље заједно могу бити претња америчкој економској и војној премоћи", а то приближавање је могуће захваљујући чињеници да би управо руска помоћ Грчкој могла погодовати еврозони и самим тиме и Немачкој. Амерички аналитичари заборављају да би искључиво економска сарадња Русије и Грчке, за што је неопходна стабилна Македонија, у врло кратком року могла оздравити грчку економију и тиме олакшати терет еврозони и Немачкој. 

Даље, руски гасовод "Турски ток" би довео до јачања односа на релацији Атина-Анкара, што би коначно могло довести и до решења кипарске кризе, што опет не одговара Великој Британији, јер је Кипар, који је подељен већ 40 година, пројекат Лондона и гаранција за британску војну присутност на острву. Када би све текло у најбољем реду, дошло би и до јачања веза на релацији Москва-Берлин-Париз, али и мира и стабилности у Европи, што Георге Фриедман отворено види као претњу америчким националним интересима. Но, Немачка, Француска и многе друге земље су већ уморне од ратних бубњева и ишчекивања најезде руских трупа које никако да "пређу балтичке или неке друге границе". 

 Како би све ишло по плану и како би Европа и даље живела у страху побринули су се без сумње врхунски стратези који месецима медије пуне својим анализама и изјавама о руској претњи и епицентар дестабилизације су сместили на Западни Балкан и Македонију, која је у овом тренутку најслабија карика у региону.

 Ташко је разумети како још неко може веровати опозиционом лидеру који монтиране снимке прислушкивања добија од "страних амбасада, али не оних из региона", како је сам Зоран Заев признао у разговору са премијером Груевским, те који бојкотује рад парламента и силом жели доћи на власт , макар и по цену крвопролића. 

О појединим албанским лидерима не треба трошити речи, јер ће они ионако рећи оно што морају, чак и ако тиме распирују етничке поделе и могуће сукобе у Македонији, што им изгледа и јест циљ.

 На крају треба споменути и бројне невладине организације у Македонији, те опширну репортажу коју су о њиховом раду написали Мирка Велиновска и Миленко Неделковски, потом све повезати с горе наведеним и онда покушати схватити до које су границе одређени кругови спремни ићи, па чак и ако то треба да значи крај Македоније као суверене државе.

Завршен пројекат суперносача авиона на атомски погон

21.05.2015.
ДОБИО ЈЕ ИМЕ „ШТОРМ” А ЊЕГОВА МАКЕТА БИЋЕ ИЛОЖЕНА НА ПОМОРСКОМ САЈМУ У С. ПЕТЕРБУРГ

У Моћи ће да аутономно плови 120 дана. Има ће посаду од 4.000-5.000 људи, а моћи ће да извршава задатке при висини таласа до девет метара. Носиће 80-90 борбених авиона и хеликоптера различите намене, плус реактивне авионе за радарско извиђање и хеликоптере Ка-27

ПРОЈЕКТОВАЊЕ новог тешког вишенаменског суперносача авиона „Шторм” завршено је у Државном научном центру „Крилов”, наводи агенција ТАСС. По речима директора тог научног центра Валерија Пољакова, нови брод ће моћи да извршава најразличитије задатке далеко од поморских база јер ће бити способан да уништава копнене и морске мете противника помоћу сопственог наоружања и авиона из ваздушне групе, као и да обезбеђује сопствену противваздушну одбрану. 

 Главно конструктивно „изненађење” носача авиона је могућност замене стандардног мотора, којим је опремљен, атомским. Габарити и карактеристике брода су: депласман: 90-100 хиљада тона, дужина: 330 м, ширина 40 м, газ: 11 м, максимална брзина: 30 чворова, брзина пловидбе: 20 чворова, аутономност: 120 дана.

 Импресивна је бројност посаде — 4.000-5.000 људи. Носач авиона моћи ће да извршава задатке при висини таласа до девет метара.

 Ваздушна група се састоји од 80-90 борбених летелица (авиона и хеликоптера) различите намене, плус реактивне авионе за радарско извиђање и хеликоптере Ка-27. Авиони ће узлетати не само помоћу две одскочне рампе, већ и два електромагнетна катапулта.

 Противваздушну одбрану обезбеђиваће четири система са вертикалним лансирањем зенитних ракета, а брод ће моћи да се опреми и антиторпедским системом

. По речима Пољакова, карактеристике брода моћи ће да се мењају током градње у свакој фази радова, када потенцијални клијенти замоле да се модификују системи наоружања и опрема.

 Сфера примене атомских мотора у ратној флоти и даље је – сам врх руске конструкторске мисли. Русија у тој области држи предности које је наследила од СССР. На Међународном војно-поморском сајму 2015. у Санкт Петербургу, како обећавају конструктори, биће показан модел „Шторма” великих димензија.

 По мишљењу стручњака, нови носач авиона отвара најневероватније могућности за примену атомских носача авиона.

Ратно ваздухопловство Русије у 2015. добија преко 250 авиона и хеликоптера

21.05.2015
. БАХИН: ПОСЕБНУ ПАЖЊУ ПОКЛАЊАМО МОДЕРНИМ АВИО-СИСТЕМИМА 

РАТНО ваздухопловство Русије ће у 2015. години добити више ид 250 авиона и хеликоптера, саопштио је први заменик министра одбране РФ Аркадиј Бахин.

  „У Министарству одбране се пуном паром ради на модернизацији армије и флоте. Посебна пажња се посвећује опремању авијације оружаних снага модерним авио-системима високе ефикасности који су способни да решавају широк круг задатака у оружаним сукобима свих нивоа” — казао је Бахин.

 „Главне команде Ратног ваздухопловства и Ратне морнарице и команде војних округа треба да се усредсреде на свестрану модернизацију авио-јединица, квалитетну преобуку свих категорија авијацијског особља и пооштравање контроле безбедности летова приликом обуке за коришћење нове авијацијске технике” — истакао је Бахин.

 Руско Министарство одбране је раније саопштило да ће до 2020. године удео модерног наоружања у Оружаним снагама РФ износити до 70 одсто, а у појединим родовима и видовима војске и до 100 одсто.

Због одбране долара започну трећи светски рат...

21.05.2015
. РОКФЕЛЕРИ ДРЖЕ НАФТУ, А РОТШИЛДИ ЗЛАТО - АТО СЕ ОКРЕЋУ КИНИ И ЈУАНУ 

САД су светски лидер у области финансија, али су Кинези већ престигли Американце по обиму БДП. Број доларских новчаница које излазе из штампарске машине вишетруко премашује све што ствара економија САД. Њихове златне резерве покривају само део процента укупне масе „зелених“

Победом у трећем светском рату, САД би се ослободиле дугова: једноставно би из свог биланса отписале кредите земаља које одреде као кривце за отпочињање рата. Штавише, Америка може да окривљене „оглоби“ репарацијама и контрибуцијама.

 Постоје и други начини: емитовање нових долара и обавезивање власника старих да докажу њихово легално порекло Постоји још једна варијанта: пошто ликвидирају финансијска тржишта - Американци могу девалвирати долар и сву његову масу пустити на тржишта робе.

 Настаће хиперинфлација, долари ће се претворити у отпад који ће остати у Кини, Јапану и код других кредитора САД, а они ће емитовати нову валуту, на пример „амеро“ (његово увођење разматра се већ неколико година) ДОЛАР формално сада има добру позицију. Удео америчког долара у операцијама на девизном тржишту износи око 87%, док је удео евра знатно мањи. 

 Проблем је у томе што САД као светски лидер у области финансија више нису лидер у области реалне економије. Удео САД у светском БДП износи око 20%. Кинези су већ престигли Американце по обиму БДП, а при том у операцијама на девизном тржишту јуан учествује нешто мало више од 2%. Диспропорција била је приметна већ крајем XIX - почетком XX века. Према обиму индустријске и пољопривредне производње, тада су САД доспеле на прво место и потиснуле Велику Британију. 

Али, фунта стерлинга остала је, као и раније, светска валута и да би је свргнули с престола и на њега поставили долар светски банкари су приредили два светска рата. Није искључено да ће власницима штампарске машине Система федералних резерви САД ради очувања доминантног положаја „зеленог“ бити потребан и трећи… Акционари Система федералних резерви имају неколико разлога за отпочињање рата. 

 Више нема рационалних економских стимуланса за добијање америчке валуте. Број доларских новчаница које излазе из штампарске машине вишетруко премашује све што ствара економија САД. Њихове златне резерве покривају само део процента укупне масе „зелених“. Таква „роба“ може се пласирати само на један начин - силом и главно покриће долара постале су Оружане снаге САД. Либијски лидер Моамер Гадафи убијен је само због тога што је у обрачунима за нафту прешао са долара на евро и планирао да пређе на златни динар.

 САД се уопште нису окомиле на Иран због нуклеарног програма, већ због одустајања од коришћења долара. Власницима штампарске машине потребне су операције за дестабилизацију ситуације у различитим деловима светаи ради учвршћивања курса долара. Када се и у Европи и у Азији одвијају ратна дејства онда се, без обзира на економску деградацију, Северна Америка претвара у вештачко „острво стабилности“.

 Новац из читавог света „јури“ у САД повећавајући курс долара. Скуп долар обезбеђује Сједињеним Државама јефтин увоз и омогућава да по читавом свету јефтино купују природне ресурсе, предузећа, некретнине. На крају, велики рат помоћи ће САД да реши сопствене економске проблеме од којих је један од најакутнијих - све већи државни дуг. У августу 2014. тај дуг је износио 107% БДП.

 Док је у САД пуним капацитетом радила штампарска машина и каматне стопе биле ниске, његово сервисирање није стварало тешкоће. Међутим, емисија долара се смањује, стопе ће расти, а трошкови за сервисирање државног дуга могу достићи половину буџета те земље. У таквој ситуацији, владајући кругови САД могу се присетити историје. 

 Уочи Првог светског рата Америка је имала гигантски спољни дуг. Међутим, после рата САД су постале највећи кредитор, а после Другог светског рата сконцентрисале су 70% светских резерви злата. 

 Победом у трећем светском рату САД такође могу да се ослободе дугова: једноставно из свог биланса отпишу кредите земаља које одреде да су криве због отпочињања рата. Штавише, Америка може окривљене да „оглоби“ репарацијама и контрибуцијама. Постоје и други начини за анулирање дугова, на пример, емитовање нових долара и обавезивање власника старих да докажу њихово легално порекло. 

 Постоји још једна варијанта: пошто ликвидирају финансијска тржишта - Американци могу девалвирати долар и сву његову масу пустити на тржишта робе. Настаће хиперинфлација, долари ће се претворити у отпад који ће остати у Кини, Јапану и код других кредитора САД, а они ће емитовати нову валуту, на пример „амеро“ (његово увођење разматра се већ неколико година). Не треба заборавити да између акционара СФР нема узајамне сагласности. 

Ту се боре два моћна клана - Рокфелери и Ротшилди, од којих су први нафтни магнати, управо она партија рата која жели на све начине да очува доминацију долара. Наслеђе других је - злато. Они су изгубили део својих позиција током 1970-их година када је нафта повезана са доларом и желе да се реванширају. Ротшилди желе да врате златни стандард и да јуан постане „златан“. Али, њима би сасвим одговарала и варијанта мултивалутних зона које су постојале до Другог светског рата. Као јединица за размену између зона највероватније би се користило злато.

 Превела Ксенија Трајковић

Wednesday, May 20, 2015

Напушта ли Запад Украјину и владу у Кијеву присиљава на конфедерацију?

пише: Н.Бабиц -
- Украјински председник Петро поросенка је недавно рекао "како ће вратити надзор над аеродромом Доњецк", а кад тад и над Кримом. Потом је у интервјуу за ББЦ изјавио "како је његова земља сада у рату с Русијом и да се Украјинци морају припремити за нову руску офанзиву", као и да "не верује руском председнику Владимиру Путину, али како је једноставно присиљен преговарати с њим јер нема других опција ". Међутим, сва ова реторика одаје немоћ председника земље на ивици банкрота и која је на ивици социјалне побуне незадовољног становништва. ----------
-- Петро поросенка у једну руку треба рат на истоку земље и како би њиме "упослио" радикалне неонацистичке батаљона и истовремено скренуо пажњу са осталих проблема који потресају земљу. ----------
- Можда и због тога не проводи уставне реформе договорене у Минску, него с времена на време покрене напад ина јужном делу бојишта код Мариупиља или гранатирање стамбених четврти града Доњецка, само како би одржао привид ратног стања у примирју које се колико-толико поштује. ----------
 Но, по свему судећи, а пре свега јер зависи о финансијској помоћи Запада, Кијев ће морати слушати заповеди Брисела и Вашингтона, а све упућује на чињеницу да ће, како појашњава Ле Сакер Францопхоне, Украјина на крају бити конфедерална држава. -----------
--
-- Гледајући предлоге Доњецка и Луганске Народне Републике, као и неке изјаве америчког државног секретара Џона Керија и немачког министра спољних послова Стеинмеиера, Украјину чека конфедералано уређење, што је најбоље чему се Украјинци могу надати. ------
-----

-- У недостатку било каквих предлога за уставне реформе од стране владе у Кијеву, простор су испунили Руси и двије регије у Донбас су смислиле начин како одолети настојањима да их апсорбује централна држава која је преузела власт након преврата у Кијеву. ---- У овом су се случају власти у Доњецку и Луганску показале конструктивнима и изашле су у јавност са предлогом реформи који уједно чува интегритет Украјине, не рачунајући Крим, али нема сумње да су две републике предлоге уставних реформи које су управо најавили договориле и координирале с Москвом. -----------

--- Такође је готово сигурно да су немачка канцеларка Меркел и амерички државни секретар Јохн Керри били информисани о тим предлозима током њиховог недавног посјета Москви и Сочију. --------

-- Новинска агенција Интерфакс је објавила предлог Доњецка и Луганске Народне Републике, које су предложиле амандмане на украјински устав и услове за стицање права регија у источној Украјини с огромном аутономијом, укључујући и овласти за регулисање прекограничне сарадње и коришћење руског језика. -----------

--- Укратко, Доњецкој и Луганској Народној Републици би, ако се усвоји њихов предлог, бити допуштено одређивати висину локалних пореза и такси за локалне административне услуге, сами ће усвајати своје буџете и давати своје мишљење на предлог и развој заједничког украјинског државног буџета у Кијеву. Региони са "посебним статусом", како би се звале НРД и ЛНР, на свом ће територију контролисати судове и тужилаштва, али и регулисати своје границе. Осим тога, стекле би право потписивати економске споразуме са страним државама и регионима страних држава, те проводити изборе и локалне референдуме којима ће оснивати властите органе локалне самоуправе, различите од оних у Кијеву. ------------

-- Последњи амандман се односи на употребу језика, којим би Доњецк и Луганск одобрили употребу руског и других језика на њиховим територијама. ----

--- Осим ових одредби, НРД и ЛНР за Украјину такође нуде службени неутралан статус, те израду измене и допуне устава Украјине допуном члана 17. или 18. са следећим речима: "Украјина не би требала бити чланица ниједног војног блока или савеза, него мора задржати неутралност и не учествује у непријатељствима ван свог територија, те донијети одлуку или закона о статусу неутралности Украјине. " ------------

-- Приједлози Доњецка и Луганска нису само дефинисани као "привремени посебан статус", који је договорен Споразумом из Минска ИИ, него се њима намерава да створи темељ за трајно решавање сукоба и сви амандмани, једни усвојени у новом уставу Украјине, према споразуму морају бити усвојени до краја 2015. године. ----------

---- Ако се ови предлози усвоје, то би значило крај пројекта "Маидан", јер ће Украјину од унитарне државе, каква је сада, трансформисати не у федералну државу, него у неку врст лабаве конфедерације. -----------------

-- Овим би се амандманима 1 завијек затвориле могућности да се Украјина придружи НАТО савезу или Европској унији. ---------

- Наиме, предложена одредба о неутралности Украјине искључује могућност уласка у НАТО савез, док би истовремено НРД и ЛНР могле контролисати своје границе и успоставити економске односе са регионима страних држава и страним државама (Русија), што је опет неспојиво с приступањем Украјине у јединствено европско тржиште и Европску унију. ------------

- Ови предлози су наравно потпуно неприхватљиви за украјинске власти и покрет "Маидан". Но, као да се Кијев што пита и изгледа да је нацрт амандмана управо у складу са оним што је писао Шпигл, а то је да је Путин и Меркел око тога сложили, како у јавности тако и приватно, током расправа у фебруару у Москви и Минску. -----------

-- Сама чињеница да је сада и амерички државни секретар Јохн Керри службено саопштио да САД подржавају Минск ИИ, као и његово упозорење Украјинцима да се суздрже од било каквих даљих војних операције би могла значити да су у Вашингтону напокон победили политички реалисти и прагматици, те да Сједињене Америчке Државе, иако невољно, сада подржавају овај план. --------------

--- 12 мај портал Ле Сакер пише "како се нешто велико догодило за Русију, чим су Керри, Нуланд и велика делегација Стате Департмента посетили Сочи, где су се састали са министром спољних послова Лавровом и председником Владимиром Путином". -------------

-- Провели су више од четири сата у разговору, али не само то, него је Керри направио неке врло занимљиве опаске, рекавши да је Споразум из Минска ИИ једини пут напретка и да се снажно противи Порошенковој идеји о обнови војних операција. ------

--- За почетак, то значи да је тзв. изолација Русије и званично престала, јер је ово прво званично признање Споразума из Минск од Сједињених Америчких Држава. За Вашингтон је то посебно понижавајуће, обзиром да је споразум постигнут а да у његовој изради није учествовао Стате Департмент. ----------

--- Такође, по први пут САД изричито упозоравају Кијевску хунту да не предузима никакве војне акције и то у време када је у свом ратоборном лудилу поросенка обећао да ће повратити не само ваздушну луку Доњецк, него и цео Донбас и Крим, изјаве којима се смеју сви војни аналитичари у свету, били они присталице политике НАТО савеза, Москве или Пекинга, потпуно свеједно. Такође треба рећи да је ово први пут да Сједињене Државе и Кијев нису на истој таласној дужини. -----------

-- Коначно, Вашингтон је по први пут рекао да ће, ако се проведе Споразум из Минска, америчке и европске санкције против Русије бити укинуте, иако је занимљиво да Руси нису били нимало заинтересовани за расправу о санкцијама. --------

--- Шта све ово значи? Американци су увек били жестоки преговарачи, ау сваком од преговора о сукобу у Украјини су Русе потпуно остављали по страни. -----------

-- Сада су Руси, барем у Керриевој реторици, одједном постали "амерички геостратешки партнери", што је готово ироничан назив за руске званичнике ако долазе од западних саговорника. -------

-- Но, као што обично бива, Керри је по повратку у Вашингтон променио реторику за 180 степени. Руси то знају и руски су медији то истакли у својим анализама. ------------

-- Ипак, колико год Васхингтон избегавао признати истину, јасно је да су у Стејт департменту свесни реалности. Недавна присутност кинеских и индијских војника на Црвеном тргу је јасан показатељ да је идеја изоловања Русије претрпела велики неуспех, хтели то Обама и Керри или не. --------

-- Ту је и врло занимљиво понашање Викторије Нуланд, која је била у делегацији са Џоном Керри у Сочију, али одбила да разговара са новинарима. Гђа. Нуланд је неколико дана након тога отпутовала у Москву, где се наизглед ништа спектакуларно није догодило. Но, поверовати да је Викторија Нуланд, заменица државног секретара и помоћница за европске и евроазијске послове, Москву посетила само како би се на вечери видела с америчким амбасадором тефт и разговарала десетак минута с представницима удружења за људска права је незамисливо, ако не и наивно. ---------

-- Па што се заправо догађа? Искрено, прерано је дати одговор на ово питање, али све говори да ипак није немогуће да су Американци коначно схватили неке основне чињенице: -------

1. Русија неће одустати. -------------
2. Русија је спремна и за ратну опцију. ----------
3. Украјина коју су окупирали националисти и неонацисти буквално пропада. ------- 
4. Већина земаља у свету подржава Русију (САД има подршку само ЕУ, Јапана, Аустралије, Јужне Кореје и Новог Зеланда). ----------
 5. Цјелокупна америчка политика према Русији је доживела неуспех. ---------

- Све наведено је прилично очигледно и лаицима, али за америчку политичку елиту, потпуно опијену својом изузетношћу и империјалистичком охолошћу, то би било веома болно признати. -----------

- Но, пре је могуће да је Кери дошао код лавора и Путина да некако нађе опцију да спаси образ и часно изађе из пораза. Ако је то случај, онда то значи крај за поросенка и да су САД одустале од подршке хунти у Кијеву и "бациле пешкир у ринг". -------------

- Руски медији су пуни написа о томе како су амерички војни инструктори који су дошли у Украјину разочарани оним што су видели, те да украјинске војнике морају учити најелементарније ствари, док руска телевизија Звезда наводи како су амерички инструктори у ствари само дошли у провере украјинске војске и да су фрустрирани затеченим стањем. Видео: Катастрофално стање украјинске војске коју су затекли амерички инструктори Иако су ово написи руских медија, амерички војни аналитичари имају врло негативан поглед на шансе за успех украјинског покушаја заузимања Донбас војним путем. Одласком у Сочи и службеном потврдом Споразума из Минска Јохн Керри као да је желио послати поруку поросенка да заборави своје побједничке снове, јер се то неће догодити. ------

-- Међутим, треба бити опрезан и не опијати се претераним оптимизмом. Но, сигурно је да је Русија освојила још једну битку у овом дугом рату и да све упућује на неизбежни пораз империјалне политике Запада у Украјини. -----------

-- То је након посете Керриа Сочију дао наслутити и немачки министар спољних послова Франк-Валтер Стеинмеиер, који сада говори како су Немци уверени да је мировни процес којег су Путин и Меркел договорили у фебруару, заједно са предлозима који су управо најављени, коначно прави пут за решење украјинске кризе, са Сједињеним Државама на челу. -----------

- Наиме, немачки министар спољних послова Франк-Валтер Стеинмеиер је изјавио да је дошло до озбиљног помака у испуњавању мировног плана за Украјину договореног у Минску. -------------

-- Штајнмајер је говорио на састанку министара спољних послова земаља чланица НАТО савеза у Анталији, у Турској. -----

-- "Упркос чињеници да је на два места у источној Украјини примирје и даље крхко, у последњих неколико дана дошло је озбиљних помака у спровођењу Споразума из Минска која се односе на стварање радних група. Упркос свим потешкоћама, сви морају упорно радити на спровођењу мировног плана" , рекао је Штајнмајер окупљенима. -------------

-- Наравно, при том је мислио на одлуку од 6. маја којом су представници Украјине, Русије и ОЕБС-а договорили стварање 4 радне подгрупе које ће помоћи у спровођењу мировног плана. Оне ће се фокусирати на безбедносна и политичка питања, те привреда и проблем избеглица. -----------

---- Говорећи на маргинама састанка у Анталији, Штајнмајер је још једном напоменуо "како, упркос свему, Минск остаје једини пут којим треба ићи напред". ------

--- "Уважавајући чињеницу да је процес тешко тече и да је примирје је врло крхко, не значи да имамо алтернативно решење. Нема алтернативе, упркос свим потешкоћама, Споразуму из Минска и сигуран сам да генерални секретар НАТО савеза, као и већина мојих колега овде у Анталији деле исти став ", рекао је он Штајнмајер. -----------

--- Речи немачког дипломата долазе у време када канцеларка Ангела Меркел води разговоре са председником Украјине Петром поросенка у Берлину. Уочи преговора, Ангел Меркел је изјавила за медије да је Минск био и остао "темељ за тражење мирних решења за Украјину". -------

-- Но, поросенка као поросенка, изјавио је како "не види никакав напредак у том смеру". ---------

- Наравно, све наведено не значи да је украјински сукоб завршен. Украјинци ће се жестоко опиру овим предлозима, али је исто тако сигурно да ће западне силе вршити притисак на Кијев да прихвати Споразум из Минска као темељ договора с Доњецком и Луганске. ---------

----- Украјинаца то једноставно морају прихватити, чак и ако су обећали да је то за њих неприхватљиво. У Кијеву би требали знати да садашња украјинска влада неће преживети ако не проведе ове предлоге. -----------

---- Украјинци би могли пружити и отпор и зато нема разлога за претерани оптимизам, али најновији потези западних лидера само појачавају утисак да су западне силе невољно прихватиле да су циљеви које су саме себи поставиле када су подржале државни удар у Кијеву ипак недостижни. Европа и САД су сада у потрази за начином како изаћи из овог сукоба. -----

- У том би се случају могло догодити да ће лидери Кијеву у потпуности одбаци предлоге које су им упутили лидери Доњецка и Луганске Народне Републике, а то би могло да значи да су се одлучили за рат, али рат у којем ће се наћи сами, а спласнути ће чак и реторичка подршка коју су до сада углавном добијали од Запада. --------

-- У сваком случају, 2015. година ће бити пресудна за Украјину, која може били само конфедерација или ће престати да постоји у садашњем облику. Након свих притисака на Москву и претњи да ће се, ако буде требало, "следећих 15 година сучељавати с Москвом", Западу је коначно постало јасно да Владимир Путин неће напустити Донбас и све наведено говори да је за Украјину активиран "План Б", нимало привлачан за хунту у Кијеву.

Напад експлозивом на аутобус у Републици Српској

ЛАКТАШИ- Још се трага за виновницима инцидента у кругу фирме „Топ турист“, у месту Трн. Експлозивна направа оштетила паркиране аутобусе. Нисам имао никаквих претњи, каже директор Дарко Ђакић. Непозната особа протекле ноћи је у кругу фирме „Топ турист“ у место Трн, у општини Лакташи, бацила експлозивну направу, од које су настала оштећења на паркираним аутобусима. 

 Информацију је потврдила бањалучка полиција којој је случај пријављен у 1.30. – Доласком на лице места, полиција је утврдила да није било повређених особа. Одрађен је увиђај и о прикупљеним сазнањима обавештен је дежурни тужилац Окружног тужилаштва Бањалука и у координацији с њим предузимају се даље радње у циљу расветљавања дела и проналаска извршиоца – поручили су из полиције. 

 Иначе, директор „Топ туриста“ дошао је у жижу јавности када је прошле године запаљен „мерцедес“ Б класе, вредан 30.000 КМ, а који је био власништво фирме. 

 У пожару није било повређених, а захваљујући брзој интервенцији бањалучких ватрогасаца спречено је да ватра с аутомобила захвати оближње куће у Милешевској улици. Дарко Ђакић, директор „Топ туриста“ који је возио изгорели аутомобил, изјавио је тада да не зна шта би могао бити узрок пожара. – Аутомобил је власништво туристичке фирме која се бави превозом путника у скандинавске земље, односно Норвешку и Шведску.

 Нисам имао никаквих претњи, а о томе довољно говори податак да је мој аутомобил био паркиран неколико метара даље и није био мета напада – рекао је Ђакић. Ћутање Власник „Топ туриста“ Дарко Ђакић није давао изјаве за медије.

 Поред возила „Топ туриста“, наводно је оштећено и неколико аутобуса „Аутопревоза“, који су били паркирани заједно са аутобусима „Топ туриста“, али ни у овом предузећу нису хтели да дају било какве информације, само су прокоментарисали да то нема везе са „Аутопревозом“.
 Извор: Вечерње новости